LSVTM
  • NOVO
    • СЛУЖБА БОЖИЈЕ РЕЧИ >
      • Садржај >
        • 1. Три врсте службe
        • 2. Садржај и преношење
        • 3. Павлова служба и трка
        • 4. Врхунац службе Речи
        • 5. Основа Речи
        • 6. Потреба за Тумачењем од Светог Духа
        • 7. Потреба за Oткривењем од Светог Духа
        • 8. Божија реч у Христу
        • 9. Познавање Божије речи посредством Христ
        • 10. Темељ службе
        • 11. Откривење и мисао
        • 12. Бреме и Реч
        • 13. Дисциплина Светог Духа и Реч
        • 14. Реч и памћење
        • 15. Реч и осећање
        • 16. Реч и ослобађање духа
        • 17. За помоћ онима који говоре
        • 18. Примаоци речи
    • SLUŽBA BOŽIJE REČI >
      • Sadržaj >
        • 1. Tri vrste službe
        • 2. Sadržaj i prenošenje
        • 3. Pavlova služba i trka
        • 4. Vrhunac službe Reči
        • 5. Osnova Reči
        • 6. Potreba za Tumačenjem od Svetog Duha
        • 7. Potreba za Otkrivenjem od Svetog Duha
        • 8. Božija reč u Hristu
        • 9. Poznavanje Božije reči posredstvom Hrista
        • 10. Temelj službe
        • 11. Otkrivenje i misao
        • 12. Breme i Reč
        • 13. Disciplina Svetog Duha i Reč
        • 14. Reč i pamćenje
        • 15. Reč i osećanje
        • 16. Reč i oslobađanje duha
        • 17. Za pomoć onima koji govore
        • 18. Primaoci reči
  • │
  • ЋИРИЛИЦА
    • ВОЧМАН НИ >
      • ДУХОВНИ ЧОВЕК >
        • Садржај >
          • Објашњење
          • 1. Предговор Први
          • 2. Предговор Други
          • Књига I - ПРВИ ДЕО >
            • 1. Дух, Душа и Тело
            • 2. Дух и Душа
            • 3. Човеков пад у грех
            • 4. Спасење
          • Књига I - ДРУГИ ДЕО >
            • 1. Тело и спасење
            • 2. Телесни или путени верник
            • 3. Крст и Свети Дух
            • 4. Хвалисање тела
            • 5. Верников коначни став према телу
          • Књига I - ТРЕЋИ ДЕО >
            • 1. Избављење од греха и душевног живота
            • 2. Искуство душевних верника
            • 3. Опасности душевног живота
            • 4. Крст и Душа
            • 5. Духовни верници и душа
          • Књига II - ЧЕТВРТИ ДЕО >
            • 1. Свети Дух и верников дух
            • 2. Духовни човек
            • 3. Духовни рад
            • 4. Молитва и борба
          • Књига II - ПЕТИ ДЕО >
            • 1. Интуиција
            • 2. Заједништво
            • 3. Савест
          • Књига II - ШЕСТИ ДЕО >
            • 1. Опасности духовног живота
            • 2. Закони духа
            • 3. Начело како разум помаже духу
            • 4. Нормално стање духа
          • Књига II - СЕДМИ ДЕО >
            • 1. Верник и емоција
            • 2. Приврженост
            • 3. Жеља
            • 4. Живот по осећањима
            • 5. Живот по вери
          • Књига III - ОСМИ ДЕО >
            • 1. Разум – борбено поље
            • 2. Феномен пасивног разума
            • 3. Пут избављења
            • 4. Закони разума
          • Књига III - ДЕВЕТИ ДЕО >
            • 1. Верникова воља
            • 2. Пасивност и њене опасности
            • 3. Верникова грешка
            • 4. Пут ка слободи
          • Књига III - ДЕСЕТИ ДЕО >
            • 1. Верник и његово тело
            • 2. Болест
            • 3. Бог као живот тела
            • 4. Победа над смрћу
      • МОЛИМО СЕ
      • МОЛИТВЕНА СЛУЖБА ЦРКВЕ
      • ОСНОВНЕ ЛЕКЦИЈЕ >
        • Књига I - На живу жртву - Садржај >
          • 1. Крштење
          • 2. Раскидање с прошлошћу
          • 3. О продаји све имовине
          • 4. Посвећење
          • 5. Проучавање Библије
          • 6. Молитва
          • 7. Рано устајање
        • Књига II - Добро признање - Садржај >
          • 8. Јавно признање
          • 9. Одвојење од света
          • 10. Уклањање разлика
          • 11. Сведочење
          • 12. Како довести људе Христу
          • 13. Домаће спасење
        • Књига III - Црква и њени сабори - Садржај >
          • 14. Прикључење цркви
          • 15. Полагање руку
          • 16. Окупљање заједнице
          • 17. Разни састанци
          • 18. Господњи Дан
          • 19. Певање духовних песама
          • 20. Слављење
          • 21. Ломљење хлеаба
        • Књига IV - Не ја него Христос - Садржај >
          • 22. Ако неко згреши
          • 23. Извињење и надокнада
          • 24. Обнови свога брата
          • 25. Верниково реаговање
          • 26. Ослобођење
          • 27. Наш Живот
          • 28. Божија воља
        • Књига V - Све чините на славу Божију - Садржај >
          • 29. Брак
          • 30. Бирање брачног друга
          • 31. Муж и жена
          • 32. Родитељство
          • 33. Пријатељство
          • 34. Рекреација
          • 35. Говор
          • 36. Одевање и јело
          • 37. Испосништво
          • 38. Управљање новцем
        • Књига VI - Волите један другога - Садржај >
          • 39. Управитељско опроштење
          • 40. Карање Божије
          • 41. Успротивите се ђаволу
          • 42. Начин Цркве
          • 43. Јединство
          • 44. Волите браћу
          • 45. Свештенство
          • 46. Тело Христово
          • 47. Ауторитет Цркве
      • ПУН МИЛОСТИ И ИСТИНЕ >
        • КЊИГА - Прва >
          • Садржај >
            • 1. Има ли Бога?
            • 2. Како добар човек одлази у пакао?
            • 3. Пасха
            • 4. Разбојник спасен
            • 5. Пет путева у Пакао
            • 6. Још пет путева у Пакао
            • 7. Трпљење на крсту
            • 8. Сигурност спасења
        • КЊИГА - Друга >
          • Садржај >
            • 1. Бог је вољан – a Ти?
            • 2. Може ли моралност да нас спасе?
            • 3. Пасха
            • 4. Жена Самарјанка
            • 5. Помирени с Богом
