Nijedan dobar hrišćanin ne bi trebalo da zanemaruje Božiju reč, jer danas kada Bog govori ljudima, on ponavlja reči koje je već izgovorio. Veoma je retko naći nekoga kome Bog govori rečima koje nisu iz Biblije. Iako s vremena na vreme Bog govori direktno onima koji su dugo u Gospodu, ipak i te reči su uglavnom reči koje je on već dao u Pismu. Božiji govor je dakle, ponavljanje onoga što je ranije rekao. Ako mladi vernici nisu upoznati sa onim što je Bog već rekao, oni stvaraju Bogu prepreku da im govori, pošto za to nemaju postavljene osnove.
Biblija je Božija reč. Ona nam otkriva sve što je Bog u prošlosti učinio za nas. Ona nam takođe pokazuje i na koji način je vodio ljude u prošlosti da bi ga mogli upoznati. Da bismo znali bogatstvo i puninu Božijih zaliha za sebe, moramo da proučavamo Bibliju. Bibliju takođe moramo da proučavamo i zato, da bismo razumeli na koji način nas Bog privodi k sebi.
Dalje, kad Bog želi da nas upotrebi da bismo progovorili za njega, on obično koristi reči koje je ranije rekao. Ukoliko nam te reči nisu poznate, Bogu će biti teško da govori kroz nas. Tada ćemo za njega biti beskorisni. Zato bi trebalo dobro da čuvamo Hristovu reč u svojim srcima, da bismo čuli reči koje Bog hoće sada da nam kaže, a i da bismo znali kako je Bog delovao u prošlosti.
Biblija je velika i ozbiljna knjiga. Kad bi ceo svoj život proveli proučavajući je, ipak bismo je se dotakli samo površno. Kako bi vernik mogao da poznaje Reč, ako ne provodi vreme nad njom? To je nemoguće. Naročito bi mladi trebalo da su marljivi u proučavanju Božije reči, tako da kad dođu u srednje godine a zatim starost, imaju u Reči bogatu riznicu kako za svoje, tako i za tuđe potrebe.
Ko god hoće da upozna Boga, mora dobro da proučava Božiju reč. Još na samom početku svog hrišćanskog života, svaki novi vernik bi trebalo da shvati važnost proučavanja Božije reči. Dozvolite mi da sa vama budem iskren: suviše je malo onih koji zaista poznaju Bibliju. Sadašnje pokolenje je daleko slabije u proučavanju Reči. Sada više ne nailazimo na mnoge verne koji obimno poznaju Reč kao što je to nekad bilo. Danas uglavnom nailazimo na površne čitaoce. Gde još možemo naći ljude koji su detaljno proučavali Bibliju? Ovaj naraštaj je daleko zaostao u razumevanju Reči. Mi ovde ne govorimo o duhovnom životu već o shvatanju. Ljudi možda još i mogu nešto da dobiju iz Biblije u smislu lepih misli, ali je danas veoma malo onih koji zaista proučavaju Bibliju.
Nada je sada u mladima. Nadamo se da ćemo za sledećih pet do deset godina imati ljude koji su zaista proučavali Bibliju. To baš nije tako jednostavno, jer je za to potrebno mnogo vremena. Moramo imati čvrst temelj u Božijoj reči, inače nećemo moći ništa da gradimo. Današnje tumačenje Biblije je potpuno nezadovoljavajuće. Takav površni život crkve je sramota pred Bogom.
Kako proučavati Bibliju
Kako bi trebalo da proučavamo Bibliju? Evo četiri osnovna načina:
(a) Pronalaženje i otkrivanje činjenica
(b) Pamćenje Reči
(v) Analiziranje, izvođenje zaključaka i upoređivanje Reči
(g) Primanje otkrivenja od Boga
Ma kako izgledali različiti načini proučavanja, osnovno načelo proučavanja Reči ostaje nepromenjeno. Gore navedeni redosled bi trebalo održati: prvo, nalaženje činjenica, zatim pamćenje, pa analiziranje, i na kraju primanje otkrivenja.
