Сада ћемо размотрити како млади верник може да зна Божију вољу. Ово је веома важно, јер ако је не познаје, то ће нанети велику штету његовој служби.
Пре него што човек постане хришћанин, он живи у пожудама свога тела — чинећи жеље тела и ума. По природи је под Божијим гневом. Пошто служи само себе, он покушава у свему да угађа само себи. Он ради само оно што га чини срећним. Али када узверује у Господа, он признаје Исуса Назарећанина за свога Господа коме ће да служи. Пошто је искупљен, он више не припада самом себи. Пошто је купљен уз велику цену, он признаје да припада Господу и да ће само Њему и да служи. Зато од момента када дете Божије прими спасење, темељите промене почну да се дешавају у његовом животу. Раније, ако човек није могао да чини онако како је желео осећао се спутаним, а срећан ако је могао да чини у сагласности са својом жељом. Таква радост је потицала из његове личне воље. Али, његово средиште се променило, јер сада има Господа. Ако још увек живи по својој вољи, као што је то раније чинио, неће бити задовољан; штавише, осећаће се веома нелагодно.
Пошто си спасен, увидећеш да узрок твоје нелагодности почива у томе што следиш своју вољу. Што више чиниш по својој жељи, то ћеш мање бити задовољан. Али, ако се учиш да следиш Бога тим новим животом у себи, уместо да следиш своје мисли, имаћеш мир и радост. То је заиста дивна промена. Велика је радост чинити Божију вољу. Немој ни за тренутак да помислиш да ћеш следећи своју вољу бити срећан. Пут радости није у томе да следиш своју вољу, него да идеш по Божијој вољи.
Живот који смо примили носи у себи један првенствени захтев: требало би да ходамо по Божијој вољи. Што више чинимо Божију вољу то смо и задовољнији. Што мање ходамо својим путем, то ће и наша стаза бити правија пред Богом. Ако не живимо по својим сопственим нахођењима, то ће и наш живот у Божијем присуству бити узвишенији. Али ако будемо следили своју сопствену вољу, биће нам све теже. Радост се налази у послушности, а не у самовољи.
Ово је нешто што би требало показати младим верницима. Кад узверујемо у Господа, ми доживљавамо промену у самој сржи свога бића. Прво питање које сада постављамо је: „Шта да радим, Господе?“ Павле је поставио то питање; ми га исто тако постављамо. Кад год се суочимо са неким проблемом, требало би да се понизимо под Божију руку и кажемо: „Не по мојој вољи, него по Твојој.“
Без обзира колико су околности или искушење тешки, требало би да се учимо послушности и кажемо: „Господе, не моја воља, него Твоја.“ Када су у питању наша будућност или наш пут напред, ми то морамо да положимо пред Господа и кажемо: „Господе, не моја воља, него нека буде учињена Твоја воља.“
Браћо, чим постанете хришћани, требало би да почнете да прихватате Божију мисао. Само би Његова воља требало да влада у свему. Нико не би требало да живи по свом нахођењу. Бићеш поштеђен многих непотребних лутања ако си осетљив пред Богом и учиш од самог почетка да се покораваш Његовој вољи. Разлог што многи падају у свом хришћанском животу је тај, што следе своју сопствену вољу. Запамти да ходање по својој сопственој вољи неће донети ништа друго до тугу и духовно сиромаштво. Бог ће коначно ипак да те доведе да следиш Његову вољу, али Он ће морати да те учини покорним путем нарочитих околности или путем необичних поступања са тобом. Да ниси Његово дете Он би могао да те пусти. Али пошто си Његово дете, Он ће те већ на свој начин управити на пут послушности. Сва твоја непослушност ће само учинити да непотребно луташ. Али, на крају ћеш ипак послушати.
Како упознати Божију вољу
Како можемо да знамо Божију вољу? Ми тако често правимо грешке. Нама као земаљским људима није лако разумети шта је Божија воља. Међутим, имамо једну утеху пред Богом; не ради се о томе да само ми желимо да чинимо Божију вољу, него да то и сам Бог жели.
