LSVTM
  • NOVO
    • СЛУЖБА БОЖИЈЕ РЕЧИ >
      • Садржај >
        • 1. Три врсте службe
        • 2. Садржај и преношење
        • 3. Павлова служба и трка
        • 4. Врхунац службе Речи
        • 5. Основа Речи
        • 6. Потреба за Тумачењем од Светог Духа
        • 7. Потреба за Oткривењем од Светог Духа
        • 8. Божија реч у Христу
        • 9. Познавање Божије речи посредством Христ
        • 10. Темељ службе
        • 11. Откривење и мисао
        • 12. Бреме и Реч
        • 13. Дисциплина Светог Духа и Реч
        • 14. Реч и памћење
        • 15. Реч и осећање
        • 16. Реч и ослобађање духа
        • 17. За помоћ онима који говоре
        • 18. Примаоци речи
    • SLUŽBA BOŽIJE REČI >
      • Sadržaj >
        • 1. Tri vrste službe
        • 2. Sadržaj i prenošenje
        • 3. Pavlova služba i trka
        • 4. Vrhunac službe Reči
        • 5. Osnova Reči
        • 6. Potreba za Tumačenjem od Svetog Duha
        • 7. Potreba za Otkrivenjem od Svetog Duha
        • 8. Božija reč u Hristu
        • 9. Poznavanje Božije reči posredstvom Hrista
        • 10. Temelj službe
        • 11. Otkrivenje i misao
        • 12. Breme i Reč
        • 13. Disciplina Svetog Duha i Reč
        • 14. Reč i pamćenje
        • 15. Reč i osećanje
        • 16. Reč i oslobađanje duha
        • 17. Za pomoć onima koji govore
        • 18. Primaoci reči
  • │
  • ЋИРИЛИЦА
    • ВОЧМАН НИ >
      • ДУХОВНИ ЧОВЕК >
        • Садржај >
          • Објашњење
          • 1. Предговор Први
          • 2. Предговор Други
          • Књига I - ПРВИ ДЕО >
            • 1. Дух, Душа и Тело
            • 2. Дух и Душа
            • 3. Човеков пад у грех
            • 4. Спасење
          • Књига I - ДРУГИ ДЕО >
            • 1. Тело и спасење
            • 2. Телесни или путени верник
            • 3. Крст и Свети Дух
            • 4. Хвалисање тела
            • 5. Верников коначни став према телу
          • Књига I - ТРЕЋИ ДЕО >
            • 1. Избављење од греха и душевног живота
            • 2. Искуство душевних верника
            • 3. Опасности душевног живота
            • 4. Крст и Душа
            • 5. Духовни верници и душа
          • Књига II - ЧЕТВРТИ ДЕО >
            • 1. Свети Дух и верников дух
            • 2. Духовни човек
            • 3. Духовни рад
            • 4. Молитва и борба
          • Књига II - ПЕТИ ДЕО >
            • 1. Интуиција
            • 2. Заједништво
            • 3. Савест
          • Књига II - ШЕСТИ ДЕО >
            • 1. Опасности духовног живота
            • 2. Закони духа
            • 3. Начело како разум помаже духу
            • 4. Нормално стање духа
          • Књига II - СЕДМИ ДЕО >
            • 1. Верник и емоција
            • 2. Приврженост
            • 3. Жеља
            • 4. Живот по осећањима
            • 5. Живот по вери
          • Књига III - ОСМИ ДЕО >
            • 1. Разум – борбено поље
            • 2. Феномен пасивног разума
            • 3. Пут избављења
            • 4. Закони разума
          • Књига III - ДЕВЕТИ ДЕО >
            • 1. Верникова воља
            • 2. Пасивност и њене опасности
            • 3. Верникова грешка
            • 4. Пут ка слободи
          • Књига III - ДЕСЕТИ ДЕО >
            • 1. Верник и његово тело
            • 2. Болест
            • 3. Бог као живот тела
            • 4. Победа над смрћу
      • МОЛИМО СЕ
      • МОЛИТВЕНА СЛУЖБА ЦРКВЕ
      • ОСНОВНЕ ЛЕКЦИЈЕ >
        • Књига I - На живу жртву - Садржај >
          • 1. Крштење
          • 2. Раскидање с прошлошћу
          • 3. О продаји све имовине
          • 4. Посвећење
          • 5. Проучавање Библије
          • 6. Молитва
          • 7. Рано устајање
        • Књига II - Добро признање - Садржај >
          • 8. Јавно признање
          • 9. Одвојење од света
          • 10. Уклањање разлика
          • 11. Сведочење
          • 12. Како довести људе Христу
          • 13. Домаће спасење
        • Књига III - Црква и њени сабори - Садржај >
          • 14. Прикључење цркви
          • 15. Полагање руку
          • 16. Окупљање заједнице
          • 17. Разни састанци
          • 18. Господњи Дан
          • 19. Певање духовних песама
          • 20. Слављење
          • 21. Ломљење хлеаба
        • Књига IV - Не ја него Христос - Садржај >
          • 22. Ако неко згреши
          • 23. Извињење и надокнада
          • 24. Обнови свога брата
          • 25. Верниково реаговање
          • 26. Ослобођење
          • 27. Наш Живот
          • 28. Божија воља
        • Књига V - Све чините на славу Божију - Садржај >
          • 29. Брак
          • 30. Бирање брачног друга
          • 31. Муж и жена
          • 32. Родитељство
          • 33. Пријатељство
          • 34. Рекреација
          • 35. Говор
          • 36. Одевање и јело
          • 37. Испосништво
          • 38. Управљање новцем
        • Књига VI - Волите један другога - Садржај >
          • 39. Управитељско опроштење
          • 40. Карање Божије
          • 41. Успротивите се ђаволу
          • 42. Начин Цркве
          • 43. Јединство
          • 44. Волите браћу
          • 45. Свештенство
          • 46. Тело Христово
          • 47. Ауторитет Цркве
      • ПУН МИЛОСТИ И ИСТИНЕ >
        • КЊИГА - Прва >
          • Садржај >
            • 1. Има ли Бога?
            • 2. Како добар човек одлази у пакао?
            • 3. Пасха
            • 4. Разбојник спасен
            • 5. Пет путева у Пакао
            • 6. Још пет путева у Пакао
            • 7. Трпљење на крсту
            • 8. Сигурност спасења
        • КЊИГА - Друга >
          • Садржај >
            • 1. Бог је вољан – a Ти?
            • 2. Може ли моралност да нас спасе?
            • 3. Пасха
            • 4. Жена Самарјанка
            • 5. Помирени с Богом
            • 6. Суд
            • 7. Путеви у пакао
            • 8. Да ли знаш да си спасен?
    • ЕРИК БАРЕТ >
      • НАУЧНИЦИ КОЈИ ВЕРУЈУ
    • ЏЕСИ ПЕН-ЛУИС >
      • РАТ НА СВЕТЕ >
        • Садржај >
          • Предговор
          • 1. Библијски преглед сатанских обмана
          • 2. Сатанска конфедерација злих духова
          • 3. Превара злих духова у данашње време
          • 4. Опасност пасивности
          • 5. Имитирање божанског
          • 6. Слобода за обмануте
          • 7. Воља и човечији дух
          • 8. Победа у сукобу
          • Додатак
          • Божије право деловање и Сатанина кривотвl
      • ДУХОВНО РАТОВАЊЕ
    • ЧАРЛС ПРАЈС >
      • ЖИВ У ХРИСТУ
      • ХРИСТОС ЗАПРАВО
    • Р. А. ТОРИ >
      • КАКО РАДИТИ ЗА ХРИСТА >
        • Садржај >
          • 1. Важност и преимућства
          • 2. Услови за успех
          • 3. Где се бавити личним радом
          • 4. Како почети
          • 5. Који схватају своју потребу
          • 6. Који не маре за своју душу
          • 7. Који имају потешкоће
          • 8. Који имају лажну наду
          • 9. Који немају сигурност спасења
          • 10. Како поступати са отпадницима
          • 11. Скептици и безбожници
          • 12. Који одуговлаче
          • 13. Који су заведени
          • 14. Савет, опомена, охрабрење и утеха
          • 15. Предлози и упутства радницима
          • ДОДАТАК (А): 1. Од куће до куће
          • ДОДАТАК (Б): 1. Коришћење трактата
          • ДОДАТАК (Б): 2. Колпортерски рад
    • РОЏЕР СТИР >
      • ЏОРЏ МИЛЕР ОДУШЕВЉЕН БОГОМ >
        • Уместо предговора
        • 1. Пруски плејбој
        • 2. Приморан Исусовом љубављу
        • 3. Енглеска, 1829. године
        • 4. Школовање поред Тејн
        • 5. Звоно звони
        • 6. Видљиви доказ
        • 7. Чије је злато и сребро
        • 8. Промена ваздуха
        • 9. Банка која не може пропасти
