Još reče Gospod Mojsiju i Aaronu govoreći: Ovo je uredba i zakon što zapovedi Gospod govoreći: reci sinovima Izrailjevim neka ti dovedu junicu crvenu zdravu, na kojoj nema mane, i koja još nije bila u jarmu; i podajte je Eleazaru svešteniku, a on neka je izvede napolje iz logora da je zakolju pred njim. I uzevši Eleazar krvi njene na prst svoj neka pokropi krvlju prema šatoru od sastanka sedam puta. Potom neka zapovedi da se spali junica pred njegovim očima; kožu njenu i meso njeno i krv njenu s balegom neka spale. I sveštenik uzevši drveta kedrova, isopa i crvca, neka baci u oganj gde gori junica. Potom neka opere haljine svoje i opere telo svoje vodom, pa onda neka uđe u logor, i neka bude sveštenik nečist do večera. Tako i ko je spali, neka opere haljine svoje vodom, i telo svoje neka opere vodom, i neka bude nečist do večera. A čist čovek neka pokupi pepeo od junice i izruči ga iza logora na čisto mesto, da se čuva zboru sinova Izrailjevih za vodu očišćenja; to je žrtva za greh. I onaj koji pokupi pepeo od junice neka opere haljine svoje, i neka bude nečist do večera. To neka je sinovima Izrailjevim i došljaku koji se bavi među njima večan zakon . . . On neka se očisti onom vodom treći dan i sedmi dan, i biće čist; ako li se ne očisti treći dan i sedmi, neće biti čist. Ko se dotakne mrtva tela čovečjega pa se ne očisti, onaj je oskrnavio šator Gospodnji; zato da se istrebi ona duša iz Izrailja; jer nije pokropljen vodom očišćenja, zato je nečist, i nečistota je njegova na njemu . . . I neka za nečistotu uzmu pepela od junice spaljene za greh, i neka naliju na njega vode žive u sud. Potom neka uzme čist čovek isopa i zamoči u onu vodu, i pokropi njom šator i sve sudove i ljude koji su u njemu bili; tako i onoga koji bi se dotakao kosti ili čoveka posečena ili mrtva ili groba. Čisti nečistoga neka pokropi treći i sedmi dan; i kad ga očisti sedmi dan, neka opere haljine svoje i sebe neka opere vodom, i biće čist uveče.
4. Mojsijeva 19:1-10, 12-13, 17-19
Ako pak hodimo u svetlosti, kao što je on sam u svetlosti, imamo zajednicu jedan s drugim i krv Sina njegova Isusa Hrista čisti nas od svakoga greha. Ako kažemo da nemamo greha, sami sebe varamo i istine nema u nama. Ako ispovedamo svoje grehe, on je veran i pravedan — da nam oprosti grehe i očisti nas od svake nepravednosti. Ako kažemo da nismo zgrešili, pravimo ga lažom i njegove reči nema u nama. Dečice moja, pišem vam ovo da vi ne zgrešite. Ako ko zgreši, imamo zastupnika kod Oca, Isusa Hrista, pravednika; on je žrtva pomirenja za naše grehe, ne samo za naše nego i za grehe celoga sveta.
1. Jovanova 1:7-2:2
Otkupljenje na krstu i rad Svetoga Duha
Ako otkupljeni čovek nehotice zgreši, kako je moguće da se vrati Bogu? Ovo je veoma važno. Ukoliko ne zna put obnovljenja, neće moći da se vrati Bogu.
1. Razlika između Gospodnjeg dela i dela Svetog Duha
Svojom krvlju na krstu, Gospod Isus nas je očistio i otkupio od svih naših greha. Onda kada smo Mu prišli, Sveti Duh nas je prosvetlio i pokazao nam naše grehe. Međutim, ono što nam je Sveti Duh tada pokazao nije bilo onoliko sveobuhvatno koliko je to Gospod na krstu učinio. Dobro je zapaziti tu razliku. Kao što je žrtva za greh u 3. Mojsijevoj u 16. glavi obuhvatala svaki greh, tako je i Gospod Isus na krstu poneo sve naše grehe. Njegovo otkupljenje je obuhvatilo svaki greh koji bi ti ikada mogao da počiniš u toku celog svog života. Kad je umro na krstu, On je zaista poneo grehe celog tvog života.
