Сада бисмо хтели да размотримо певање духовних песама. Требало би да упутимо нове вернике како да певају духовне песме. Као што је молитва често занемарена, исто тако, а можда још и више, занемарено је и певање.
1. Упознај се са духовним песмама
Пре свега хтели бисмо да назначимо да наша намера није да браћу и сестре учинимо музичарима. То би било сасвим погрешно. Али жеља нам је да се упознају са духовним песмама које певају. Ово сматрамо да је од велике важности. Они који на скуповима најгласније певају често су они чија су срца најмање такнута. Наш циљ није у томе да произведемо дивне гласове или добру музику. Оно што ценимо за велико пред Богом је сама духовна песма.
2. Негуј деликатан осећај
У Библији поред пророштава, историје, учења и заповести, налазимо и духовне песме. Верујем да је један од основних разлога тај, што се у Светом писму налазе духовне песме да се Божији народ научи нежнијим осећањима.
Дозволите ми да о томе нешто више кажем. Што се тиче човекових расположења, постоје и нежна и груба осећања. Кад је особа гневна, она испољава груба осећања. Кад је неко неосетљив, емоције које показује нису ни нежне ни учтиве. Бог жели да волимо, да будемо љубазни, милостиви и благодарни. Он жели да будемо саосећајни. Његова воља је да певамо и да славимо Његово име у време патње. Све то захтева нежна осећања. Кад неко воли, његова осећања су најнежнија. Кад је милостив, његова осећања су заиста мека и блага. Кад прашта, његове емоције су посебног квалитета. Како се само разликује грубо осећање од духа који прашта. Како су само Господња осећања блага и нежна кад нам указује милост.
Начин на који Бог води своју децу је такав, да им се осећања вежбају све више у нежности. Он не жели да бивамо све грубљи. Свет обучава своје војнике да буду неосетљиви. Емоције човека морају да се развијају у том правцу ако ће се борити и убијати. Хришћански правац је сасвим супротан. Бог води наша осећања према већој нежности и деликатности.
3. Изражавање најфинијих осећања човека
Поезија и духовне песме показују најфинија осећања човека. Осећања која показујемо у молитви, не могу да превазиђу осећања која се изражавају певајући духовне песме. Божија намера је да ми имамо деликатна осећања. Због тога нам даје многобројне песме у Библији. Не само да имамо Псалме, Песму над песмама и Јеремијин плач, него имамо и песме које су помешане са историјским деловима и заповестима. Чак и у Павловим посланицама, које су пуне учења, он је и несвесно ту и тамо унео песме.
Дивно је посматрати неког хришћанина који дуго учи пред Богом; он постаје све осећајнији и нежнији, док насупрот томе, уколико с Богом проводи мало времена у учењу, он је груб и непоетичан.
Претпоставимо да данас дођеш на састанак у тврдим, тешким цокулама. Твоји кораци могу да се чују из велике даљине. Изгледаш више као војник него као хришћанин. Ако удариш у столицу док ходаш или запнеш за сто — не остављаш утисак да ћеш да певаш духовне песме. Браћа и сестре би требало да ускладе и свој начин одевања, уз благост духовних песама. Од онога дана кад си спасен, Бог почиње да одгаја у теби блага осећања. Твоја претходна грубост ти неће помоћи да будеш хришћанин. Да би био добар хришћанин мораш бити благ.
4. Тамјан за Бога
Ово поређење сам и раније користио. Тамјан у Светом писму понекад представља молитву, а понекад песму у славу Богу. Тамјан се добија из дрвета. То је сâм сок или смола дрвета — то је једна лучевина која излази из самог живота дрвета. Прерађена у тамјан и запаљена пред Богом, она одаје најфинију арому. То није горење дрвета или коре или лишћа, него сагоревање излученог сока и животне снаге. То је нешто што тече изнутра, и тако постаје песма за слављење Бога.
Три основна захтева за духовну песму
Шта је то химна или песма? По ономе што читамо у Библији, права химна или песма мора да испуни бар три основна захтева. Недостатак било којег од тих захтева чини духовну песму неупотребљивом.