        • 10. Нада у Његово богатство
        • 11. Праведна жалба
        • 12. Ојачани кроз метеж
        • 13. Милерово тајно благо
        • 14. Кад је дувао јужни ветар
        • 15. Неописива радост
        • 16. Ниједно место није било тако драго
        • 17. Сигурно у славу
        • 18. Повратак на Риги
        • 19. У Белој кући
        • 20. Једноставно молитвом
        • 21. Мирис козинца
        • 22. Хиљаде га воле
        • 23. Дивљење Његовој љубазности
        • 24. Драгоцено ишчекивање
        • 25. Укор скептицима
        • 26. Нови темељ, исти темељ
    • ЧАРЛС СПЕРЏЕН >
      • СПЕРЏЕНОВИ БИСЕРИ >
        • Предговор
        • 1. Свеобухватност Еванђеља
        • 2. Непогрешивост Библије
        • 3. Реч као мач
        • 4. Заступник грешника
        • 5. Христос – свршетак закона
        • 6. Јагњетова крв – победоносно оружје
        • 7. Примио нас је велики Отац
        • 8. Усиновљење
        • 9. Деловање Светог Духа
        • 10. Благослов потпуне сигурности
        • 11. Четвороструко благо
        • 12. Божија љубав и Христова стрпљивост
        • 13. Наши јади – весници милости
        • 14. Понизност
        • 15. Молитва
        • 16. Једини темељ
        • 17. Христос као вртлар
        • 18. Вечно жив Свештеник
        • 19. Вера
        • 20. Господ мој и Бог мој!
        • Белешка о писцу
    • ХАДСОН ТЕЈЛОР - Аутобиографија >
      • ОСВРТ - Аутобиографија
      • ЗАМЕЊЕНИ ЖИВОТ
    • ЏОН БАНЈАН >
      • ПУТ ХРИШЋАНИНА >
        • Предговор
        • 1. Пробуђени грешник
        • 2. Хришћанин и Витко
        • 3. Хришћанин сишао с пута
        • 4. Хришћанин долази на уска врата
        • 5. Примљен у Тумачев дом
        • 6. Путник ослобођен бремена
        • 7. Брдо Тешкоћа
        • 8. Лавови
        • 9. Аполион
        • 10. Долина Сена Смртнога
        • 11. Хришћанин престигао Верка
        • 12. Верко и Причало
        • 13. Путници и Еванђелиста
        • 14. Надољуб
        • 15. Џин Очајник
        • 16. На Горама Милине
        • 17. Сусрет с Незналицом
        • 18. Узалудно упућивање Незналице на веру
        • 19. Разговор о слепоћи и Божијем страху
        • 20. У земљи Красник
        • 21. Живот Џона Банјана
    • -
    • РИЗНИЦЕ СНЕГА
    • НОВИ ЖИВОТ >
      • Садржај >
        • 1. Нови Живот
        • 2. Млеко Речи
        • 3. Божија реч у срцу
        • 4. Вера
        • 5. Сила Божије Речи
        • 6. Син – Божији Дар
        • 7. Исус предаје самога себе
        • 8. Деца Божија
        • 9. Наше предање Исусу
        • 10. Спаситељ од греха
        • 11. Признање греха
        • 12. Опроштење греха
        • 13. Очишћење од греха
        • 14. Светост
        • 15. Праведност
        • 16. Љубав
        • 17. Смерност
        • 18. Спотицање
        • 19. Исус наш Чувар
        • 20. Сила и слабост
        • 21. Живот осећања
        • 22. Свети Дух
        • 23. Вођство Духа
        • 24. Жалошћење Духа
        • 25. Тело и Дух
        • 26. Живот вере
        • 27. Моћ Сатане
        • 28. Борба Хришћанина
        • 29. Буди благослов
        • 30. Лични рад
        • 31. Мисијски рад
        • 32. Светлост и радост
        • 33. Карање
        • 34. Молитва
        • 35. Молитвени састанак
        • 36. Страх Господњи
        • 37. Неподељено посвећење
        • 38. Сигурност вере
        • 39. Саображавање Исусу
        • 40. Уподобљавање свету
        • 41. Дан Господњи
        • 42. Крштење
        • 43. Вечера Господња
        • 44. Послушност
        • 45. Божија воља
        • 46. Самоодрицање
        • 47. Обазривост
        • 48. Новац
        • 49. Слобода хришћанина
        • 50. Раст
        • 51. Истраживање Писма
        • 52. Господ Усавршитељ
    • ПОТПУНА ПРЕДАНОСТ
    • ПРАКТИКОВАЊЕ БОЖИЈЕГ ПРИСУСТВА
    • СПАСЕЊЕ БОЖИЈЕ
    • ТРАЖЕЊЕМ
    • ФРЕЈЗЕР И МОЛИТВА
    • ·
    • БЕСПЛАТНЕ КЊИГЕ
  • LATINICA
    • VOČMAN NI >
      • DUHOVNI ČOVEK >
        • Sadržaj >
          • Objašnjenje
          • 1. Predgovor Prvi
          • 2. Predgovor Drugi
          • Knjiga I - PRVI DEO >
            • 1. Duh, Duša i Telo
            • 2. Duh i Duša
            • 3. Čovekov pad u greh
            • 4. Spasenje
          • Knjiga I - DRUGI DEO >
            • 1. Telo i spsenje
            • 2. Telesni ili puteni vernik
            • 3. Krst i Sveti Duh
            • 4. Hvalisanje tela
            • 5. Vernikov konačni stav prema telu
          • Knjiga I - TREĆI DEO >
            • 1. Izbavljenje od greha i duševnog života
            • 2. Iskustvo duševnih vernika
            • 3. Opasnosti duševnog života
            • 4. Krst i Duša
            • 5. Duhovni vernici i duša
          • Knjiga II - ČETVRTI DEO >
            • 1. Sveti Duh i vernikov duh
            • 2. Duhovni čovek
            • 3. Duhovni rad
            • 4. Molitva i borba
          • Knjiga II - PETI DEO >
            • 1. Intuicija
            • 2. Zajedništvo
            • 3. Savest
          • Knjiga II - ŠESTI DEO >
            • 1. Opasnosti duhovnog života
            • 2. Zakoni duha
            • 3. Načelo kako razum pomaže duhu
            • 4. Normalno stanje duha
          • Knjiga II - SEDMI DEO >
            • 1. Vernik i emocija
            • 2. Privrženost
            • 3. Želja
            • 4. Život po osećanjima
            • 5. Život po veri
          • Knjiga III - OSMI DEO >
            • 1. Razum – borbeno polje
            • 2. Fenomen pasivnog razuma
            • 3. Put izbavljenja
            • 4. Zakoni razuma
          • Knjiga III - DEVETI DEO >
            • 1. ​Vernikova volja
            • 2. Pasivnost i njene opasnosti
            • 3. Vernikova greška
            • 4. Put ka slobodi
          • Knjiga III - DESETI DEO >
            • 1. Vernik i njegovo telo
            • 2. Bolest
            • 3. Bog kao život tela
            • 4. Pobeda nad smrću
      • MOLIMO SE
      • MOLITVENA SLUŽBA CRKVE
      • OSNOVNE LEKCIJE >
        • KNJIGE I - VI >
          • Knjiga I - Na živu žrtvu - Sadržaj >
            • 1. Krštenje
            • 2. Raskidanje s prošlošću
            • 3. O prodaji sve imovine
            • 4. Posvećenje
            • 5. Proučavanje Biblije
            • 6. Molitva
            • 7. Rano ustajanje
          • Knjiga II - Dobro priznanje - Sadržaj >
            • 8. Javno priznanje
            • 9. Odvojenje od sveta
            • 10. Uklanjanje razlika
            • 11. Svedočenje
            • 12. Kako dovesti ljude Hristu
            • 13. Domaće spasenje
          • Knjiga III - Crkva i njeni sabori - Sadržaj >
            • 14. Priključenje crkvi
            • 15. Polaganje ruku
            • 16. Okupljanje zajdnice
            • 17. Razni sastanci
            • 18. Gospodnji dan
            • 19. Pevanje duhovnih pesama
            • 20. Slavljenje
            • 21. Lomljenje hleba
          • Knjiga IV - Ne ja nego Hristos - Sadržaj >
            • 22. Ako neko zgreši
            • 23. Izvinjenje i nadoknada
            • 24. Obnovi svoga brata
            • 25. Vernikovo reagovanje
            • 26. Oslobođenje
            • 27. Naš Život
            • 28. Božija volja
          • Knjiga V - Sve činite na slavu Božiju - Sadržaj >
            • 29. Brak
            • 30. Biranje bračnog druga
            • 31. Muž i žena
            • 32. Roditeljstvo
            • 33. Prijateljstvo
            • 34. Rekreacija
            • 35. Govor
            • 36. Odevanje i jelo
            • 37. Isposništvo
            • 38. Upravljanje novcem
          • Knjiga VI - Volite jedan drugoga - Sadržaj >
            • 39. Upraviteljsko oproštenje
            • 40. Karanje Božije
            • 41. Usprotivite se đavolu
            • 42. Način Crkve