            • 6. Суд
            • 7. Путеви у пакао
            • 8. Да ли знаш да си спасен?
    • ЕРИК БАРЕТ >
      • НАУЧНИЦИ КОЈИ ВЕРУЈУ
    • ЏЕСИ ПЕН-ЛУИС >
      • РАТ НА СВЕТЕ >
        • Садржај >
          • Предговор
          • 1. Библијски преглед сатанских обмана
          • 2. Сатанска конфедерација злих духова
          • 3. Превара злих духова у данашње време
          • 4. Опасност пасивности
          • 5. Имитирање божанског
          • 6. Слобода за обмануте
          • 7. Воља и човечији дух
          • 8. Победа у сукобу
          • Додатак
          • Божије право деловање и Сатанина кривотвl
      • ДУХОВНО РАТОВАЊЕ
    • ЧАРЛС ПРАЈС >
      • ЖИВ У ХРИСТУ
      • ХРИСТОС ЗАПРАВО
    • Р. А. ТОРИ >
      • КАКО РАДИТИ ЗА ХРИСТА >
        • Садржај >
          • 1. Важност и преимућства
          • 2. Услови за успех
          • 3. Где се бавити личним радом
          • 4. Како почети
          • 5. Који схватају своју потребу
          • 6. Који не маре за своју душу
          • 7. Који имају потешкоће
          • 8. Који имају лажну наду
          • 9. Који немају сигурност спасења
          • 10. Како поступати са отпадницима
          • 11. Скептици и безбожници
          • 12. Који одуговлаче
          • 13. Који су заведени
          • 14. Савет, опомена, охрабрење и утеха
          • 15. Предлози и упутства радницима
          • ДОДАТАК (А): 1. Од куће до куће
          • ДОДАТАК (Б): 1. Коришћење трактата
          • ДОДАТАК (Б): 2. Колпортерски рад
    • РОЏЕР СТИР >
      • ЏОРЏ МИЛЕР ОДУШЕВЉЕН БОГОМ >
        • Уместо предговора
        • 1. Пруски плејбој
        • 2. Приморан Исусовом љубављу
        • 3. Енглеска, 1829. године
        • 4. Школовање поред Тејн
        • 5. Звоно звони
        • 6. Видљиви доказ
        • 7. Чије је злато и сребро
        • 8. Промена ваздуха
        • 9. Банка која не може пропасти
        • 10. Нада у Његово богатство
        • 11. Праведна жалба
        • 12. Ојачани кроз метеж
        • 13. Милерово тајно благо
        • 14. Кад је дувао јужни ветар
        • 15. Неописива радост
        • 16. Ниједно место није било тако драго
        • 17. Сигурно у славу
        • 18. Повратак на Риги
        • 19. У Белој кући
        • 20. Једноставно молитвом
        • 21. Мирис козинца
        • 22. Хиљаде га воле
        • 23. Дивљење Његовој љубазности
        • 24. Драгоцено ишчекивање
        • 25. Укор скептицима
        • 26. Нови темељ, исти темељ
    • ЧАРЛС СПЕРЏЕН >
      • СПЕРЏЕНОВИ БИСЕРИ >
        • Предговор
        • 1. Свеобухватност Еванђеља
        • 2. Непогрешивост Библије
        • 3. Реч као мач
        • 4. Заступник грешника
        • 5. Христос – свршетак закона
        • 6. Јагњетова крв – победоносно оружје
        • 7. Примио нас је велики Отац
        • 8. Усиновљење
        • 9. Деловање Светог Духа
        • 10. Благослов потпуне сигурности
        • 11. Четвороструко благо
        • 12. Божија љубав и Христова стрпљивост
        • 13. Наши јади – весници милости
        • 14. Понизност
        • 15. Молитва
        • 16. Једини темељ
        • 17. Христос као вртлар
        • 18. Вечно жив Свештеник
        • 19. Вера
        • 20. Господ мој и Бог мој!
        • Белешка о писцу
    • ХАДСОН ТЕЈЛОР - Аутобиографија >
      • ОСВРТ - Аутобиографија
      • ЗАМЕЊЕНИ ЖИВОТ
    • ЏОН БАНЈАН >
      • ПУТ ХРИШЋАНИНА >
        • Предговор
        • 1. Пробуђени грешник
        • 2. Хришћанин и Витко
        • 3. Хришћанин сишао с пута
        • 4. Хришћанин долази на уска врата
        • 5. Примљен у Тумачев дом
        • 6. Путник ослобођен бремена
        • 7. Брдо Тешкоћа
        • 8. Лавови
        • 9. Аполион
        • 10. Долина Сена Смртнога
        • 11. Хришћанин престигао Верка
        • 12. Верко и Причало
        • 13. Путници и Еванђелиста
        • 14. Надољуб
        • 15. Џин Очајник
        • 16. На Горама Милине
        • 17. Сусрет с Незналицом
        • 18. Узалудно упућивање Незналице на веру
        • 19. Разговор о слепоћи и Божијем страху
        • 20. У земљи Красник
        • 21. Живот Џона Банјана
    • -
    • РИЗНИЦЕ СНЕГА
    • НОВИ ЖИВОТ >
      • Садржај >
        • 1. Нови Живот
        • 2. Млеко Речи
        • 3. Божија реч у срцу
        • 4. Вера
        • 5. Сила Божије Речи
        • 6. Син – Божији Дар
        • 7. Исус предаје самога себе
        • 8. Деца Божија
        • 9. Наше предање Исусу
        • 10. Спаситељ од греха
        • 11. Признање греха
        • 12. Опроштење греха
        • 13. Очишћење од греха
        • 14. Светост
        • 15. Праведност
        • 16. Љубав
        • 17. Смерност
        • 18. Спотицање
        • 19. Исус наш Чувар
        • 20. Сила и слабост
        • 21. Живот осећања
        • 22. Свети Дух
        • 23. Вођство Духа
        • 24. Жалошћење Духа
        • 25. Тело и Дух
        • 26. Живот вере
        • 27. Моћ Сатане
        • 28. Борба Хришћанина
        • 29. Буди благослов
        • 30. Лични рад
        • 31. Мисијски рад
        • 32. Светлост и радост
        • 33. Карање
        • 34. Молитва
        • 35. Молитвени састанак
        • 36. Страх Господњи
        • 37. Неподељено посвећење
        • 38. Сигурност вере
        • 39. Саображавање Исусу
        • 40. Уподобљавање свету
        • 41. Дан Господњи
        • 42. Крштење
        • 43. Вечера Господња
        • 44. Послушност
        • 45. Божија воља
        • 46. Самоодрицање
        • 47. Обазривост
        • 48. Новац
        • 49. Слобода хришћанина
        • 50. Раст
        • 51. Истраживање Писма
        • 52. Господ Усавршитељ
    • ПОТПУНА ПРЕДАНОСТ
    • ПРАКТИКОВАЊЕ БОЖИЈЕГ ПРИСУСТВА
    • СПАСЕЊЕ БОЖИЈЕ
    • ТРАЖЕЊЕМ
    • ФРЕЈЗЕР И МОЛИТВА
    • ·
    • БЕСПЛАТНЕ КЊИГЕ