1. Здрава наука
Први критеријум за духовну песму да би била употребљива, јесте темељна истина. Многе духовне песме су добре у другим погледима, али ако у себи садрже грешке по питању истине онда ће водити децу Божију у погрешно осећање. Људима је веома тешко да приђу Богу уколико су испуњени грешкама. Певајући, морамо да дозволимо да се наша нежна осећања уздижу ка Богу. Ако у учењу постоји грешка, онда варамо себе и не можемо да дотакнемо Бога. Бог нам никада не дозвољава да са њим поступамо у сагласности са песмом коју певамо. Он нам дозвољава да са Њим поступамо само у сагласности са истином које се држимо. Другим речима, Богу се можемо приближити само у истини. Оно што није по истини не прима се.
Први пример
Савест погрешно узета за срце
Читао сам еванђеоске духовне песме у којима су биле речи сличне овима: „Крв Исусова пере наша срца.“ Прочитавши Нови завет више од сто пута, још никада нисам наишао на текст у Писму који говори о томе да крв Исусова пере наша срца. Нешто што је најближе томе налази се у књизи Јеврејима: „Очишћени у срцима од зле савести“ (Јев. 10:22б). Крв не чисти срце; она чисти савест. Пошто су нам греси опрани крвљу Господњом, савест нас више не осуђује пред Богом. Видите ли како мала грешка може да учини да практикујемо неистину? Наша благост је погрешно употребљена. То је нешто веома озбиљно. Ако духовне песме одступају од истине, Божија деца ће бити доведена у погрешан положај.
Наша срца се не чисте крвљу. У ствари, чињеница је да наша срца никада не могу да се оперу тако да остану чиста. Човечије срце је преварно изнад свега; не може се очистити прањем. Библијско учење у вези са срцем је: „И даћу вам ново срце, . . . и извадићу камено срце из тела вашега, и даћу вам срце месно“ (Језекиљ 36:26). Кад неко узверује у Господа, уместо да му опере старо срце, Бог му даје ново срце. Дакле истина је да се наша савест, а не наше срце, чисти од прекршаја. Истина захтева апсолутну тачност.
Други пример
Недостатак јасноће раздобља
Многе духовне песме су некако неодређене јер не говоре о томе коме су речи намењене или на које време се мисли. Да ли су речи намењене да их певају Авраам или Мојсије, Петар или ми, Јевреји или хришћани, то нам није познато. Није нам јасно да ли би требало да буду певане као старозаветне или као новозаветне. Недостаје им временска јасноћа. Певајући их, понекад се осећаш као да певаш анђеоске песме без личног искуства у откупљењу. Понекад се осећаш као да се још увек налазиш у Старом завету, јер у тим песмама нема слободе сигурности. У тим духовним песмама не постоји јасно разумевање Божијег утицаја по раздобљима. Не показују да се сада налазимо у раздобљу милости. Воде нас на погрешно схватање. Знам једну или две духовне песме које би требало да певају само они који никада нису згрешили и који немају потребу за крвљу Исуса. Због овакве врсте грешке, требало би да запазимо наглашену истину раздобља без које ниједна духовна песма не може да се сматра употребљивом.
Трећи пример
Недостатак хришћанског поуздања
Многе духовне песме су писане без хришћанске сигурности. То их чини веома тешким за певање. Оне изражавају наду, чежњу, потрагу за спасењем, али немају никакве сигурности коју би хришћанин обично требало да има. Упамтите да кад прилазимо Богу, ми идемо с вером и поуздањем. Ако певање даје осећај да је човек у спољашњем дворишту, онда певач није дете Божије, него само особа која би волела да буде унутра. То ствара један скоро несавладив проблем, јер одмах ставља хришћанина у лажан положај. Положај хришћанина је положај пуног поуздања и знања да је спасен. Све оне духовне песме којима недостаје сигурност, хришћани не би требало да певају пошто нису у сагласности са истином.
