OSMA LEKCIJA

Javno priznanje

Važnost javnog priznavanja

Predmet priznanja bi trebalo izneti pred nove vernike što ranije. Kada se neko pouzda u Gospoda, on Gospoda mora da prizna pred ljudima. Svoju veru ne bi trebalo da skriva, nego bi trebalo da je otvoreno ispoveda. Važnost takvog ispovedanja je naglašena u Bibliji i potvrđena našim iskustvom.

Pretpostavimo da beba ne da nikakav glas za jednu ili dve, pa i tri godine svoga života. Šta biste pomislili? Ako dete u detinjstvu nikada ne progovori, najverovatnije će ostati nemo do kraja svoga života. Ako kao dete ne može da kaže: ,,Mama,“ ,,Tata,“ vrlo je verovatno da nikada i neće. Isto tako, onaj koji veruje u Gospoda mora odmah da ga prizna, inače bi mogao da ostane nem celog svog života.

Danas suviše često vidimo da su ljudi nemi iako su hrišćani već deset ili dvadeset godina. Pošto prvih nedelju-dve svog hrišćanskog života ćute, nastavljaju zauvek da ćute. Najbolja prilika je da se Gospod prizna upravo na samom početku. Ako čovek odmah počne sa tim, put priznanja mu je zauvek otvoren. Dakle, čovek sebe mora da prisili da govori odmah čim uzveruje u Gospoda, bez obzira na to što bi mogao da oseća da mu je to teško i da za to nema volje. Trebalo bi da prizna Gospoda pred svojim prijateljima i rođacima, inače će ostati nem celog života. Mi ne bismo želeli da imamo mutave vernike. Učimo se zato da otvaramo svoja usta na samom početku. Pođi i potraži priliku da priznaš Gospoda. Priznanje je za novog vernika velika stvar, ali i vrlo korisna. Ako se ne učini na samom početku, kasnije će postati skoro nemoguće — ukoliko naročitom Božijom milošću ne dođe probuđenje duši.

,,Jer srcem se veruje za pravednost, a ustima se ispoveda na spasenje“ (Rim. 10:10). Prvi deo se odnosi na Boga, dok se drugi deo odnosi na ljude. Niko ne može da vidi da li ti jesi ili nisi uzverovao; ali ako dođeš Bogu sa pravom verom, bićeš pred njim opravdan. Ipak, ako veruješ u svom srcu, a to nikada ne priznaš i svojim ustima, iako si pred Bogom opravdan, od sveta nećeš biti oslobođen. Ljudi ovoga sveta neće priznati da si spasena osoba. Oni će još uvek smatrati da pripadaš njima, jer se još nisu osvedočili da između tebe i njih postoji bilo kakva razlika. Zbog toga Biblija izričito nalaže da pored verovanja srcem mora da se prizna i ustima.

Video sam ljude koji su se ispočetka pretvarali da su hrišćani, ali na kraju se pokazalo da su ipak pravi hrišćani. Prvo su se samo pravili da veruju, ali pošto su ustali da objave: ,,Ja sam uzverovao u Isusa“ postali su pravi vernici! Mnogi koji su neodlučni zapečate svoju veru u Gospoda kad priznaju. To može da se uporedi sa cementom koji je u svom originalnom stanju samo prah; ali kada se pomeša sa vodom ubrzo se stvrdne. Mnogi duhovni radnici su iskusili da je vera ljudi bila potvrđena kada su rekli: ,,Ja verujem!“ Propovedajući evanđelje, mi pomažemo ljudima gurajući ih, a ne vukući. Podstičemo ih da kažu: ,,Verujem u Gospoda Isusa!“ Ako neko priznaje svojim ustima kao što veruje svojim srcem, on onda postaje odvojena osoba.

Preimućstvo javnog priznanja

Jedno posebno preimućstvo javnog priznavanja Gospoda je u tome što spasava vernika od mnogih budućih nevolja. Ako ne otvori svoja usta i ne kaže da je počeo da sledi Gospoda, svet će uvek smatrati da mu on još uvek pripada. Zato, kad god odluče da se upuste u društvene, grešne ili telesne aktivnosti, oni će računati na njega. Na primer: kad hoće da igraju karte ili da idu u pozorište, pozvaće ga da im se pridruži. Zašto? Zato što računaju da je on još uvek njihov. Pošto je hrišćanin, on bi mogao da oseti u srcu da ne bi trebalo da se meša sa njima, ali ne može da odbije jer želi da im ugodi. Čak ako bi jednom i odbio, bez sumnje bi ga pozvali drugi put. On bi svaki put mogao da izmisli nekakvo izvinjenje; međutim problem ipak ostaje nerešen. Koliko bi bilo bolje da je razvio zastavu još prvog dana i priznao da je vernik. Kada prizna jedanput ili dvaput, uticaj sveta će biti prekinut.