Biblija sadrži mnoge duhovne činjenice koje su skrivene od onih koji su duhovno slepi. Kad neko otkrije neku činjenicu u Bibliji, on je već upola primio svetlost, pa je stoga ispunio i polovinu zadatka pri proučavanju Biblije. Zbog toga je neophodno pronaći činjenice; ako ne, Božije prosvetljenje nećemo moći da primimo, jer Božija svetlost sija samo na činjenice koje se nalaze u njegovoj Reči. Zašto Bog govori ovako ili onako? Kroz analiziranje, poređenje i zaključke otvoreni smo za prosvetljenje. Tako ćemo se hraniti i tako ćemo moći druge da hranimo. Ako Bibliju proučavamo nemarno, Božija reč će proći mimo nas i zato nećemo znati šta se u njoj nalazi.
Na primer: sila zemljine teže je jedna činjenica. To je opšti zakon, a ipak je ostavljeno Njutnu (Newton) da otkrije taj zakon gravitacije. Pre Njutna, iako je gravitacija hiljadama godina bila na snazi, zakon ipak nije bio poznat. Jednoga dana Njutn se odmarao ispod jabuke i jedna jabuka mu je pala na glavu. Zbog tog događaja otkrio je i zakon gravitacije. Pitanje nije bilo u tome da li postoji takva činjenica ili ne; pitanje se jednostavno sastojalo u otkrivanju te činjenice.
Na isti način je od ogromnog značaja kad smo u stanju da u Bibliji otkrijemo glavne činjenice. Na primer, od velikog je značaja ono što Biblija kaže i ono što ne kaže. Zašto ona o različitim stvarima na različitim mestima govori drukčije?
Bog je zabranio da se u originalu Biblije i jedna jedina reč promeni. Zašto se onda u nekim slučajevima upotrebljava jednina, dok se u drugim upotrebljava množina? Zašto se ponekad godine jasno spominju, a ponekad je čak i mnogo godina jednostavno izostavljeno? Sve su to činjenice na koje bi trebalo obratiti pažnju.
Iz gore navedenog razloga, onaj koji proučava Bibliju mora pred Bogom da bude pažljiv. On ne može sebi da dozvoli nikakvu nesmotrenost. Mora da bude iskren, zato što je Božija reč čista. Čim čuje Božiju reč, trebalo bi da zna šta je naglašeno, ali mnogi hrišćani čitajući Reč i ništa ne čuju. Oni u njoj ne nalaze ni činjenice ni ključeve.
1. Primeri uporednog metoda
Uzmimo neke jednostavne primere:
,,U Hristu”
Proučavajući Božiju reč, uvidećemo da Novi zavet koristi samo izraze kao što su: ,,u Gospodu,” ,,u Hristu,” ,,u Hristu Isusu,” dok nikada ne kaže ‚,u Isusu” ili pak ,,u Isusu Hristu”. To je ono što nazivamo otkrivanjem činjenice. Pokušajmo da se setimo svih slučajeva gde se ovi izrazi upotrebljavaju. Tada bi ih trebalo uporediti s izrazima koji se ne koriste. Zašto je na nekom mestu uzet izraz ,,u Hristu,” a ne ,,u Isusu”? Zašto piše ,,u Hristu Isusu”, a ne ,,u Isusu Hristu”? Zašto Biblija nijednom ne koristi izraz ,,u Isusu Hristu”? Pošto analiziramo i uporedimo Reč, možemo očekivati od Boga da nam da svetlo da bismo videli.
Sad nam se otkriva da je ,,Isus” zemaljsko ime našega Gospoda. ,,Isus Hristos” znači da će ovaj Isus jednoga dana biti Hristos. ,,Hristos” je ime koje mu je dato kada ga je Bog vaskrsao i pomazao. ,,Stoga neka sav dom Izrailjev sigurno zna da je Bog učinio Gospodom i Hristom ovoga Isusa koga ste vi raspeli” (Dela 2:36). Znači, to je njegovo ime od ukrsnuća.