Ми се трудимо да разумемо Његову вољу, а Он нас позива да је упознамо. Пошто Он жели да ми чинимо Његову вољу, Он ће нам свакако и омогућити да је схватимо. Дакле, Божији посао је да нам открије своју вољу. Ниједно дете Божије не би требало да брине како да чини Божију вољу ако не зна шта је Божија воља. И поред тога што је прилично тешко знати Божију вољу, бринути о томе је сасвим непотребно. Бог ће већ некако учинити да нам Његова воља буде позната.
Пошто Бог жели да ми чинимо Његову вољу, Он ће свакако и да нам је открије. Учимо се да верујемо у то. Он ће нам на свој начин показати каква је Његова воља. Господња одговорност је да открије своју вољу Његовим слугама; а на слугама је да послушају. Ако је наш став и жеља да послушамо, видећемо да ће нам Господ рећи шта је Његова воља. Да није тако, онда би Он био одговоран за наше грехе. Дакле, млади верници би требало да уче да се поуздају у Бога да им открије своју вољу.
Како се упознаје Божија воља? Битне су три ствари. Када се та три чинилаца усагласе, онда можеш да будеш сигуран шта је Божија воља. Али ако те три ствари нису у сагласности, ако једна од њих није у складу са другим двема, онда буди сигуран да мораш још да чекаш на Бога.
Шта су та три чинилаца? Први је онај који се односи на природне околности и њихово уређење; други је унутарње осећање вођства Светога Духа; и треће, учење Светог писма. Наравно то не значи да они морају да следе овај редослед, него једноставно да су сва три неопходна и да онда знаш Божију вољу када се слажу и пружају исто сведочанство. Кад год се један од ова три чинилаца не слаже са осталима, онда знаш да не смеш да брзаш него да чекаш. То значи да мораш да пазиш да се не залећеш нити да покушаваш да нешто учиниш на силу. Учини корак тек онда када се та три чинилаца усагласе један с другим.
1. Природне околности
Размотримо прво природне околности. Библија нам каже: „Не продају ли се два врапца за ас?“ (Матеј 10:29). На другом месту пише: „Зар се пет врабаца не продају за два аса?“ (Лука 12:6). Математички, ако за један ас могу да се купе два врапца, онда за два може да се купе четири врапца. Али Господ каже да ће два аса купити пет врабаца. То показује колико су врапци јефтини. Један ас за два, два аса за пет; дакле још један који се додаје без цене. Па чак ни тај пети врабац не може да падне на земљу без Божије воље.
Ја не желим да говорим о првом или другом врапцу, него о петом. Уколико то није Божија воља, тај пети врабац неће пасти на земљу — иако је купљен без цене; иако је једноставно додат када су остали купљени. Библија нам тако указује на то да су сва природна уређења, све оно што се дешава око нас, изрази Божије воље. Ниједан врабац не може да падне на земљу без воље небеског Оца. Дакле, ако видиш врапца на земљи онда си се срео са Божијом вољом.
Узмимо сада за илустрацију људску косу. Африканци имају између осамдесет и деведесет хиљада косе на глави. Кинези имају између сто и сто десет хиљада, а они светлије пути имају сто двадесет хиљада косе на глави. Опсег је дакле између осамдесет и сто двадесет хиљада. Свакодневно многе власи опадају с наших глава, али многе и расту. Неки верују да се наша коса потпуно мења сваких пет година. Па ипак наш Господ каже: „Не можеш ни једну влас учинити белом или црном“ без Очеве воље (Матеј 5:36). Он исто тако каже: „А ваша је и сва коса на глави избројана“ (Матеј 10:30). Нико не зна колико има косе на глави. Ко је још икада пребројао своју косу? Али Бог јесте; он их је све избројао. Нико не може природно да учини да му коса буде бела или црна; да би таква промена настала треба Божија воља.
