Služitelj reči je onaj koji ima Hristovo otkrivenje, onaj u kome je Bog blagoizvoleo da otkrije Svog Sina (vidi Gal. 1:16). To je više nego da on samo kaže da je tako, nego on u sebi zna da je Isus Hristos, Sin Boga živoga. Da bi se to izgovorilo, potrebno je samo dva-tri minuta, ali Gospod kaže: „Telo i krv nisu to tebi javili, nego Otac moj koji je na nebesima“ (Matej 16:17, Karadžić). Bolje je poznavati Hrista nego samo reči; to je ono što znači videti. Kada neko primi tu viziju Sina Božijeg, sve bledi osim Hrista, bilo da se radi o posvećenju, pravednosti ili o životu. Ništa u celoj ovoj vasiljeni ne može da se uporedi sa Hristom; nijedna duhovna stvar ne može da se takmiči sa Njim, jer je Hristos sve u svemu.
Izvan Hrista nema ni života ni svetlosti, ni posvećenja ni pravednosti. Jednom kada Bog dovede čoveka do ovog otkrivenja o Hristu, on počinje da uviđa da ne postoji ništa osim Hrista. Hristos je sve: On je Sin Božiji kao i Božija reč; On je ljubav, posvećenje, pravednost, spasenje, otkupljenje, izbavljenje, milost, svetlost i delo. On sve ispunjava. Sve što smo videli u prošlosti, ma koliko mnogo toga bilo, iščezava pred Njim. Ništa ne može da se održi pred ovim velikim otkrivenjem. Mojsije i Ilija nestaju, nestaje i Petar, Jakov i Jovan. Ostaje samo Gospod Isus. On sve ispunjava i On je sve u svemu. Hristos je središte kao i periferija. Božije središte i periferija nalaze se u Hristu.
Pošto čovek prođe kroz ovo osnovno iskustvo da ga je Bog doveo Hristu radi istinskog poznavanja Njegovog Sina, on počinje da zna Božiju reč. Tako će moći da obezbedi ljudima Hrista. Bez ovog Hristovog otkrivenja, niko ne može da Ga posluži drugima. Čovek ne može da obznanjuje Hrista koga ne poznaje, niti može da služi sa delimičnim znanjem o Hristu. Služba ne može da se zasniva na delimičnom poznanju. Od vremena Petra i Pavla sve do danas, svi koji pred Bogom imaju službu reči imali su osnovnu viziju o Gospodu Isusu. Da bi neko objavljivao Hrista, potrebno je da bude doveden do spoznaje Božijeg Sina licem k licu. On mora da poznaje Sina Božijeg u dubini svoga bića, da Ga poznaje kao najvažnijeg iznad svega ostalog, kao onoga koji je Sve u svemu. Tada i samo tada on može da objavi ljudima Hrista. Nakon toga, Biblija za njega postaje živa knjiga.
Da li ste zapazili činjenicu da je Božije otkrivenje ono koje nam daje pravo razumevanje Hrista? Istraživanje Svetog pisma može da uveri ljude da je Isus Nazarećanin Hristos, Sin Božiji, ali to ne garantuje da su i Hrista dotakli. Čitajući Bibliju oni Ga mogu shvatiti, ali to ne znači da imaju i otkrivenje. Mnogi se tiskaju oko Hrista na ovom putu; pa ipak, malo ko Ga zaista dotiče. Danas nam je i dalje potrebna Božija milost da bismo bili prosvetljeni i tako primili milost. Da Bog otkrije Svog Sina u nama nije rezultat istraživanja ili traganja; u potpunosti se radi o milosti i otkrivenju. To je unutrašnje viđenje, unutrašnja spoznaja. I nakon toga Biblija postaje nova i živa knjiga. Mnoge nedoumice i neslaganja koje si ranije nalazio u Bibliji otklanjaju se kada vidiš Hrista. Zaista, Sveto pismo ti postaje sasvim jasno i prečišćeno. Poznavajući Hrista iznutra, moguće ti je da počneš da razumeš Bibliju. Takvo osnovno otkrivenje ti pokazuje ko je zapravo Gospod.