Ako novi vernik ne otvori usta i ne prizna Gospoda, imaće deset puta više nevolja kao tajni hrišćanin nego kao otvoreni hrišćanin. Njegova iskušenja će takođe biti deset puta veća. Neće mu poći za rukom da se oslobodi ljudskih uticaja i prošlih odnosa. Kad god nešto iskrsne, on ne može svaki put da se izvlači govoreći da ima glavobolju ili da je suviše zauzet. Bilo bi glupo da se svaki put izvinjava. Ali da je zastavu pokazao još prvoga dana, objavljujući da je ranije bio grešnik ali da je sada primio Gospoda Isusa, sve njegove kolege, školski drugovi, prijatelji i rođaci bi shvatili kakva je osoba i više ga ne bi uznemiravali. Priznati Gospoda znači izbaviti se od mnogih nevolja.

Nedoumica nepriznavanja

Ako neko ne priznaje Gospoda naći će se u neprijatnoj situaciji. Mnogi ljudi koji su uzverovali u Gospoda za vreme njegovog boravka na zemlji, imali su baš takvo bolno iskustvo. Kao što znamo, Jevreji su odbacili Gospoda Isusa. Potpuno je bio odbačen i podneo žestoko proganjanje. U 9. glavi Evanđelja po Jovanu Jevreji su se složili da svakog onog koji prizna Isusa za Hrista, isključe iz sinagoge (stih 22). U Jovanu 12 je zabeleženo da su mnogi Jevreji verovali u Gospoda Isusa ali da ga nisu priznavali da ne bi bili isključeni iz sinagoge (stih 42). Tajno su verovali, ali se nisu usuđivali da to i priznaju.

Mislite li da su oni zbog toga imali mira? Ne, iako možda nije bilo lako priznati Gospoda, mora da je bilo još neudobnije ne priznati ga. Kakvo je mesto bila jevrejska sinagoga? U njoj su se Jevreji sakupljali da bi se usprotivili Gospodu Isusu. U njoj su spletkarili i kovali zaveru da ga uhvate u zamku. Kako su oni koji su stvarno verovali mogli da sede među ljudima koji su radili protiv Gospoda? Sa kakvim su samo obuzdavanjem morali da drže zatvorena usta! Da govore bilo je teško, ali da ćute nije bilo lakše.

Ovaj primer u jevrejskoj sinagogi danas može da se proširi tako da obuhvati čitav svet. Ljudi još uvek ispituju i protive se Gospodu. Oni smatraju Isusa Nazarećanina zagonetkom. Govore o njemu izopačeno. Kako može pod takvim uslovima čovek koji pripada Gospodu da sluša njihove pogrde praveći se da se slaže sa njima? Mada preduzeti nešto jeste i bolno i teško, ipak, ne preduzeti ništa, zahteva od čoveka svu njegovu silu da se obuzda. Zar on u svom srcu ne želi da posvedoči da je čovek Isus — Božiji Sin, u koga se pouzdao? Kako bi mogao drugačije u sebi da oseća nego da poželi da kaže: ,,Taj čovek me je spasao; verovali vi u njega ili ne — ja verujem.”

Nažalost, mnoge jevrejske starešine su verovale u Gospoda Isusa, ali se nisu usuđivali da otvore svoja usta da ga javno priznaju, jer ih je bilo strah da će biti isključeni iz sinagoge (Jovan 12:42, 43). Zašto ti ili bilo ko drugi silom držiš svoja usta zatvorena? Da li je to zato što želiš da zadobiješ prijateljstvo sveta, ili zato što tražiš saosećanje svojih rođaka, ili zato što ideš za tim da te ljudi poštuju, ili zato što hoćeš položaj u svetu? Ja često razmišljam o tome da bi te jevrejske starešine bile srećnije da su priznale Gospoda i bili izbačene iz sinagoge. Ako se još nisi pouzdao u Gospoda, onda se neće ništa uznemiravajuće desiti. Ali, ako si pravi vernik a ovamo se praviš da si naklonjen svetu, tvoja savest će bez sumnje biti pod osudom. Kako možeš imati mira u srcu gledajući kako ljudi greše i govoriš svojim ustima da je sve to tako interesantno? Kažem vam da je to nešto najmučnije što bi neko mogao da doživi.