Млади верници би требало да уче како да познају Божију вољу преко својих околности. У нашим животима нема ничега што је случајно. Свакодневна дешавања су одређена од Господа. Требало би да увидимо да у нашим животима Господ све уређује за нас. Ту спадају догађаји, породица, муж, жена, деца, школски другови, родбина. Све оно што нас свакодневно сналази у склопу је Очеве воље. Ми морамо да се учимо да препознајемо Божију вољу у својим околностима. То је први чинилац.
Многи млади верници још нису научили шта то значи бити вођен Светим Духом. Иако знају веома мало о ономе што Свето писмо учи, Бог још увек жели да их води, зато што бар могу да виде Божију руку у својим околностима. То је први корак.
„Немојте бити као коњ, као мазга без разума, којима уздом и жвалама ваља обуздати губицу, кад не иду к теби“ (Псалам 32:9). Понекад изгледа да Бог мора да нас држи уздом и жвалама да не залутамо. Ми смо без знања као коњ и мазга који морају да се држе спољашњим ограничењем узде и жвала. Ако смо верници који су недавно узверовали могли бисмо да се молимо на следећи начин: „Господе, ја сам без разума као и мазга.“ Чак и старија браћа и сестре би могли да се моле: „Господе, ја сам као коњ или мазга, без разума. Твоја Реч или Твоје вођство ми баш није јасно. Молим те да ме држиш уздом и жвалама и немој дозволити да зађем с пута.“
Поуздај се у Господа да те води у послушност тиме што ће те ставити у нарочите околности. Он то може да учини. Да ли си некада посматрао како узгајивач патака користи штап да би усмерио своје патке? Он за то користи штап дужи од шест метара. Тим штапом он чини да патке иду одређеним правцем. Када патке пођу на једну страну он их хушка да се врате на прави пут. Исто тако и ти можеш да се предаш Господу рекавши: „Господе, ја сам као коњ и као мазга без разума. Али ја не желим да скренем с пута. Заиста би било добро кад бих знао Твоју вољу. Али пошто је не знам, молим Те да ме држиш уздом и жвалама. Ја сам толико без знања да ћу отићи погрешним путем ако ме Ти не задржиш уздом и жвалама. Молим Те да ме окружиш да би ме усмерио ка Твојој вољи. Ако будем желео да побегнем, молим Те да интервенишеш. Иако ја ништа не знам, ја ипак знам шта је бол. Зато Те молим да се умешаш онда када ја не желим Твоју вољу.“
Немојте запостављати одређене околности. Ми би требало да се предамо околностима како их Господ одреди. Иако смо као коњ и мазга, без разума, неславни, то што нас Бог ограничава је нешто веома славно.
Ја не знам какво је ваше искуство, али ја често осећам да је велики проблем са многом браћом и сестрама у томе што се стално боре против својих околности. Неће да се покоре, него се отимају да се ослободе од прилика у којима се данас налазе. Такви људи не могу да избегну рањавање. Када би се учили да се покоре својим околностима, њихов пут би био много правији. Зато се свакако учите томе да су само Господње околности исправне. Немојте се противити ономе што је Господ учинио у том смислу.
2. Вођство Светога Духа
Видели смо како се Божија рука објављује у нашим околностима. Бог не жели да ми будемо као коњ или као мазга који су без разума. Он ће нам дати унутарње вођство. „Јер сви, које води Дух Божији, ти су синови Божији“ (Рим. 8:14). Ко може бити вођен Светим Духом? Божији синови могу, зато што нас Свети Дух води изнутра. Бог не само да ће нас водити путем наших околности него ће нас водити и Његовим животом у нашем духу. Због тога, Бог може да учини да упознамо Његову вољу у најдубљем делу нашег бића.
Шта је вођство Светога Духа? Пророк Језекиљ каже да када се наново родимо, Бог нам даје новог духа. „И нов дух метнућу у њих“ (Јез. 11:19). Затим нам даље показује: „И Дух свој метнућу у вас“ (Јез. 36:26, 27). Ми морамо да правимо разлику између ова два. Да ли Бог ставља свога Духа у нас кад смо наново рођени? Не, он нам прво даје нови дух, а затим нам у њега даје свога Духа. „Нови дух“ из првог цитата је човечији дух, док је „Мој Дух“ из другог цитата Божији Дух. Дакле у време нановог рођења, Бог ствара у нама један нови дух, човечији дух, а затим ставља свога Духа у нас. Наш дух је као храм или кућа за Духа Божијег да Он у њему пребива.