Drugo
Šta se misli pod tim da Bog otkriva Svoga Sina u nama? Ne možemo to da objasnimo; niko ne može, čak ni Pavle. Kako znamo da su neki primili ovo Božije otkrivenje dok drugi nisu? Neki mogu da posvedoče da su videli, ali drugi ne mogu to da tvrde. Neki jasno vide, nekima je vid zamagljen. Možda često traćite vreme i energiju na razmišljanje i traženje, ali se ništa ne dešava. Onda vam je jednog dana Bog milostiv i počinjete da vidite bez ikakvog napora. Možda smo se molili: „Gospode budi moje sve; ispuni sve i budi sve.“ Tražili smo, iako nismo znali šta govorimo.
Ali jednoga dana Bog nam se smilovao i otkrio u nama Svoga Sina. Sada možemo sasvim jednostavno i prirodno da kažemo: „Hvala Bogu, Hristos je sve. Danas je završeno sa svim mojim prethodnim iskustvima i traganjima. Ode moja ljubav, moja vera, moja pravednost, moja svetost, pa čak i moja pobeda, jer je Hristos postao sve za mene.“ Tada ćemo moći da kažemo da je Hristos nadmoćan i sveobuhvatan. Ovo je osnovno otkrivenje čiji je ishod u tome da se učimo kako da razumemo Božiju pisanu reč. Ako naučimo Božiju Bibliju posredstvom Božijeg Sina, razumećemo je i cenićemo je tako dobro da ćemo uskliknuti: „Oh, sada počinjem da shvatam ono što mi je ranije bilo skriveno!“
Budimo oni koji uče kao mala deca. Na primer, kako se dete uči da zna šta je to vo? Postoje dva različita načina: jedan je da nacrtate vola na papiru i pored njega napišete reč „vo“; drugi način je da detetu pokažete pravog vola. Koji od ovih načina omogućava detetu da zaista prepozna vola – crtež vola ili živi vo? Pošto je crtež velik samo nekoliko centimetara, dete bi moglo lako pogrešno da shvati da je vo mala krava. Ali kada vidi živog vola detetu se pruža sasvim drugačije shvatanje. (Naravno, tačno je da detetu koje je videlo vola i tako ima neki utisak o njemu, ali ne zna kako se on zove, crtež i njegov natpis služe da mu u tome pomognu.) I pored toga, na isti način moramo da tražimo od Boga da nam otkrije Hrista. Nakon što ga jednom sretnemo, otkrićemo da nam je Biblija veoma jasna i veoma korisna zato što nam otkriva mnoge stvari u vezi sa Hristom. Ako je osnova dobra, i ostalo je u redu. Sa postavljenim temeljom, sve ostalo dolazi na svoje mesto i može ispravno da se poveže.
Prilično je teško ljudima pokazati ono što se nalazi u Bibliji. To je poput nekog brata koji je mnogo čitao o biljkama. U jednoj knjizi našao je opisanu neku biljku s posebnim lišćem i cvetom, a zatim otišao u brda da traži istu. Ali njegova potraga je bila bezuspešna. Možda je lakše naučiti reči putem slika nego naći stvari putem slika. Isto se može reći i za prepoznavanje ljudi. Bolje je da nekoga prvo vidimo nego da nam se prvo pokaže njegova fotografija – videti ga je najjednostavniji način da ga upoznamo. Tako je i u životima Božije dece, uključujući Pavla i Petra: svi su upoznali Hrista posredstvom Božije milosti. Sam Gospod objavljuje da „telo i krv nisu to tebi javili, nego Otac moj koji je na nebesima.“ Po Božijem milosrđu i milosti poznajemo Hrista Božijim otkrivanjem Njegovog Sina u nama. Nakon što se to dogodi, možemo da upoznamo Bibliju, jer pravo poznavanje reči dolazi posredstvom Hrista.
