|
Тада видех у сну да је пут којим је Хришћанин требало да прође са обе стране ограђен зидом.[180] Зид се звао Спасење.[181] Хришћанин је ишао даље тим путем, али не без велике муке због терета који је носио. Ишао је тако све док није стигао до брега где је пут почео да се пење.[182] Ту се налазио крст, а мало ниже гроб. Видех у сну како Хришћанин прилази крсту. Пошто је погледао на крст, терет му је спао с леђа и откотрљао се до гроба. Ту га је нестало и више га нисам видео.[183]
Онда се Хришћанин обрадовао јер му је лакнуло, те рече веселог срца: „Својом муком дао ми је покој и Својом смрћу дао ми је живот.“ Затим је застао да мало разгледа то место и поразмисли, пошто га је зачудило што му је терет спао чим је погледао на крст.[184] Дуго је тако гледао, све док му сузе не потекоше низ лице.[185]
Света Тројица
Док је стајао и плакао, пришла су му и поздравила га три светла анђела.[186] Први му је рекао:
– Мир с тобом. Греси ти се опраштају![187]
Други му је скинуо дроњке и обукао га у ново одело. Трећи му је ставио белегу на чело[188] и дао запечаћени, савијени лист хартије;[189] рекао му је да га погледа успут и преда на небеским вратима. Затим су отишли.
Онда је Хришћанин три пута скочио од радости и кренуо певајући овако:[190]
На леђима сам тежак терет вукао, Сад терет тај је с леђа мојих спао, Сад заиста знам да дете сам Божије, О, Троједини Боже, дај да живот цели Простак, Лењивац и Хвалиша
Онда у сну видех Хришћанина како је сишао с брда весео и поред пута опазио три човека која су чврсто спавала и чије су ноге биле оковане ланцима. Један се звао Простак, други Лењивац, а трећи Хвалиша. Пришао им је да их пробуди и повикао:
– Ви сте као онај који спава на врху једра,[191] јер се испод вас налази Мртво море – провалија без дна. Пробудите се и хајдете са мном и скинућу вам окове! Затим још додаде: – Ако наиђе онај који иде наоколо као лав који риче, сигурно ћете пасти као плен у његове чељусти.[192]
Они су га погледали и овако му одговорили. Простак је рекао:
– Ја не видим никакву опасност!
– Пусти нас да спавамо – додаде Лењивац.
– Свако је ковач своје среће. Шта још да ти кажем? – заврши Хвалиша.
Затим су се поново изврнули и наставили да спавају. Хришћанин је продужио пут. Било му је чудно што људи у таквој опасности нису марили за љубазност коју је хтео милостиво да им учини. Пробудио их је и саветовао. Хтео је да им помогне да скину окове, а они су ипак одбили.[193]
Формалиста и Лицемер
Док је тако размишљао угледао је два човека како прескачу преко зида с леве стране узанога пута, те пожурише да га стигну. Један се звао Формалиста, а други Лицемер.[194] Кад су му пришли, отпочели су следећи разговор:
– Господо, одакле долазите и куда идете? – упита Хришћанин.
– Рођени смо у земљи Таштини и идемо на гору Сион да постигнемо славу – одговорише Формалиста и Лицемер.
– А зашто нисте ушли на врата која стоје на почетку пута? Зар не знате да пише: „Ко не улази на врата, него прелази с друге стране, тај је лопов и разбојник?“[195] – рече Хришћанин.
– Сви наши земљаци говоре да је далеко до тих врата, и зато иду пречицом и прескачу преко зида.
– Зар то није преступ против Господара онога града у који идемо? Прекршили сте Његову објављену вољу!
– Не разбијај тиме главу. Наши одавно тако прескачу преко зида! – наставише безбрижно Формалиста и Лицемер – имамо сведочанство о томе више од хиљаду година.
– Да ли би се тај обичај могао одржати на суду? – упита Хришћанин.
– Пошто обичај постоји више од хиљаду година, сигурно је да ће бити признат као законит пред беспристрасним Судијом – почеше да доказују Формалиста и Лицемер. – Поред тога, сада смо на путу, зар је важно како смо на њега доспели? На добром смо путу и у реду је. Ти си на путу зато што си ушао на врата, исто тако као и ми који смо прескочили преко зида. У чему си онда бољи од нас?
– Ја се држим наредбе мога Господара; ви се управљате по својим сопственим преварљивим жељама. Господар пута вас већ сматра за лопове и не верујем да ћете бити проглашени за праведнике када стигнете до краја. Дошли сте сами без Његовог вођства и отићи ћете сами без Његове милости – упозори их Хришћанин.