Пре него што у себи имамо нови дух, Богу није могуће да нам да свога Духа. Када би Он то и хтео да учини, Његов Дух не би могао у нама да нађе место обитавања. За време потопа цела земља је била под водом. Божији суд је био изливен на сво старо створење. Када је голубица пуштена из ковчега, нигде није могла да нађе упориште ногама све док се вода није повукла; све док суд није прошао, док старо створење није било уништено, а ново створење дошло. Са њим је дошло и ново лишће маслиновог дрвета на које је голубица могла да слети када је била поново пуштена. Исто тако је и са Божијим Духом. Бог је вековима био вољан да нам да свога Духа. Међутим, човеков дух не само да је нечист и пун греха, него је и мртав. Човеков дух припада старом створењу; његово општење са Богом је прекинуто. Због тога је апсолутно немогуће да његов Дух пребива у човеку чак и онда када би Бог то и желео. Да би Дух Божији пребивао у човеку, он мора да буде наново рођен. Он у себи мора да поседује један нови дух да би на тај начин прибавио место обитавања за Духа Божијег који ће боравити у њему.
Ви који сте узверовали имате један нови дух, а исто тако и Дух Божији борави у вама. Тај Божији Дух ће вам рећи шта је Божија воља. То сведочанство је у вама.
То је данас карактеристика верника; он не само да зна Божију вољу кроз своје околности него и у себи. Он не само да види како Господ уређује његове околности него и сам Господ у човеку открива оно што је Његова воља. Дакле учи се да се поуздајеш у вођство Светога Духа који пребива у теби исто тако као и у околности које Бог уређује. У најпогоднијем тренутку, у време потребе, Дух Божији у теби неће бити нем него ће те просветлити и показати да ли је ствар од Бога или није.
Кад неко узверује у Господа, Свети Дух ће да га води. Он не мора да чека на неко будуће време.
Можда се сећате приче о „Газди који борави изнутра.“ Једне године сам се опорављао у Кулинг планинама и том приликом брат Ју је био спасен. Ускоро после тога ја сам отпутовао. Пре него што је узверовао тај брат је много пио. Нарочито је имао обичај да пије више него обично за време хладне кулиншке зиме. Но сада су и он и његова жена били спасени. Пошто је знао само мало кинеских слова, није могао добро да чита Библију. Једнога дана је припремио храну и загрејао вино, као и обично. Пре него што је почео да једе замолио је за благослов. Тада је упитао своју жену да ли је у реду да хришћанин пије вино. Жена му је одговорила да не зна. Он је додао: „Штета што је г. Ни већ отишао, иначе би он могао да нам каже.“ Његова жена је предложила да прво попију припремљено вино када је јело већ на столу, а после ће да напишу писмо г. Нију и да га питају.
Он је поново захвалио за храну, међутим ипак није био задовољан. Пошто су били хришћани, желели су да знају баш тада да ли је у реду да хришћани пију или не. Замолио је жену да донесе Библију коју сам му ја поклонио када је био спасен и која је била штампана великим словима. Он је погледао Библију и уплашио се када је видео колико је велика. Мислио је да је заиста штета што се није сетио да пита г. Нија док је боравио са њима на планини и у вези с вином.
Касније смо се поново срели. Питао сам га шта је учинио тога дана. Он је одговорио: „Нисам пио вино. Нисте били овде, а ја нисам разумео Библију. Али пошто сам захвалио три пута за храну мислио сам да могу да пијем; међутим Газда који борави у мени није хтео да ми дозволи да пијем, па зато нисам ни пио.“
Ова илустрација нам показује да свако ко заиста жели у свом срцу да зна Божију вољу, знаће је. Само немарном вернику то никада није јасно. Ако верник хоће да чини Божију вољу, њему ће је Газда који живи у њему открити. Видите, то је хришћанство. Не само да постоји уређење околности, него и учење Газде који борави изнутра.