Treće
Važno pitanje je: da li ti samo daješ ljudima Bibliju ili si ti onaj koji je upoznao Hrista i tako poseduješ to osnovno znanje o Njemu? Ako si ti onaj koji ima to osnovno razumevanje, prirodno ćeš zahvaliti Bogu što ti je razjasnio mnoge reči u Bibliji. Svakodnevno otkrivaš tačnost reči dok revnosno čitaš Bibliju. Najpre poznaješ Gospoda u sebi, zatim ga poznaješ u Bibliji. Jednom kada stekneš to subjektivno znanje o Gospodu, otkrićeš da su sve Božije reči u Bibliji tačne – da se međusobno slažu. Ono što si u prošlosti smatrao poteškoćama sada ti postaje korisno; ono što je pre bilo nevažno, danas postaje značajno. Svaka tačka pada na savršeno mesto; nijedna se ne može odbiti. Od sada su tvoji dani dani poznavanja Biblije. Ti ne vidiš odjednom sve, ali postepeno postoji sve veći sklad između onoga što ti je pokazano i reči iz Biblije. Mi znamo stvari iz Biblije posredstvom unutrašnjeg svetla i otkrivenja, a ne posredstvom same Biblije.
Bezumnost ljudske misli manifestuje se u tome što sledi put razuma, odnosno u tome da čovek sebe smatra sposobnim da proučava Bibliju. Ako samo može da provede vreme proučavajući je, oseća da može da je razume – sa ili bez molitve. Ovo je pogrešan način. U vreme kada se Gospod Isus rodio, mnogi Jevreji su bili vrlo dobro upoznati sa Svetim pismom. Na Irodovo pitanje gde bi Hristos trebalo da se rodi, odmah su mogli da mu odgovore – bez potrebe za ikakvim istraživanjem (Svetog Pisma) kod kuće. Oni su se pozivali na Stari zavet citirajući proroka: „I ti Vitlejeme, zemljo Judina, nikako nisi najmanji među vladalačkim gradovima Judinim; jer će iz tebe izići vladar koji će pasti narod moj, Izrailja“ (Matej 2:6). Mogli su da izrecituju napamet Sveto pismo, ali da li su poznavali Hrista? Njihovo poznavanje Svetog pisma nije im pomoglo da traže Hrista, već da „ubiju“ Hrista pružajući pomoć Irodu u njegovom pokušaju da pogubi Božijeg Pomazanika. Koliko je samo besmisleno ovakvo poznavanje Biblije! I kako je iskrivljena upotreba ovakvog biblijskog znanja!
Kada je Gospod Isus došao na zemlju, ispunio je reči Biblije jednu za drugom. Svi koji poznaju Sveto pismo sigurno znaju na osnovu svih ovih ispunjenih proroštava, da je Isus Nazarećanin Sin Božiji. Ali, da li su Ga fariseji poznavali? Niti su Ga prepoznali, niti su Ga prihvatili. Ispisivali su stihove iz Svetog pisma na svojim filakterijama (molitvenim zapisima) i na resama svojih haljina. Posedovali su biblijsko znanje i sposobnost da objasne proroštva, da objasne i poučavaju doktrine, pa ipak su isključili Hrista. Dotakli su Bibliju a da nisu dotakli Hrista. Oni su Stari zavet tretirali samo kao knjigu da se čita, kao da rade na nekakvom istraživačkom delu, a ipak su odbacili Darodavca spasenja!
U to doba bila je još jedna grupa ljudi, uključujući i one kao što su carinik Matej i ribar Petar. Čak i u vreme Dela apostolskih isti su prezreni kao „neškolovani i obični ljudi“ (Dela 4:13). Pa ipak, oni su zaista poznavali Gospoda, jer su upoznali Hrista i zato što je Bog otkrio Svog Sina u njima. Bog je Petru otkrio svog Sina u okolini Kesarije Filipove, omogućivši mu da iznutra sazna da je Isus Sin Božiji – Božiji Pomazanik. Dakle, prema Gospodnjoj službi, Isus je Hristos Božiji; prema Njegovoj ličnosti On je Sin Božiji. Što se tiče Njegovog dela, Isus je Božiji Hristos; ali što se tiče Njega samog, On je Božiji Sin. Ova dva otkrivenja su jedno, i najveće su otkrivenje od svih; na njima je izgrađena cela crkva. Neškolovani, obični ljudi poznavali su Božijeg Sina; svi su postali stručnjaci za Bibliju. Pošto je bio carinik, Matej je slabo poznavao Sveto pismo. Ipak, nakon što je upoznao Gospoda, njegovo razumevanje Starog zaveta je bilo veliko. Ovo nije učenje reči putem slika; ovo je učenje slika putem činjenice. Prvo upoznajte Gospoda, zatim Ga pronađite u Knjizi, kao što biste odmah prepoznali ko je na slici da ste prethodno poznavali tu osobu. Prvo upoznajte Hrista, a zatim upoznajte Njegovu Knjigu.