Zatim u Rimljanima nalazimo ,,Hristos Isus”, što znači da je današnji Hristos jučerašnji Isus. Hristos Isus je sada postalo njegovo ime. Izraz ,,Isus Hristos” sasvim se razlikuje od onoga ,,Hristos Isus”. Hristos je ranije bio Isus, a Isus će kasnije biti Hristos. Mi sada možemo biti u Hristu, ali nikako u Isusu. Možemo biti u Gospodu ili u Hristu, ali ne i u Isusu Hristu.
Kad je naš Gospod živeo na Zemlji mi tada nismo mogli da budemo u njemu. Da smo bili, onda bismo bili učesnici njegovog krsta i dela otkupljenja. Ne, On je sam jedinorodni Božiji Sin; mi u tome nemamo udela. Njegovo rođenje u Vitlejemu je nešto u čemu nemamo udela. Kako možemo onda biti u Hristu? ,,Od njega ste i vi u Hristu Isusu” (1. Kor. 1:30). Ne kaže u Isusu, nego u Hristu Isusu. To je zato što smo sa njim stvarno sjedinjeni u njegovom vaskrsenju posle njegove smrti i vaskrsenja iz mrtvih. Bog ga je tamo učinio Hristom; i Bog nas je svojim Duhom tamo priključio njemu.
,,Krv” i ,,Krst” u Rimljanima
Znamo da Rimljanima, od prve do osme glave, obrađuje otkupljujuće delo Gospodnje. Ovih osam glava se dalje dele na dva dela. Prvi deo je od prve do pete glave jedanaestog stiha, a drugi deo od pete glave i dvanaestog stiha do kraja osme glave. Svi oni koji proučavaju Bibliju zaprepašćeni su činjenicom da se u prvom delu ne spominje krst, dok se u drugom delu uopšte ne spominje krv. Prvi deo govori samo o krvi, ali ne i o krstu; drugi deo se pak usredsređuje na krst, a ne na krv.
Pošto smo saznali i zapamtili ono što je Bog rekao i što nije rekao, možemo početi s razlaganjem. Postoje uglavnom dva načina razlaganja: jedan se sastoji u raščinjavanju radi pažlji-vijeg istraživanja; drugi u sakupljanju da bi se dobila potpunija slika. Pošto smo pojedinačno razmotrili Rimljanima 1—8, možda ćemo za pola sata ili sat primiti svetlost, da bismo mogli sagledati kako oproštenje greha i oprav-danje dolaze kroz krv, dok oslobođenje od sile greha mora da dođe putem krsta. Oslobođenje ne dolazi od krvi nego od krsta, dok oproštenje ne dolazi od krsta nego od krvi.
Pošto je zapamtio dovoljno biblijskih stihova, čovek pred Bogom može da pokuša i da ih analizira. Ispočetka ih možda neće razumeti, ali ako pokuša posle mesec dana ili posle pola godine, mogao bi da ih razume. Već sam ranije pomenuo da kada je neko u stanju da pronađe činjenice, onda mu je stvar upola već otkrivena. Ako neko ne može da pronađe činjenice, znači da mu sa očima nešto nije u redu. Dakle, mladi bi trebalo da počnu kao pažljivi čitaoci. Onaj koji ne traži činjenice, nemarna je osoba. Ćete znati šta je Bog rekao, niti pak šta Bog nije rekao. Kako se to onda može zvati proučavanje Božije reči?
Ne zaboravite jednu stvar: da li je neko sposoban da služi Božiju reč ili ne, zavisi od toga da li može proučavajući Bibliju, da nađe činjenice. Svaki pojedini služitelj Božije reči mora da bude pažljiv i tačan. Činjenice su planinski vrhovi koji upadljivo štrče. Samo lenji, nemarni i neosetljivi ne znaju kako da čitaju Bibliju, jer nisu u stanju da pronađu činjenice od Boga.