Uzmimo na primer ovu ilustraciju. Kakav si ti čovek ako možeš da sediš sa ljudima koji govore rđavo o tvojoj majci, a ti se praviš kao da se slažeš sa njima? To se protivi ljudskim osećanjima. Isto tako, možeš li da ćutiš i ne progovoriš ni reči za Gospoda koji je dao svoj život za tebe? Možeš li da se suzdržavaš da ne priznaš Gospoda kome se klanjaš i služiš? Ako ti je to moguće, onda si nekoristan za Gospoda.

Promenjeni život i priznanje

Mnogi novi vernici, naročito oni koji potiču iz hrišćanskih porodica, imaju jednu pogrešnu ideju. Tvrde da priznanje ustima nije bitno – ono što je zaista važno, jeste da svetle kroz svoje dobro ponašanje. Drugim rečima, njihova teologija govori da čovekov život mora da se promeni, da čovekovo ponašanje mora da se promeni; ali da li su mu usta promenjena, nije važno. Slažemo se sa njima da ukoliko život ostaje nepromenjen, uzaludno je da usta govore. Ali ostajemo pri tome da je promenjeni život bez istovremenog priznavanja ustima takođe beskoristan. Promena ponašanja nije zamena za priznavanje ustima.

Novi vernici bi trebalo da ugrabe prvu priliku te ustanu i priznaju: ,,Uzverovao sam u Gospoda Isusa.“ Mi moramo da priznamo svojim ustima. Ako to ne učinimo svet bi o nama mogao da pomisli razne stvari. Neki bi mogli da misle kako smo se jednostavno razočarali i zbog toga uzeli pesimistički stav. Drugi bi mogli da smatraju da smo samo siti sveta; shvataju nas sa filozofskog gledišta — nikada se ne dotiču Gospoda Isusa. Dobro ponašanje je neophodno, ali priznanje je takođe neizostavno. Bez obzira koliko je nečije ponašanje dobro, ako nije progovorio za Gospoda, njegov položaj je sumnjiv; pre ili kasnije će biti povučen u vrtlog ovoga sveta.

Tokom mog višegodišnjeg rada, često sam slušao kako ljudi kažu da ako je nečije ponašanje dobro, on ne treba da otvara svoja usta – ono što je bitno jeste dobar život. Međutim, takvo shvatanje ima jedan propust; istina, niko neće govoriti protiv nečijeg dobrog ponašanja, ali niko neće govoriti protiv njega čak ni onda kada mu je ponašanje loše. Kada bi ustao i priznao da je hrišćanin, onoga trenutka kada pogreši u svom ponašanju, svet bi ustao i optužio ga. Insistirati na ponašanju bez priznanja, znači obezbediti tlo da čovek bude siromašan u svom ponašanju i beži od kritike.

Neki se boje da priznaju Gospoda iz straha da neće moći da izdrže do kraja. Oni se plaše da će postati predmet ismejavanja ako posle tri ili četiri godine prestanu da budu hrišćani. Zbog toga bi radije da sačekaju nekoliko godina; tada će, pošto su se pokazali vredni toga, priznati Gospoda. Takvima kažemo: ako se ne usuđuješ da priznaš Gospoda zbog straha od pada, svakako ćeš pasti. Zašto? Zato što si ostavio zadnja vrata otvorena; već si se pripremio za dan svoga pada. Daleko je bolje ako ustaneš i priznaš da si Gospodnji, jer će to zatvoriti zadnja vrata i učiniti težim da se povučeš. Tada ćeš imati bolju mogućnost za napredovanjem nego za povlačenjem. Možeš očekivati da ćeš ići napred.

Ukoliko neko čeka na bolje ponašanje pre nego što prizna Gospoda, on najverovatnije nikada u svom životu neće otvoriti svoja usta. Biće nem čak i onda kada mu ponašanje postane dobro. Veoma je teško da neko ikada otvori svoja usta ako to nije učinio još na samom početku.

Trebalo bi da se tešimo jednom činjenicom — da je Bog taj, koji nas drži isto tako kao što je i Bog koji nas spasava. Šta znači biti spasen? To je kao kupovina nečega. Šta je to biti držan? To je kao kad se ta stvar drži u ruci.