Čovekov problem je što on obrće redosled Hrista i Biblije. Ljudi insistiraju na tome da prvo poznaju Bibliju, a potom da upoznaju Gospoda. Sledstveno tome, oni mogu da poznaju Bibliju, a da ne poznaju Hrista. Možda nećemo u potpunosti ceniti ovu razliku pošto nismo Jevreji. Pretpostavimo da smo Jevreji rođeni u Judeji pod starim zavetom. Dok čitamo Stari zavet prema njegovom slovu, otkrićemo da je čitava knjiga jedna ogromna zagonetka. Čak i danas Stari zavet još uvek zbunjuje mnoge takozvane „teologe“ i nevernike. Sa Petrom, Matejem, Jovanom i Jakovom nije tako. Oni su jasno razumeli Stari zavet jer su upoznali Isusa Nazarećanina, koji im je na božanski način otkriven kao Sin Božiji. Dok su čitali Stari zavet mogli su da kažu da je to On. Od prvog poglavlja 1. Mojsijeve do četvrtog poglavlja Malahijine knjige, oni su neprestano nailazili na Isusa Nazarećanina kao Hrista, Sina Božijeg. Oni su poznavali Bibliju, ne neposredno sa njenih stranica, već posredstvom Hrista. Svi koji poznaju Hrista prirodno znaju i Bibliju. Danas mnogi nominalni hrišćani ne mogu da razumeju Sveto pismo čak i nakon možda više godina čitanja; ali jednog dana vide Isusa Spasitelja i odmah im Biblija postaje nova knjiga.
Poznavanje Gospoda je stoga poznavanje Biblije, jer otkrivenje dolazi od Hrista. Onaj ko ima Hristovo otkrivenje ima otkrivenje u Bibliji, dok onaj ko tvrdi da poznaje reč posredstvom Knjige možda uopšte nema nikakvog otkrivenja. Iskustvo mnogih koji poznaju Gospoda dokazuje nam da samo proučavanje Biblije nije dovoljno. Moramo da imamo na umu da prvo moramo da upoznamo Hrista pre nego što možemo da upoznamo Bibliju.
Pavlovo iskustvo podržava ovo načelo. Iako je bio dobar i pobožan farisej i temeljito poznavao Sveto pismo, on je ipak svuda progonio one koji su pripadali Putu (bili hrišćani). Moguće je da čovek bude toliko upućen u svete spise, a da i dalje progoni Gospoda Isusa. Pavle nije iznenada postao svestan činjenice da je Isus Nazarećanin bio Božiji Sin zato što je marljivo proučavao Sveto pismo. Ne, on je upoznao Gospoda kada ga je jednoga dana obasjala Božija svetlost. On je ranije bio onaj koji je mrzeo i progonio Gospoda tražeći ljude ili žene koji su pripadali Putu, dovodeći ih svezane u Jerusalim. U to vreme on je možda smatran jednim od najvećih neprijatelja crkve. Kako se samo nalazio u potpunom mraku! Ipak, pošto je bio prosvetljen Božijom svetlošću, on je istog trenutka pao na zemlju. Čuo je glas koji mu je govorio: „Savle! Savle! Zašto me goniš?“ A on je odgovorio: „Ko si Ti, Gospode?“, a zatim „Gospode! Šta hoćeš da činim?“ Njegovo padanje ničice je bilo iskreno. Celo njegovo biće palo je sa njegovim telom. Onaj Pavle od tela i krvi je postao slab. Pavle je u sebi – iznutra, takođe postao slab. Kakvog Pavla nalazite u Delima apostolskim i u njegovim poslanicama nakon što je primio ovo otkrivenje? On je uporno objašnjavao Stari zavet govoreći nam da je Isus Nazarećanin Hristos, Sin Božiji. Za njega je Stari zavet bio otvorena i živa knjiga.