Четврти пример
Погрешно схватање о ступању у славу после смрти
Још једна уобичајена грешка у духовним песмама је погрешно схватање о томе да хришћанин може да уђе у славу одмах после смрти. Многе духовне песме остављају такав утисак. Међутим, ми знамо да човек не улази у славу после смрти. Улазак у славу је сасвим једна друга ствар. После смрти ми чекамо на васкрсење мртвих. Господ је ушао у славу после свог васкрсења па ћемо тако и ми. Ово је јасно учење Библије. Духовне песме које укључују наговештај славе после смрти не би требало да се певају пошто су у супротности са чињеницом.
2. Песнички облик и садржај
Све добре духовне песме би требало да садрже поетску форму и састав. Духовна песма би требало да буде поетична. Ако је истина у духовној песми тачна, а форма јој није поетична, не може се сматрати за добру духовну песму. Исправност у истини сама не може да сачињава духовну песму. Потребна јој је песничка форма и садржај.
Духовна песма не би требало да има форму проповеди. Како бисмо певали проповед? Сећам се како сам једном разговарао са братом о првом реду једне духовне песме који је гласио: „Прави Бог је створио небо, земљу и људе.“ Ово би могло да буде добро за проповедање, али је тешко за певање. Да је ова духовна песма дата Давиду да је пева, сигуран сам да би се он радије тукао с Голијатом него што би је певао! У ствари, она и звучи као борба с Голијатом. Њено расположење је сасвим грубо. Она је доктринарна али није поетична.
Ниједан Псалам у Библији није опор; сви су веома пажљиво пробрани. Сваки од њих поседује песнички облик и садржај. Божије мисли су поетски изражене.
При писању духовне песме није само тема важна. Цела песма мора да буде полетна.
3. Дотиче стварност
Духовна песма захтева здраву науку, поетичност облика и састава, а исто тако и духовну надахнутост.
Са духовним расположењем
Да бисмо то илустровали, погледајмо Псалам 51, који нам говори о Давидовом покајању. Истина је исправна и псалам је поетичан. Његове речи су обликоване на сложен начин; оне нису неповезани вапаји. Читајући овај псалам, јасно ти је да се Давид покајао. Ипак то никада не би сматрао као доктрину, пошто се дотиче духовне стварности. Одатле из тебе извлачи и духовно осећање. То је оно што бисмо ми назвали бреме псалма. Давид се каје, и то дубоко осећање кајања прожима цео псалам.
Другим речима, духовна песма треба дубоко да те дирне. Она или чини да заплачеш или да се радујеш, већ у зависности како то њен садржај налаже. Она не би требало да буде само поетична, а без силе да покрене људе да заплачу или да се радују. Поетичност је нешто што је неопходно у духовној песми, нешто што може човека да понесе. Како би могао да певаш песму о покајању, а да ти се смеје, или пак да певаш песму славе а да се не осећаш подигнутим?
Поуздана у осећању
Једно од основних захтева духовне песме је да мора да изазове право осећање, што ће рећи, осећање које дотиче духовну стварност. Не би требало да имамо песму посвећења која нас не подстиче на посвећење, нити песму слављења која не побуђује срце на слављење; духовну песму о сломљености пред Богом која доводи у човеку до супротног осећања – гордости.
Садржај духовне песме не би требало да се огледа само у истинитости, већ и у стварном утицају на срце. Даље, ако је духовна песма добра, требало би да дотакне нешто од духовне стварности у твом животу. У духовној песми морају истовремено да постоје три карактеристике: исправно учење, поетичност и надахнуће духовне стварности. Духовна песма која само задовољава тематски захтев, нема особине добре духовне песме.
Много пута осећам да Псалми поседују једну нарочиту особину, а то је израз правих осећања писца псалама. Кад је псалмиста срећан, он скаче од радости. Кад је тужан, он плаче. Његова осећања су истинита. Он говори без увијања, испољавајући своја права осећања. Верницима би требало рећи да духовна песма по облику и по осећању треба да буде у складу са хришћанским учењем.
Разне врсте духовних песама
У Библији имамо три различите врсте духовних песама.
1. Духовне песме које су усмерене ка Богу
Главни циљ духовне песме је да се Бог слави. Одатле је и већина псалама у Старом завету такве природе. У ствари, већина духовних песама би и требало да буде усмерено ка Богу.