  • LATINICA
    • VOČMAN NI >
      • DUHOVNI ČOVEK >
        • Sadržaj >
          • Objašnjenje
          • 1. Predgovor Prvi
          • 2. Predgovor Drugi
          • Knjiga I - PRVI DEO >
            • 1. Duh, Duša i Telo
            • 2. Duh i Duša
            • 3. Čovekov pad u greh
            • 4. Spasenje
          • Knjiga I - DRUGI DEO >
            • 1. Telo i spsenje
            • 2. Telesni ili puteni vernik
            • 3. Krst i Sveti Duh
            • 4. Hvalisanje tela
            • 5. Vernikov konačni stav prema telu
          • Knjiga I - TREĆI DEO >
            • 1. Izbavljenje od greha i duševnog života
            • 2. Iskustvo duševnih vernika
            • 3. Opasnosti duševnog života
            • 4. Krst i Duša
            • 5. Duhovni vernici i duša
          • Knjiga II - ČETVRTI DEO >
            • 1. Sveti Duh i vernikov duh
            • 2. Duhovni čovek
            • 3. Duhovni rad
            • 4. Molitva i borba
          • Knjiga II - PETI DEO >
            • 1. Intuicija
            • 2. Zajedništvo
            • 3. Savest
          • Knjiga II - ŠESTI DEO >
            • 1. Opasnosti duhovnog života
            • 2. Zakoni duha
            • 3. Načelo kako razum pomaže duhu
            • 4. Normalno stanje duha
          • Knjiga II - SEDMI DEO >
            • 1. Vernik i emocija
            • 2. Privrženost
            • 3. Želja
            • 4. Život po osećanjima
            • 5. Život po veri
          • Knjiga III - OSMI DEO >
            • 1. Razum – borbeno polje
            • 2. Fenomen pasivnog razuma
            • 3. Put izbavljenja
            • 4. Zakoni razuma
          • Knjiga III - DEVETI DEO >
            • 1. ​Vernikova volja
            • 2. Pasivnost i njene opasnosti
            • 3. Vernikova greška
            • 4. Put ka slobodi
          • Knjiga III - DESETI DEO >
            • 1. Vernik i njegovo telo
            • 2. Bolest
            • 3. Bog kao život tela
            • 4. Pobeda nad smrću
      • MOLIMO SE
      • MOLITVENA SLUŽBA CRKVE
      • OSNOVNE LEKCIJE >
        • KNJIGE I - VI >
          • Knjiga I - Na živu žrtvu - Sadržaj >
            • 1. Krštenje
            • 2. Raskidanje s prošlošću
            • 3. O prodaji sve imovine
            • 4. Posvećenje
            • 5. Proučavanje Biblije
            • 6. Molitva
            • 7. Rano ustajanje
          • Knjiga II - Dobro priznanje - Sadržaj >
            • 8. Javno priznanje
            • 9. Odvojenje od sveta
            • 10. Uklanjanje razlika
            • 11. Svedočenje
            • 12. Kako dovesti ljude Hristu
            • 13. Domaće spasenje
          • Knjiga III - Crkva i njeni sabori - Sadržaj >
            • 14. Priključenje crkvi
            • 15. Polaganje ruku
            • 16. Okupljanje zajdnice
            • 17. Razni sastanci
            • 18. Gospodnji dan
            • 19. Pevanje duhovnih pesama
            • 20. Slavljenje
            • 21. Lomljenje hleba
          • Knjiga IV - Ne ja nego Hristos - Sadržaj >
            • 22. Ako neko zgreši
            • 23. Izvinjenje i nadoknada
            • 24. Obnovi svoga brata
            • 25. Vernikovo reagovanje
            • 26. Oslobođenje
            • 27. Naš Život
            • 28. Božija volja
          • Knjiga V - Sve činite na slavu Božiju - Sadržaj >
            • 29. Brak
            • 30. Biranje bračnog druga
            • 31. Muž i žena
            • 32. Roditeljstvo
            • 33. Prijateljstvo
            • 34. Rekreacija
            • 35. Govor
            • 36. Odevanje i jelo
            • 37. Isposništvo
            • 38. Upravljanje novcem
          • Knjiga VI - Volite jedan drugoga - Sadržaj >
            • 39. Upraviteljsko oproštenje
            • 40. Karanje Božije
            • 41. Usprotivite se đavolu
            • 42. Način Crkve
            • 43. Jedinstvo
            • 44. Volite braću
            • 45. Sveštenstvo
            • 46. Telo Hristovo
            • 47. Autoritet Crkve
      • PUN MILOSTI I ISTINE >
        • KNJIGA - Prva >
          • Sadržaj >
            • 1. Ima li Boga?
            • 2. Kako dobar čovek odlazi u pakao?
            • 3. Pasha
            • 4. Razbojnik spasen
            • 5. Pet puteva u Pakao
            • 6. Još pet puteva u Pakao
            • 7. Trpljenje na krstu
            • 8. Sigurnost spasenja
        • KNJIGA - Druga >
          • Sadržaj >
            • 1. Bog je voljan – a Ti?
            • 2. Može li moralnost da nas spase?
            • 3. Pasha
            • 4. Žena Samarjanka
            • 5. Pomireni s Bogom
            • 6. Sud
            • 7. Putevi u pakao
            • 8. Da li znaš da si spasen?
    • ERIK BARET >
      • NAUČNICI KOJI VERUJU
    • DŽESI PEN-LUIS >
      • RAT NA SVETE >
        • Sadržaj >
          • 1. Biblijski pregled satanskih obmana
          • 2. Satanska konfederacija zlih duhova
          • 3. Obmana zlih duhova u današnje vreme
          • 4. Opasnost pasivnosti
          • 5. Imitiranje božanskog
          • 6. Sloboda za obmanute
          • 8. Volja i čovečiji duh
          • 8. Pobeda u sukobu
          • Dodatak
          • Božije pravo delovanje i satansko krivotvorenje
      • DUHOVNO RATOVANJE
    • ČARLS PRAJS >
      • HRISTOS ZAPRAVO
      • ŽIV U HRISTU
    • R. A. TORI >
      • KAKO RADITI ZA HRISTA >
        • Sadržaj >
          • Predgovor
          • 1. Važnost i preimućstva ličnog duhovnog rada
          • 2. Uslovi za uspeh
          • 3. Gde se baviti ličnim radom
          • 4. Kako početi
          • 5. Postupanje sa onima koji shvataju svoju potrebu
          • 6. Kako postupati sa onima koji ne mare za svoju dušu
          • 7. Kako postupati sa onima koji imaju poteškoće