Biblija će ostati zapečaćena knjiga ako se isključuje znanje o Hristu. Mnogi sa zdravom pameću i velikim znanjem ne mogu ništa da razumeju čitanjem Biblije. Oni odmahuju glavom kada im kažu koliko je dragocena ova Knjiga. Vama je jasno, ali oni su zbunjeni, jer ne poznaju Hrista. Osoba koja poznaje Hrista je ona koja poznaje Božiju reč. To, međutim, ne isključuje mogućnost da ljudi pronađu Boga posredstvom Biblije. Neki su zaista pronašli Boga na ovaj način. To je zato što ih je Bog milostivo prosvetlio. Dok su čitali Sveto pismo, Bogu je bilo drago da otkrije svoga Sina u njima – da bi mogli biti spaseni. Čak i tako, put do poznavanja Biblije je posredstvom poznavanja Hrista. Dok čitate poslanice Rimljanima, Galatima i Efescima, naići ćete na čoveka koji je odlično razumeo Stari zavet. Kako je Pavle došao do takvog saznanja? Svojim unutrašnjim poznavanjem Hrista.
Četvrto
Kada je Pavle bio prosvetljen da upozna Hrista, on je odmah počeo da objavljuje po sinagogama da Isus jeste Hristos. „Nekoliko dana proveo je sa učenicima koji behu u Damasku. I odmah je propovedao Isusa po sinagogama — da je on Sin Božiji.“ Ali kada su Jevreji odbili da veruju u ono što je on objavio, Pavle je „bivao sve jači i zbunjivao je Judeje koji su stanovali u Damasku, dokazujući da je ovaj Isus Mesija“ (Dela 9:19-20, 22). Pošto su Jevreji verovali u Stari zavet, Pavle im je na osnovu njegovih reči dokazao da Isus jeste Hristos. Kako je čudno naći čoveka, koji je samo nekoliko dana ranije činio pustoš u Jerusalimu među onima koji su prizivali ovo Ime te išao u Damask da ih svezane izvede pred prvosveštenike, a sada tako moćno dokazuje po rečima Starog zaveta da taj Isus jeste Hristos. To nam pokazuje da je služba reči zasnovana na poznavanju Hrista.
Mi se svakako veoma zalažemo za poštovanje Biblije. Osnova svih Božijih reči je u toj Knjizi. Ali takođe podvlačimo da samo korišćenje Biblije nikoga ne čini služiteljem reči. Ne postoji Božija reč za one koji ne čitaju Bibliju; ali poznavanje Biblije ne predstavlja automatski službu reči. Poznavanje Hrista je ključ za službu. Ako želiš da objavljuješ Gospodnju reč, potrebno je da imaš snažno i temeljito prosvetljenje koje će ti omogućiti da saznaš da je Isus Nazarećanin Hristos, Sin Božiji. Takvo saznanje te tera da padneš na zemlju i da se okreneš za sto osamdeset stepeni. Tako će ti Biblija postati nova i otvorena knjiga.
Nakon što je Petar primio ovo osnovno otkrivenje, Gospod Isus mu je rekao: „Na toj steni sazidaću Crkvu svoju“ (Matej 16:18). Ova stena ukazuje ne samo na Hrista nego i na Hristovo otkrivenje. Petrovo priznanje nije bio ishod nečega što su mu telo i krv otkrili, nego je to bio ishod onoga što mu je otkrio Otac koji je na nebesima. Posredstvom otkrivenja spoznajemo da je stena Hristos, Sin Božiji. Crkva je sagrađena na ovoj steni. Temelj crkve je položen na Isusa kao Hrista, Sina Božijeg. Vrata pakla neće nadvladati crkvu jer je njen temelj Hristos, Sin Božiji. Ali kako se prepoznaje ovaj Hristos? Kako se upoznaje taj Sin Božiji? On se upoznaje kao takav posredstvom otkrivenja, a ne posredstvom biblijskog uputstva na osnovu krvi i tela. Pretpostavimo da neko danas govori o Bibliji, to jest, krv i telo poučavaju Knjigu; poznaješ li dakle Hrista? Ne. Ti upoznaješ Hrista kada ti nebeski Otac otkriva mimo pouke od krvi i tela. Dok Bog govori, saznaćeš ko je Isus Nazarećanin. Tako je crkva sagrađena na ovom Hristovom otkrivenju.