Međutim, kada nas Sveti Duh nadahne da uzverujemo u Gospoda, On može da nas pokrene da se pokajemo samo za svoje prošle grehe; ne i za grehe počinjene celog našeg života. Opomena Svetog Duha se zasniva na gresima koje smo već počinili, a ne na gresima koje još nismo počinili! Odatle sledi da smo onoga dana kada nas je spasao, bili opomenuti svetlošću Svetoga Duha za daleko manje greha nego što je naš Gospod poneo na krstu umesto nas. Ono što je Gospod Isus učinio na krstu je sveobuhvatno; ono za šta me Sveti Duh kara i za šta primam oproštenje, odnosi se samo na one grehe koje sam počinio do dana kada sam se po prvi put pouzdao u Gospoda. Sveti Duh nikada ne pokušava da me opominje za grehe koje još nisam počinio. Ja za njih ne znam niti se zbog njih osećam krivim. Dakle, postoji razlika u delima Gospoda Isusa koji nosi naše grehe, i Svetoga Duha koji nas opominje za naše grehe. To je ono što apostol Jovan pokušava da nam objasni.
2. Osnova za poznavanje Gospodnje blagodati
Svi naši prošli gresi, sve koje smo počinili, sve do dana našeg spasenja, sasvim sigurno su nam bili oprošteni, bez obzira koliko smo bili stari u to vreme. Ipak, trebalo bi da znamo da je onih greha koji su nam oprošteni tada bilo manje od onih koje je Gospod stvarno poneo na Sebi za nas. Mi shvatamo Gospodnju blagodat samo u meri sa svojim ličnim iskustvom o sopstvenim gresima. Međutim, Gospod je poneo sve naše grehe u saglasnosti sa Njegovim potpunim znanjem o nama — što će reći, i sve naše grehe koje ćemo počiniti u budućnosti.
Ako neko zgreši posle spasenja
Onaj ko je spasen a kasnije zgreši, mogao bi zbog toga veoma da se uznemiri. Od kada sam počeo da služim Božijem narodu 1921. godine, mnogi su me pitali o problemu greha posle spasenja. Oni kažu: „Znam da mi je Bog oprostio sve grehe i da sam već spasen i da mi je sve oprošteno, ali otkako sam spasen, ponovo sam počinio mnogo greha. Ti gresi me veoma muče. Šta da radim?“
1. Šta je Gospod poneo na krstu
Nadam se da si shvatio da su svi gresi koje bi mogao da počiniš, pošto si spasen, bili uključeni u otkupljenju Gospoda Isusa — štaviše i da ne osećaš da ti je oprošteno.
Pretpostavimo da je neki mladi brat spasen kad mu je bilo šesnaest godina i da je dotada počinio hiljadu grehova. Proporcionalno, kad napuni trideset i dve godine, on će udvostručiti svoje grehe — što će reći, počiniće dve hiljade grehova. Međutim kada se pouzdao u Gospoda kad mu je bilo šesnaest godina, bez sumnje se molio: „Gospode, hvala Ti što si mi oprostio sve grehe. Sve si ih poneo na krstu.“ Zar to ne znači da mu je oprošten svaki od tih hiljadu grehova? No pretpostavimo sada da nije bio spasen kad mu je bilo šesnaest godina, nego kad mu je bilo trideset i dve godine. Šta bi on tada rekao Gospodu? Zar njegova molitva ne bi bila ista: „Gospode, Ti si poneo sve moje grehe“? Dalje, mogli bismo da razmišljamo, ako je spasen kad mu je šezdeset i četiri godine, on bi se i tada isto molio: „Gospode, poneo si sve moje grehe.“ Dakle jasno je da bez obzira kada je neko spasen, on prima jamstvo o tome da je Gospod poneo sve njegove grehe.