          • 8. Kako postupati sa onima koji imaju lažnu nadu
          • 9. Kako postupati sa onima koji nemaju sigurnost spasenja
          • 10. Kako postupati sa otpadnicima
          • 11. Kako postupati sa skepticima i bezbožnicima
          • 12. Kako postupati sa onima koji odugovlače sa svojom odlukom
          • 13. Kako postupati sa onima koji su zavedeni
          • 14. Kako svedočiti onima kojima treba savet, opomena, ohrabrenje ili uteha
          • 15. Neki predlozi i uputstva duhovnim radnicima
          • DODATAK (A) Od kuće do kuće
          • DODATAK (B) 1. Korišćenje traktata
          • DODATAK (B) 2. Kolporterski rad
    • RODGER STIR >
      • DŽORDŽ MILER ODUŠEVLJEN BOGOM >
        • Umesto predgovora
        • 1. Pruski plejboj
        • 2. Primoran Isusovom ljubavlju
        • 3. Engleska, 1829. godine
        • 4. Školovanje pored reke Tejn
        • 5. Zvono zvoni
        • 6. Vidljivi dokaz
        • 7. Čije je zlato i srebro
        • 8. Promena vazduha
        • 9. Banka koja ne može propasti
        • 10. Nada u Njegovo bogatstvo
        • 11. Pravedna žalba
        • 12. Ojačani kroz metež
        • 13. Milerovo tajno blago
        • ​14. Kad je duvao južni vetar
        • 15. Neopisiva radost
        • 16. Nijedno mesto nije bilo tako drago
        • 17. Sigurno u slavu
        • 18. Povratak na Rigi
        • 19. U Beloj kući
        • 20. Jednostavno molitvom
        • 21. Miris kozinca
        • 22. Hiljade ga vole
        • 23. Divljenje Njegovoj ljubaznosti
        • 24. Dragoceno iščekivanje
        • 25. Ukor skepticima
        • 26. Novi temelj, isti temelj
    • ČARLS SPERDŽEN >
      • SPERDŽENOVI BISERI >
        • Predgovor
        • 1. Sveobuhvatnost Evanđelja
        • 2. Nepogrešivost Biblije
        • 3. Reč kao mač
        • 4. Zastupnik grešnika
        • 5. Hristos – svršetak zakona
        • 6. Jagnjetova krv – pobedonosno oružje
        • 7. Primio nas je veliki Otac
        • 8. Usinovljenje
        • 9. Delovanja Svetog Duha
        • 10. Blagoslov potpune sigurnosti
        • 11. Četvorostruko blago
        • 12. Božija ljubav i Hristova strpljivost
        • 13. Naši jadi – vesnici milosti
        • 14. Poniznost
        • 15. Molitva
        • 16. Jedini temelj
        • 17. Hristos kao vrtlar
        • 18. Večno živ Sveštenik
        • 19. Vera (povodom godišnjice Martina Lutera)
        • 20. Gospod moj i Bog moj
        • Beleška o piscu
    • HADSON TEJLOR >
      • OSVRT - Autobiografija
      • ZAMENJENI ŽIVOT
    • DŽON BANJAN >
      • PUT HRIŠĆANINA >
        • Predgovor
        • 1. Probuđeni grešnik
        • 2. Hrišćanin i Vitko
        • 3. Hrišćanin sišao s puta
        • 4. Hrišćanin dolazi na uska vrata
        • 5. Primljen u Tumačev dom
        • 6. Putnik oslobođen bremena
        • 7. Brdo Teškoća
        • 8. Lavovi
        • 9. Apolion
        • 10. Dolina Sena Smrtnoga
        • 11. Hrišćanin stigao i prestigao Verka
        • 12. Verko i Pričalo
        • 13. Putnici i Evanđelista
        • 14. Nadoljub
        • 15. Džin Očajnik
        • 16. Na Gorama Miline
        • 17. Susret s Neznalicom
        • 18. Uzaludno upućivanje Neznalice na veru
        • 19. Razgovor o slepoći i Božijem strahu
        • 20. U zemlji Krasnik
        • 21. Život Džona Banjana
    • -
    • RIZNICE SNEGA
    • FREJZER I MOLITVA
    • NOVI ŽIVOT >
      • Sadržaj >
        • 1. Novi Život
        • 2. Mleko Reči
        • 3. Božija reč u našem srcu
        • 4. Vera
        • 5. Sila Božije Reči
        • 6. Sin – Božiji dar
        • 7. Isus predaje samoga sebe
        • 8. Deca Božija
        • 9. Naše predanje Isusu
        • 10. Spasitelj od greha
        • 11. Priznanje greha
        • 12. Oproštenje greha
        • 13. Očišćenje od greha
        • 14. Svetost
        • 15. Pravednost
        • 16. Ljubav
        • 17. Smernost
        • 18. Spoticanje
        • 19. Isus naš Čuvar
        • 20. Sila i slabost
        • 21. Život osećanja
        • 22. Sveti Duh
        • 23. Vođstvo Duha
        • 24. Žalošćenje Duha
        • 25. Telo i Duh
        • 26. Život vere
        • 27. Moć Satane
        • 28. Borba Hrišćanina
        • 29. Budi blagoslov
        • 30. Lični rad
        • 31. Misijski rad
        • 32. Svetlost i radost
        • 33. Karanje
        • 34. Molitva
        • 35. Molitveni sastana
        • 36. Strah Gospodnj
        • 37. Nepodeljeno Posvećenje
        • 38. Sigurnost vere
        • 39. Saobražavanje Isusu
        • 40. Upodobljavanje svetu
        • 41. Dan Gospodnji
        • 42. Krštenje
        • 43. Večerа Gospodnja
        • 44. Poslušnost
        • 45. Božija volja
        • 46. Samoodricanje
        • 47. Obazrivost
        • 48. Novac
        • 49. Sloboda hrišćanina
        • 50. Rast
        • 51. Istraživanje Pisma
        • 52. Gospod Usavršitelj
    • POTPUNA PREDANOST
    • PRAKTIKOVANJE BOŽIJEG PRISUSTVA
    • SPASENJE BOŽJE
    • TRAŽENJEM
    • ·
    • BESPLATNE KNJIGE
  • │
  • AUDIO
    • ZVUČNE KNJIGE >
      • Frejzer i Molitva
      • Molimo se
      • Molitvena Služba Crkve
      • OSVRT - Autobiografija
      • Praktikovanje Božijeg Prisustva
      • Put Golgote
      • Put Hrišćanina
      • Put u Sunčanu Zemlju
      • Spasenje Božije
      • Sperdženovi Biseri
    • Za duhovni uzrast
    • Molitva i Probuđenje
    • Za mlade (i stare)
    • Razno
  • VIDEO
    • PROPOVEDI
    • Put Izbeglice >
      • Srpski
  • RAZNO
    • BESPLATNE KNJIGE
    • SVEDOČENJE >
      • Put Spasenja
      • Kako dovesti dušu Hristu
    • ENGLISH >
      • The Way, The Truth and The Life
      • Refugee's Road
  • O NAMA
    • Kontakt
    • Zvučne Knjige
    • Filmovi - DVD
  • │
  • -
  • МАЈОР ИЈАН ТОМАС
    • ТАЈНА ПОБОЖНОСТИ
    • TAJNA POBOŽNOSTI
< Назад