            • 43. Jedinstvo
            • 44. Volite braću
            • 45. Sveštenstvo
            • 46. Telo Hristovo
            • 47. Autoritet Crkve
      • PUN MILOSTI I ISTINE >
        • KNJIGA - Prva >
          • Sadržaj >
            • 1. Ima li Boga?
            • 2. Kako dobar čovek odlazi u pakao?
            • 3. Pasha
            • 4. Razbojnik spasen
            • 5. Pet puteva u Pakao
            • 6. Još pet puteva u Pakao
            • 7. Trpljenje na krstu
            • 8. Sigurnost spasenja
        • KNJIGA - Druga >
          • Sadržaj >
            • 1. Bog je voljan – a Ti?
            • 2. Može li moralnost da nas spase?
            • 3. Pasha
            • 4. Žena Samarjanka
            • 5. Pomireni s Bogom
            • 6. Sud
            • 7. Putevi u pakao
            • 8. Da li znaš da si spasen?
    • ERIK BARET >
      • NAUČNICI KOJI VERUJU
    • DŽESI PEN-LUIS >
      • RAT NA SVETE >
        • Sadržaj >
          • 1. Biblijski pregled satanskih obmana
          • 2. Satanska konfederacija zlih duhova
          • 3. Obmana zlih duhova u današnje vreme
          • 4. Opasnost pasivnosti
          • 5. Imitiranje božanskog
          • 6. Sloboda za obmanute
          • 8. Volja i čovečiji duh
          • 8. Pobeda u sukobu
          • Dodatak
          • Božije pravo delovanje i satansko krivotvorenje
      • DUHOVNO RATOVANJE
    • ČARLS PRAJS >
      • HRISTOS ZAPRAVO
      • ŽIV U HRISTU
    • R. A. TORI >
      • KAKO RADITI ZA HRISTA >
        • Sadržaj >
          • Predgovor
          • 1. Važnost i preimućstva ličnog duhovnog rada
          • 2. Uslovi za uspeh
          • 3. Gde se baviti ličnim radom
          • 4. Kako početi
          • 5. Postupanje sa onima koji shvataju svoju potrebu
          • 6. Kako postupati sa onima koji ne mare za svoju dušu
          • 7. Kako postupati sa onima koji imaju poteškoće
          • 8. Kako postupati sa onima koji imaju lažnu nadu
          • 9. Kako postupati sa onima koji nemaju sigurnost spasenja
          • 10. Kako postupati sa otpadnicima
          • 11. Kako postupati sa skepticima i bezbožnicima
          • 12. Kako postupati sa onima koji odugovlače sa svojom odlukom
          • 13. Kako postupati sa onima koji su zavedeni
          • 14. Kako svedočiti onima kojima treba savet, opomena, ohrabrenje ili uteha
          • 15. Neki predlozi i uputstva duhovnim radnicima
          • DODATAK (A) Od kuće do kuće
          • DODATAK (B) 1. Korišćenje traktata
          • DODATAK (B) 2. Kolporterski rad
    • RODGER STIR >
      • DŽORDŽ MILER ODUŠEVLJEN BOGOM >
        • Umesto predgovora
        • 1. Pruski plejboj
        • 2. Primoran Isusovom ljubavlju
        • 3. Engleska, 1829. godine
        • 4. Školovanje pored reke Tejn
        • 5. Zvono zvoni
        • 6. Vidljivi dokaz
        • 7. Čije je zlato i srebro
        • 8. Promena vazduha
        • 9. Banka koja ne može propasti
        • 10. Nada u Njegovo bogatstvo
        • 11. Pravedna žalba
        • 12. Ojačani kroz metež
        • 13. Milerovo tajno blago
        • ​14. Kad je duvao južni vetar
        • 15. Neopisiva radost
        • 16. Nijedno mesto nije bilo tako drago
        • 17. Sigurno u slavu
        • 18. Povratak na Rigi
        • 19. U Beloj kući
        • 20. Jednostavno molitvom
        • 21. Miris kozinca
        • 22. Hiljade ga vole
        • 23. Divljenje Njegovoj ljubaznosti
        • 24. Dragoceno iščekivanje
        • 25. Ukor skepticima
        • 26. Novi temelj, isti temelj
    • ČARLS SPERDŽEN >
      • SPERDŽENOVI BISERI >
        • Predgovor
        • 1. Sveobuhvatnost Evanđelja
        • 2. Nepogrešivost Biblije
        • 3. Reč kao mač
        • 4. Zastupnik grešnika
        • 5. Hristos – svršetak zakona
        • 6. Jagnjetova krv – pobedonosno oružje
        • 7. Primio nas je veliki Otac
        • 8. Usinovljenje
        • 9. Delovanja Svetog Duha
        • 10. Blagoslov potpune sigurnosti
        • 11. Četvorostruko blago
        • 12. Božija ljubav i Hristova strpljivost
        • 13. Naši jadi – vesnici milosti
        • 14. Poniznost
        • 15. Molitva
        • 16. Jedini temelj
        • 17. Hristos kao vrtlar
        • 18. Večno živ Sveštenik
        • 19. Vera (povodom godišnjice Martina Lutera)
        • 20. Gospod moj i Bog moj
        • Beleška o piscu
    • HADSON TEJLOR >
      • OSVRT - Autobiografija
      • ZAMENJENI ŽIVOT
    • DŽON BANJAN >
      • PUT HRIŠĆANINA >
        • Predgovor
        • 1. Probuđeni grešnik
        • 2. Hrišćanin i Vitko
        • 3. Hrišćanin sišao s puta
        • 4. Hrišćanin dolazi na uska vrata
        • 5. Primljen u Tumačev dom
        • 6. Putnik oslobođen bremena
        • 7. Brdo Teškoća
        • 8. Lavovi
        • 9. Apolion
        • 10. Dolina Sena Smrtnoga
        • 11. Hrišćanin stigao i prestigao Verka
        • 12. Verko i Pričalo
        • 13. Putnici i Evanđelista
        • 14. Nadoljub
        • 15. Džin Očajnik
        • 16. Na Gorama Miline
        • 17. Susret s Neznalicom
        • 18. Uzaludno upućivanje Neznalice na veru
        • 19. Razgovor o slepoći i Božijem strahu
        • 20. U zemlji Krasnik
        • 21. Život Džona Banjana
    • -
    • RIZNICE SNEGA
    • FREJZER I MOLITVA
    • NOVI ŽIVOT >
      • Sadržaj >
        • 1. Novi Život
        • 2. Mleko Reči
        • 3. Božija reč u našem srcu
        • 4. Vera
        • 5. Sila Božije Reči
        • 6. Sin – Božiji dar
        • 7. Isus predaje samoga sebe
        • 8. Deca Božija
        • 9. Naše predanje Isusu
        • 10. Spasitelj od greha
        • 11. Priznanje greha
        • 12. Oproštenje greha
        • 13. Očišćenje od greha
        • 14. Svetost
        • 15. Pravednost
        • 16. Ljubav
        • 17. Smernost
        • 18. Spoticanje
        • 19. Isus naš Čuvar
        • 20. Sila i slabost
        • 21. Život osećanja
        • 22. Sveti Duh
        • 23. Vođstvo Duha
        • 24. Žalošćenje Duha
        • 25. Telo i Duh
        • 26. Život vere
        • 27. Moć Satane
        • 28. Borba Hrišćanina
        • 29. Budi blagoslov
        • 30. Lični rad
        • 31. Misijski rad
        • 32. Svetlost i radost
        • 33. Karanje
        • 34. Molitva
        • 35. Molitveni sastana
        • 36. Strah Gospodnj
        • 37. Nepodeljeno Posvećenje
        • 38. Sigurnost vere
        • 39. Saobražavanje Isusu
        • 40. Upodobljavanje svetu
        • 41. Dan Gospodnji
        • 42. Krštenje
        • 43. Večerа Gospodnja
        • 44. Poslušnost
        • 45. Božija volja
        • 46. Samoodricanje
        • 47. Obazrivost
        • 48. Novac
        • 49. Sloboda hrišćanina
        • 50. Rast
        • 51. Istraživanje Pisma
        • 52. Gospod Usavršitelj
    • POTPUNA PREDANOST
    • PRAKTIKOVANJE BOŽIJEG PRISUSTVA
    • SPASENJE BOŽJE
    • TRAŽENJEM
    • ·
    • BESPLATNE KNJIGE
  • │
  • AUDIO
    • ZVUČNE KNJIGE >
      • Frejzer i Molitva
      • Molimo se
      • Molitvena Služba Crkve
      • OSVRT - Autobiografija
      • Praktikovanje Božijeg Prisustva
      • Put Golgote
      • Put Hrišćanina
      • Put u Sunčanu Zemlju
      • Spasenje Božije
      • Sperdženovi Biseri
    • Za duhovni uzrast
    • Molitva i Probuđenje
    • Za mlade (i stare)
    • Razno
  • VIDEO
    • PROPOVEDI
    • Put Izbeglice >
      • Srpski
  • RAZNO
    • BESPLATNE KNJIGE
    • SVEDOČENJE >
      • Put Spasenja
      • Kako dovesti dušu Hristu
    • ENGLISH >
      • The Way, The Truth and The Life
      • Refugee's Road
  • O NAMA
    • Kontakt
    • Zvučne Knjige
    • Filmovi - DVD
  • │
  • -
  • МАЈОР ИЈАН ТОМАС
    • ТАЈНА ПОБОЖНОСТИ
    • TAJNA POBOŽNOSTI
< Назад