2. Духовне песме које су усмерене ка људима
Приче Соломонове су такође поетични списи, али они су једна друга врста песама пошто су усмерене ка људима. Ипак, таквих духовних песама међу хришћанима би требало да буде мало. Већина псалама је усмерена ка Богу, иако има неких који су усмерени ка људима. Последњих деценија, такозване песме посвећења су постале веома популарне. Од времена Санкија (Sankey), песме посвећења су постепено ушле и у цркве. Ипак, те песме посвећења не би требало да заузимају сувише истакнуто место по црквама пошто су усмерене ка људима. Уколико је таквих песама много оне би могле да униште праву сразмеру песама које су дате у Библији. Уопштено говорећи духовне песме би требало да буду усмерене ка Богу. Песме које су усмерене ка људима, требало би да буду ограничене на само мали број. Исувише много ових последњих је у супротности са оним што би духовне песме требало да представљају. Песме слављења, захваљивања и молитве су усмерене директно Богу. Еванђеоске песме и песме опомене су ове друге врсте које су усмерене ка људима.
3. Духовне песме које су усмерене ка себи
У Библији, нарочито у књизи Псалама, налазимо и трећу врсту духовних песама — оне се не певају ни Богу ни људима него себи. На многим местима налазимо узвике као што су: „Душо моја!“ То је моје заједништво са мојом душом пред Богом, моја заједница са мојим срцем, саветовање или разговор са мојим срцем. Сви они који знају Бога и који су имали заједницу са Богом разумеће шта значи заједништво са њиховим срцем. Тако у овој трећој врсти духовне песме ја имам заједништво са собом и саветујем се са својим срцем. Ја певам себи, призивам себе и будим самога себе; одлучујем и подсећам себе. Обично на крају таквих духовних песама човек прилази Богу, пошто духовна особа не може дуго остати у заједништву са самом собом, а да не буде привучена Богу. Њена заједница са сопственим срцем увек прелази у заједништво с Богом.
Илустрације из псалама
Илуструјмо те три врсте духовних песама из збирке Псалама.
Псалми усмерени ка Богу
Псалам 51. је дефинитивно усмерен ка Богу. Ово је добро познати псалам који говори о Давидовом покајању пошто је сагрешио. Покајање је увек усмерено ка Богу. „Смилуј се на ме, Боже, по милости својој.“ Овај псалам почиње са Богом. Ако размотримо овај псалам на основу три основна захтева за духовну песму, мораћемо да дођемо до закључка да се псалам држи истине, поетичног израза и да је духовних погледа. Ја волим да осетим како псалмисти срце куца. „Гле, ти волиш срце благородно, научи ме тајнама мудрости. Да чист будем, грехе ми уклони, опери ме да се белим снежно“ (ст. 6, 7). И изражавање и унутрашње осећање су изванредно поетични. Ово нису једноставне изјаве; то су радије поетични изрази, пуни осећања.
Псалми усмерени ка људима
Не мали број псалама је усмерен ка људима. На пример узмимо Псалам 37. Овде има много одломака који су намењени људима. Звуче као проповедање — проповед у поезији. Псалам 1 и 2 би могли да се сматрају као проповеди упућене људима, но оба се коначно окрећу ка Господу.
Псалам 133. говори о уљу које је изливено на људе. „Како је лепо и красно кад сва браћа живе заједно! Као добро уље на глави, које се стаче на браду, браду Аронову, које се стаче на скут од хаљине његове. . .“ звучи као проповед, но ипак је права песма.
Псалми усмерени ка себи
Трећа врста псалама се односи на човеково заједништво са својим срцем. Један од најзначајнијих је Псалам 103 у коме човек општи са својим срцем пред Богом. „Благосиљај, душо моја, Господа, и све што је у мени свето име његово.“ Ово је добро подешена строфа. Пишчева осећајност је врло наглашена изражавањем исте мисли на два различита начина. У песмама често наилазимо на такво узастопно понављање. То помаже да се појача чувство док не достигне свој врхунац.