Џон Банјан
​Пут Хришћанина

Напред >
Picture
САДРЖАЈ
11

Хришћанин стигао и престигао Верка

 Кад је Хришћанин наставио пут, дошао је до једног узвишења које је било направљено да би путници видели како изгледа напред.[308] Хришћанин се попе и када је бацио поглед унапред, угледао је испред себе Верка. Онда га је Хришћанин позвао:
 – Сачекај да идемо заједно – али Верко је одговорио:
 – Не могу. Ради ми се о животу и осветник иде за мном.[309]
 То је Хришћанина мало збунило, али је убрзао корак и стигао Верка; штавише престигао га је, тако да је послед-њи био први. Онда се Хришћанин охоло насмеја што је престигао свога брата. Није пазио где стаје, те се одједном спотаче и паде. Није могао да устане све док му Верко није помогао.[310]

Верко прича своје доживљаје

 Затим видех у сну како иду заједно као два добра друга, разговарајући о свему што им се десило на путу.[311] Хришћанин је овако почео да прича:
 – Добри и поштовани пријатељу Верко, радујем се што сам те стигао и што је Бог тако подесио да нас двојица идемо заједно овом лепом стазом.[312]
  – Хтео сам драги пријатељу да заједно пођемо из нашега града, али ти си ми измакао, па сам све довде морао да идем сам.
 – Колико си дуго остао у граду Пропаду пре него што си одлучио да пођеш за мном на пут? – питао је Хришћанин.
 – Остао сам колико сам могао,[313] јер кад си ти отишао сви су говорили о томе како ће наш град изгорети до темеља од огња са неба.
 – Шта? – изненади се Хришћанин – зар су моји суседи о томе причали?
 – Да, једно време су само о томе говорили.
 – Како? Зар су још неки пошли као ти да избегну пропаст?
 – Много се о томе причало, али ми се чини да нису у то баш поверовали. У живом разговору неки су тебе и твој „очајнички пут“ (тако су назвали то путовање) исмејавали.[314] Но ја сам веровао и још увек верујем да ће ватра са неба ипак прождрети наш град и зато сам побегао.
 – Да ли си чуо шта се говори о комшији Витку? – упита Хришћанин.
 – Јесам Хришћанине. Кажу да је ишао са тобом све док није стигао до мочваре Очајнице. Неки кажу да је ту пао. Није хтео да призна да му се то десило, али рекао бих да се поштено искаљао.
 – А шта су му суседи рекли?
 – Откако се вратио, много су га исмејавали – рече Верко. – Смеју му се и презиру га и многи неће да имају никаква посла са њим. Сада му је седам пута горе, него што је било пре поласка на пут.[315]
 – А зашто су толико против њега кад и сами презиру пут са којег се вратио?
 – Кажу да је издајник – одговори Верко. – Није се држао своје намере. Чини ми се да је Бог покренуо Своје непријатеље да га исмејавају, да им постане ругло што је оставио пут којим је кренуо.
 – Да ли си разговарао са њим пре поласка?
 – Једном сам га срео на улици али је прешао на другу страну као да се стиди онога што је учинио, тако да нисам имао прилике.[316]
 – Кад сам пошао – рече Хришћанин – имао сам наде у тог човека, али се сада бојим да ће да пропадне када град изгори. Њему се десило оно што стара пословица каже: „Окупана свиња враћа се да се ваља у каљузи.“[317]
 – Тога се и ја бојим, а ко може спречити оно што мора бити?
 – Добро драги суседе, оставимо њега и разговарајмо о стварима које се тичу нас лично. Испричај ми шта ти се десило на путу, било би право чудо да ти се ништа није десило – рече Хришћанин.

Верко прича о блудности

 – Срећно сам прешао мочвару Очајницу[318] у коју си ти упао и дошао до врата без опасности. Тада ме је срела једна жена која се звала Наслада[319] и која је могла да ми причини велико зло.
 – Добро је да си избегао њеној мрежи. И Јосиф је био у опасности због ње, али јој је измакао као и ти. Умало што није платио својим животом.[320] А шта је теби учинила?
 – Не можеш ни замислити, ако сам не знаш како уме својим језиком да очарава. Навалила је да скренем са пута за њом, нудећи ми свакојака уживања.
 – А није ти нудила да уживаш добру савест! – додаде Хришћанин.
 – Знаш на шта мислим, нудила је само телесна и плотска уживања – узврати Верко.
 – Хвала Богу кад си јој измакао. „На кога се гневи Господ пашће у јаму уста њених.“[321]
 – Не знам да ли сам јој сасвим умакао.[322]
 – Ниси ваљда пристао на њене понуде?
 – Нисам, јер сам се сетио да пише: „До пакла[323] допиру кораци њени.“[324] Зато сам затворио очи да ме не очара својим погледом.[325] Онда је почела да ми се руга, а ја сам кренуо даље.
 – Да ли си имао још некаквих невоља на путу? – упита Хришћанин.

Избављен од закона

 – Кад сам дошао до брда Тегобе, срео сам једног веома старог човека који ме је упитао ко сам и куда идем. Рекао сам му да сам путник и да идем у Небески град. Старац је затим рекао: „Чини ми се да си поштен; хоћеш ли да останеш код мене за плату коју ћу ти дати?“ Ја сам га упитао како се зове и где станује. Рекао је да се зове Адам Први,[326] и да станује у месту Варљиво.[327] Питао сам га какав му је посао и колику плату нуди. Одговорио је да му је посао уживање, а плата, да ћу на крају постати његов наследник. Питао сам га затим какву кућу има и колико слугу. Рекао је да му је кућа пуна свих светских угодности и да има доста слугу које су му се родиле у кући. Запитао сам га да ли има деце. Рекао је да има само три кћери: Грешну Чулну Пожуду, Пожуду Очију и Разметање Земаљским Благом,[328] и да бих могао све три да узмем за жене ако хоћу. Онда сам га упитао колико дуго жели да останем код њега. Рекао ми је, док год је он жив.
 – Па како сте се на крају погодили? – упита Хришћанин.
 – У почетку сам се накањивао да пођем са њим – рече Верко – јер ми се чинило да лепо говори. Али док смо тако разговарали, погледао сам му чело на коме је писало: „Скините са себе старог човека који пропада због варљивих пожуда“ (Еф. 4:22).[329]
 – А онда?
 – Онда су његове речи почеле да ме пеку у души и било ми је јасно да и поред тога што ми ласкаво говори, продаће ме у ропство кад ме одведе својој кући. Зато сам му рекао да престане са таквим речима, јер његовој кући нећу ни да приђем. Онда је почео да ме псује и да ми прети да ће послати за мном једнога који ће ми загорчати путовање. Окренуо сам се да идем, али кад сам хтео да кренем осетио сам како ме је зграбио и толико цимнуо, да ми се учинило да ми је откинуо парче тела.[330] Узвикнуо сам: „Бедан сам ја човек; ко ће ме избавити од овог смртног тела?“ Тада сам наставио да идем узбрдо. Кад сам стигао на пола пута погледао сам и видео једнога који иде за мном брзо као ветар. Стигао ме је отприлике тамо где је одмориште.[331]
 – Тамо сам и ја сео да се одморим – упаде му Хришћанин у реч – али савладао ме је сан те сам испустио овај мој свитак из недара.
 – Чекај добри брате да ја завршим – рече Верко учтиво. – Чим ме је човек стигао почео је да ме удара и оборио ме је полумртвог на земљу. Када сам се мало опоравио, запитао сам га зашто ме је тако тукао. „Због твоје тајне склоности ка Адаму Првом“,[332] те ми зададе смртоносну рану у прса. Оборио ме је на леђа тако да сам опет лежао као мртав пред њим. Кад сам се освестио молио сам га да ми се смилује, а он је одговорио: „Ја не знам за милост,“ па ме је опет срушио на земљу. Сигурно би било готово са мном да није неко наишао и наредио му да престане да ме туче.
 – А ко је то био? – упита Хришћанин.
 – Нисам га одмах препознао, али док је прилазио, видео сам ране у Његовим рукама и ребрима. Онда сам закључио да је то наш Господ, а затим сам се попео на брдо.
 – Тај што те је стигао био је Мојсије – рече Хришћанин. – Он никога не штеди нити зна да се смилује онима који крше његов закон.
 – Знам! То није било први пут да ме је срео. Он је тај који ми је дошао кад сам још био код куће и рекао да ће ми спалити кућу ако ту останем.[333]