Ko bi ikada kupio nešto samo da bi ga bacio? Ako kupiš sat, to je zato što nameravaš da ga koristiš. Ne kupuješ ga da bi ga bacio. Isto tako kad Bog kupuje nas, to je zato da bi nas zadržao. Bog nas otkupljuje da bi nas zadržao. On će nas držati do kraja. On nas toliko ljubi da je dao svoga Sina za nas. Da nije mislio da nas drži, ne bi nikada platio tako neizmernu cenu. Držanje je Božija namera; držanje je Božiji plan. Zato nemoj da se plašiš da ustaneš i da ga priznaš. Ne treba da brineš za sutra, jer će se Bog brinuti za tebe. Sve što treba da učiniš to je da ustaneš i jednostavno priznaš da pripadaš Bogu. Samo se osloni na njegovu ruku. On zna kada treba da ti pritekne u pomoć — utešiće te i sačuvati. Mi imamo veliku sigurnost u objavu da Bog drži one koje spasava. Otkupljenje bi bilo besmisleno da je bez očuvanja.

Razlog za nepriznavanje

Zašto ne priznajemo Gospoda? Osim razloga koji smo već naveli — strah od nepostojanosti — najčešći razlog je i strah od čoveka. Mnogi hrišćani zaista imaju želju da ustanu i priznaju Gospoda, ali čim pogledaju u ljudska lica ne usuđuju se da nešto kažu. Kad pogledaju lica svojih roditelja ili prijatelja — oklevaju. Plaše se čoveka i zato nemaju hrabrosti da otvore usta. Možda su prirodno bojažljivi. Za njih je da stanu pred čoveka i kažu: ,,Uzverovao sam u Gospoda,“ kao da im neko oduzima život. Takav strah je prava prepreka duhovnom životu.

,,Strah od čoveka nameće zamku“ (Priče 29:25).1 Plašeći se, čovek pada u zamku. Strah je po sebi zamka. To je samousađena zamka koju strah stavlja u čoveka. Neka takav čovek razume da bi onaj od koga se plaši mogao da želi da čuje šta on ima da kaže; pa čak i da ne želi — on možda nije tako strašan kao što je mislio.

Sećam se priče o dvojici koja su radila u istom preduzeću. Jedan od njih je bio spasen. Međutim obojica su bila veoma bojažljiva. Onaj spaseni se nije usuđivao da kaže onom drugom da je spasen, dok onaj drugi nije mogao da prikupi dovoljno hrabrosti da upita spasenoga šta se desilo, iako je video u njemu promenu. Na poslu su radili za istim stolom. Svakodnevno su se viđali. Ipak, jedan se nije usuđivao da kaže, a drugi se nije usuđivao da pita. Jednoga dana onaj što je uzverovao nije mogao više da izdrži. I tako, posle mnogo molitve prišao je svome drugu, uhvatio ga za ruku i rekao: ,,Ja sam veoma bojažljiv čovek. Bar tri meseca se nisam usuđivao da ti nešto kažem. Sada ću ti reći da sam uzverovao u Gospoda.“ Dok je to govorio prebledeo je u licu. Njegov prijatelj je tada odgovorio: ,,Ima već tri meseca otkako sam želeo da te pitam šta se desilo.”

Onaj koji se boji čoveka pada u zamku. Neka se priseti sledećeg: kao što se on boji drugih, drugi su verovatno isto tako u strahu od njega. Novi vernik ne bi trebalo da se plaši čoveka. Svi koji slede Boga moraju da budu neustrašivi. Ako se boji, čovek ne može da bude dobar hrišćanin, niti može da služi Bogu. Mi moramo da budemo smeli u priznavanju Gospoda pred ljudima kako nasamo, tako i javno. Mladim vernicima moramo pomoći još od samog početka da pođu tim putem.

Priznanje krši osećaj stida

Ljudi ne samo da se boje, nego se ponekad i stide. Mislim da mnoga Božija deca moraju da priznaju kako imaju nepotrebno osećanje stida pred svetom. Zašto bismo se stideli kad priznamo da smo hrišćani? Takva nerazumnost bi trebalo da bude u potpunosti slomljena. Rešimo to razmotrivši dve tačke.