Џон Банјан
​Пут Хришћанина

Picture
PDF
Picture
САДРЖАЈ
21

Живот Џона Банјана
(1628-1688)

[654]

Детињство, обраћење и почетак службе

 Џон Банјан (John Bunyan) ce родио у селу Елстау, удаљеном једну енглеску миљу од града Бедфорда. Родитељи су му били најнижег сталежа, презрени од других. Отац му се бавио котларством па је исти занат изучио и његов син Џон. Банјан сам каже: ,,Род мога оца je спадао међу најниже и најпрезреније, зато не могу као други да се хвалим славом свога рода.“ У периоду у коме је он живео било је више чувених и високо образованих људи као што су били:
 Милтон, Драјден (Milton Dryden), Бакстер (Baxter), Oуeн (Owen), Хау (Howe), Xeнpи Мyp (Henry Мoore), итд. Када помислимо да су сви они били високо образовани људи, а Џон Банјан није завршио никакву школу, ипак морамо да признамо да је он био највећи геније међу њима и да његова дела имају највећи и најкориснији утицај још и данас.
 Иако су му родитељи били сиромашни и презрени, ипак су свог сина слали у школу где је научио да чита и пише, али убрзо је заборавио све што је тамо научио. То он сам признаје као своју велику срамоту.
 Сећајући се свог детињства и младости он каже: ,,Живео сам без Бога на свету, по владару ваздушних сила, по духу који сада дејствује у синовима непокорности.“[655]
,,Налазио сам радост у замки ђаволовој; он ме је живог заробио да чиним његову вољу.“[656]
Био сам пун сваке неправде, тако да сам надмашио чак и најгоре младиће у псовању, лагању, проклињању и ружењу Божијег имена.“
 Док се други сећају своје младости са неком милином, Банјан је морао с великом жалошћу и тугом у срцу да мисли на доба када је био удаљен од Бога и проводио свој живот у неправди и безбожности.
 Изгледа да су његови родитељи били богобојазни људи и да су у том духу одгајали и свога сина. Зато га Бог у својој великој благодати није оставио да пропадне у његовом греху, него га је тражио док је још био млад. У сну су га прогањали зли духови и ђаволи којих није могао да се ослободи. Док је био будан обузимао би га страх од пакла и вечне пропасти.
 Кад му је било 9 или 10 година, знао је усред игре са друговима да постане јако потиштен и тада би пожелео да нема пакла или да сам постане Сатана да може друге да мучи; по његовом схватању Сатана је био само туђи мучитељ. Његова савест је постајала све окорелија и за кратко време је постао коловођа све неправде и безбожности. Телесне страсти су победиле, а да није Божија милост учинила у њему чудо обраћења, пропао би као најгора скитница и пропалица. Иако му је срце окорело и помисао на Бога му била мрска и одвратна, ипак је говорио Богу: ,,Иди од мене јер нећу да знам за путеве твоје.“[657]
Међутим Бог га није оставио без светла. Кад год би видео да они који се зову хришћани чине грех и безакоње, уплашио би се и стресао. Бог каже: ,,Није ми мило да умре безбожник, него да се врати безбожник са свога пута и буде жив.“[658]
 Када није помогао немир у срцу, Бог је почео да осваја Банјаново срце својим судовима и милошћу. Једном је пао у море и замало што се није удавио. Други пут је пао с брода и само Божијом милошћу био спасен.
 Кад му је било 18 година отишао је у војску и учествовао у нападу на Лестер маја 1645. године, против краља Карла I. Једном је био одређен за стражу, али га је заменио његов друг. Непријатељски метак је овога ранио у главу од чега је убрзо умро. Банјан је на то рекао: ,,То су истовремено били и Божији суд и Божија милост; али ни то ме није пробудило из сна греха, него сам постао још тврђи против Бога. Ужасно сам грешио не марећи за спасење.“
 Иако је Банјан био велики грешник и пијаница, блудник никад није био. Он сам говори о томе: ,,Нисам се сам сачувао од греха блуда, већ ме је Божија милост сачувала од тога.“
 После пада Лестера Банјан се оженио, иако није имао ни 19 година. Узео је девојку сиромашних, али верних родитеља. У мираз му је донела само две књиге дубоко побожног садржаја које јој је на самрти оставио отац. Радо је читао те књиге и волео је да слуша своју жену како му прича о свом оцу и његовој вери у Бога. Кроз читање тих књига и због утицаја своје жене, осетио је потребу да поправи свој свакодневни живот. Почео је да одлази у цркву два пута дневно. Певао је и вршио све обреде као и остали, али је заборавио да му треба очишћење греха па је и поред такве побожности остао у њему као и други. На крају је запао у такав фанатизам да се са дубоком побожношћу клањао свештенику, олтару и свему што је припадало цркви. Свештеника је сматрао за веома блаженог и светог човека, иако је овај проводио свој живот у греху. Главно је било то што се звао свештеник.
 Прва сумња у погледу спасења његове душе била је чудна. Читајући Свето писмо, пронашао је да је Израиљ био једини Божији народ; мислио је, кад би могао да докаже да му у венама тече јеврејска крв, онда би лако могао да се спасе. Питао је свога оца за порекло његовог рода и кад је сазнао да није од Израиљског народа, ожалостио се и престао да се нада спасењу. Поред свега тога пише: ,,Нисам познавао опасност греха. Нисам разумео да ће ме грех упропастити ако не будем у Христу, ма како био побожан.“
 Једном је слушао проповед о несветковању дана Господњег – недеље. Мислио је да је цела проповед упућена против њега, јер је страственим дивљим играма нарушавао дан Господњи. Тада се по први пут пробудио. Дошао је кући са тешким теретом на души. После подне је већ заборавио на осећање своје душе и поново отишао на игралиште. Усред игре је зачуо глас са неба како му говори: ,,Хоћеш ли да оставиш своје грехе и пођеш у небо, или ћеш да задржиш своје грехе и одеш у пакао?“ Са ужасом се зауставио у игри и погледао према небу. Чинило му се да види Господа Исуса како се згража над овим и другим његовим злим делима.
 Одједном је јасно сагледао своје грехе, али Сатана је одмах дошао и лукаво му говорио да за њега нема спасења, јер је својим великим гресима тако расрдио Бога да не може никако да му опрости.
 Чинило му се да је стање његовог живота потпуно безнадежно; било да остави грех, било да остане у њему, свакако мора да пропадне; зато се одлучио да остане у греху и да још више ужива у њему.
 Сада је имао само једну жељу, да што више ужива у сласти греха, пре него што дође на место пропасти.[659]
То је трајало више од месец дана, али телесно уживање није могло да задовољи његову душу. Грех у који грешник нaмeрно пропада, не може никада да задовољи и насити душу! Валаамова магарица је опоменула лакомог пророка. Тако је и Банјан прошао. Њега је покарала једна безбожна жена, која му је рекла да тако безбожног и поквареног човека није никад срела и да би он својим псовањем могао да поквари сву омладину града.
 Покаран од безбожне жене, Банјан се постидео и зажелео у духу да поново буде дете, да би га отац поново учио да говори без псовања и клетве. То карање је уродило благословом, јер је Банјан престао да псује и куне, тако да се и сам чудио како може лепо да говори и без псовке. Али Господа Исуса још није имао у срцу.
 Тада се срео са једним сиромашним али верним човеком који је знао дивно да сведочи о Господу и о Светом пиcмy. Почео је да чита Свето писмо и то са посебним уживањем. Једино га нису занимале посланице апостола Павла о чему сам говори: ,,Био сам још у незнању. Нисам познавао своју стару природу a ни потребу за спасењем у Христу Исусу.“
 Читање Светог писма је променило његов спољашњи начин живота, јер је почео да тражи праведност кроз закон и настојао да држи све заповести. Његов мир који се темељио на делима закона више пута га је изневерио и донео му много туге и жалости у срце. Хтео је без оправдања кроз милост да води чист и свет живот, а заборавио је на Реч Господњу која каже: ,,Без мене не можете ништа чинити.“[660]
Његови суседи су га хвалили чудећи се како је променио свој живот, због чега је он био нарочито поносан.
 То је трајало годину дана. Банјан пише о том времену:
 ,,Нисам познавао ни Христа, ни његову милост, ни веру, ни наду, а да сам у таквом побожном стању умро, ипак би ми душа пропала.“ Његова савест је почела да се буди. Укорила га је што недељом звони у цркви само због личног задовољства. Морао је и то да остави. Кроз целу ту годину није могао да се одрекне игранке јер је у њој налазио велико задовољство. Поред свега тога, ипак је мислио да Бог мора да буде потпуно задовољан са њим због његове доброте.
 ,,Ја несрећан човек,“ говори Банјан, ,,све то време био сам у потпуном незнању о Господу Исусу Христу; настојао сам да својом снагом задовољим Божију праведност и пропао бих заувек да ми Бог није био милостив.“
 Поред његове личне охолости, претила му је опасност због тога што су га други хвалили. Сатана је лукава звер која покушава да докаже човеку да су разни црквени обичаји ново рођење, те се многи преваре тим ђаволским лукавством и вечно пропадну.
 Господ га је избавио из тих замки на чудан начин. Банјан је као изгубљена овца пошао својим путем, али милостиви Господ га је тражио и нашао. Господ има много начина на које привлачи к себи изгубљене душе!
 По Божијем провиђењу, Банјан је једном пословно отишао у Бедфорд. Чуо је у једној улици како неке жене разговарају о духовном животу. Јако га је зачудило кад је чуо како живо разговарају о нановом рођењу, о деловању Божије милости у њиховим срцима, о лукавству и пропадљивости њихових срца; такође и о томе како их је Господ Бог својом љубављу милостиво нашао, путем каквих обећања из Божије Речи су се обратиле Богу, и какву радост и утеху сада уживају у својим душама. Причале су и о својој грешности и о покварености својих срца, бојећи се своје сопствене праведности коју су називале ,,крпама згаженим на путу,“ а да је у својој праведности немогуће стати пред Божије лице. Банјан је увидео да су те жене нашле нови живот. Тако су мило говориле о Светом писму да још није чуо ниједног свештеника да тако проповеда. На њима се јасно видело блаженство њиховог духовног живота. Срце је почело да му подрхтава и духовне очи су му се отвориле. Колико год је био побожан није никад чуо проповед и говор о нановом рођењу, није никад познавао утеху Божије Речи, ни Божијих обећања, као ни лукавство и изопаченост свога поквареног срца.
 Сад је увидео да није спасен. На послу је често размишљао о њиховим речима и често је одлазио у заједницу деце Божије – жедан као кошута живе воде, Божије истине и правде.[661]
Божија Реч је почела све више да делује на њега. Што је више читао то је више жеднео за Божијом правдом и истином. У његовом духу се открио нови живот и ништа није могло да га одврати. Нашао је благо – драгоцени бисер. Увидео је своју слепоћу и безбожност у којој је раније толико био побожан.
 Чим се упознао са онима који љубе Господа, оставио је своје најмилије пријатеље који нису хтели да пођу са њим тим новим путем. Сатана је настојао да поново угаси то ново светло које је Господ запалио у његовом срцу. Подигао је велику буру искушења против њега да би га опет потчинио својој моћи. Банјан још није био утврђен у науци Светог писма и зато га је сваки ветар криве науке љуљао. У то време је дошао до неколико списа лажне и опасне науке секте Рентера[662]
. Они су уживали потпуну слободу тела и угађали својим телесним захтевима и страстима. На тај начин су завели многе, чак и оне који су били веома побожни. Тако се нажалост заплео у ту секту и тај побожни човек кроз кога је Банјан узверовао. Попуштајући своме телу, човек је толико дубоко пао, да се на крају одрицао и Бога и душе. Банјан је био млад а наука Рентера привлачна, али Свевишњи није дао да Банјан пропадне. Молио се: ,,Господе! Ја сам неразуман, не знам како да распознам пут истине и лажи, зато ме немој оставити у мојој слепоћи. Ако је та наука од Бога, не дај да је занемарим. Ако је од Сатане, не дај да у њу западнем.“ Господ је у својој милости услишао његову молитву, те је брзо увидео безбожност рентерске науке. Ко се не ослања на своју мудрост већ чека на Божије вођство, ко има Господа за свог вођу у младости тај неће бити заведен, него ће срећно надвладати све лажне науке телесности.
 Благо човеку коме Реч Божија осветљава пут! Коме је Библија компас на узбурканом мору овог света, тај се никад неће изгубити. Банјан ниje био образован човек, нити је био вешт у верским стварима. Зато му је било од велике користи што је целим срцем прионуо уз Свето писмо. Божија Реч нас чува од утицаја лажне науке, и избавља нас из сатанске замке телесног уживања. Када нам дођу лажне науке било које цркве или секте, кад на нас навале страсти нашег тела, ставимо све на камен Божије Речи и одбацимо све што се противи Божијој науци. Нека се Библија сама тумачи кроз вођство Божијег Духа и молитву.
 Сада је Банјану Свето писмо било врло драгоцено. Посланице апостола Павла му ниcy више биле досадне, али читајући сам, опет је запао у сумњу. Није схватио значај вере и није могао да разликује између вере која спасава и вере која чини чуда. Многи верују да их је Господ спасао, али не примају дар вере да чине чуда.[663]
Човек може да буде спасен без такве вере, али без спасавајуће вере не може. Банјан је видео да његова вера не чини чуда па је почео да се двоуми над самим собом, не знајући да ли је веран или није. Сатана га је кушао у вези с вером говорећи му: ,,Ако имаш веру, учинићеш неко чудо, ако не учиниш чудо немаш вере.“
 Једнога дана док је био на путу од Елстаоа у Бедфорд, Сатана га је наговорио да испроба своју веру. На путу се налазила бара и дошло му је да нареди бари да пресуши. Ако га вода послуша и бара се осуши има веру, ако не, нема веру. Већ је хтео да каже: ,,Осуши се!“ кад се сетио да мора прво да замоли Господа, па тек онда то да учини. Кад му ни после молитве није било јасно шта да ради, оставио је то за други пут. Док је тако сумњао, посматрао је радост верног народа са великом жудњом. Тада је настојао да ступи у цркву међу децу Божију, али и ту га је непријатељ варао говорећи да за њега нема више милости, да он не може да припада верном народу, итд. Од те његове сумње избавио га је Господ кроз речи еванђеља по Луки 14:22 и 23, које говоре: ,,Места још има.“ Те речи су га толико утешиле и охрабриле да више није никад сумњао у то да ли га је Исус примио или није. Знао је да је и њему Господ припремио место.
 Када се ослободио тих сумњи, био је опет кушан на други начин. Отац небески на разне начине поучава свој народ и показује му да не може ништа својом силом, већ мора потпуно да се ослони на Њега. Банјан пише о томе: ,,Нисам био без искушења која су долазила од Сатане, искушења у мом срцу, од мојих пријатеља и телесних познаника. Али хвала Богу, Господ ме је избавио из свих тих напасти, и показао ми наглу смрт и дан страшнога суда.“
 Сатана је бацио много ватрених стрела на њега. Бог је дозволио многе напасти на своје изабране слуге да бисмо ми видели њихову веру, да не клонемо, већ победимо у својим искушењима. Сам Господ је био кушан да би нама који пролазимо кроз искушења могао да помогне.
 Једне недеље се нарочито утешио. Слушао је проповед на текст Песме над песмама 4:1-4. ,,Лепа ти си драга моја, лепа ти си“ Проповедник је нарочито подвукао речи: ,,драга моја“. Даље тачке о којима је говорио биле су:


 1) Црква је као и свака спасена душа Христова драга, иако нема праве љубави.
 2) Христову љубав не може ништа да замени у животу човека.
 3) Свет пази на Христову љубав.
 4) Христова љубав према спасеној души када се нађе у невољи.
 5) Христова љубав је иста, како на почетку тако и на крају.

 На Банјана је највећи утисак оставила четврта тачка у којој је проповедник између осталог рекао: ,,Ако је истина да је спасена душа Христова драга и онда кад доживљава разна искушења, онда буди сигурна свака душо која падаш у разне невоље; онда кад већ мислиш да је Господ сакрио своје лице пред тобом, ипак си Христова драга.“
 Тај дан је за њега био дан радости. Непрестано су му у ушима одзвањале речи: ,,Ипак си Христова драга.“ О томе пише: ,,Примио сам ту реч која је тако мило и радосно звучала у мом срцу – ти си мој и ништа те неће раставити од моје љубави.“
 После тога је Банјан био миран и радостан у Господу, али искушења нису престала. Био је кушан на разне начине и мучен у себи. Он пише: ,,Месец дана после те утешне проповеди, на мене су насрнуле много веће буре и таласи. Прво ми се приближио дух ругања и хуљења против Бога, Христа и Светог писма.“ У његовом срцу је дошло до сумње да ли постоји Бог. Ко зна да ли је Свето писмо истинита књига? Затим му је дошло питање: ,,Зар муслимани којих има толико, не знају пут у небо – ако оно заиста постоји? Зар само ми, шака верних да будемо спасени, а сви други да пропадну?“ Када је читао посланице апостола Павла помислио је: ,,Ко зна, можда је Павле будући да је тако мудар, друге варао?“
 Био је мучен таквим грозним кушњама од јутра до мрака и то овако описује: ,,Многе друге и силне напасти на мене навалише.“ Немајући мира, дошао је до закључка да га је Бог оставио и предао на тако страшне муке. Био је у искушењу да ружи Господа. Већ је замишљао да је опседнут демонима. Чинило му се да га је Господ Бог одбацио као Саула[664]
. У тим мукама је пожелео да би било боље да је пас или коњ, неголи несрећни човек о коме Реч Божија говори: ,,Безбожници су као море усколебано које се не може умирити и вода његова измеће нечистоћу и блато. Нема мира безбожницима вели Бог мој.“[665]
 То непријатно стање је потрајало читавих годину дана, али Господ није дозволио да се Банјан врати у свет и у каљугу греха. Редовно је одлазио на Богослужења, али у њима није налазио никакве радости. Проповеди као и читање Светог писма нису нимало утицали на њега. Мисли су му увек биле растресене. Тако је било и у молитви.
 То његово стање га је терало да се више приближи Богу и да тражи Његову милост. Његова нада је била поткрепљена кроз Реч Божију: ,,Убеђен сам наиме, да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни садашњост, ни будућност, ни силе, ни висина, ни дубина, нити какво друго створење, не може раставити од Божије љубави, која је у Христу Исусу Господу нашем.“[666]
Већ је научио напамет неке стихове из Светог писма и они су га много храбрили. ,,Хоћеш ли одсада викати мени: Оче мој, ти си вођ младости моје?“[667]
Такви стихови из Светог писма су му били као најбољи пријатељи који га непрестано подстичу на добро. Иако је ово тешко стање дуго трајало, Бог није оставио Банјана. Објавио му се својом милошћу, опростио му је грехе и избавио га од те напасти.
 У то време Бог је подигао једног верног проповедника и пастира. Звао се Џон Гифорд, који је кроз проповеди и учење много утврђивао Банјана.[668]
Научио је од њега да ништа не прима за истину ако то Бог не посведочи кроз Светог Духа. Зато је Банјан касније истицао у својим проповедима да људи ништа не треба примају као истину што не би било у складу са Божијом вољом, и да увек моле Бога да им покаже да ли је оно што чују кад се проповеда права небеска истина. Сада је његова душа ишла од једне Божије истине до друге, и било му је све тако јасно, мило и драгоцено. Христос му је постао драгоцен од витлејемских јаслица па све до Његовог другог славног доласка.
 Разне науке које су се тада шириле, учиниле су да Банјан још више проучава Божију реч. Сам каже: ,,О пријатељи, призивајте Бога да вам објави Исуса Христа; никога нема ко би вас могао учити као Он.“ Господ му је открио многе истине које су га најпре узнемириле тако да га је некада мучио терет греха, све док га Господ не би опет пошкропио својом крвљу и дао мир и покој. Он говори о том времену:
 ,,Сада ми се сигурност спасења запечатила златним небеским печатима. Како бих сада желео да буде судњи дан и да већ могу да уђем у Божији мир.“ Једном му је дошло до руке тумачење Павлове посланице Галатима, од Мартина Лутера; из тога је видео да је и Лутер пролазио кроз такве душевне борбе. То је добро утицало на његов духовни живот, јер је то тумачење долазило као из његовoг срца.
 Тако је Банјан уживао мир и све већу радост у Господу, не слутећи да га Господ тиме припрема за још јачи талас напасти и искушења. Ускоро је био изненада захваћен буром невоља. Долазио је у нарочито искушење да прода Христа за ствари овога света. Таква помисао је за њега била страшна, јер је знао да не сме да се одрекне Христа. Некад је непријатељ са великом силом наваљивао на њега вичући: ,,Продај Исуса! Продај Га!“ Банјан се храбро борио и одбијао Сатану мислима: ,,Нећу Га продати ни за хиљаде светова!“ Једном је ипак попустио у својим мислима, и то је Сатана одмах искористио да га жестоко нападне, указујући му на то како је Јуда продао Христа. Тада је Банјан опет био као птица коју је ловац ранио из пушке. Био је усамљен – као да је изгубио спасење и зато мора одмах да пропадне. Толико је слабо човечије срце. Ко може да схвати дубину наше пропадљивости и покварености? Ко може да разуме Сатанино лукавство и наговарање?
 У то време је и Божија реч јако утицала на Банјана. У души су му гореле ове речи: ,,Да не буде ко блудник или несвет као Исав, који је за једно јело продао своје првородство. Знате наиме, да је он касније када је желео да наследи благослов, био одбијен јер не нађе места покајању, иако га је са сузама тражио.“[669]
Чинило му се да је био као Исав, и неколико месеци се мучио под тим теретом док му није реч, као искра небеска, расветлила срце:
 ,,Крв Сина његова Исуса Христа чисти нас од свакога греха.“[670]
То је била реч у најбоље време, и као што је већ хиљаде хиљада умирила и довела на Христове груди, тако је и Банјаново срце утешила, али само за кратко време; после малог затишја Банјан је опет осетио страхоту греха. Чинило му се да је починио неопростиви грех[671]
и да га је Бог заувек одбацио. Сетио се Давида како је сагрешио и било му је опроштено, али се убрзо сетио да је Давид згрешио против закона, али он сиромах против еванђеља и Посредника, зато што је продао Спаситеља. ,,Ах, само је један грех који не може да буде опроштен“, мислио је Банјан, ,,зар то морам бити ја који сам га починио? О, несрећни човече!“ Та мисао га је доводила до лудила. У ушима су му ужасним гласом одзвањале речи:
 ,,Знате да је потом одбачен!“ Поред тога, морао је да гледа како се други греју у Божијој љубави и радују у свом спасењу, иако нису били бољи од њега. Дивна обећања Светога писма су светлела као сунце, али не да њега греју, него да у њиховој светлости види блаженство других, којима је Бог милостиво делио благослов. Видео је да Бог има у својим рукама све сласти којима дарује своје изабране, али уједно да на њих допушта и свакојаке невоље кроз које би се понизили, а не да би се предали греху. Пустио је да падну: Давид, Језекиљ, Соломон и Петар, али не у пакао, него да би их понизио и опет учинио срећнима и блаженима. Кроз такво разматрање Божије речи Банјан је постао још јаднији, јер је себе стално упоређивао са Јудом који је продао Христа и који није нашао опроштење.
 Да би изишао из тог стања почео је да размишља о томе да неће бити никаквог суда, а уколико га буде да му свакако неће утећи и зато је најбоље да ни о чему више не мисли. Али хвала Богу, Банјан нигде ниje могао да нађе мира своме срцу, већ само у Богу. Схватио је да непријатељ покушава на све начине да одврати душе од Христа и да их упропасти, те зато није престао да се моли, иако му је непрестано одзвањало у ушима: ,,Касно је!“ У то време му је у руке пала књижица у којој је писало како је отпао од Господа Франческо Спијера.[672]
О тој књижици Банјан говори: ,,Била је моме уморном духу као со на рану. Свака реч те књижице, сваки Спијеров уздах и све што је чинио – његов плач, његове молитве, шкргутање зуба, његов ужас и борба, малаксалост и умирање под моћном десницом Господа Бога Свевишњега – било је то као нож и мач за моју душу.“ Нарочито га је погодила његова болна изрека: ,,Човек зна почетак греха, али ко ће исказати његове последице?“ Више пута га је Божија реч нежно призивала Господу: ,,Расућу као облак преступе твоје, и грехе твоје као маглу, врати се к мени, јер сам те избавио.“[673]
Али га је увек рушила реч:
 ,,Одбачен је. . . ако је и са сузама тражио.“ Чудновато је како Банјан тако дуго није могао да нађе мир својој души. Те борбе су трајале читаву годину: туга, жалост, ужас. Но с времена на време понека реч из Светог писма га је тешила и веселила. Једном се охрабрио, и једном старом хришћанину поверио своју борбу и страх да је сагрешио против Духа Светога и да мисли да не може да му буде опроштено. Уместо да га из тога изведе, тај стари хришћанин је учинио да се Банјан утврди у свом очајничком стању и тако му је одузео сваку жељу да се још некоме пoвepи.
 Ту налазимо велику поуку о томе како да поступамо са душом која живи у недоумици и тражи Божију милост. Виндерлинг (T. Wіnderlіng) каже: ,,Нико који над својим грехом плаче и тужи није одбачен и заборављен од Бога.“
 Једнога дана Банјану се учинило да чује глас: ,,Зар нећеш да будеш оправдан кроз Христову крв?“ ,,Хоћу!“ Одговорио је радосно. Онда је схватио да мора са свим својим јадима да иде Христу, што му је било тешко. Како да иде ономе кога је толико одбацивао? Мислећи тако о Христу и Његовим обећањима, није налазио мир и радост у својој души, већ тугу и жалост, иако је знао да једино Господ може да му помогне. Моћ његовог греха му је заслепила очи. Сатана га је опет плашио говорећи: ,,Исус би морао поново да дође ради тебе да плати за толики грех.“ Све је то била само невера, али сваки пут у другом облику. Прво није веровао у Божију милост, сад му се опет чинило да Христова смрт на Голготи није довољна и за њега. Сопствени грех му је изгледао тако велики да ни Исусова смрт није била довољно јака да га очисти. Тако је Банјан дуго лутао пустињом овога света као брод без кормила, у сумњи и невери. Љуљао се као чамац на сваком ветру и заносио се таласима криве науке, тако да нам историја његовог обраћења служи као опомена да не дозволимо Сатани да нас толико дуго вара, а ко се налази у блату неверовања и сумње нека тражи помоћ само у Господу.
 После тих великих духовних немира и борби, Банјан је ипак нашао мир у Христу, и познао да је коначно спојен са Исусом. Услед тог спајања Исусова праведност је постала његова праведност, и Исусове заслуге су постале његове заслуге. Тада је рекао: ,,Сада могу да видим себе истовремено и у небу и на земљи. У небу у свом Христу који је моја праведност, а на земљи у свом телу.“ Тако је дакле борба била завршена. Банјаново неверовање и сумње су престале, а завладали су мир, радост и утеха. Сада је требало да се утврди у свом духовном животу.
 Он сматра да су два главна узрока његових дугих немира настала из следећих разлога:
 1) Када је био избављен од једне напасти није се озбиљно и истрајно молио Богу: ,,Не уведи нас у напаст!“ Задовољавао се тренутним ослобођењем, а није се молио за уклањање напасти и искушења; великим гресима треба велика милост. Није долазио престолу Божије благодати, те је тако остао без силе, милости и помоћи.
 2) Кушао је Бога тражећи знаке и чуда, уместо да је као дете веровао Његовој Речи. Банјан се сећа тих разних искушења и потешкоћа са захвалношћу. Био је у њима испробан и Божија љубав према њему се показала као јака и моћна, иако је сам био толико грешан и јадан. Он сам говори: ,,Нисам схватио дубину милости, љубави и благодати пре великих напасти и искушења; великим гресима треба велика милост. Где је кривица велика и страшна, тамо се такође души јавља велика и силна Божија милост у Христу Исусу.“
 Када је 1655. године напунио двадесет и седам година, био је примљен за члана Господње цркве у Бедфорду.[674]
Пошто је ступио у цркву као пуноправни члан, доживљавао је нарочито велику радост у Вечери Господњој, али Сатана је управо то употребио да га куша. Кушао га је тако, да је желео у свом срцу да Вечера Господња не буде некима на благослов већ на осуду. Банјан је касније увидео узрок те кушње у томе што он сам није долазио на Вечеру Господњу чистога срца.
 У то време Банјан се разболео од туберкулозе. Болест му је указала на близину смрти, те је почео да испитује стање свог духовног живота. Његову осетљиву савест је узнемиравала највећа хладноћа, немарност и лењост у хришћанским дужностима као и недостатак љубави према Богу, Његовим путевима и Његовом народу. Тада се питао: ,,Зар је то род твога хришћанства?“ Страшно се уплашио над собом и мало је требало да опет све изгуби. Тада му је Господ довикнуо кроз Реч Светога писма: ,,Оправдавају (се) забадава – његовом благодаћу – на основу искупљења у Христу Исусу.“[675]
Та реч га је дирнула и пробудила из његове малаксалости. Као да је сам Господ Бог проговорио његовом уплашеном срцу: ,,Грешниче, зар мислиш да ја због твојих греха и твоје слабости не бих могао да спасем твоју душу? Ја гледам на мог Cинa, a нe нa тебе. Са тобом ћу поступати по Његовим заслугама, а не по твојим.“ То откривење га је много утешило, јер је схватио да темељ нашег спасења није у нама, него у јединородном Сину Божијем, са којим је Бог потпуно задовољан. Спасен само по милости! То схватање га је учинило потпуно срећним. Од тада је весело гледао према својој смрти, пошто је постао наследник Божије славе, и тако победио непријатеља речима: ,,Смрти, где ти је победа? Смрти где ти је жалац?“[676]
 Промена коју је Бог учинио са Банјаном је побољшала његово стање и постала очигледна верним и искусним хришћанима у бедфордској цркви. Борбе и напасти кроз које је пролазио од свог обраћења за тих дугих пет-шест година учиниле су од двадесетседмогодишњег Банјана верног и опрезног хришћанина, тако да нико није имао разлога да презире његову младост.
 Када су старија браћа видела дарове које је Банјан примио од Бога, желела су да он проговори по коју реч на библијским часовима, што је било на благослов присутнима. Старија браћа су га водила са собом када су ишла да сведоче по околним местима, и ту је Господ показао да је Банјану много поверио. Када је то црква приметила, молила га је да на јавним богослужењима проповеда Христа. Стотине људи је долазило издалека да слуша његове проповеди, нарочито када су чули историју његовог обраћења и моћ којом га је Бог пратио. Многи су кроз његове проповеди нашли Господа.
 У почетку Банјан није могао да верује да би Бог кроз таквог јадника за каквога је себе сматрао, могао било кога да доведе к себи, али многи су му рекли како су кроз његове проповеди нашли Господа. Кад је Банјан увидео да речи које изговара омекшавају камена срца и да многе сузе теку низ образе грешника, веома се обрадовао. То му је био прави доказ да га је Бог позвао у службу.
 Тема његових проповеди је углавном била његово лично искуство са Господом. На почетку својих проповеди био је као онај који је будио људе из сна греха. Проповедао је строгост закона и величину преступа и греха под чијим теретом се и сам налазио. Он пише: ,,Као онај који се извлачи из гроба, био сам послан да проповедам мртвима у греху. Душа ми је још била везана ланцима, а проповедао сам слободу онима који су живели под теретом греха. У мојој савести је горео огањ мојих кривица пред којима сам опомињао слушаоце. Тај терет греха ме је често пратио све до проповедаонице, где је био скинут са мене до завршетка проповеди. После проповеди која је била у потпуној слободи душе, моја потиштеност и осећање греха би ми се опет повратили. Ипак ме је Господ Бог водио напред својом силном десницом, јер ни моји греси, ни црни пакао нису могли да ме зауставе у раду за Господа.“
 Тако је Господ водио Банјана две године. Зашто га је водио на тако чудан начин? Зашто му је дао да окуси толико горчине, страха, невоља? Зашто није ослободио његову савест терета кривице? Господ је знао како треба да поступа са својим слугом. Његове проповеди су биле силне и живе и многи су се обратили Богу. Банјан се тешио великом љубазношћу и љубављу својих слушалаца. Ти успеси у раду су могли лако да га доведу до духовне охолости и славољубља – зато је милостиви небески Отац радије оставио Банјаново срце оптерећено и у страху, да га не обузме охолост коју никада не може да употреби за своје оружје. ,,Јер Бог се супротставља охолима, а понизнима даје милост.“
 После две године Банјан је могао да проповеда Божију Реч са већом радошћу и миром у души. Проповедао је Христа веома ватрено и покорно се молио Богу са великим страхопоштовањем да семе Његове Речи не падне на неплодно тло. За време проповеди је осећао нарочиту силу и чинило му се да анђео Господњи стоји иза њега храбрећи га. Једном је проповедао да се спасење прима од Господа Исуса без дела закона, и усред проповеди је повикао силним гласом као у духу: ,,Ја верујем и осведочен сам!“
 Ако би неко од верних отпао, што се више пута догађало, Банјана би обузимала већа туга него да му је рођено дете умрло. За верног Божијег слугу је највећа жалост када његова овца из стада зађе с пута у грех и свет; исто тако као што је и највећа радост када се једна душа обрати и прими Христа за свога Господа.