Исто тако у Псалму 121 наилазимо на самосаветовање. „Подижем очи своје ка горама. Одакле ми долази помоћ? Помоћ је мени од Господа, који је створио небо и земљу.“ Псалмиста овде и пита и одговара на питање. То је човеково општење и саветовање са својим срцем пред самим Богом.
Илустрације у песмарицама
Требало би пажљиво да проучавамо духовне песме које певамо. Требало би их изабрати у сагласности са три захтева које смо дали. Неке духовне песме су јаке у првом и трећем захтеву, али су слабе у другом. На пример, духовне песме које је написао А. Б. Симпсон (A. B. Simpson) су веома тачне по чувству и истини, али понекад песме нашега брата звуче више као проповеди. Такве духовне песме нису довољно поетичне. Рекао бих да они који много проповедају не би требало много да пишу духовне песме!
Погледајмо сада неке духовне песме које заступају ове ствари.
ДУХОВНЕ ПЕСМЕ УСМЕРЕНЕ КА БОГУ
Ове духовне песме не морају увек да се обраћају Богу, нити пак да помињу Божије име, но требало би да се певају Богу.
Пример
1. Чуј хиљаде гласова кличе
Клицањем сложним, „Божије Јагње!“
Хиљаде светих гласно одговара
Оре се звуци радосне песме.
Ја мислим да се ретко може наћи духовна песма која је за последњих двадесет година превазишла ову. Написао ју је Ј. Н. Дарби (J. N. Darby) и када је први пут изишла имала је петнаест строфа. Аутор и г. Виграм су је после прилагодили за певање и скратили је на седам стихова 1881. године. Касније су и други мењали ову духовну песму, неки су је још дотерали, а неки су је упропастили.
Док читамо ову духовну песму, ми се осећамо као да смо неким природним начином унесени у сцену Откривења главе 4. и 5. Та сцена нам даје утисак свемира после узнесења нашег Господа. Небеса су испуњена великим слављем, име је дато нашем Господу Исусу. Пред овим именом свако колено се повија с поштовањем и сваки језик признаје да је он Господ. Цело небо, цела земља и све под земљом је испуњено песмама славе. Цео свемир се ори и пева о Његовој слави. Атмосфера је испуњена одушевљењем! Сви се окупљају да славе Његово име. Овакву химну не би могао да напише неко ко није духовно зрео.
Одједном се пролама песма: „Чуј хиљаде гласова кличе!“ Хиљаде гласова кличе заједно. Ја, безначајни хришћанин, мали као црв, укључен сам у тај усклик: „Чуј хиљаде гласова кличе, клицањем сложним, Божије Јагње!“ Сви заједно ми уздижемо Јагње заједнички, једним срцем. Када је писао ову химну Дарби се сврстао у редове светих по линији одговора: „Хиљаде светих гласно одговара, Оре се звуци радосне песме.“ У овом тренутку сви се поново придружују химни. То нас подсећа на Откривење 4 и 5, где је Божије Јагње уздигнуто зато што је оно једино вредно и достојно. На једној страни имамо десет хиљада пута десет хиљада и хиљаде на хиљаде оних који узвикују снажним гласом: „Јагње које је било убијено достојно је да прими моћ, и богатство, и мудрост, и снагу, и поштовање, и славу, и благослов.“ Пре него што се гласови стишају „све што је створено на небу и на земљи и под земљом и на води и све што је у њима,“ одговара: „Њему који седи на престолу и Јагњету, нека је благослов и поштовање и слава и власт у век векова.“ Како тај одговор звучи у људским ушима? „Оре се звуци радосне песме.“ То је као прасак безграничне моћи. У том тренутку имамо осећај да смо само сићушна бића која су се неким случајем ушуњала у ову сцену ненадмашне величанствености. Ова духовна песма почиње величанственошћу која је чини једном од великих ода и славопоја. Иако се Божије име и не спомиње, јасно је да је све у овој химни усмерено и посвећено Њему.
2. „Слава Јагњету! — песма се ори,
Све се на небу заједно скупља;
Снажно и моћно сваки језик проговара,
Одјекује свуда песма бескрајна.