На то му кратко одговорише да гледа своја посла. Затим наставише пут сваки за себе без много разговора, осим што су она двојица рекла Хришћанину да што се тиче закона и одредаба, верују да ће их испунити исто тако савесно као и он.
– Не видимо дакле по чему се ти разликујеш од нас, осим по оделу које носиш и које су ти сигурно дали суседи да њим покријеш своју срамоту – рекоше Формалиста и Лицемер.
– Законом и одредбама се нећете спасти, јер нисте ушли на врата[196] – одговори Хришћанин. – Што се тиче одела које носим, дао ми га је Господар места у које идем, и то зато, као што сте и сами већ рекли, да ми покрије голотињу. Примио сам га као доказ Његове милости према мени. Раније сам носио само дроњке. Поред тога тешим се овом мишљу: Када дођем до врата тога града, Господ ће ме сигурно препознати по овом оделу, јер ми га је Он поклонио онога дана када је са мене свукао дроњке. Вероватно нисте приметили да имам и знак на челу који ми је дао један од најближих Господњих слугу онога дана када ми је терет спао са рамена. Поред тога, дат ми је и један запечаћени лист да би ме тешио док га успут читам. Речено ми је да га предам код Небеске капије као знак да сам примљен. Вама те ствари сигурно недостају зато што нисте ушли на врата – заврши хришћанин.
На ово нису могли ништа да одговоре, већ су се само погледали и насмејали.
Онда видех како иду даље. Хришћанин је стално ишао пред њима. С њима више није разговарао, него сам са собом. Радовао се, тешио и уздисао.[197] Често је читао савијени лист који су му анђели дали, што га је веома освежавало.[198]
ПОЧЕТАКTHE PILGRIM'S PROGRESS by John Bunyan LSVTM 2020 [180] Пут којим Свети Дух води оптерећеног човека ка крсту је ограђен, да не би ништа друго гледао осим спасења у Христу Исусу и самога Исуса (Матеј 17:8).
[181]Иса. 26:1, 35:8, 60:18 [182] Најславније од свих брда је брдо Голгота. Преко ње води пут у наш дом. Благо ономе који је доведен до тог брда да би видео на крсту Божију љубав која осуђује грехе и оправдава грешнике. Да ли је и тебе Свети Дух довео до тог светог брда Голготе? Да ли ти је већ показао Онога који је „болесник и склон болестима“ (Иса. 53:3), и који је Своју свету крв пролио за твоје грехе?
[183] Ово је најзначајније и најблаженије искуство оних који верују. Крст је знак све срамоте и ужаса које је Божији Син поднео ради нас. Ту је он положио Свој живот за мене. Његова смрт ме је ослободила кривице и казне. Жеља је путника да се ослободи терета греха и да се очисти од сваке мрље и нечистоте. Код голготског крста он познаје своје ослобођење гледајући у вери на крст, види да крв Исуса Христа чисти од свакога греха. Види да смо се исцелили раном Онога који је висио на крсту и да је у Њему сигурност спасења за сва времена. Сада ужива блаженство Псалма 32. Ако ти је душа жалосна и узнемирена те доживљаваш само немир и несигурност и сумњу, знај да је Исус Христос умро за тебе! Узверуј и прихвати Његову крв са поузданом сигурношћу и веруј да је Исус све то трпео за тебе, а да гроб вечности покрива твоје грехе под којима си толико вапио. Има на хиљаде људи сличних морнарима који су се нашли у заливу где се река Амазон улива у море. Скоро су поскапали од жеђи зато што се нису усудили да захвате воду мислећи да је слана. Тада су угледали брод у даљини и у недоумици шта да чине позвали га да им помогне и да питке воде. „Захватите и пијте“, гласио је одговор. Нису одмах схватили, али им је затим постало јасно да се налазе усред питке воде. . . Тако милиони душа гину у мору Божије милости само зато што неће да захвате и напоје своје душе. Знају за Божијег разапетог Сина, али неће да Му дођу – не гледају у Њега и не примају лек који извире из Његових рана. Можда нема никога да им каже да слободно захвате вером и „узму воду живота бадава“ (Отк. 22:17). Да ли си се ти већ напио те воде живота? Узми чашу спасења, воду живота забадава, коју је Спаситељ приправио за тебе. А ако си се већ ослободио терета греха, иди и јави грешницима милост спасења у Христу Исусу те упути свакога на Голготу (1. Пет. 2:24; Рим 8:2; Гал. 2:20).