Искуство у вери

 Банјаново искуство је искуство свих верних проповедника Божије Речи. Он каже: ,,Имао сам жељу да одмах проповедам тамо где сам мислио да бих могао нешто да учиним за Господа. Неке душе су ми нарочито лежале на срцу и жарко сам желео да се оне обрате. Такве душе су ми биле дате као плод мога рада. Схватио сам исто тако да је реч у проповеди донела више плода него реч у обичном разговору. Кад сам мислио да нисам имао никаквог успеха, тада сам највише постигао. Други пут сам мислио да ћу све да задобијем али нисам задобио ниједног. Где год је Господ почео да спасава душе ту је и Сатана почео страшно да напада. Више пута, када је Сатана највише нападао, највише душа се обратило Господу.“
 Банјан је желео да проповеда еванђеље на местима за која нико није марио. Када није видео плод свога труда много се жалостио. У том раду је дошао до разних искушења. Некад га је Сатана наговарао: ,,Немој да узмеш тај текст за проповед јер те он осуђује. Сам си сагрешио против њега.“ Када је ипак говорио о том тексту, Сатана га је опет наговарао да мимоиђе оне строге истине јер ће говорити против себе. Господ га је и у томе сачувао тако да би радије умро него да изврће истину Божије Речи. Када је био кушан да самога себе узвиси, Господ му је одузимао сву радост. Једном је проповедао са нарочитим жаром. После проповеди пријатељи су му рекли да је дивно проповедао, на шта је он одговорио: ,,Не треба о томе да ми говорите, јер ми је то Сатана већ рекао још пре него што сам сишао са проповедаонице.“


Противници Божије истине

 Банјан је имао много противника, нарочито међу свештеницима државне цркве и међу лекарима, који су га мрзели. Брзо су потекле за њим свакојаке гласине и страшна оговарања – да је тајни језуита, да је фанатик, врачар и прељубник. Говорили су да има две жене и друге којештарије. Банјан се радовао што лажу против њега ради имена Господњег и говорио да су њихове клетве његова слава. Господ је дозволио да све то дође на Његовог слугу, зато што је желео да овај буде жив и веран радник у Његовом винограду, а не тек мртво звоно које залудно звони. Тако је пролазио Банјанов живот све до 1660. године када је Енглеска постала краљевина. Тада је било забрањено свим црквама, осим државне, да се окупљају и одржавају богослужења. Банјан се као сиромашни проповедник састајао са својим верницима по разним скривеним местима утврђујући их у вери и истрајности на Господњем путу.


Банјан у затвору

 То није дуго потрајало. Дванаестог новембра 1660. године, Банјан је позван у Самсел да проповеда. Док се молио дошао је стражар и одвео га пред судију Вингејта (Wіngate), који је питао стражара шта је Банјан радио кад га је ухапсио. Када је стражар одговорио да се молио Богу, судија је одговорио:
 – Зашто се не бавите својим занатом јер је то што сада радите забрањено законом? – Тада је потекао следећи дијалог:
 – Циљ мога проповедања је да будим људе на добра дела, да оставе грех и да се држе Христа, иначе ће пропасти. Ово чиним драговољно; бавим се својим занатом и уз то проповедам Божију Реч – одговорио је Банјан.
 – Ја ћу учинити крај вашим скупштинама – рекао је судија љутито.
 Када је судија хтео да пусти Банјана пошто су многа браћа хтела да плате кауцију, он је то одбио јер је судија напоменуо да и поред тога, не би смео да проповеда Божију Реч. Тада је у судницу ушао неки др Линдејл (Lіndale) и упитао Банјана одакле му право да проповеда. Банјан је одговорио:
 – Сваки хришћанин је дужан да служи оним даровима које је од Бога примио.
 – Читао сам да је неки Александар котлар (Банјан је такође био котлар), учинио много зла и са којим су апостоли имали много невоља – рекао је др Линдејл.
 – И ја сам читао о многим фарисејима и законицима који су своје руке умрљали Христовом крвљу – узвратио је Банјан.
 – Ви сте такав законик – рече Линдејл – јер се дуго молите само да бисте уловили удовичке домове.
 – Кад бисте ви добијали за своје проповеди и молитве онолико колико ја добијам, не бисте имали толико богатство.

Банјан одговара пред судом

 Тада су одвели Банјана у бедфордски затвор. Банјан је одбио све понуде од браће да положе откупнину за њега, јер је знао да Бог жели да буде у затвору. Саслушавање је трајало седам недеља. Оптужба против Банјана је била следећег садржаја: Са сатанском намером се удаљавао од свих богослужења, те је сам одржавао многе незаконите састанке и тиме стварао немир у краљевини, што се противи краљевској наредби. Судски службеник је прочитао оптужбе и упитао Банјана шта има да каже.
 – Што се тиче прве тачке у оптужби, морам да нагласим да сам марљиво одлазио у Цркву Божију. По милости Божијој члан сам Цркве којој је глава Христос – рекао је Банјан.
 Да ли одлазите у цркву на богослужење? Знате шта ја мислим, у цркву која је законом призната – питао је председник суда Килин (Keelіn).
 – Ја тамо не идем.
 – Зашто?
 – Зато што то Божија Реч не наређује.
 – Али заповеђено нам је да се молимо Богу.
 – Да, али не из књижице – из молитвеника.
 – Него како?
 – Духом – као што апостол каже: ,,Молићу се Богу духом, али молићу се и умом.[677]
 – Ми можемо да се молимо духом и умом из молитвеника.
 – Молитве у молитвенику су написали људи, и оне нису побуђене у нашим срцима Светим Духом. Апостол не каже: ,,Молићу се духом и умом из молитвеника.“ – Одговорио је Банјан. Тада је други судија проговорио:
 – Шта мислите да је молитва? Да ли мислите да је то изговарање неколико лепих речи пред људима?
 – О, не! Људи могу нешто лепо и значајно да кажу, а ипак да се при том не моле, – рекао је Банјан. – Ко се моли Богу тај излива своје срце пред Њим кроз Исуса Христа и жели само оно што му Дух Свети покаже у срцу за потребно. А то се чини без молитвеника.
 – Ко може да зна да ли ви нешто не напишете на папир пре него што се састанете, а затим то читате пред народом?
 – То није наш обичај.
 – Али ипак је потребно да се употребљавају молитвеници и црквени обичаји. Шта имате против молитвеника?
 – То што није одређено у Светом писму да се из њега моли. Молим вас, покажите ми једно место у Светом писму где се препоручује да се молимо из молитвеника и ја ћу одмах почети да се молим из њега.
 Изнели су затим још много таквих неоснованих оптужби и ругали му се говорећи да га је Сатана заслепио. Килин је заповедио да мора да остави проповедање, јер је то дужност свештеника који су по закону постављени, а он треба да се држи свог котларског заната и да се не меша у свештеничку службу. Осуда је гласила: Мораћете поново у затвор на три месеца, па ако ни после тога не будете хтели да идете у цркву, и ако не будете престали са проповедањем, бићете протерани из земље, а могли бисте и главу да изгубите.“
 После три месеца у затвору га је посетио судија Куб (Coob) који је настојао на леп начин да га наговори да се покори црквеним и државним законима, јер би иначе могао да настрада. Банјан је на то одговорио:
 – У свему ћу се владати како то доликује правом грађанину и верном хришћанину.
 – Краљ вам заповеда да не одржавате никакве тајне састанке, јер је то против закона који је од краља, а краљ је од Бога постављен, па би зато требало да послушате, јер ћете се иначе противити Божијој наредби.
 – Апостол Павле је у своје време признавао власт јер је од Бога постављена, па је ипак често био затваран од ње, а на крају и погубљен. Господ Исус је такође признао да Пилат има власт од Бога као судија, па га је овај ипак предао на смрт. Има два пута који воде послушности закону. Први је: ,,чинити што закон захтева“, други је: ,,трпети оно што власт са мном чини.“ Тако су радили Господ и сви апостоли.