2. Primer analitičkog metoda
Pređimo sada sa uporednog metoda na analitički metod.
Uzmimo za primer Jovanov zapis o slanju Svetog Duha. Čitajući 14. i 16. glavu nailazimo na obećanje koje je Gospod Isus dao. Ima li nečeg neobičnog u ovom obećanju? Razmotrimo Jovan 14:16-20:
I ja ću moliti Oca, pa će vam dati drugog pomagača-utešitelja da bude sa vama doveka, duha istine, koga svet ne može da primi, jer ga ne vidi i ne poznaje; vi ga poznajete, zato što boravi kod vas i biće u vama. Neću vas ostaviti sirotne, doći ću k vama. Još malo i svet me neće više videti, a vi ćete me videti, i živećete zato što ja živim. U onaj dan ćete saznati da sam ja u svome Ocu, i vi u meni, i ja u vama.
Kakvu činjenicu ovde otkrivamo? U prvom delu ovog odlomka nalazimo da se upotrebljava reč ,,on” ili ,,njega,” ali u drugom delu ovu zamenicu zamenjuje ,,ja” ili ,,mene”. Prelazi se od ,,njega” na ,,mene”.
Pošto smo uočili tu činjenicu i zapamtili sve ove stihove, trebalo bi sada da se upustimo u njihovo analiziranje. Gospod pominje drugog pomoćnika. ,,Drugog” podrazumeva drugog po redu. Na primer: ,,daću ti drugu šolju”, jednostavno znači, ,,daću ti drugu šolju pošto sam ti već dao prvu.” ,,Zamoliću drugog da vam pomogne,” uvek se odnosi na drugog Pomoćnika. Otac će vam poslati drugog Utešitelja, što će reći drugog po redu. Pošto dolazi drugi Utešitelj, znači da je pre njega bio prvi Utešitelj, baš kao što drugi Pomoćnik podrazumeva prisustvo prvog Pomoćnika, a druga šolja prvu.
Tako smo došli do činjenice da postoje dva Utešitelja. Šta Gospod kaže o drugom Utešitelju? ,,Da bude s vama doveka. Ko je On? Čini nam se da ga ne poznajemo, a ipak Gospod kaže: ,,Koga svet ne može da primi, jer ga ne vidi i ne poznaje; vi ga poznajete.” Zašto? ,,Zato što boravi kod vas.” Da sam toga dana bio jedan od dvanaestorice učenika, svakako bih upitao: ,,O Gospode! Ti kažeš da Utešitelj boravi sa mnom, ali ja ga ne vidim ni kad spavam ni kad sam budan. Ne vidim ga ni kad jedem ni kad hodam. U stvari, nikada ga nisam ni poznavao. Kako možeš da kažeš da ga poznajem?”
Ali zapazite da odmah posle reči: ,,Zato što boravi kod vas i biće u vama” On odmah nastavlja sa: ,,neću vas ostaviti sirotne, doći ću k vama.” Kroz analiziranje nalazimo da je ,,on” prešlo u ,,ja”. drugim rečima: ,,Ja” sam ,,On”. Dok je Gospod Isus na Zemlji, on je Utešitelj; to jest, Sveti Duh u njemu je Utešitelj. To se zove uvideti svetlo. Gospod i Sveti Duh su jedno na zemlji, jer ovaj drugi prebiva u prvom. Učenici su ga videli i znali zato što je bio sa njima.