2. Razlike u iskustvu
Ako si spasen u svojoj šesnaestoj godini, Gospod je svakako poneo sve tvoje grehe od rođenja do šesnaeste godine tvoga života. Ali budi uveren da je On isto tako poneo sve tvoje grehe od šesnaeste godine života do šezdeset i četvrte. Bilo da si bio spasen pre ili kasnije nema nikakve veze sa Gospodnjim uklanjanjem tvojih greha. Zato, pošto si spasen, ne postavljaj besmislena pitanja o tome šta Gospod može da učini sa tvojim gresima. Da si spasen nekoliko godina kasnije, da li je moguće da On ne bi poneo tvoje grehe? Ne, Gospod je poneo sve tvoje grehe na krstu. Razbojnik na krstu je uzverovao u Gospoda svojim poslednjim dahom, a Gospod je ipak poneo sve njegove grehe. Drugim rečima, Gospod je stvarno poneo grehe našeg celokupnog života, iako u vreme kada nas je spasao doživljavamo oproštenje samo onih greha koje smo počinili u prošlosti.
Kako da se vratimo Bogu pošto smo zgrešili
Naša namera uopšte nije da hrabrimo mladu braću i sestre da žive neodgovornim životom. U jednoj drugoj lekciji ukazaćemo im na put pobede (26. lekcija, „Oslobođenje“). Naša namera je da u ovoj lekciji poka-žemo kako onaj koji zgreši može da se vrati Bogu.
1. Starozavetna slika
Sada ćemo pogledati jednu starozavetnu sliku koja ilustruje vraćanje Bogu pošto neko zgreši.
JEDINSTVENO PRINOŠENjE CRVENE JUNICE
4. Mojsijeva 19 je jedno od najneobičnijih poglavlja u Starom zavetu. Svi prinosi u Bibliji su junci i ovnovi, ali ovde imamo jedan izuzetak — junicu, žensko goveče. Sve žrtve u Starom zavetu se ubijaju i prinose Bogu, ali ovo prinošenje crvene junice, iako se ubija i spaljuje, veoma se razlikuje od ostalih. Dok se sve druge žrtve prinose Bogu da bi namirile sadašnje potrebe — što će reći, prinos za žrtvu, žrtva paljenica ili žrtva pomirenja u skladu sa sadašnjom potrebom — crvena junica se izdvaja time što se nije odnosila na sadašnju potrebu. Bila je prinošena da bi namirila buduće potrebe. Mlađa braća to ne bi trebalo da zaborave.
Gospod je zapovedio narodu preko Mojsija i Aarona da Mu prinesu crvenu junicu. Zapazite da to nije bilo june nego junica. Naglašavanje pola u Bibliji ima svoj značaj. Sve ono što se odnosi na istinu i svedočanstvo, predstavljeno je muškim polom, dok sve ono što se odnosi na iskustvo i život simbolizovano je ženskim polom. To je jedno od načela za proučavanje Biblije. Avraam predstavlja opravdanje verom, dok Sara govori o poslušnosti. Vera je objektivna, istinita, svedočanstvo; poslušnost je subjektivna i eksperimentalna. Kad se govori o crkvi, onako kako se vidi u Bibliji, onda se o njoj govori kao o nečemu što je predstavljeno imenicom ženskog roda, zato što ona predstavlja subjektivni rad Gospodnji među ljudima. Dakle delo crvene junice je po svojoj prirodi subjektivno, a ne objektivno.
Krv crvene junice
Šta je trebalo učiniti sa crvenom junicom? Pošto je ubijena, njenom krvlju je trebalo da se pokropi sedam puta prema ulazu u šator od sastanka. To je trebalo učiniti da bi se pokazalo da je krv prineta Bogu. Krv je uvek usmerena prema Bogu. Ako nije za Boga, onda je beskorisna. Mi smo danas otkupljeni zbog toga što nam je Bog oprostio grehe. Pokropiti sedam puta krvlju crvene junice prema šatoru od sastanka, značilo je da je žrtva bila za Boga. U tom smislu ova žrtva je ista kao i ostale žrtve. Kao što su druge žrtve radi otkupljenja greha pred Bogom, tako je i ova za otkupljenje od greha.