Prvo: Kada je Gospod Isus obešen na krst, on je poneo našu sramotu isto tako kao i naše grehe. Biblija jasno uči da je bio osramoćen. Vojnici su ga na Golgoti ponizili. Ako trpimo porugu od ljudi, to i zaslužujemo. Ako danas primimo bilo kakvo poniženje od ljudi, to nikada ne može da se uporedi sa sramotom koju je naš Gospod pretrpeo na krstu. Neka nas ne iznenađuje što trpimo sramotu, jer je to deo svih onih koji pripadaju Gospodu.

Drugo: Trebalo bi svet da se stidi a ne mi. Ima jedna pesma koja ovako ide: ,,Može li se cvet stideti od sunca? Kao što se cvet otvara sunčevoj svetlosti, tako ćemo i mi priznati Gospoda. Svet treba da se stidi — ne mi!“ Možemo li se stideti da priznajemo njega koji nas je tako milostivo spasao? Možemo li mi to? Može li cveće da se stidi sunca koje ga održava? Kako možemo da se odreknemo onoga koji nam je pritekao u pomoć i poveo u nebo? Smatramo li mi milost koju je On na nas izlio, kao nešto sramno? Gospod je toliko učinio za nas; zar je sramota da ga priznamo? Ne, nema apsolutno nikakve mogućnosti da se postidimo time što ga priznajemo.

Kako je istinita pesma: ,,Svet treba da se stidi — ne mi!“ Mi takođe objavljujemo da je svet pod sramotom i sada i zauvek. U ovom svetu ljudi danas žive u grehu, no hvala Bogu — mi smo odvojeni. Oni hodaju u požudama tela, a ne mi. Oni su u ropstvu, a mi smo slobodni. Oni tajno čine sramne stvari kojih smo se mi odrekli. Oni slede zlog duha koji radi u njima, a mi smo u potpunosti oslobođeni. Dakle, sramota je njihova a ne naša.

Priznati Gospoda nije nešto čega bi se trebalo stideti; to je radije radosna i veličanstvena stvar. Što se tiče budućnosti, oni što pripadaju svetu podneće kaznu, čak će biti večno odvojeni od lica Gospodnjeg i od slave njegove sile. Ali mi koji sledimo Jagnje, bićemo zauvek sa njim. Kako je samo pogrešno što ljudi na nas tovare sramotu. Sramota je njihova, a ne naša. Trebalo bi da stanemo i slobodno objavimo da mi s radošću i slavno pripadamo Bogu.

Zašto su se starešine u Jovanu 12 plašile da priznaju Gospoda? Zato što su više voleli ljudsku slavu, negoli slavu Božiju (stih 43). Bili su sramežljivi zato što su tražili slavu koja dolazi od ljudi. Svi oni koji hoće da slede Gospoda ne treba ni da se plaše niti da se stide. Ako je svetlost sramna a tama slavna, ako je svetost sramna a grešnost slavna, ako je duhovnost sramna a telesnost slavna, ako je slediti Gospoda sramno a ljudsko poniženje slavno — onda nam je draže da budemo osramoćeni. Budimo kao Mojsije, i smatrajmo Hristovu porugu većim bogatstvom od ljudske slave.

Istina je apsolutna

Još jedna stvar koju bi trebalo pomenuti. Sinagoga je mnogo značila. Zašto se toliko njih nije usudilo da prizna Gospoda? Bilo je to iz jednostavnog razloga što su želeli da imaju i Hrista i sinagogu. Ako nisu hteli Hrista, sve što je trebalo da urade bilo je da ne veruju; ako nisu hteli sinagogu, jednostavno su mogli da priznaju Gospoda. Ali da su želeli i jedno i drugo, njihove usne bi bile zapečaćene. Želja za oboje otkriva nedostatak apsolutnosti.

Bilo da nas svet proganja ili ne, otkako smo uzverovali, ipak hvalimo Gospoda. Ne bi trebalo da prionemo za ,,sinagogu“ kao te starešine iz prošlosti, ne usuđujući se da priznamo da smo vernici. Dozvolite mi da kažem: da su svi u crkvi kao te starešine, danas ne bi bilo nikakvog hrišćanstva. Sinagoga bi bila očuvana ali ne bi bilo crkve. Da su se Petar i Pavle i Luter vratili kući a da nisu izgovorili ni reči o svojoj veri u Gospoda, njihova nevolja bi bez sumnje bila manja, ali gde bi zato danas bila crkva?