Sada je dat drugi Utešitelj. Gospod će umreti, da bi vaskrsao i ponovo došao. Kako će doći? Doći će u Svetom Duhu tako da svoje učenike ne ostavi sirotne. ,,Još malo i svet me neće više videti, a vi ćete me videti, i živećete zato što ja živim.” Za kratko vreme nećete me videti, ali ćete me uskoro ipak ponovo videti i živeću u vama. U stihu 17: ,,(On) biće u vama”, dok u 20. stihu: ,,Ja u vama”. ,,On” gore, je ,,Ja” u sledećim stihovima. U prvom slučaju Sveti Duh je u Hristu, u drugom je Hristos u Svetom Duhu. Ko je Sveti Duh? Sveti Duh je drugo ja Gospoda Isusa. Kao što je Sin Očevo drugo ja, tako je i Sveti Duh drugo Sinovljevo ja. Samo se oblik promenio.
Odatle je jasno da je pri proučavanju Biblije osnovno načelo da se pronađu činjenice. Zaista je bez značaja koliko je glava neko pročitao ili koliko je zapamtio. Ako ne može da pronađe činjenice, neće primiti svetlost od Boga. Sposobnost nalaženja činjenica u Bibliji je jedan od osnovnih zahteva za duhovnog radnika. Pavle je posedovao ogromnu sposobnost za otkrivanje činjenica. Čujte šta kaže u trećoj glavi Galatima. Čitajući knjigu Postanja, u Božijem obećanju Avraamu našao je ovo: ,,I blagosloviće se u semenu tvome svi narodi na zemlji” (1. Moj. 22:18), to seme je u jednini, ne u množini, dakle ukazuje na Hrista. Pavle je otkrio jednu činjenicu u Bibliji. Tako postoji na desetine hiljada činjenica kao što je ova koju smo upravo pomenuli. Da li je neko u Božijoj reči bogat ili nije, uveliko zavisi od njegove sposobnosti da pronađe činjenice.
3. Metod izvođenja zaključaka
Pređimo sada na sliku ovog metoda. Uzmimo na primer pravljenje likova. U 2. Mojsijevoj 20:4 stoji zapovest: ,,Ne gradi sebi lika rezana niti kakve slike od onoga što je gore na nebu, ili dole na zemlji, ili u vodi ispod zemlje.” Ali u 1. Mojsijevoj, Bog sam kaže: ,,Da načinimo čoveka po svome liku, sebi slična . . . I stvori Bog čoveka po liku svome” (1. Moj. 1:26, 27). Takođe i u 2. Mojsijevoj 26, Bog je naredio izrailjskom narodu da ,,napravi zavesu od porfire i od skerleta i od crvca i od tankog platna uzvedenoga, i po njoj neka budu vezeni heruvimi” (stih 31). Heruvimi liče na čoveka; i svaki ima četiri lica — čovečije, lavovsko, volujsko i orlovsko (Jezekilj 1:5, 10). Ova zavesa razdvaja Svetinju nad svetinjama od svetinje.
Pošto smo sakupili ove odlomke, sasvim je prirodno da ćemo upitati: da li Bog protivreči sebi? S jedne strane je naredio da se ne prave nikakvi likovi, osuđujući Izrailja zato što je načinio zlatno tele, a s druge strane naredio je da se napravi slika heruvima. Zašto Biblija i dozvoljava i brani pravljenje likova? Zašto se ne dozvoljava nikakav drugi lik, osim heruvimovog? Na šta lik heruvima ukazuje? Ovo nas vodi do poslanice Jevrejima. Jevrejima 10:20 nagoveštava da je zavesa slika Hristovog tela, što će reći lično Gospod Isus. Drugim rečima, svi likovi su idoli osim jednoga koji je slika Božija. Zapazite šta piše u 1. Mojsijevoj 1:26, 27. Kada je Božije Trojstvo držalo savet, odlučeno je ,,da načinimo čoveka po svome obličju.” Ali kad je došlo do samog stvaralačkog posla, ,,stvori Bog čoveka po liku svome.” U stihu 26 ,,svome” je u množini, dok ,,svome” u 27. stihu je u jednini. Takvo prelaženje lične zamenice iz množine u jedninu je nešto što bi trebalo uzeti u obzir. Ono otkriva da samo jedna osoba Božijeg Trojstva ima lik, i to je Hristos. Povezujući sve te odlomke u jednu celinu, dolazimo do zaključka da Bog odbacuje sve likove osim jednoga — lik Svog vlastitog Sina.