Један стих долази одмах за другим. „Слава Јагњету“ одјекује са свих страна. Сви се окупљају заједно на небу са једном једином намером, да славе и хвале. Ово нас подсећа на Филипљане 2 где сваки језик признаје да је Исус Христос Господ. Ово признање се чује свуда; оно одјекује по целом свемиру.
3. Тамјан захвалности се извија
Према Очевом престолу се подиже;
Свако колено пред Исусом се савија,
Сва свест у небу постаје једна.
Од гласа (стих 1) до језика (стих 2) духовна песма наставља са захвалним тамјаном који се уздиже до Очевог престола (стих 3). Не само да сваки глас кличе већ се и свако срце уздиже као мирис тамјана према Богу. Божије Јагње је на свим уснама и Бог Отац је у свим срцима. Ово изгледа да потврђује да су откупљење и спасење једно исто, не могу се раздвојити. План и исход завршеног посла су нераздвојиви. Отац нам даје свога јединорођеног Сина и сада се наша срца враћају Богу. Слављење Бога се пролама са свих страна из срца која су испуњена захвалношћу и диже као мирис тамјана према Богу.
Слављење само по себи није довољно. Слављење нас спушта на колена. Сви језици славе и свако колено се повија. Како је поетичан ред који сада долази: „Сва свест у небу постаје једна.“ Ово није проповедање; ово је ганутост онога чије се срце уздиже Оцу и чији се језик одазива Сину. Потом се уздахом изражава олакшање када се схвати да су сви небески умови једна мудрост и један ум. Заиста, умови неба су једно.
4. Очев савет све тражи
Исту почаст Сину даје,
Синовљев сјај из свега зрачи,
Божију славу објављује.
Овде приступите и додирнете Сина и Оца. Слава је материја и унутрашња снага; сјај је оно што се показује споља. Отац поседује славу и када се та слава покаже кроз Сина то је сјај. Очева слава је Синовљев сјај; Синовљев сјај је зрачење Очеве славе. Онај ко познаје Бога потпуно разуме и схвата овај унутрашњи однос између Оца и Сина.
Савет извире изнутра али је употребљен да подари исто поштовање Сину. Ово није Очев рад, већ Очев савет, Очев план. Шта је то што Очева мудрост узима на себе да учини? Она преузима на себе да покаже свету да Син има једнако поштовање као и Отац.
5. Божији Дух прожима све,
Мноштво око Јагњета,
У сјају и срећно кличе,
Слава славноме „ЈА САМ.“
Онај ко је додирнуо Оца и Сина иде даље док не дотакне Светога Духа. „Божији Дух прожима све.“ Дух прожима све. Када Свети Дух дође Он прожима, испуњава цео свемир. Он крунише све својом светлошћу и радошћу и надахњује све да слави величину и моћ онога „ЈА САМ“. Шта је то што је узрок њихове вечне радости? Узрок је то моћно „ЈА САМ“, кога они славе. На тај начин ми смо однети у вечност и вечност је донета нама. Кажем вам да је ово заиста једна песма слављења и то великог слављења.
6. Радосно сад све створено,
Миром благим почива
Кроз спасење у Исусу
За јад и бол више не зна.
Изгледа да песник с времена на време застане и посматра оно мноштво које се окупило око Јагњета. Шта нам откривају изрази лица оних који певају? Њихови изрази нам показују радост новога створења које се одмара у тихом спокојству. Свако је благословен у пуном спасењу кроз нашег Господа. Туга и ропство су постали ствари прошлости. Сви проблеми су решени и сви су испуњени радошћу и миром Његовог потпуног спасења.
7. Чуј све јаче ори песма,
И звуци надолазе;
А пространства одјекују
Амин! Амин! свуд се чује.
Гледам и посматрам ово ново створење. „Чуј све јаче ори песма, и звуци надолазе;“ Дешава се нешто најлепше, „Амин! Амин! свуд се чује“. Из целог свемира одзвања слављење и са свих страна се чује одговор — Амин.
Духовне песме усмерене ка човеку
Узмимо стихове и припев из духовне песме коју је написао А. Б. Симпсон и из духовне песме коју је написао А. Ј. Флинт које ће послужити као пример химни ове врсте.