Za crkvu je karakteristično da slobodno prizna Gospoda, isto kao i da veruje u njega. Biti spasen, više je od verovanja – ono obuhvata i priznavanje. Takvo priznanje je u hrišćanstvu od najveće važnosti. Mi moramo otvoreno da govorimo, inače hrišćanstva neće biti! Reč Božija je jasna: ,,Jer srcem se veruje za pravednost, a ustima se ispoveda na spasenje“ (Rim. 10:10). U crkvi, ne jedan vernik nego svi vernici moraju da hodaju putem ispovedanja. Mi ne bi trebalo da dozvolimo da bilo ko u tome podbaci. Crkva će biti jaka ako svi ispovedaju svoju veru, u protivnom, biće slaba.

Naše priznanje i Gospodnje priznanje

,,Svaki, dakle, koji mene prizna pred ljudima, priznaću i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima“ (Matej 10:32). Kako samo hvalimo Gospoda što će nas priznati u budućnosti ako mi danas priznamo njega. Danas, pred ljudima koji su kao trava na polju, mi priznajemo njega kao Isusa Hrista, Sina živoga Boga, ali onoga dana kada se naš Gospod vrati, On će priznati nas pred svojim Ocem i pred svojim anđelima u slavi. Ako mi danas osećamo da nam je teško da ga priznamo, da li će njemu biti teško da prizna nas toga dana?

,,A ko god se odrekne mene pred ljudima, odreći ću se i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima“ (Matej 10:33). Kako je suprotnost velika! Ako mi nalazimo da nam je teško da priznamo pred ljudima da imamo Čoveka koji je iznad svih ljudi, Čoveka koji je odista Sin čovečiji, kako će onda On nas priznati pred svojim Ocem kada dođe sa svojim anđelima u slavi — nas koji smo u krpama? To je veoma ozbiljna stvar. Molim vas da ne zaboravite da u poređenju sa njegovim priznavanjem nas jednoga dana, naše priznanje Njega nije uopšte teško. Da On prizna nas, to je nešto neshvatljivo — jer smo mi bludni sinovi koji se vraćaju kući. Mi u sebi nemamo apsolutno ničega. Hajde onda da ga još vatrenije priznajemo, s obzirom da znamo da će On jednoga dana priznati nas.

Petar je bio herojski tip, takav koji mora da zauzme prvo mesto među ljudima. Bio je spreman za sve. Bio je junak. Ali jednoga dana je postao plašljiv kao miš. Zbog jednostavnog pitanja je izgubio hrabrost i nije se usudio da prizna Gospoda. Bojao se da Ga prizna pred jednom robinjom — osobom koja nije imala svoju slobodu. Kako je to bilo neprikladno za Petra, prirodnog junaka i vođu, da beži pre no što je mač bio izvučen, da se uplaši još pre nego što je bilo ko poželeo da uzme njegov život, i da drhti i kune se u prisustvu jedne robinje! To je bila Petrova sramota, i trebalo je da ga bude sramota što se pravdao i kleo.

Oni koji nemaju hrabrosti da otvore usta trebalo bi da se stide. Slava pripada onima koji se usuđuju da priznaju Gospoda Isusa bilo kroz vatru bilo kroz vodu. Na zemlji ne postoji ništa što je pohvalnije od takvog priznanja. Najslavniji prizor na zemlji je kada je neko bičevan, bačen u vatru, ili bačen u lavovsku jamu, a još uvek ispoveda: ,.Ja pripadam Isusu Nazarećaninu!“ Veoma je sramno da bilo koji vernik ne priznaje Gospoda Isusa pred ljudima. Takva osoba je potpuno beskorisna. Ona će se čak sama sebe gnušati i priznati da joj je vladanje veoma sramno.

Naša iskrena želja je da se mladi vernici od početka usude da priznaju kome pripadaju. Nemojte nikada pokušavati da budete tajni hrišćani. Ako mladi vernici dobro hodaju na ovom putu priznanja, postaće korisni za Boga. Neka nas Bog vodi dalje.

__________
1 Engleski prevod. (Daničić je ovu rečenicu preveo sa: ,,Strašljiv čovek meće sebi zamku.”) - nazad

POČETAK

__________________________________________________________________
Basic Lessons Series–Volume 2: THE GOOD CONFESSION by Watchman Nee,
Copyright © 1973 Christian Fellowship Publishers, Inc., New York
Sva prava zadržana.