Живот и рад у затвору

 Банјан је нашао милост код чувара затвора, као Јосиф у Египту. Пријатељи су могли често да га посећују и сам је могао више пута да иде кући. Прогонства верника су била све жешћа, а жртве инквизиције су пуниле затворе тако да је са Банјаном у ћелији било и до шездесет људи који су били затворени због своје вере. Банјан им је радосно проповедао и храбрио их у Господу. Уз то је писао књиге које су свету донеле више благослова него да му је било дозвољено да проповеда у највећим енглеским црквама. У затвору је написао „Свети Град“[678]
, „Понашање хришћанина“[679]
, „Васкрсење мртвих“[680]
, „Неизмерна милост највећем од свих грешника“[681]
и његово највеће дело „Пут Хришћанина“.[682]


Слобода вере

 Тако је Банјан провео дванаест година у затвору. За то време енглески затвори су били пуни верних људи. Умрло их је више од 8.000 по затворима. За време прогонства, најхрабрији су били Квекери који нису престали да се окупљају и поред свих па и најстрожијих забрана.[683]
Изненада је дошао краљевски проглас 1672. године који је гласио: „С обзиром да ни после 12 година сва насилна средства нису успела, издајем краљевски проглас слободе свим вероисповестима. Сви затвореници који су по затворима због верских оптужби међу којима је и Банјан, пуштају се на слободу.“
 Банјан пише о затвору, како је то било време Божијег благослова, место Божије присутности у коме је свуда осећао близину његовог Господа.


Банјан на слободи

  Чим је Банјан ослобођен, био је изабран и рукоположен за старешину бедфордске цркве. Свој посао је обављао савесно, проповедајући еванђеље и посећујући болесне. Богослужења су увек била добро посећивана. Кад је боравио у Лондону, окупљало се и до 1.200 људи да чују његове проповеди које је држао у 7 ујутро. Међу његовим слушаоцима налазио се и учени богослов Оуен (Owen) коме је краљ Карло II једном рекао: „Не могу да схватим како ви тако високообразован човек слушате проповеди нешколованог котлара?“ Оуен је одговорио: „Кад бих ја имао такву надареност и вештину проповедања као тај котлар, радо бих се одрекао све своје учености.“


Завршетак Банјановог благословеног живота

 Дугогодишњи боравак у затвору је нарушио његово здравље. Године 1688. је био озбиљно болестан. Чим се мало опоравио пошао је да помири неког сина и оца који је умирао. Отац је на самрти опростио свом сину који је живео у Лондону. Банјан је тада понео радосну вест очевог помирења сину, а на путу је покисао, прехладио се и остао код свог пријатеља Страдвика (Strudwick). Грозница је трајала десет дана и умро је 31. октобра 1688. у шездесетој години живота.
 Банјан је овако гледао на свој живот: „Од свег страха најбољи је тај који је учињен Христовом крвљу, а најслађа радост је та која је помешана са уздисањем за Христом. Блажено је бити на коленима пред Богом, и имати Христа у наручју. Надам се да нешто знам од тога. До данас познајем седам неправди у свом срцу:


 1) Склоност ка неверовању,
 2) Занемаривање љубави и милости како нам је Христос показује,
 3) Уздање у дело закона,
 4) Растресеност и хладноћа у молитви,
 5) Заборављање онога за шта се молим,
 6) Склоност оговарању,
 7) Ништа не могу да учиним што ми Бог заповеда, а да се томе не противи моја зла природа.

 ‘Желећи дакле да чиним добро, налазим да за мене важи закон – да је зло у мени.’[684]
Ово непрестано видим, осећам и жалостим се, јер сам њима окружен, али преко свега тога, Божија мудрост управља да ми све буде на добро; стога:


 1) Подстиче ме на то да се гадим на самога себе,
 2) Чува ме да не верујем своме срцу,
 3) Показује ми недостатак моје телесне праведности,
 4) Учи ме да се молим Богу,
 5) Показује ми потребу за обазривошћу и трезвеношћу,
 6) Опомиње ме да тражим помоћ од Бога кроз Господа Исуса Христа, да ме Он проведе кроз овај свет.

 Тако је о себи мислио Џон Банјан. Познавао је себе по Божијој милости, а познавао је и свога Спаситења.


Банјаново потомство

 Од шесторо деце које је имао са првом женом, остало му је троје: Том, Џозеф и Сара. Том је четрдесет пет година био члан бедфордске цркве где је више пута и проповедао. Била му је поверена ђаконска служба. Био је добро цењен због озбиљности у својој побожности. Последњи пут се спомиње име Банјан у Бедфорду уз име његове праунуке Ане која је умрла у старости од седамдесет шест година, 1770. Џозеф се настанио у Нотингаму, оженио се у богату породицу и ступио у државну цркву. Његов последњи потомак је била гђа Сенегар која је као верни члан баптистичке цркве умрла 1847. године. Тако је нестало Банјановог потомства, само нам он својим примером у неуморном раду за Господа, у вери и предању Господу, светли као звезда даница.
 ,,Зато, дакле, и ми кад имамо око себе толики облак сведока, одбацимо сваки терет и грех који нас лако заплиће, стрпљивошћу трчимо трку која нам предстоји, гледајући на Исуса, зачетника и усавршитеља вере.“[685]

ПОЧЕТАК

________________________________________________________________

THE PILGRIM'S PROGRESS by John Bunyan
Copyright © 2020 LSVTM
Сва права задржана.
________________________________________________________________






[654]

„Неизмерна милост највећем од свих грешника“ – (Based on: „Grace abounding“)

[655]

Еф. 2:2

[656]

2. Тим. 2:26

[657]

Јов 21:14

[658]

Јез. 33:11

[659]

Јер. 2:25, 18:12

[660]

Јован 15:5

[661]

Пса. 42:1, 2

[662]

Изгледа да су Рентери били један огранак такозваних ,,фамилиста“ који су постали од неког Николаја Никласа који је дошао из Минстера у Холандију, а затим у Енглеску, где је основао ,,Заједницу љубави,“ (familia amoris), koja je запала у свакојаке фантазије и кроз цело столеће стварала немир по Енглеској.

[663]

1. Кор. 12:8, 9

[664]

1. Сам. 15:26, 16:14

[665]

Иса. 57:20

[666]

Рим. 8:38, 39

[667]

Јер. 3:4

[668]

Џон Гифорд (John Gіfford) је у своје време био официр у краљевској војсци. Учествовао је у једној побуни против парламента, због чега је био са још једанаесторо других осуђен на смрт. Сестра га је избавила из затвора, и после много грешних дела упознао је Христову моћ која га је очистила од свих његових безбожности, и био изабран за проповедника Божије Речи, коју је у сили Божијег Духа слободно проповедао.

[669]

Јев. 12: 16,17

[670]

1. Јован. 1:7

[671]

Марко 3:28, 29

[672]

Франческо Спијера је био италијански адвокат који је доживео Божију милост у Христу Исусу. Био је ватрени бранитељ Божије истине тако да се кроз његов утицај подигла дивна црква верног народа у Цитаделу. Када је папа Паул III по савету кардинала Карафија одредио 1542. године инквизицију која је са великом силом почела да прогања, баца у затвор и убија све који су били пробуђени Божијом истином и читали реформаторске списе, те су се због тих прогонстава и невоља многи уплашили и одрекли вере у Христа Исуса, међу њима је био и Спијера. И поред тога што је знао колико је то велики грех и да једино у Христу може да нађе милост и опроштење, ипак је својевољно одбијао тражење Бога и његове милости, противио се Светом Духу, живећи у свом отпаду у ужасном јаду и очајању, те је најзад без мира и помирења са Богом отишао на своје место као издајник Јуда. Тако страшан завршетак човека отпадника многе је уплашио и учврстио у вери у Господа Исуса.

[673]

Иса. 44:22

[674]

Црква у Бедфорду је била састављена једино од верних. Њен проповедник је био г. Гифорд који је пре своје смрти написао својој цркви једну посланицу пуну мудрости и правог братског стрпљења. У тој посланици он опомиње цркву да за чланове прима само верне и Богу одане душе које су у заједници са својим Спаситељем. Чланови морају чврсто обећати да ће по Божијој милости да живе у љубави и да ће потпомагати драгу цркву у сваком погледу. У ту цркву је дакле Бањан ступио као члан и био крштен од самог г. Гифорда који се убрзо после тога (21. августа 1656.) преселио у вечност, Господу. Бањан је ступио у цркву са потпуним предањем и целог свог живота истрајао у Господу објављујући свакоме Његову милост.

[675]

Рим. 3:24

[676]

1. Кор. 15:55

[677]

1. Кор. 14:15

[678]

„The Holy City“

[679]

„Christian Behaviour“

[680]

„Resurrection of the dead“

[681]

„Grace Abounding to the Chief of Sinners“

[682]

„Pilgrim’s Progress“

[683]

У једном месту су затворили све мушке чланове једне цркве Квекера да би спречили њихова окупљања на богослужења. Тада су се окупиле саме жене да одржавају службе, а када су и њих затворили њихова деца су почела да се састају молећи Господа за милост и истрајност у вери.

[684]

Рим. 7:21

[685]

Јев.12:1, 2


ПОЧЕТАК


Latinica
Proudly powered by Weebly