Spaljivanje crvene junice
Ovde nalazimo jedan naročiti postupak s crvenom junicom. „Potom neka zapovedi da se spali junica pred njegovim očima; kožu njenu i meso njeno i krv njenu s balegom neka spale“ (5. stih). Trebalo je spaliti celu junicu; ni jedan jedini deo nije ostao a da nije sagoreo. „I sveštenik uzevši drveta kedrova, isopa i crvca, neka baci u oganj gde gori junica“ (6. stih). Kedar i isop predstavljaju svet, celokupnu vasiljenu. Opisujući mudrost Solomonovu, rečeno je: „Govorio je o drveću, od kedra na Livanu do isopa koji niče iz zida“ (1. Car. 4:33a). Dakle, figurativno govoreći, sa crvenom junicom izgoreo je i ceo svet. Skerlet, rekao bih, predstavlja naše grehe, kao što nam je to opisano u knjizi proroka Isaije: „Ako vaši gresi budu kao skerlet“ (Isa. 1:18). Drugim rečima, sa ovom junicom koja je Bogu prineta, spaljeni su gresi celoga sveta.
U ovoj slici nalazimo krst. Kada je Gospod Isus prineo Sebe Bogu, On je poneo sa Sobom na krst sve naše grehe — grehe celoga sveta. Tu su obuhvaćeni i veliki i mali gresi, gresi od juče, gresi od danas i gresi od sutra. Štaviše i gresi koji bi se sa ljudskog stanovišta mogli smatrati neoprostivima, takođe su deo te žrtve. Svi gresi bi bili natovareni na crvenu junicu, a zatim zajedno sa njom spaljeni.
Pepeo crvene junice
Šta posle sagorevanja? „A čist čovek neka pokupi pepeo od junice i izruči ga iza logora na čisto mesto, da se čuva zboru sinova Izrailjevih za vodu očišćenja; to je žrtva za greh“ (9. stih). Šta znači: „za vodu očišćenja“? Ovde leži jedinstvenost crvene junice. Ona nije bila kao ostale žrtve, od kojih se samo krv uzimala za kropljenje pred Bogom, nego se pepeo crvene junice ostavljao za buduću upotrebu. Njena moć je bila u krvi. Pepeo koji se sakupljao, pošto je crvena junica zajedno sa kedrom, isopom i skerletom bila spaljena, čuvao se na čistom mestu. U kakvu svrhu? Da bi jednoga dana kada neki Izrailjac zgreši time što se dotakao nečega što je nečisto, mogao da ode svešteniku koji bi pomešao taj pepeo sa vodom i pokropio njom nečistu osobu da bi je učinio čistom. Drugim rečima, pepeo se upotrebljavao da bi odstranio nečistotu i greh.
Prema Starom zavetu, svaki greh je iziskivao žrtvu. Ali ovde je drukčije. Ovde imamo čoveka koji je već prineo svoju žrtvu, a kasnije dotakao nešto nečisto. Zbog toga što se okaljao, ne može da ima zajednicu sa Bogom. Šta bi trebalo da uradi? Trebalo bi da ode do sveštenika za vodu očišćenja da bi njegova nečistoća mogla da se odstrani i da mu se greh oprosti. Ovaj simbol se veoma razlikuje od ostalih žrtava. Pepeo spaljene junice se čuvao za očišćenje od mnogih budućih nečistota.
Junice su prinosili ljudi koji su bili svesni svojih greha. Da sam bio Izrailjac, mogao sam da prinesem Bogu junca ili ovcu kao žrtvu za greh zato što sam bio svestan svojih mnogobrojnih greha. Ali prinos crvene junice se razlikovao. Ona nije spaljena zbog mojih prošlih grehova koji su mi bili poznati, nego radi budućeg očišćenja. U ovome vidimo jedan drugi vid otkupljujućeg dela Gospoda Isusa, koji se sasvim razlikuje od onoga o kome u Starom zavetu govore ovce i junci.