Да би знао Божију вољу потребно је да познајеш и то унутарње осећање. Међутим, не би требало да га исувише подвлачиш, да не би пао у претерано анализирање. Оно што би требало да видиш то је једноставно да Божији Дух пребива у дубини људског бића, што ће рећи, у његовом духу. Због тога спознаја Светог Духа не може да буде плитка или спољашња; она долази из дубине твога бића. Она не звучи као глас, но ипак је као глас. Није иста као осећање, а ипак је као осећање. Дух Господњи који пребива у теби рећи ће ти шта јесте а шта није Његова воља. Ако припадаш Господу, уколико пратиш кретање тог живота, онда имаш и осећање да си на правом путу. Али ако се мало побуниш или успротивиш, осећаш у себи незадовољство и нелагодност.
Послушност је верников живот. Ако у вези с нечим немаш мир у срцу прекини то да радиш. Кад год немаш мир у срцу, знаш да је Свети Дух који борави у теби незадовољан. Како би могао да будеш радостан ако је Свети Дух у теби увређен? Ако је нешто од Господа, онда то можеш да предузмеш са миром у срцу. Ако то није од Господа, нећеш имати мира у себи. Што то више чиниш, то све мање имаш мира и сигурности. Оно што долази кроз Господње вођство природно даје мир и живот. Ипак, не би требало исувише да анализираш своје унутарње осећање.
За последњих двадесет година, примио сам довољно писама и упознао довољно људи да бих могао да потврдим како често хришћани покушавају да испитују своја унутарња осећања. Пошто чују о раздвајању духа и душе, они из дана у дан почну да анализирају сами себе. Они у себи постану лабораторија у којој непрестано анализирају шта је исправно а шта није. То је врло нездраво и представља симптом духовне болести. Ми не би требало да дозволимо да Божија деца то чине.
Када је неко Божије дете, знаће шта је то осећање у духу. Ако зна да нешто долази од духа, то је онда довољно. Ако се упусти у анализирање својих осећања, он ће неминовно бити заведен. Ми се надамо да ће Божија деца бити поштеђена те невоље. Немој стално да анализираш своја осећања. То би требало да учиниш само онда када немаш довољно светлости. Ако имаш довољно светла, онда нема потребе за анализом. Одмах ћеш знати шта је прави пут. Ако имаш жељу да послушаш Бога, знаћеш у себи шта је Његова воља.
3. Духовно учење
Божија воља нам се не открива само путем околности и путем Његовог Светог Духа који пребива у нама, него и кроз Библију. Његова воља је била много пута откривена у прошлости, и то је забележено у Светом писму. Божија воља је једна воља, а не две или десет или сто или пак хиљаду воља. Божија воља је једна. Он се не мења данас у односу на оно што је био јуче. Његова воља остаје заувек иста. Због тога Божија деца морају да познају Библију. У њој ће наћи откривење Божије воље.
Онако како Бог данас гледа на нешто, тако је исто гледао на ту ствар и у прошлости. Оно што је осуђивао раније, осуђује и сада. Оно што Га је радовало раније, радује Га и данас. Бог у Библији открива своје мисли. Бог је показао своју вољу по питању многих људи и многих ствари у прошлости. Све је то забележено у Библији. Пошто је Божија воља сагласна, у Библији је забележено много примера да бисмо могли да знамо шта је Божија воља. Апсолутно је немогуће да Бог осуди нешто данас што је некада у Библији одобравао. Исто тако, Свети Дух неће да нас поведе данас да учинимо нешто што је Бог у Библији већ осудио. Божија воља је једна.