Mnoga Božija deca su kroz vekove provodila vreme nad Božijom rečju, a za poslednjih dve hiljade godina, neki od najvećih umova bavili su se njome. Doista, Bog je za svoju Reč iz ovoga sveta odabrao prvorazredne umove. To je jedan deo nasledstva crkve.
Pomenimo prvo niže kritičare, one koji se bave istraživanjem slova Biblije. Ljudi kao Tregels (Tregelles), Din Alford (Dean Alford), Vordsvort (Wordsworthy) i Veskot (Wescott) su istaknuti među hiljadama takvih kritičara. Zašto je taj posao bio neophodan? Zato što u vreme kada je Biblija isprva bila napisana nije bilo štamparije i zato što je bila zabranjena knjiga. Ako bi neko bio uhvaćen sa Biblijom, moglo je da mu se desi da ga bace divljim zverima. Da bi čitao Bibliju, čovek je sam morao da je prepisuje malo po malo i u velikoj žurbi, da ga policija ne bi uhvatila u tome. Pod takvim okolnostima greška pri prepisivanju je bila neizbežna. Čak i u današnjem slovoslaganju javljaju se greške; koliko je samo bilo lakše napraviti grešku kad je svaku reč trebalo rukom prepisati? Bilo je veoma lako ispustiti neku crtu ili pak dodati tačku. Ljudi su u prvom veku prepisivali na brzinu, a u kasnijim vekovima s ruke na ruku. Danas imamo ogroman broj rukopisa koji se međusobno pomalo razlikuju.
Bog je podigao mnoge da se stručno usavrše za ispitivanje slova Biblije. Oni prikupe mnogo rukopisa te ih porede reč po reč, crtu po crtu. To je posao koji iziskuje mnogo vremena, jer se svako slovo i u Starom i u Novom zavetu mora potvrditi. Neki stručnjaci su putovali u više zemalja, da posete mnoge muzeje da bi potvrdili samo jedno slovo. Njihova posvećenost bi trebalo da nam natera suze na oči. Oni su veliki poznavaoci jevrejskog i grčkog. Na takvim istraživanjima provode ceo svoj život. Veoma smo zahvalni Bogu što ih je podigao za tako težak posao.
Zatim prevodioci Biblije. Mnogi su po celom svetu proveli mnogo vremena u pažljivom prevođenju Biblije. Na primer, Bog je koristio Darbija (J. N. Darby) da prevede Bibliju na italijanski, francuski, nemački i engleski. Popularno izdanje kineske Biblije je udruženi rad više stručnjaka. Ponekad su provodili i po jedanaest sati samo nad jednim stihom.
Zatim ima onih koji pišu biblijske rečnike. Bog je u raznim zemljama podstakao mnoge da proučavaju reči, životinje, biljke, zveri i stoku. Oni su nam ostavili biblijske rečnike koji mnogo doprinose našem razumevanju. Inače kako bismo znali šta su kedar i isop? Sve se proučavalo u Bibliji, čak i razlika između kaputa i ogrtača. Među piscima biblijskih rečnika nalaze se Filip Šaf (Philip Schaff) i Vilijam Smit (William Smith). Šafov rečnik, napisan pre jednog veka, smatra se za jedan od najboljih.