Први пример
Чуј глас с неба оглашава,
„Свршено је!“
Одјек вере одговара,
„Свршено је!“
Рефрен:
Чуј поруку с престола,
Не сумњај због обећања;
Бог то рече, „Свршено је!“
Молитва преста, слављење поче,
Алилуја, „Свршено је!“
А. Б. Симпсон
„Чуј глас с неба оглашава, „Свршено је!“ Како је то величанствено. Вера одјеком одговара и потврђује, ’Свршено је!’“ изгледа прилично обично. Први ред припева „Чуј поруку с престола,“ некако не звучи као поезија, али оно што затим долази је заиста добро: „Не сумњај због обећања!“ „Не сумњај“ — звучи тако као да можеш да дођеш код Бога и тражиш нешто за себе лично. Како је подесна ова реч: „Бог то рече, ’Свршено је!’“ Вера је одговорила ’Свршено је!’“ Ово су веома јаке речи. Следећи ред је више него тачан у истини: „Молитва преста, слављење поче.“ Природно је да је закључак: „Алилуја, Свршено је!“
Други пример
1. И ако се ми можда колебамо
Он увек остаје чврст,
А речи Његове сигурне.
Од искона до вечности без промене.
2. И ако би залутали, Он нас неће напустити,
Вернији од пријатеља најближег Он ће нам бити;
Никада нас неће изневерити
Воли нас и до краја ће нас волети.
3. А ми дуго у Њега сумњамо,
Поричемо Га, вређамо, заборављамо.
Земаљског идола себи постављамо
И све то без трунке кајања чинимо.
4. Кад идол падне и у прах се претвори
Наново тражимо свог правог Пријатеља.
Он опет прашта, прима и теши
И своју бескрајну љубав пружа.
А. Ј. Флинт
Ову духовну песму је написала Ани Џонсон Флинт (Annie Johnson Flint) и усмерена је према људима. Прилично је поетичног састава. Истина о којој она пева је тачна и њено осећање је дубоко. Речи које употребљава су веома хришћанске; нема ни најмањег трага светског поквареног изражавања.
Последња строфа достиже врхунац: „Кад идол падне и у прах се претвори.“ Тај земаљски идол који смо створили више не представља ништа. И са великим болом ми „Наново тражимо свог правог Пријатеља.“ Пријатеља кога смо заборавили. „Он опет прашта, прима и теши, и своју бескрајну љубав пружа.“ Ово достиже највиши део небеског царства јер када нас Господ врати к Себи, Он чак и не помиње прошлост. То је онда као да се никада ништа није ни десило. Како је то песнички изражено, како је то истинито и осећајно!
Запазите такође и ова два израза: „до краја“ у стиховима два и три. Прво, „Никада нас неће изневерити“ пошто нас је одувек волео, „Воли нас и до краја ће нас волети“; значи „А ми дуго у Њега сумњамо, поричемо Га, вређамо, заборављамо.“ Песникиња прво понавља како нас наш Господ воли, а онда се окреће нашој невољи, нашем неверству према Њему. Она је заиста велики песник изражавајући се песничком осећајношћу.
Желим да нагласим ово: уколико браћа и сестре не науче да читају духовне песме, њихова осећања неће бити нежна. Због тога би требало да читамо с великом пажњом све Псалме у Светом писму као и све духовне песме.
Духовне песме усмерене ка себи
Нема много духовних песама које нас воде у разговор са нашим срцем. Неке химне ове врсте су исувише грубе. Изгледа да им недостаје оно дубоко искуство пред Богом. Оне звуче као да их је писао неко ко није претходно имао велика искушења и патње. Следећа духовна песма је изузетак пошто су њена осећања префињена.
ПРИМЕР
1. Ако сам на путу што води до крста,
Пут Твог избора губитка, бола
Нека ми накнада дневна
И сваког часа буде,
Причест без мрље и сенке
Са благословом Твојим Господе.
2. Ако је мање земаљске радости,
Господе дај ми више од вечне.