[184] Већ пре тога Хришћанин је био упућен у вери да је Исус Христос умро на крсту на Голготи за грешнике, али све до сада није био ослобођен од греха и није доживео радост, утеху и сигурност спасења. Међутим сада све то има. Чудновато је како дуго гледамо у Христа, али тек онда кад нам Свети Дух доведе душу под голготски крст, схватамо све оно што имамо у свом Спаситељу. Тада нам се срце развесели неисказаном радошћу и ми се чудимо како је дивно веровати и гледати у вери на Христа, како је то све приређено, а ми смо тако дуго ходали и ништа нисмо видели у Христу, чега ради бисмо Га пожелели.
[185] И нама често дође да заплачемо кад размишљамо како смо на чудноват начин били ослобођени од терета својих греха. Зар није и теби било тако да ниси могао да се нагледаш рана и мука најдивнијег међу синовима људским? (Зах. 12:10).
[186] Хришћанину долази Троједини Бог. Према поздраву „Мир теби,“ видимо да су тројица једно. Осим тога, свака особа Тројединог Бога показује свој рад и дели своје дарове. Бог Отац прашта грехе; Бог Син скида прљаво одело људске самоправедности; а Бог Свети Дух даје печат сигурности спасења и знак Божије вечне љубави која увек прати верног човека. Хришћанин који има овакав печат искупљења, иде слободно кроз живот и улази кроз врата небеска у славу Царства Божијег. То се дешава код крста Исуса Христа. У распетом Христу Бог ти долази да заувек остане са тобом (Јован 14:23). То су истините и верне ствари. Без опроштења греха хришћанско путовање је без радости. Ако крст није твоја праведност и освећење (1. Кор. 1:30), не можеш да имаш мир са Богом (Рим. 5:1). Да ли и ти желиш да то доживиш у свом животу? Да ли је могуће да онај који верује то не прими и не зна ништа о опроштењу својих греха? „Сам Дух сведочи са нашим духом да смо деца Божија. . . Убеђен сам наиме, да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни садашњост, ни будућност, ни силе, ни висина, ни дубина, нити какво друго створење, не може раставити од Божије љубави, која је у Христу Исусу Господу нашем.“ (Рим. 8:16, 38, 39).
[187] Марко 2:5; Лука 7:48
[188] Отк. 7:3; Еф. 1:13
[189] 2. Кор. 3:3, 1:22
[190] Род Светога Духа је радост, што значи бити „пуни радости и Духа Светога (Дела 13:52). То може да замисли само онај кога је Бог у својој милости посетио својом присутношћу. Такав човек ако и сам иде путем свог живота, опет се радује и пева (Дела 8:39).
[191] Приче 23:34
[192] 1. Пет. 5:8
[193] Има их много који спавају смртним сном и одбијају помоћ, мрзећи онога који би их будио из њиховог грешног сна. „Што ме узнемираваш својим проповедањем, сведочанством и животом?“ пита свет, те се окреће од светла Божије истине, јер му је омилела тама греха. Многи су близу пута живота али нису на њему – близу су врата Царства Божијега, али се не журе ка њима. Не виде опасност, иако им је Сатана осветник за петама. Други опет само мирно спавају. Њихов живот је само сан. Њих ће страшна стварност једном научити да су преспавали време милости. Други се опет одвраћају говорећи: „Ти води бригу сам о себи, а нас остави на миру.“ Тако Хришћанину не остаје ништа друго него да иде сам својим путем. Ако сам Бог не отвори њихове очи, наше наговарање је узалуд. Ако нас је Господ пробудио од сна, и просветлио, обратио, оправдао и спасио, то је све само Његова благодат.
[194] Формалиста врши разне спољашње форме побожности и вара самога себе. Банјан га зато зове формалистом. Лицемер вара друге; знајући да му је срце далеко од Бога, претвара се пред другима да је у заједници са Богом. Обојица, немајући Божијег Духа уживају у ономе што је телесно и теше се како им је циљ добар, а не виде разлику између себе и путника, оправдавајући се делима старих обичаја. Али ко не улази на врата у овчији тор него прелази на неком другом месту; ко не улази на узани пут кроз тесна врата новога рођења – он је лопов и разбојник, па ће му и свршетак бити као лопову и разбојнику. Ко се хвали да је побожан нека пази да можда није брат једнога од ове двојице.
[195] Јован 10:1
[196] Гал. 2:16
[197] Само уздиши над тим злом које је у теби и око тебе. Тешко теби ако престанеш да уздишеш; то би значило да си навикао на зло“ (Јан Коменски).
[198] Пс. 19:7
ПОЧЕТАК |
PDF
|
|
|