Верко прошао поред палате на брду

 – Зар ниси приметио палату на врху брда где си срео Мојсија? – упита Хришћанин.
 – Јесам, видео сам је. Видео сам и лавове кад сам прилазио. Чини ми се да су спавали, јер је било подне; пошто је било још доста до ноћи, прошао сам поред вратара и сишао низ брдо.[334]
 – Он ми је рекао да те је видео кад си пролазио – рече Хришћанин – штета што ниси свратио у кућу, јер да јеси, видео би разне драгоцености које не би до смрти заборавио. Него реци ми, да ниси можда некога срео у Долини Понизности?

Сусрет са Зловољком

 – Срео сам се са једним по имену Зловољко,[335] који је хтео да ме наговори да се вратим са њим, јер рече: „Та долина је потпуно без части.“ Додао је да ако будем ишао њом, увредићу све своје пријатеље као што су Понос, Охолост, Уображеност, Сујета и још многе друге.
 – Па како си му одговорио? – упита Хришћанин.
 – Рекао сам му да и поред тога што има право кад каже да су ми ови род, кад сам пошао на пут они су се мене одрекли, и ја њих, тако да их више не рачунам за родбину. Рекао сам му да је погрешно схватио ту долину, јер „пред пропашћу подиже се срце човеку, али пре славе иде понизност.“[336] Дакле, више волим да прођем долином ради части коју мудри толико цене, него да изаберем част за коју он сматра да нам највише годи.[337]

Сусрет са Стидовићем

 – Да ли те је још нешто задесило у тој долини?
 – Да, срео сам Стидовића. Од свих људи на које сам наишао на путу, чини ми се да њему најмање одговара то име. Други би после краћег разговора одустали, али овај безобразник никако.
 – Па шта је рекао? – упита Хришћанин.
 – Још питаш! Нападао је саму веру. Рекао је да је за човека да се бави вером нешто вредно стида, нешто што је ниско и подло. Рекао је да мушкарцу не приличи да има осетљиву савест. Рекао је да ће онај који обуздава свој језик и своје жеље тако себе да лишава слободе на коју су дрски људи нашега времена навикли, постати ругло и предмет исмејавања. Рекао је да се врло мало моћних, богатих или мудрих људи слаже са мном, а да ни они не би, да их није неко наговорио да постану луди и све жртвују ни сами не знајући за шта.[338] Рекао је да су путници већином сиромашни људи и ниског порекла који се ништа не разумеју у природне науке. Говорио је још о многим стварима које нисам споменуо, као на пример да је срамота плакати и уздисати док се проповеда; да је срамота затим доћи кући па уздисати и туговати, да је срамота тражити опроштење од ближњега за ситне мане или враћати покрадено. Рекао је да вера отуђује човека од великих људи због неких ситних погрешака (које је он називао финијим именима), да га она понижава јер га поистовећује са нижим људима који такође верују. „Зар није срамота, тражити братску заједницу са таквима?“[339]
 – А шта си ти њему одговорио? – упита Хришћанин.
 – Шта сам му одговорио? Нисам одмах знао шта да кажем. Толико ме је збунио да ми је сва крв ударила у лице; Стидовић ме је толико изазвао тако да ме је скоро сасвим завео. Али после сам се сетио да оно „што се међу људима сматра као нешто високо, пред Богом је мрзост.“[340] Онда сам помислио – настави Верко – „Овај Стидовић ми говори какви су људи, али ми ништа не каже о Богу или Божијој Речи.“ Помислио сам на то да нам се на судњем дану неће судити према дрском духу овога света, него према мудрости и закону Свевишњега. Зато помислих да је оно што Бог говори увек најбоље, макар се томе противили сви људи на свету. Пошто Бог дакле тражи веру и осветљава савест и како су најмудрији они који постају будале ради Царства небеског и пошто је сиромах који љуби Христа богатији од највећег човека који Га мрзи, рекох; „Стидовићу, одлази одавде јер си непријатељ мога спасења. Зар да ја теби служим радије него моме Господу! Како бих Му погледао у лице на дан када дође?[341] Када бих се сада постидео Његових путева и Његових слугу, како бих могао да очекујем благослов?“[342] Тај Стидовић је био заиста дрзак противник. Једва сам могао да га се отресем. Стално ме је пратио и шапутао на уво час о једној, час о другој слабости вере. Али на крају сам рекао да се узалуд труди да ме наговори, јер баш у ономе што он одбацује, ја видим највећу славу. Тако сам га се на крају ослободио. Онда сам почео да певам:

 Путника има много
 На путу кушње и бола,
 Ал’ победити их може сигурно,
 Душа не охола.

 Увек мораш бдити,
 Мушки се борити,
 па нећеш залутати,
 Нити се у злу створити!

 – Радујем се што си се тако храбро одупро том ниткову – рече Хришћанин – јер као што кажеш, није му добро име. Није га срамота да нас јури по улицама да би нас осрамотио пред свим људима, то јест да учини да се стидимо онога што је добро. Не би тако радио да није бестидан. Успротивимо му се, јер и поред свег његовог хвалисања он помаже само будалама и никоме другом. „Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота.“[343]
 – Требало би да затражимо помоћ против Стидовића од Онога који тражи да бранимо истину по свету[344] – рече Верко.
 – Право кажеш. Него да ли си још некога срео у тој долини?
 – Нисам! Отада ми је све време сијало сунце, па и кроз Долину Сена Смртнога.[345]

Хришћанин прича о својој борби

 – Теби је још било добро! Ја сам много горе прошао. Чим сам ушао у долину морао сам дуго и страшно да се борим са гадним непријатељом Аполионом. Мислио сам да ће ме убити, поготово кад ме је оборио и пригњечио. Чинило ми се да ће ме смрскати. Кад ме је срушио на земљу испао ми је мач из руке. Чак се продерао да је готово са мном. Али завапих Богу и Он ме услиша и избави од свих мојих невоља. Онда сам ушао у Долину Сена Смртнога и скоро до пола пута сам ишао по мраку. Више пута сам помислио да ћу да погинем, али на крају је свануло и изгрејало сунце, те сам могао много лакше да напредујем.[346]/p>

ПОЧЕТАК

________________________________________________________________

THE PILGRIM'S PROGRESS by John Bunyan
Copyright © 2020 LSVTM
Сва права задржана.
________________________________________________________________





[308]

Бог нам даје у својој Речи да загледамо у будућност. Ту можемо да видимо траг Господа Исуса, блаженство које нас очекује, борбе које су пред нама, као и Јордан преко којега морамо да пређемо да бисмо дошли у место чији је градитељ Бог и где нам је Спаситељ припремио вечни стан. Не мораш да идеш путем који није припремљен. Свака недеља треба да нам буде узвишено место, са којег можемо да разгледамо Божије милосрдно вођство до идуће недеље.