Библија открива Божију вољу на најобухватнији начин. То није књига која говори само о неколико људских живота или која се дотиче само два-три предмета. Не, Библија је најобухватнија; она заступа све. Да би човек знао шта је Божија воља он мора да погледа у Библију. Он мора да буде као судија који испитује многе судске одлуке из прошлости да би могао да дође до исправне одлуке сада. Судска одлука се данас заснива на законима од јуче. Божија воља је већ откривена у Библији. Разматрајући одлуке по питању разних ствари у Његовој Речи, можеш да знаш за чим Бог и данас иде. Бог не мења своје мисли данас, у односу на оно раније. У Христу је све „да и амин“. Ако Бог нешто одлучи, Он ће то до краја и да спроведе.
Дакле, да би знао Божију вољу, у крајњем случају ти пред собом имаш најпоузданију Божију реч. У много чему ћеш моћи да знаш Божију вољу и само кроз то што читаш Његову Реч. Бог неће да чини друкчије данас од онога како је чинио у Библији. Могуће је да буде додатака, али никада и противречности. Божија воља је једна. Да би млади верник знао оно што је од Бога, он мора много да чита Божију реч. Ако можда никада није читао Божију реч пре него што је постао хришћанин, он би сада требало пажљиво да је чита да би могао да се учи како да упозна Његову вољу.
ПОЗНАВАЊЕ БОЖИЈЕ ВОЉЕ У САГЛАСНОСТИ СА ОВА ТРИ ЧИНИЛАЦА
Дакле, ова три чинилаца заједно указују на то шта је Божија воља: околности, човеков дух и Библија. Сагласношћу ова три чинилаца сазнајемо шта је Божија воља. Шта би требало да учинимо ако желимо да тражимо Божију вољу по неком питању? Да бисмо били сигурни, ова три чинилаца морају да се слажу један с другим. Не може се узети само један чинилац, него сва три морају да буду у сагласности. Тада ће нам бити јасно шта је Његова воља.
Претпоставимо да те неко замоли да се упустиш са њим у неки посао или путовање. Или претпоставимо да ти сам имаш жељу да учиниш нешто или да се упустиш у нешто са извесним људима. Или претпоставимо неко те убеди да промениш нешто што је већ одређено за твоју будућност. Када се суочиш с таквим одлукама, како ћеш знати шта је Божија воља? По начелима која си овде научио, прво би требало да идеш Господу и видиш шта Библија учи по том питању. Да ли Бог има нешто да каже у својој Речи у вези са тим? Проучавај Реч да би то схватио. Оно што се слаже са Библијом јесте и Господња воља. Затим питај: „Какво је моје унутарње осећање? Како ме Господ води?“ Да ли осећаш у себи да је то у реду? Открићеш да је оно што ти Господ показује изнутра исто оно о чему Библија отворено говори. Ако се твоје унутарње осећање не слаже са Библијом, онда знаш да у њега не можеш да се поуздаш. Мораш још да чекаш и тражиш. Само онда када се твоје унутарње вођство и Библија слажу, можеш да знаш да је све у реду.
Када се то двоје слаже онда подигни главу и реци Господу: „О, Господе ти увек показујеш своју вољу кроз околности. Теби је апсолутно немогуће да ме водиш изнутра и да ме учиш споља кроз Твоју Реч, а да ми и околности не би пружиле сличан наговештај. Господе, молим Те да уредиш околности на такав начин да би се усагласиле са учењем Библије и вођством Светога Духа.“ Тада ћеш видети да Бог заиста показује своју вољу кроз околности. Без Његове воље ниједна влас не би могла да постане црна или бела, нити би врабац могао да падне на земљу.
4. Начело цркве
Бог нам је показао да се Његова воља манифестује у Његовој Речи, у човековом духу и у околностима. А сада ћемо додати још један фактор: Божија воља се манифестује кроз цркву. Нема вођства које би могло да стоји независно. Божија деца се данас веома разликују од Његовог народа у Старом завету. У оно време, они су постали Божији народ као појединци; данас смо Божији народ као заједништво. Они су постали Божији народ као нација, док смо ми народ Божији као тело.