Нека Те дух мој узвисује,
Иако срце у тузи буде;
Ако се драге везе на земљи
Одлуком твојом кидају,
Нек оне што ме са Тобом вежу
У свему више јачају.
3. Ако сам на самотној стази,
Осмехом ме Својим освежи,
На овом кратком путу
Ти мој верни сапутник буди.
Да више себи не живим Господе,
Већ сав у Твојој милости,
Прочишћен извор живота да будем
Што ће кроз мене другима тећи!
Маргарет Е. Барбер
Ја лично мислим да је ово једна од најлепших духовних песама на свету. Написала ју је Маргарет Е. Барбер из Фучоа. Цео састав је веома поетичан и дубоко осећајан, што указује на једно од најзрелијих осећања.
Први стих диктира тон. Истина је сасвим тачна, изражавање веома богато и духовно осећање веома дубоко.
Други стих је бољи од свих осталих зато што се мисао у њему уздиже веома високо. Када душа каже: „Ако је мање земаљске радости,“ песникиња говори сама себи; значи она је у заједници сама са собом; али је исто тако у присном односу са Богом јер она наставља са „Господе дај ми више од вечне.“ У случају да је мање од „земље“ дај ми више од „неба“. „Нека Те дух мој узвисује, иако срце у тузи буде.“ Ето овде видимо како су дух и срце различити. Срце може да буде растргнуто али дух може и даље да слави Бога.
Осећање наставља да се уздиже: „Ако се драге везе на земљи одлуком твојом кидају, нек оне што ме са Тобом вежу у свему више јачају.“ Прекидање веза са земљом појачава и учвршћује везу са Господом. Како је дивно ово осећање које нам је овде тако откривено.
Пошто песникиња не може даље да се уздиже она се враћа натраг да закључи молитвом. „Ако сам на самотној стази, осмехом ме Својим освежи, на овом кратком путу Ти мој верни сапутник буди.“ Овакво изражавање као „Осмехом ме Својим освежи,“ и „На овом кратком путу“ је песнички исказано. „Да више себи не живим Господе, већ сав у твојој милости, прочишћен извор живота да будем што ће кроз мене другима тећи!“ Ја сада имам само једну жељу и то је да постанем несебичан, очишћен проток и да живим по Твојој вољи. Ово је заиста једна веома лепа духовна песма.
Цела Библија је песма
У Библији многе песме нису писане речима, него делима. Погледајте Јована Крститеља. Кад говори о Господу он пада у занос. Он каже: „Који за мном долази, коме ја нисам достојан да одрешим ремен на његовој обући“ (Јован 1:27). То је поезија. Ако је неко груб у својим осећањима, он би рекао колико је друга особа нижа у односу на њега. Само они који су се научили од Бога могу да кажу: „Коме ја нисам достојан да одрешим ремен на Његовој обући.“
Сећате ли се приче о изгубљеном сину и како је припремио говор за свој повратак. „Устаћу и отићи ћу свом оцу и рећи ћу му: оче, згрешио сам небу и теби, нисам више достојан да се зовем твој син; прими ме као једног од својих најамника“ (Лука 15:18, 19). Како је штур. Али погледајте оца. Чим је угледао сина у даљини, он му трчи у сусрет. Он не грди свога сина што му је страћио имање, нити га пак пита шта је остало да би могао да учини за њега. Он прекида синовљев говор и без речи га љуби. Није ли то песнички израз?
Цело Свето писмо је једна велика песма. Они који су безосећајни не могу да дотакну дух Писма. Захваљујемо Богу зато што знамо да ће у наша осећања у вечности која долази, бити много узвишенија од оних која данас имамо. Знамо да ће у небу бити више слављења него молитава на земљи. Молитва ће проћи, а слављење ће испуњавати вечност. Како ће само тај дан бити диван кад наша осећања постану осетљива и нежна.
Коначно да кажем да ми не намеравамо да учинимо од браће и сестара музичаре. Ми нисмо музичари него певачи! Хришћанске химне нам помажу да развијамо узвишена духовна осећања. Учимо се да прилазимо Богу нежнијим духом како бисмо боравили у Његовој близини. Нека нам Господ буде милостив.