Novi vernici bi trebalo da znaju za ovaj vid Gospodnjeg dela, vid koji je slikovito izražen pepelom crvene junice. Sva delotvornost otkupljenja je utelovljena u tom pepelu; obuhvaćeni su svi gresi sveta. U tom pepelu je bila krv. Od tada, kad god se neko oskvrnio pošto je dotakao nešto nečisto, nije trebalo da ubije drugu crvenu junicu; trebalo je samo da bude pokropljen vodom očišćenja u kojoj se nalazio pepeo crvene junice. Drugim rečima, verniku nije potrebno da Gospod učini za njega ono što je već učinio, pošto je očišćenje od svih njegovih budućih kaljanja već pribavljeno delom otkupljenja našega Gospoda. Gospod je već sve u potpunosti pribavio.
Biblijsko značenje pepela
Neko bi mogao da upita šta pepeo predstavlja. Zašto crvena junica mora da se spali dok se ne pretvori u pepeo? Zašto bi trebalo da se taj pepeo pokupi?
To je zbog toga što se pepeo u Bibliji upotrebljavao kao osnovna predmetna jedinica. Pepeo je u Bibliji poslednji oblik svih stvari. Bilo da je to krava ili konj ili bilo šta drugo, kada se razloži na svoju krajnju formu onda je to pepeo. Pepeo je dakle, poslednja, nedeljiva jedinica. On nije samo nepromenljiv nego i neuništiv. On ne podleže rđanju ili raspadanju. Otporan je. Krajnji.
Otkupljujuće delo Gospodnje, slikovito izraženo spaljivanjem crvene junice u pepeo, otkriva jedno stanje koje je stalno i nepromenljivo. Ono što je Gospod učinio za nas svojim otkupljujućim delom, ne može se nikada promeniti. Ne može biti konstantnije. Nemojte misliti da su planinske stene trajne, jer i one mogu da se spale u pepeo. Pošto je pepeo krajnji oblik sve materije, on je daleko trajniji od kamenja. Isto tako, otkupljenje koje nam je Gospod pribavio nepromenljivo je, neoskvrnjivo i nepropadljivo. Uvek nam je na raspolaganju. Juničino meso, koža i krv su podložni propadanju, ali kada se pretvore u pepeo, onda su nepropadljivi. Dakle, naše otkupljenje je večno i delotvorno. Kad god se dotaknemo nečega što je nečisto te se okaljamo, nije potrebno da molimo Gospoda da još jednom umre za nas. Imamo nepropadljivi pepeo i vodu života. Znamo da je pepeo uvek u stanju da nas očisti.
Da to postavimo drukčije: pepeo crvene junice pred-stavlja završeno delo na Krstu za današnju upotrebu, isto tako kao i za buduće potrebe. Mi tvrdimo da pošto je crvena junica jednom spaljena u pepeo, dovoljna je za sve potrebe celog našeg života. Zahvaljujemo Bogu za svedovoljno otkupljenje Gospoda Isusa. Sve nam je jasnije i jasnije da je Njegova smrt na krstu ostvarila nadoknadu za sve naše grehe.
2. Hodanje u svetlosti
„Ako pak hodimo u svetlosti, kao što je on sam u svetlosti, imamo zajednicu jedan s drugim i krv Sina njegova Isusa Hrista čisti nas od svakoga greha“ (1. Jovanova 1:7). Na šta se „svetlost“ ovde odnosi? Ona ima dva moguća značenja: jedna mogućnost je svetlost svetosti; druga mogućnost je svetlost evanđelja, što će reći, Bog koji je otkriven i objavljen u evanđelju.
Mnogi bi voleli da se „svetlost“ ovde odnosi na svetlost svetosti. Tako bi prvi deo ovoga stiha mogao da se prepriča ovako: „Ako hodamo u svetosti kao što je Bog u svetosti. . .“ Međutim, takav prevod bi učinio besmi-slenim ono što sledi. Sasvim je jasno da nam krv Isusova — krv Božijeg Sina, nije potrebna za čišćenje od greha ako smo već sveti.