Рука не може да се покрене а да и остали делова тела не буду у то укључени. Како би рука могла да се покрене, а да се при том и тело не покрене? Може ли ухо да чује, а да и тело не чује? Слушање ушију је и слушање тела; гледање очију је и гледање тела. Ако ноге ходају, тело је ходало. Исто тако је и све Божије вођство удружено, неиндивидуално – оно укључује цело тело. Светлост која долази од Бога се налази у Светињи над светињама; а тамо је и слава Божија. Кад год је црква Божија као светиште, онда се тамо и Божија слава манифестује, јер је Божија слава у светишту. Не само да нас Бог води појединачно, него и цело тело браће и сестара прима Господње вођство. Не ради се о томе да једна особа доноси одлуку, него је то тело које одлучује. Ми морамо да се учимо да упознајемо Божију вољу по начелу братства.
Кад ова четири чинилаца стоје заједно у правој линији, онда је све у реду. Божија воља се манифестује кроз околности, вођством Светога Духа, у Библији и кроз цркву. Пошто човек испита прва три чинилаца, он још увек мора да се посаветује са црквом. Бог не открива своју вољу само појединцу него и телу, што ће рећи, свој браћи и сестрама. Дакле, важно је да човек буде начисто са својим унутарњим осећањем, са Божијом речи, са околностима и коначно са црквом.
Да сам ја једина спасена особа на свету, онда би било сасвим довољно да ја сам знам шта је Божија воља, али на свету има много спасених људи и Господ каже да Он борави међу њима. Начело које налазимо у Матеју у осамнаестој глави је да ја морам да слушам оно што црква има да каже. У том одломку читамо како је један брат увредио другог брата. Брату који је згрешио мора да се укаже на његову грешку. Није ли чудно да то мора да му се каже? Он то не осећа као онај други брат. Пошто је хришћанин, он би требало да буде први који је свестан свога греха. Међутим он мора да буде укорен. Речено му је да је згрешио против брата, али њему то уопште није јасно. Његова осећања су у сукобу са осећањима другог.
Када се брат који је увређен посаветује са неколицином друге браће, они сви схватају да је први брат погрешио. И тако му сви приђу и кажу да је погрешио. Претпоставимо да он још увек искрено осећа да није погрешио. Понекад људи могу да буду неискрено у тами, али овај брат је искрено у тами. Шта би онда требало учинити? Ствар би требало да буде изнесена пред цркву. Ако сва браћа и сестре суде да је брат који је увредио погрешио иако он сам још увек то не схвата, Господ каже да би на њега требало гледати као на незнабошца и цариника.
Видите ли шта је вођство? Вођство значи да видиш цркву. То је нешто дивно. Немој никада да мислиш да си ти у праву, а да цело тело греши. Мораш да се учиш да примаш оно како црква просуђује. Када се сва браћа и сестре слажу у свом осећању, требало би да прихватиш то осећање цркве. Ово је принцип који налазимо у Светом писму. Божија воља се манифестује у цркви. Због тога Господ Исус каже: „Јер вам кажем заиста: што год свежете на земљи биће свезано на небу, и што год разрешите на земљи биће разрешено на небу“ (Матеј 18:18). Црква је место у којој се Божија светлост налази. Црква је место где Бог пребива. Пресуда цркве је пресуда од Господа.
СИГУРНОСТ ДОЛАЗИ КРОЗ САГЛАСНОСТ ОВА ЧЕТИРИ ЧИНИЛАЦА
Црква мора да се учи да хода у Божијем светлу. Њена одговорност је огромна. Ако делује немарно и на телесан начин, уместо да служи Богу у духу, њен суд неће бити поуздан. Црква мора да буде духовна, а браћа и сестре морају да буду подложни ауторитету. Тада ће се Божија воља манифестовати путем ова четири чинилаца. Да би знао Божију вољу, требало би да знаш шта Библија учи, да ти буде јасно унутарње вођство Духа, да си начисто са тим да Бог уређује околности, а исто тако и да знаш шта црква мисли о томе. Када се ово четворо слаже једно с другим, онда се налазиш на правом путу. Тада си сигуран у то шта је Божија воља.