Da li postoji ili ne postoji Hristovo otkrivenje, pitanje je koje se ne tiče samo Petra, Jovana i Mateja; nego i cele crkve. Ako želimo da služimo Bogu Njegovom rečju, moramo da imamo ovo osnovno otkrivenje. U suprotnom, možemo da poučavamo iz Biblije, ali ne možemo dati Hrista. Služitelj reči treba ljudima da služi Hrista. Ovo delo prenošenja Gospoda drugima zahteva da imamo otkrivenje o tome ko je Isus. Bez ovog otkrivenja crkva je bez temelja.
Ono što se dogodilo Petru, Mateju, Jovanu i Pavlu u prvim danima, danas mora da se dogodi služitelju reči. Imamo neku braću koja ne poseduju mnogo biblijskog znanja; ipak, oni imaju posebno iskustvo, to jest, Gospod ih je doveo na takvo mesto da se poklone pred Njim. Oni znaju da je Isus Nazarećanin Božiji Hristos koji prevazilazi sva dela; oni znaju da je Isus Nazarećanin Božiji Sin koji prevazilazi sve. A kada počnu da propovedaju iz Biblije, oni su zaista služitelji reči, jer poznaju Hrista. Ne zaboravite da se služba reči ne zasniva samo na poznavanju Biblije, nego što je još važnije, i na poznavanju Hrista. Ovo ne odbacuje dragocenost poznavanja i tumačenja Svetog pisma. To samo podvlači činjenicu da ne može da bude službe reči samo putem spoljašnjeg doticanja Biblije bez unutrašnjeg poznavanja Hrista. Služba reči je zasnovana na unutrašnjem otkrivenju – a ne na mnogim delimičnim otkrivenjima iz različitih odlomaka Biblije, ne, nego na jednom osnovnom Hristovom otkrivenju.
Peto
Ko je služitelj reči? To je onaj koji prevodi Hrista u Bibliju; što će reći, da on govori ljudima o Hristu koga poznaje u rečima Biblije, tako da će u onima koji primaju Bibliju Sveti Duh te reči prevesti nazad u Hrista. Ovo može da zvuči čudno, ali to je činjenica. Hristos koga poznaje jeste živa osoba, a i Biblija je puna ovog živog Hrista. On vidi Gospoda Isusa posredstvom Božije milosti, ali ga vidi i u Bibliji. Kada govori o Bibliji, on prevodi Hrista u Bibliju.
Znamo da koliko je nebo daleko od zemlje, tolika je i razdaljina između reči sa prevodom i one bez prevoda. Neki u svom govoru prelaze sa Biblije na Hrista, pošto Bibliju čine polaznom tačkom; drugi, međutim, počinju sa Hristom i pretvaraju živog Hrista u reč Biblije. Stavljaju Ga u reči Knjige i to predstavljaju ljudima. Sveti Duh je tada odgovoran za otvaranje ovih reči i prenošenje Hrista slušaocima. Ako nema saznanja o Njemu, izlaganje će prestati, samo će se izgovoriti reči Biblije; onima koji slušaju ništa se neće dogoditi jer se prenosi samo Biblija.
Ljudi treba da poznaju Hrista. Onaj ko poseduje osnovno znanje o Hristu u stanju je da Ga pošalje kroz reči Biblije; kasnije će Sveti Duh preuzeti Svoju odgovornost. Čovek govori i Sveti Duh deluje. Sveti Duh je taj koji otvara reč i snabdeva ljude Hristom. Ovo se naziva službom reči. Moramo da budemo odgovorni da putem reči objavljujemo Hrista kojeg poznajemo i posedujemo, a onda će Sveti Duh biti odgovoran da pošalje Božiju reč. Ako počnemo sa biblijskim dogmama i učenjima, Sveti Duh neće biti odgovoran za prenošenje Hrista. Samo govor o Svetom pismu ne donosi Hrista; potrebno je znanje o Njemu da bi On bio prenet. Samo u tom trenutku biblijska reč je živa i delotvorna.