Bog je izričito objavio da dolazi da nas spase i da nam da blagodat. Ako smo u ovoj svetlosti kao što je Bog u svetlosti blagodati, svetlosti evanđelja, onda možemo da imamo zajednicu jedan s drugim. Mi blagodaću dolazimo Bogu kao što i on isto tako dolazi nama s blagodaću. Tako imamo zajednicu s Bogom, i krv Isusa Njegovog Sina čisti nas od svakog greha. Ovo je zaista blagodat.
Gospodin Darbi (J. N. Darby) je jednom vodio sastanak negde na severu Sjedinjenih Država. Jedan dobar čovek iz metodističke crkve po imenu Danijel Stil (Daniel Steele) mu se mnogo divio. Međutim ova dva čoveka nisu uvek imala isto mišljenje. Darbi je snažno naglašavao blagodat Božiju, dok je Stil podvlačio Božiji postupak sa nama. Iako se njihovi pogledi nisu slagali, Stil je uvek odlazio da čuje Darbija. Jednom prilikom Darbi je govorio na tekst iz 1. Jovanove 1:7, objašnjavajući ga kao načelo evanđelja — „Ako hodamo u svetlosti evanđelja pošto je Bog u svetlosti evanđelja.“ Nekada mi nismo poznavali Boga – Boga koji se otkriva u evanđelju; sada ga znamo kroz otkrivenje evanđelja, pošto je Bog otkrio sebe u svetlosti svoje blagodati. Pošto smo došli Bogu u svetlosti blagodati njegovog evanđelja, sada imamo zajednicu s Bogom.
U ovom trenutku g. Stil više nije mogao da izdrži, jer je takvo učenje razbilo na paramparčad njegovo vez-lijansko učenje. Zato je ustao i usprotivio se: „Ali brate Darbi, pretpostavimo da jedan pravi hrišćanin okrene svoja leđa svetlosti, šta će se onda desiti?“ „Onda će mu svetlost sijati u leđa,“ odgovorio je Darbi. Tokom svoga života Darbi je izgovorio mnoge divne misli, ali bih rekao da je ova bila najbolja. U Stilovim očima nije bilo nade za onoga ko bi se usprotivio svetoj Božijoj svetlosti. Pošto ga je dobro poznavao, Darbi je jednostavno odgo-vorio: „Onda će mu svetlost sijati u leđa.“
Kasnije je jedan drugi metodista po imenu Grifit Tomas (Griffith Thomas) priznao da je svetlost o kojoj se ovde govori trebalo da bude svetlost evanđelja, pošto je Bog u evanđelju u potpunosti otkrio Sebe. Mi danas imamo zajednicu s Bogom koji nam se otkrio u evanđelju; i rezultat toga je da nas krv Isusa njegovog Sina čisti od svakog greha. To čišćenje zavisi od toga da li hodamo u svetlosti.
Naša je nada da će mladi vernici uvideti da je Bog takav Bog koji otkriva sebe. On se vidi i ne skriva se u mraku kao što je to činio u vreme Starog zaveta. Bog danas može da se poznaje i vidi. Atinjani su se klanjali nepoznatom bogu, koga nije bilo moguće upoznati i koji se skrivao u tami. Ali danas, kroz evanđelje, Bog je izišao na videlo. On je u svetlosti, i tom svetlošću možemo da ga vidimo. Poznajemo ga kao Boga zato što nam je otkrio sebe. Imamo zajednicu sa Njim u Njegovoj svetlosti; a ishod je da nas krv Isusa Hrista, Njegovog Sina, čisti od svakog greha.
3. Priznavanje greha i blagodat oproštenja
„Ako kažemo da nemamo greha, sami sebe varamo i istine nema u nama“ (1. Jovanova 1:8). Mi sami sebe lažemo ako kažemo da nemamo greha, i jasno je da u nama nema istine. To je sasvim sigurno.