Zatim dolaze oni koji sastavljaju konkordancije. Pošto je Biblija tako velika knjiga, nije lako naći određeni stih; odatle i potreba za konkordancijom. U stvari Biblija je jedina knjiga koja ima konkordanciju. Krudenova (Cruden) konkordancija je bila prva, a proveo je više godina sastavljajući je. Pošto je proveo na tom obimnom poslu veoma mnogo vremena, oboleo je umno i zbog toga je rad morao da stane. Međutim, šest godina kasnije pošto se oporavio, nastavio je s radom. On je doslovno dao svoj život za tu knjigu. Sada nam je jednostavno i lako da nađemo neku važnu reč u Bibliji, ali pri sakupljanju svih tih biblijskih stihova u kojima se određena reč pojavljuje, utrošeno je mnogo časova. Trebalo je skoro natčovečansko pamćenje i izvanredno savestan trud da bi se sve glavne reči dovele u redosled. Posle Krudenove, sledile su Strongova (Strong), Jangova (Young) i Vigramova (Wiggram) konkordancija, međutim sve se one temelje na Krudenovom delu. Svaka ova konkordancija ima svoju naročitu osobenost i sve četiri su sasvim pouzdane.
Posle gore navedenih sastavljača dolaze oni što naučno istražuju biblijsku hronologiju. Oni oprezno proračunavaju godine od čovekovog postanka do Hrista. Među ovima su arhiepiskop Ušer (Ussher) u Filip Mauro (Philip Mauro). Čudo Biblije je u tome da postoje stihovi Pisma, koji se bez ikakvog prekida povezuju od stvaranja sveta sve do Hristovog vremena. Bog je ovu hronologiju sačuvao na taj način što nam ovde-onde daje pokoji stih. Ponekad se čini kao da neki stihovi nedostaju pa ipak, marljivim istraživanjem te izgubljene karike se uvek mogu naći. Godine od stvaranja Adama pa do Hristovog rođenja su kao jedan lanac. Zatim ima onih što proučavaju strukturu brojeva u Bibliji. Ovi se dele na dve različite škole: jednu zastupa Grant (F.W. Grant), a drugu jevrejski stručnjaci po imenu Mazoreti (Massorites). Pre trideset godina jedan Rus po imenu Ivan Panjin takođe je proučavao strukturu brojeva.
Divno je znati da svaki broj u Pismu ima svoju naročitu građu. Razmotrimo na primer broj dvanaest. Ima dvanaest plemena, dvanaest apostola, dvanaest temelja, dvanaest meseci i dvanaest rodova. Bog dosledno koristi broj dvanaest. U tom broju on hoće da objavi svoja dela. Grant je to otkrio Božijoj deci u svojoj Bibliji u brojevima.
Druga škola je pokušala da sabere azbuku biblijskih reči. Znamo da ni jevrejski ni grčki nemaju brojeve kao arapski 1, 2, 3 i 4. Da bi predstavili brojeve oni koriste slova svoje azbuke. Svako jevrejsko ili grčko slovo ima svoju brojčanu vrednost. Ivan Panjin, čuveni matematičar za vreme ruskih careva, i njegovi studenti, sabrali su sva slova Biblije.
Druga škola je izbrojala slova po odeljcima i stihovima u Starom zavetu. To je učinjeno da bi kasnijim prepisivačima pomoglo da ne prave greške. Na primer, pretpostavimo da se u određenom odeljku nalazi 504 slova. Ako se u odeljku pojavi 505 slova, znači da je prepisivač napisao jednu reč više. Pet knjiga Mojsijevih su sačinjene od 187 glava, 5.845 stihova, 63.467 reči, i preko 300.000 slova. Ja ne želim da kažem da jedno takvo računanje ima neku naročitu vrednost; jednostavno želim da pokažem mladim vernicima kako su ljudi provodili vreme nad Biblijom.