[309]

Верко се жури напред, зато не може да чека на свакога, јер не зна ко га зове. Ако је онај који га прати искрен стићиће га. Многи су чекајући на друге док се обрате и узверују, много закаснили, те се најзад показало да им својим чекањем нису нимало помогли, а себи много штете нанели. Ако хоћеш да наследиш вечни живот, иди за Христом и не чекај оне који су ти најмилији. Ако су искрени, употребиће све силе да те стигну, ако нису, твоје чекање им ништа не помаже
(4. Мој. 35:6, 12).

[310]

Брзо нас обузима духовна охолост кад видимо да напредујемо у нечему. Тада Господ дозволи да се осрамотимо и научимо понизности, и да ходамо у страху пред лицем Божијим. О, кад ћемо да научимо да познајемо Божију милост у сваком дару, који Господ даје коме хоће по угодности своје добре воље!

[311]

Господ даје Хришћанину друга са којим може да путује путем живота. Много цени сваког брата кога ти Господ даје за друга да с њим можеш заједно у миру да путујеш. Немој се свађати на путу, него објављујте милост Божију којом вас Господ милосрдно води стазом вашег живота (Пс. 48:9).

[312]

„Хоће ли двојица ићи заједно, ако се не састану?“ (Амос 3:3). То вреди и за оне који су на путу у небески Јерусалим. Морају да буду једно у Господу Исусу Христу, очишћени крвљу Његовом, свесни својих недостатака, и да схвате да зависе једино од Божије милости. Такви људи имају једну веру у Распетог Спаситеља, једну љубав к небеском Оцу, и једну наду вечнога живота, као што говори: „Један Господ, једна вера и једно крштење“ (Еф. 4:5). Благословена је заједница оних који су побегли од пропасти и иду за Исусом у небески дом.

[313]

Тако смо и ти и ја остали у греховном стању необраћеног живота док смо год могли. Одупирали смо се Божијој милости тако дуго док нисмо могли да се одупремо сили Божије љубави и милости. Свемогућа милост над нама је победила. Нисмо ми нашом слободном вољом изабрали Господа, нити би Господа следили по својој жељи, него нас је Он изабрао и ми нисмо могли више да се одупиремо Његовој милости и љубави. „Милост којој се одупрети не може,“ (Gratia Dei irresistibilis – August.)

[314]

И у свету се говори о Божијем суду, о Божијој праведности и о Његовој вољи. Говори се и проповеда о милости која нам је у Христу Исусу дана. Учи се о томе, али нема вере. Кад би веровали бежали би од будућег суда и Божијег гнева и не би се ругали онима који вером у Христа Исуса траже спасење својим душама, него би се и они обратили и заједно у љубави следили Христа.

[315]

Ако за време Божије росе и деловања Светог Духа на твоје срце одбациш милост Божију постаћеш много гори него што си пре био. Свака прилика коју занемариш и свака истина коју одбациш, сваки указ Божије љубави који гасиш, доноси ти тешке духовне последице. Враћаш се натраг и западаш у све већи грех и пропаст душе и тела. Многи су почели да се обраћају али нису били искрени пред Господом и браћом, и зато: „последње стање онога човека бива горе од првог“ (Матеј 12:43-45). Немој да глумиш побожност, него се искрено обрати Христу!

[316]

Они који су признавали Христа па су опет отпали, не могу да се састају са вернима. Остаје им жалац у савести који боде кад год се сретну са онима који их подсећају на Христа. И опет неће да се покају и признају своје грехе, него избегавају све што би Божија милост могла да им покаже, и затварају срце, тако да не може светло Божије милости да их расветли, и својевољно и страшно пропадају у вечну пропаст.

[317]

2. Пет. 2:22

[318]

Сви који се обраћају Спаситељу не западају у духовне борбе. Ако верно пазимо на стопе Спаситеља и идемо за Њим избећи ћемо много духовне таме и нестабилности. Видимо дакле да сваки грешник мора да се обрати Господу Исусу, зато не мора сваки на путу ка Њему да буде задржан невером и страхом.

[319]

Телесне борбе доносе многе невоље и тешко наваљују на онога који хоће да избегне грех. Оне нарочито наваљују на младе, као на Јосифа. Благо младићу и девојци који одвраћају своје очи да их телесна уживања не очарају. Немој да мислиш да у даљњем животном боју, после обраћења, можеш да попустиш. Пази и чувај се телесних уживања.

[320]

1. Мој. 39:11-13

[321]

Приче 22:14

[322]

Осетљива савест плаче над тајним наклоностима нечистог срца. Много је боли и жалости што та уживања налазе у срцу много одзива који долазе споља. Управо зато што у самом срцу вреба издајник „наслада“, будимо на стражи, молећи се: „И не уведи нас у искушење, него нас избави од зла“ (Матеј 6:13).

[323]

Приче Соломонове лепо опомињу младиће да пазе и да се не дају завести насладом чији путеви воде у пакао (Приче 7:7-27). Ко иде за насладом „иде као во на клање“ – упада у безбожност као птица у мрежу или замку, не знајући да иде у пропаст. Такав човек пропада јер неће да прими поуку и опомену, и заплиће се у ужад својих греха, те ће лутати од мноштва своје лудости док заувек не пропадне (Приче 5:22, 23). Иако су у Светом писму постављени многи светионици, да се млади не разбију о стене нечистоте и „Насладе“, опет много младића и девојака гине! Многи пробуђени младићи су пропали, јер су попустили узду неправди и нису веровали Богу, који даје победу у Христу Исусу Господу нашем.

[324]

Приче 5:5

[325]

Јов 31:1

[326]

Први Адам, то је прва стара природа нашег тела, са којом смо дошли на овај свет. То је прирођена поквареност и наследство грешности, о којој Давид у свом псалму говори: „Гле, у безакоњу родих се, и у греху заче ме мати моја“ (Пс. 51:5). „Посредством једног човека је грех ушао у свет, а грехом смрт, тако је смрт прешла на све људе, јер су сви згрешили (Рим. 5:12). Адам је корен свих нас, а кад се покварио корен, покварила се и свака гранчица – а то смо ми. Кроз ту прирођену поквареност долази само неправда и зло. Ту злу и покварену природу нашег тела описује Дух Свети кроз Павла овим речима: „Бедан сам ја човек“ (Рим. 7:24).

