Хришћанин је наставио путем брзим кораком и успут ни са ким није разговарао. Штавише, и кад би га неко нешто упитао, не би одговарао. Ходао је као да је туда забрањено пролазити и није могао да се смири све док није стигао на пут са кога је скренуо, када је послушао савет Светана Мудријашевића.[120]
– Шта, зар си и ти пао њему у руке? – упита Добровољ. – Сигурно ти је рекао да потражиш олакшање код Законског. И један и други су варалице. Да ли си послушао његов савет?[128]
Немој да се осврћеш ни да се заустављаш на путу, док не дођеш у Сигор, Исусу. Ако ти је душа узнемирена немој да се успаваш да би утишао свој немир и узрујаност. Нека те твој немир тера ка Ономе који даје одмор. Нека ти је прва брига како да уђеш у Царство Божије. Има много душа које су се пробудиле кроз проповедање еванђеља, али су се зауставиле и одлагале обраћење, те на крају погинуле на путу као Лотова жена, јер су заборавиле да се налазе на опасном путу, док год су у телу.
Врата су Господ Исус (Јован 10:9). Само онај који улази кроз Њега је спашен и има вечни живот. Улазити, значи примити Га, утећи Њему, узверовати у Њега и бити примљен као син Божији кроз милост. „Уђите на уска врата; јер су широка врата и простран пут који води у пропаст и много их је који њиме улазе“ (Мат. 7:13, 14). Сви смо ми путем свога рођења доспели на широки пут. То је наш пут (Иса. 53:6). Ишли смо тим путем према вечној смрти. Али Бог, богат у свом милосрђу, из своје превелике љубави, приправио је нови пут, пут живота и милости за који раније нисмо ни знали и води нас на њега кроз свога Сина Исуса. Истина, уска су врата која воде у живот, и мало их је који га налазе – али ко га тражи тај га и налази. Исус долази свима који су уморни и натоварени и који траже одмор, и зове их: „Ја ћу вас одморити.“ Ко Њега прима, улази на уска врата, не без потешкоћа, борбе и губитка, јер је немогуће унети кроз уска врата грешне навике, безбожно друштво и светске идоле. Мораш сам да се одлучиш, али не у својој сили. „Јер ће многи настојати да уђу, али неће моћи“ (Лука 13:24). Само они који озбиљно траже живот, наћи ће вечни живот.
Оптерећени грешник који се каје, не да се уплашити ако на његову молбу не добије одмах одговор. Поново моли и зове, док милостиви одговор не стигне. Ако се жалиш што си тражио Господа и ниси Га нашао, то је знак да Га ниси искрено тражио. Само онај који искрено моли прима. Ко истинито тражи налази и који озбиљно куца отвара му се. Тако је било и са Јаковом код Ветиља (Ос. 12:4,5).
Врата се отварају уморним и потиштеним грешницима. Има доста места за њих и обилно им се пружа улазак у вечно Царство Господа нашега и Спаситеља Исуса Христа (2. Пет. 1:11), иако је њихова прошлост била зла и грешна. За оне који нису потиштени у својим срцима, врата остају затворена. Исус прима грешнике и спасава јаднике. Добровољ (енглески Goodwill) онај који има добре жеље према људима (Лука 2:14).
И на самом крају живота прети опасност. Многи су били врло близу Царства Божијег, па су опет погинули, управо када је требало да прихвате кваку. Али оклевали су са куцањем – оклевали су да се моле. Не оклевај и не задовољавај се тиме што ниси далеко. Ако хоћеш да будеш сигуран, мораш вером да уђеш у Христа. Они који су били близу Нојевог ковчега нису били изван опасности, него они који су се налазили унутра. Зато уђи и не бој се Велзевула. Ко долази са искреним срцем, Господ га неће оставити да дуго стоји напољу, него ће му пружити руку да га прими. Ако стојиш код врата милости, охрабри се и куцај – моли, тим више што осећаш да непријатељ Сатана баца на тебе стреле сумње и невере.
[127]<Хришћанин осећа своју грешност као и онај који се одвратио и покорно признаје свој грех. То што је он дошао било је по Божијој милости. Да му Помоћник није пружио руку пропао би у мочвари Очајници, или би се вратио као и Витко. То је доказ праве хришћанске вере када путник искреним срцем каже: „Не нама, него имену своме дај славу” (Пс. 115:1). И „у тебе је Господе правда, а у нас срам на лицу“ (Дан. 9:7).
Иако Господ Исус све зна, Он ипак жели да му ти признаш све и да пред Њим излијеш своје срце (Пс. 62:8). Он те учи и теши као Онај који те најбоље разуме, Он је милостив према путнику. „Ми немамо првосвештеника који не може саосећати са нашим слабостима, него је он у свему био искушан – слично нама – изузев греха. Приступајмо дакле слободно престолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат кад нам затреба помоћ“ (Јев. 4:15,16).
Све је Божија милост. Тако осећа срце у коме је заиста започето дело милости. Не види своје заслуге, ни своју слободну вољу, ни своју верност. Једино га је моћ Божије милости избавила и свемогућа љубав коју није никако заслужио, увела на пут вечнога живота. Кад разговараш са својим Господом предмет твога разговора би требало да буде Његова узвишена милост (Пс. 136).
На свету има много путева и странпутица, али добар пут се разликује од свих осталих тиме што је тесан и прав. Он увек води за Господом Исусом, не подлежући никаквим потешкоћама, непопуштајући телу и његовим жељама, те води све ближе циљу, све ближе небеској домовини. Ако стојиш на раскрсници свог духовног живота, увек гледај следеће: Ако пут којим идеш прија твоме телу и крви, ако те води даље од мира и Божијег дома, можда и у многе телесне благослове, немој да идеш по њему, јер је то криви пут који води у смрт. Иди уским, тежим, стрмијим путем – иди и кад те води долином сена смртнога, кроз сузе и бол – иди и гледај оком вере, јер ћеш видети траг Господа Исуса.
Господ Исус сам скида терет греха, а не човек. Ако желиш опроштење греха, само иди као што ти Спаситељ говори и терет ће ти сам спасти са леђа, а уста ће ти се напунити радошћу и весељем. Само иди, чекај и веруј – вера ће се брзо дочекати. Искуство нам показује да понекад чим неко дође Спаситељу, добија мир и радост опроштења греха. А овде се види да Хришћанин треба да носи свој терет још мало, што значи да је Банјан и после свог обраћења био дуго под утиском терета греха, док га Господ није сасвим ослободио. По томе можемо да видимо да неко раније прима сигурност спасења и радост опроштења греха, неко касније, но ипак сваки га прима. Ко учи да не може да се зна за опроштење греха, и да нико не зна да ли је спашен или није, тај се противи Богу и Његовој науци. Таквих се клони (2. Тим. 3:5).