„Ako ispovedamo svoje grehe, on je veran i pravedan — da nam oprosti grehe i očisti nas od svake nepravednosti“ (9. stih). Ako znamo da smo zgrešili i to priznamo, Bog će nam oprostiti naše grehe i očistiti nas od svake nepravde. On je veran svojoj Reči i pravedan prema svom sopstvenom delu; veran je svome obećanju i pravedan je prema otkupljujućem delu svoga Sina na krstu. On ne može druk-čije nego da oprosti, pošto je tako obećao; On mora da oprosti zbog dela otkupljenja. Zbog svoje vernosti i pravednosti, On će nam oprostiti grehe i očistiti nas od svake nepravednosti.
„Ako kažemo da nismo zgrešili, pravimo ga lažom i njegove reči nema u nama“ (10. stih). Kako možemo da kažemo da nikada nismo zgrešili? To bi učinilo Boga lažom i opovrglo neophodnost otkupljenja. Bog nam obezbeđuje otkupljenje zato što smo zgrešili.
„Dečice moja, pišem vam ovo da vi ne zgrešite. Ako ko zgreši, imamo zastupnika kod Oca, Isusa Hrista, pravednika“ (1. Jovanova 2:1). „Pišem vam ovo“, odnosi se na reči iz poglavlja 1:7-10; on tu u načelu slikovito prikazuje naša različita stanja pred njim kada zgrešimo. Zbog krvi Isusa, njegovoga Sina, Bog nam oprašta sve grehe. Zbog Njegove vernosti i pravednosti, On nas čisti od svake nepravednosti. Bez obzira kakve smo grehe počinili, svi su nam oprošteni.
Ono što je Gospod učinio, bilo je da nam potpuno oprosti i da nas potpuno očisti od svakog greha i svake nepravde. Kad On kaže „svakog,“ On bez sumnje i misli „svakog“. Nemojte da menjate Njegovu Reč. On ne samo da nam oprašta prošle grehe nego sve naše grehe — grehe kojih smo svesni kao i one kojih nismo svesni. Mi imamo savršeno i potpuno oproštenje.
„Pišem vam ovo,“ ukazuje dakle na to kako su nam gresi oprošteni kroz oproštenje i delo Božije. Bog nam je govorio da ne bismo grešili. Kad vidimo Gospodnje ogromno oproštenje koje nam je dao, daleko od toga da ćemo postati nemarni; naprotiv, uzdržavaćemo se i nećemo hteti da grešimo.
Sledi nešto što je sasvim specifično. Gresi koji su već pomenuti po svojoj prirodi su više uopšteni, a oproštenje koje je doživljeno u načelu je takođe uopšteno. Ali šta je sa gresima koje smo počinili pošto smo uzverovali u Gospoda? Kakvo je specifično oproštenje za to? „Ako ko zgreši“ — to se odnosi na dete Božije — „imamo zastupnika kod Oca, Isusa Hrista, pravednika.“ Ovo „kod Oca“ nam pokazuje da je to porodična stvar. Ubrajamo se među Božiju decu; pripadamo porodici. Imamo zastupnika kod Oca, Isusa Hrista, Pravednika; On je žrtva pomirenja za naše grehe. Zbog toga što je Svojom smrću postao žrtva pomirenja za naše grehe, on je sada kod Oca naš Zastupnik.
Ako hrišćanin pogreši, ima zastupnika kod Oca. Otac-Sin odnos još uvek postoji i ako vernik zgreši. Reč zastupnik u grčkom jeziku je paraklitos što znači: „pozvan da bude pored (nekoga)“. Ta reč se dvojako upotrebljava: u društvenom smislu označava onoga koji stoji pored nekoga i koji je uvek spreman da pomogne; u zakonskom smislu znači savetnik ili advokat, onaj koji uzima na sebe svu odgovornost u sudskom slučaju. Naš Gospod nas je uveo onda kada smo po prvi put došli njegovom krstu. Kako je On preuzeo naš slučaj? Time što je postao „žrtva pomirenja za naše grehe, ne samo za naše nego i za grehe celoga sveta“ (1. Jovanova 2:2).