Важност Божије воље
Изгледа да многи мисле да је познавање Божије воље мала ствар; дозволите да кажем да је заиста велика ствар за нас бубице ако знамо Божију вољу. Већ више година размишљам о томе да ми, који смо као инсекти и црви, можемо да тврдимо да знамо шта је Божија воља. Ми смо заиста црви, па ипак знамо шта су Божије одлуке. Зар то није нешто велико, нешто о чему можемо да се хвалимо? Нека млади верници знају да је познавање Божије воље нешто величанствено. Ходајући са Богом више од двадесет година, ми знамо бар нешто о томе колико је значајно познавати Божију вољу. Сам Бог се спушта на наш ниво да би нам открио своју вољу. Зато би требало да се поклонимо Богу, да Га штујемо и да веома ценимо ово знање.
Човекова невоља
Коначно, иако би сва четири досада поменута чинилаца могла да нам дају позитивно упутство, ипак не мора да значи да они гарантују човеку да је нашао Божију вољу, зато што онај који се узда у методе не мора да буде и у праву. Он би требало да вапи из дубине свога срца: „Господе, ја сам твој слуга, чинићу твоју вољу.“
У Старом завету је било једно правило за роба који је желео заувек да служи своме господару. Њему би шилом пробушили уво на господаревим вратима (5. Мој. 15:15-17). С људског становишта то је изгледало окрутно, али Господ нам показује да би и ми то требало да учинимо. Требало би да дођемо Господу и кажемо: „Моје ухо је прибодено за Твоја врата. Отворено је да би чуло Твоју реч. Служићу Те, и с радошћу желим да чиним Твоју вољу. Од срца Те молим да ми дозволиш да Те служим зато што си Ти мој Господар. Имам заиста велику жељу да будем Твој слуга. Дозволи ми да чујем Твоју реч и да упознам Твоју вољу.“ Ми морамо да дођемо Господу и да Га замолимо да чујемо Његову реч. Наше уши су пробушене тако да се држимо Његове речи. Ми чекамо на Господњу заповест; чекамо да нас пошаље.
Често ме забрињава то што многи желе да знају Божију вољу, а да при том у своме срцу ипак не желе да је чине. Они желе да знају прави метод. Они гледају на Божију вољу као на нешто што може да се сачува неупотребљено. Они питају Бога шта је Његова воља, а затим консултују своје сопствене мисли. Немојте да заборавите оно што је Господ Исус рекао: „Ко хоће његову вољу да чини, разумеће“ (Јован 7:17). Нека наша жеља буде да заиста желимо да чинимо Божију вољу. Узмимо Божију вољу као своју храну и свој живот. Учимо се да послушамо Његову вољу.
Корисно је ако је човек исправан и ако су методи исправни. Али ако човек није у реду, методи неће бити од користи. Највише ме плаши то што људи желе да знају методе на који начин могу да упознају Божију вољу, док су Му истовремено непокорни. Дозволите ми да вас подсетим да је хришћански пут онај који превазилази. Ако је твоје срце привржено и исправно према Богу; вољно да чини Његову вољу, онда ћеш је знати, иако ти методи нису познати. Бог ће открити своју вољу онима који не знају ништа о методима. Дивно је да Господње очи гледају по свој земљи (2. Днев. 16:9). Речи „по свој земљи“ у јеврејском језику носе у себи мисао поновног гледања као да прво гледање није довољно. Очи Господње гледају по свој земљи да би нашао некога ко тражи Његову вољу. Бог ће таквој особи објавити себе.
Још данас, са срцем које је цело према Господу ти можеш да кажеш: „Господе, ја заиста желим да чиним Твоју вољу.“ Дозволи ми да ти поново кажем, иако не знаш ништа о методима за упознавање Божије воље, ти ћеш је ипак знати. Бог мора да ти покаже своју вољу. Он мора да ти отвори своје срце. Он би чак могао да употреби и муњу када сине преко неба да би ти објавио своје мисли. Ниједан верник не би требало да чека годинама пре него што упозна Божију вољу. Наша је жеља да сви верници још од првог дана предају Богу све што имају. Штавише, да Му предају своја срца да се хришћански стандард не би умањивао.