Služitelj reči je onaj ko je u stanju da prenese Gospoda posredstvom reči koje govori. Kada su reči date, Sveti Duh deluje da bi omogućio ljudima da dotaknu i poznaju Hrista. Samo tako crkva može da ima koristi. Nemojte reći da slušaoci moraju da snose svu odgovornost. Trebalo bi da znamo bolje: da je glavna odgovornost naša. Postalo je gotovo uobičajeno da ljudi čuju izvesna učenja ili izlaganja iz Biblije. Sve počinje sa Knjigom i završava se Knjigom. Njima nije ukazano Hristovo otkrivenje koje se nalazi u zakrilju ove Knjige. I zbog toga crkva postaje siromašna i pusta.
Prevesti Hrista koga znamo u reči Biblije, i prevesti Svetim Duhom te reči opet u Hrista ljudima, čini službu Božije reči. Moramo da prevedemo Ličnu Reč u izgovorenu reč, a Sveti Duh će prevesti izgovorenu reč nazad u Ličnu Reč. Služitelj reči je u stanju da Ličnu reč i izgovorenu reč učini jednom. Kada on ustane da govori, ljudi vide Hrista Božijeg u njegovim rečima. Njegovim rečima se objavljuje Božija reč. Biblija je poslata, kao i Hristos, jer su ovo dvoje jedno.
Siromaštvo današnje crkve je zbog siromaštva služitelja. Zato zamolimo Boga da nam bude milostiv, da bismo mogli da vidimo koliko su nepotpuna naša otkrivenja i koliko je veliki deo naših reči i izlaganja Biblije nešto što je veoma spoljašnje i površno. Hristos koga poznajemo nije dovoljno pun; postupanja koja primamo nisu dovoljna i temeljita. Zatim, imamo malo Hrista. Mi možemo ljudima da govorimo reči iz Biblije, ali ne možemo da im prenesemo samog Hrista. Ali, braćo, ako jednog dana zaista budete pod Božijom milošću, bićete prosvetljeni da vidite da „u početku beše Reč Božija, i ta Reč beše u Boga, i Bog beše Reč.“ Sin Božiji je Reč, i reč postade telo; Isus Nazarećanin je Reč. Biblija je Božija reč; a i Čovek je Božija reč. Pošto ste izabrani od Boga da budete Njegovi služitelji, vi govorite o toj Knjizi i govorite o tom Čoveku. Dok ljudima dajete reči te Knjige, vi im dajete tog Čoveka, jer propovedate Hrista.
Pravo propovedanje je objavljivanje Hrista. Prenošenje Božije reči je prenošenje tog Čoveka. Ukoliko neko nije pao ničice pred Bogom govoreći: „Gospode, propadoh“, on ne može da bude služitelj reči. Gledajući nečiji stav možemo sa sigurnošću da procenimo da li je on pravi služitelj. Ko može da sluša ove teške reči? To nije propovedanje o Hristu, nego propovedanje Hrista. To nije prenošenje poruke, nego prenošenje Čoveka. Kada ljudi prihvataju naše reči, oni prihvataju Hrista, jer im Sveti Duh daje Hrista. Samo ovo nas čini služiteljima reči.
Ovo je ogroman zadatak, zadatak koji daleko prevazilazi ljudske sposobnosti. Svaki Božiji služitelj mora da uvidi svoju nesposobnost. Trebalo bi da padne ničice pred Bogom, znajući koliko je nesposoban da pruži Hrista, iako je možda u stanju da govori o dogmama i učenjima Biblije. Uzdajmo se danas u Božiju milost. Moramo sve da preispitamo. Moramo da vidimo koliko smo u potpunosti beskorisni. Mi smo sasvim bespomoćni bez Njegove milosti. Biti služitelj reči je isuviše ozbiljna stvar da bismo je olako shvatili. To nije lak zadatak koji se može ispuniti samo tako što smo pročitali Bibliju više puta. Služitelj reči mora da bude u stanju da im pruži Hrista i pomogne ljudima da putem njegovih reči ovi dotaknu Hrista.