Pomirenje ovde može da se uporedi sa pepelom crvene junice u 4. Mojsijevoj u 9. glavi. Kao što smo već rekli, ono što je bilo pripravljeno u 4. Mojsijevoj u 19. glavi, bilo je za buduću upotrebu. Isto tako, oproštenje naših grehova, ubrajajući i sadašnje i buduće, zasniva se na završenom delu na Krstu. Nema potrebe za nekim novim krstom, pošto je delo otkupljenja na krstu delotvorno za večnost.
Mlade vernike bi trebalo jasno upozoriti da ne greše. Oni ne bi trebalo da greše, i stvarno je moguće da ne greše. Ali ako se desi da bi slučajno pogrešili, neka ne zaborave da krv Gospoda Isusa još uvek može da ih očisti od svakog greha. On je njihov Pobednik; On je Pravednik. Sama činjenica što je On sada sa Ocem, obezbeđuje oproštenje njihovih grehova.
Zbog toga ne bi trebalo da odugovlačiš sa sramotom greha kao da će ti takvo stradanje doneti svetost. Nemoj misliti da je odugovlačenje svesnosti o grehu na bilo koji način znak svetosti. Ako čovek zgreši, prvo što bi trebalo da učini to je da ide Bogu i prizna: „Zgrešio sam!“ To je ono što znači suditi sebi, nazivajući greh njegovim pravim imenom. „Ako ispovedamo svoje grehe, on je veran i pravedan — da nam oprosti grehe i očisti nas od svake nepravednosti.“ Ako to učiniš, videćeš da ti Bog prašta i da je tvoja zajednica sa Njim odmah obnovljena.
4. Put ka obnovi
Ako dete Božije zgreši i nastavi u tom grehu a da ga ne prizna, ono ipak ostaje Božije dete i Bog je još uvek njegov Otac. Međutim njegova zajednica sa Bogom će biti izgubljena. U njegovoj savesti postoji slabost; nemoguće mu je da stane pred Boga. Taj čovek bi mogao da pokušava da ima zajednicu sa Bogom, ali će uvideti da je to nešto veoma bolno i ograničeno. To je kao dete koje učini nešto loše. Iako njegova majka možda ne zna za to i ne kori ga, ono se kod kuće oseća veoma nelagodno. Ono nalazi da mu je nemoguće da ima blisku zajednicu sa njom, pošto se u njemu nalazi osećanje udaljenosti.
Ima samo jedan način kako je moguće biti obnovljen. Moram da odem Bogu i priznam svoj greh. Verujem da je Gospod Isus moj zastupnik i da se pobrinuo za sve moje grehe. Dakle, tu sam pred Bogom i u poniznosti mu priznajem svoj greh. Oslanjam se na Gospoda da odsada više neću biti toliko osoran i nepažljiv. Shvatio sam koliko sam sklon padanju. Nisam bolji od ostalih. Zato se molim Bogu da mi bude milostiv da bih mogao da nastavim sa Gospodom korak za korakom. Slava Bogu što imamo Zastupnika kod Njega, Onoga koji je odista pored nas.
Molitva
O Gospode, molimo te da nas uputiš. Ako je moguće, neka ove reči budu od koristi mladim vernicima. Gospode zaista smo zainteresovani za njihovo dobro. Naša velika želja je da mladi vernici svuda mogu da napreduju i da proslave Tvoje ime. Neka svi budu na dobrom putu. Neka savladaju prave lekcije evanđelja da bi bili tebi od koristi. Nauči nas kako da im pomognemo i kako da ih uputimo na pravi put. Priznajemo da su ove reči nepotpune, kao da nisu od neke velike koristi, ali mi se ipak uzdamo u Tebe za milost i blagodat. Ako nam budeš milostiv, moći ćemo da im pomognemo. Mi koji smo niko i ništa uzdamo se u Tebe za milost, pošto Te molimo u ime Gospoda Isusa. Amin.