Postoji i četvrta škola na čelu sa Havardom Osgudom (Howard Osgood), veoma učenim čovekom. On je proveo mnogo vremena proučavajući Pismo i izbrojao sve biblijske reči. Na primer: celokupan broj reči upotrebljenih u Starom zavetu je 6.417, od kojih je 1.798 reči upotrebljeno samo jedanput, 728 reči je upotrebljeno dva puta, 448 reči je upotrebljeno tri puta, a 3.443 reči je upotrebljeno više od tri puta. Celokupan broj reči upotrebljenih u Novom zavetu iznosi 4.867, od kojih je 1.654 upotrebljeno jedanput, 654 reči dvaput, 383 reči triput, 2.176 reči je upotrebljeno više od tri puta. Ukupni iznos reči upotrebljen u Starom i Novom zavetu iznosi 11.284 reči. To znači da je Biblija u svom izvornom jeziku sastavljena od tih 11.284 reči.
Na kraju, ima ljudi koji se stručno usavršavaju u proučavanju biblijskih izraza i naglasaka. Na primer: Njuberi (Newberry) se usavršio u proučavanju izraza, Roterham (Rotherham) u proučavanju naglaska. Znamo da u izvornom grčkom svaka rečenica u Bibliji ima svoj naglasak. Naglasak u Mateju 5:
,,Čuli ste da je rečeno starima . . . a ja vam kažem,” je na reči „ja”. U Mateju 6: ,,Primili su platu svoju . . . i Otac tvoj koji gleda u tajnosti ispuniće ti”, je na ,,primili su” i ,,Otac tvoj (će)”. Roterham je proveo ceo svoj život tražeći te naglaske.
Praktični predlozi za proučavanje Biblije
Da završimo, Biblija mora da se čita svakodnevno i od početka do kraja. Najbolje je ako se Stari i Novi zavet čitaju zajedno. Čitanje ne bi trebalo da bude suviše brzo, nego radije svakodnevno i od početka do kraja.
Džordž Miler (George Muller) je pre svoje smrti zahvalio Bogu što mu je omogućio da pročita Bibliju sto puta. Mladi vernici bi trebalo da pamte koliko su puta pročitali celu Bibliju. Počni od Mateja u Novom zavetu i od 1. Mojsijeve u Starom, pa čitaj oba zajedno. Zabeleži u Bibliju koliko si je puta pročitao. Nadamo se da će svaki vernik moći da je pročita sto puta. Ako neko živi toliko dugo da dočeka da bude hrišćanin pedeset godina, onda da bi Bibliju pročitao sto puta, svake godine bi trebalo da je pročita dva puta.
Za proučavanje Biblije trebalo bi odvojiti dva različita doba dana i pri tome bi trebalo koristiti dve Biblije. Jutarnje čitanje bi trebalo da bude uz molitvu. Svrha tog čitanja je izgradnja ličnog duhovnog života. Svakog jutra je dovoljno svega tri ili četiri stiha. Trebalo bi čitati uz molitvu i duboko razmišljanje. Posle podne bi trebalo posvetiti boljem upoznavanju Božije Reči. Dakle u čitanju se može provesti više vremena. To je takođe i vreme kad se u Bibliji traže činjenice. Ako je moguće, koristiti dve Biblije: jednu za ujutro a drugu za popodne. U jutarnju Bibliju ne bi trebalo unositi ništa osim datuma kada si imao naročito iskustvo sa Bogom dok si čitao određeni odlomak. U Bibliji koju koristiš posle podne trebalo bi beležiti ono što si primio kroz svetlo koje primaš dok čitaš; odatle sledi da sve što je od vrednosti može da se zaokruži, označi pravim linijama, ili pak linijama u boji po stranicama.
Kada stalno čitamo Reč od početka do kraja, naše znanje Biblije će se postepeno povećavati. Ako je moguće, pokušaj da zapamtiš jedan ili dva stiha dnevno. Ovo bi ispočetka moglo da bude teško, ali će kasnije biti od velike koristi.
__________ 4 Primedba urednika: Dok se čita ovaj deo, mora se imati na umu da su ove poruke date 1948. godine. Ipak, načela u njima još uvek imaju svoju vrednost i zato je ova poruka zadržana u svom izvornom obliku.
-
nazad