[327]

Еф. 4:22

[328]

1. Јован. 2:16

[329]

Не гледај на оно што је мило телу и крви, него на оно што говори Божија Реч. Јер је свако тело трава и све добро његово као цвет пољски. „Суши се трава, цвет опада, али Реч Бога нашега остаје довека“ (Иса. 40:6-8).

[330]

Рим. 7:24

[331]

Божији закон не суди и не кара само спољашње преступе, већ унутарње: зле мисли и зле жеље, лоше намере и наклоности срца. Божији закон је духован и он тражи апсолутну духовност и светост, коју је човек својим падом изгубио. У том захтеву не зна за сажаљење, јер иста правила важе за сваку душу: „То чини и бићеш жив!“ Божији закон јасно показује човеку да је изгубљен, и ако тражи оправдање у закону, наћи ће само осуду. Само милост Господа Исуса Христа и заслуге Његових рана могу осуђеног грешника да ослободе и спасе душу од смрти. Читаоче, да ли си већ примио то оправдање, које је учињено у Спаситељу Исусу Христу, кога је Бог дао за наше помирење? (Рим. 3:24, 25). Ако то оправдање ниси примио вером забадава, узалуд га тражиш у делима закона (у суботи, храни итд.). То ће на крају да те упропасти.

[332]

Различити доживљаји верних путника. Хришћанин је прошао строгост закона и доживео све његове ударце пре него што је дошао до врата. Верко опет на путу Божијем, кад је већ прошао кроз врата, уместо да се одмара био је испробан законом и искушан тако да би могао да увиди своју стару природу, у коју би могао да се поузда и тако отпадне од Господа.

[333]

Закон узнемирава душу и плаши је па јој тиме постаје чувар (тутор) до Христа. Кога закон још није пробудио из сна греха и немарности, тај не тражи Христа који је уточиште за грешнике.

[334]

Верко не тражи одмор у дворцу Красном, видљивој Цркви, већ имајући дан светлости у својој души иде напред да ради док је дан и не спотиче се (Јован 11:9, 10; 1. Сол. 5:7-9). Многи кад постану чланови цркве само се одмарају, седе и слушају шта Црква проповеда. Верко не улази у Цркву да се одмара, него у љубави са Хришћанином иде напред да ради. То не значи да он не припада Цркви Исуса Христа, него да га је Господ позвао у специјалну службу. На пример апостол или мисионар се не задржава у некој локалној заједници већ је увек у покрету.

[335]

Има разних непријатеља који нападају верне путнике у Долини Понизности. Хришћанина је напао Аполион; Верка Зловољко. Пази и ти, и чувај се твог непријатеља који хоће да поремети мир твоје душе. Одакле долази Зловољко? Ако смо поносити, самољубиви и светољубиви, не можемо да будемо задовољни, јер то све може да нас засити. Поред тога желимо више него што можемо да досегнемо и зато посрћемо и падамо. Кад нам се у срцу налази понос који не може да поднесе понижење и укор, онда смо туробни и жалосни кад нас нешто понизи и укори. Кад је у срцу самољубље, оно не може да поднесе кад нас нешто немило дотакне. Услед тога долази много жалости, плача и туге на оне који верују, а све због поноситог и охолог срца. Лек против те охолости је Реч Господа Исуса који каже: „Узмите мој јарам на себе и научите од мене, јер ја сам кротак и смеран у срцу, и наћи ћете одмор у својим душама (Матеј 11:29). Кад послушамо тај мили савет нашег Господа, онда ћемо с радошћу примати сва понижења и увек ћемо опомињати своју растресену душу: „Врати се, душо моја, у мир свој, јер је Господ добротвор твој“ (Пс. 116:7).

[336]

Приче 18:12

[337]

Гледајући на Исуса који је тихог и покорног срца, надвладаћеш незадовољство и „Зловољка“ и заволећеш Његов јарам који је мио и благ.

[338]

1. Кор. 1:26; Фил. 3:7, 9, 18

[339]

Хришћанин мора да се бори са тим дрским непријатељем стидом – не само на почетку свог хришћанског пута, већ на целом свом путу, јер га тај безобразни непријатељ напада и наговара да се стиди Исуса и Његовог еванђеља (јер каже да је вера само за децу и баке); да се стиди Божијег народа (јер каже да су то само простаци – будале овога света). И тако прати хришћанина све док га овај силом не одбије од себе. Можда си и ти један од оних који не можеш да се ослободиш тог непријатеља. Свет ти се руга, а ти се бојиш. Пријатељи те остављају, а ти то не волиш. Сатана долази у обличју стида па те наговара: „Одреци се Исуса. Зар не видиш да је то срамота? Који богати човек иде твојим путем? Сви ће да се одврате од тебе. Имаћеш свакојаке невоље. Одреци се тог пута и буди жив, и весео као сви остали људи!“ Али не дај се померити. Кад се Исус Јединородни од Оца не стиди да нас назива браћом (Јев. 2:11), зар ми да се стидимо Њега у овом злом и прељуботворном свету? Поред тога, не заборавимо да је Господ Спаситељ рекао: „Јер ко се постиди мене и мојих речи у овом прељуботворном и грешном роду, њега ће се постидети и Син човечији када дође у слави свога Оца са светим анђелима“ (Марко 8:38). Пут за Исусом не води кроз свет и част, али ти, учениче, не мари за то, него сматрај „Христову поругу већим богатством од блага египатског (светског)“ (Јев. 11:26).

[340]

Лука 16:15

[341]

Марко 8:38

[342]

Не можеш да се ослободиш лажног стида док год саосећаш са светом и са њим си у телесном пријатељству, и док су ти миле угодности и сласти тела. Само онај који вером гледа на Исуса и излази из своје средине носећи Његову срамоту, може сасвим да се реши тог непријатеља (Јев. 10:13).

[343]

Приче 3:35

[344]

Ми смо слаби и тако лако затајимо Онога који нас је толико љубио. Свеопште је искуство да имамо врло мало одважности и храбрости да се у сваком случају покажемо као Христови следбеници и да се заузмемо за Божију ствар када је већина руши и гази. То искуство су доживели и ученици Господа Исуса. Кад је Исус чинио велика и славна дела, радо су били уз Њега, а кад су се злобне руке спустиле на Њега, сви су Га оставили и разбежали се. Свесни дакле своје плашљиве и стидљиве нарави, бдимо и молимо Господа да нам Он удели одважност и духовну силу. „И сад, Господе, погледај на њихове претње, па дај својим служитељима да потпуно слободно објављују твоју реч“ (Дела 4:29).

[345]

Господ не води све путнике на исти начин – једне кроз таму, друге кроз светло. Он зна зашто тако поступа са њима. Радуј се што те води онако како Он то налази за сходно.

[346]

„Много сам лакше ишао даље.“ Он чини свим невољама радосни крај. И твојим ће само ако будеш ишао Његовим путем.

ПОЧЕТАК

Picture
PDF

Latinica
Proudly powered by Weebly