Preljubočinci, ne znate li da je prijateljstvo sa svetom neprijateljstvo prema Bogu? Ko, dakle hoće da bude prijatelj svetu, postaje neprijatelj Božiji.
Jakov 4:4
Ne vucite sa nevernicima jaram koji je za vas tuđ; jer čega zajedničkog ima pravednost sa bezakonjem? ili kakvu zajednicu ima svetlost sa tamom? U čemu se Hristos slaže sa Velijarom? ili kakav udeo ima verni sa nevernikom? Kako se hram Božiji slaže sa idolima? Mi smo, naime, hram Boga živoga, kao što Bog reče: „Stanovaću i živeću među njima, i biću im Bog, a oni će biti moj narod. Zato otidite od njih i odvojte se, govori Gospod, i ne dotičite ono što je nečisto, pa ću vas primiti, i biću vam otac, a vi ćete biti moji sinovi i kćeri, govori Gospod svedržitelj.“
2. Kor. 6:14-18
Blago čoveku koji ne ide na veće bezbožničko, i na putu grešničkom ne stoji, i u društvu nevaljalih ljudi ne sedi, nego mu je omilio zakon Gospodnji i o zakonu njegovom misli dan i noć! On je kao drvo usađeno kraj potoka, koje rod svoj donosi u svoje vreme, i kome list ne vene: što god radi, u svemu napreduje. Nisu takvi bezbožnici, nego su kao prah koji rasipa vetar. Zato se neće bezbožnici održati na sudu, ni grešnici na zboru pravedničkom. Jer Gospod zna put pravednički; a put bezbožnički propašće.
Psalam 1
Biblija ne ističe prijateljstvo
Veoma je neobično što Biblija jedva da pominje prijateljstvo u odnosima Božije dece, iako se reč „prijatelj“ javlja mnogo puta. Pojavljuje se u knjizi Postanka, Pričama Solomonovim, Mateju i Luki. U većini slučajeva ta reč se odnosi na ljude koji ne pripadaju Hristu. Ređe je korišćena za prijatelje u Gospodu. Ako se dobro sećam, reč „prijatelji“ koristi se dva puta u vezi s Pavlom, oba puta u Delima apostolskim. Prvi put u Efesu „A neki od aziarha, koji su mu bili prijatelji, poslaše k njemu i savetovaše ga da se ne pojavi u pozorištu“ (Dela 19:31). Zatim na putu u Rim: „ . . . i Julije, koji je s Pavlom ljudski postupao, dopusti mu da ode do svojih prijatelja – i da se ovi postaraju za njega“ (Dela 27:3). Treći put se pojavljuje u Novom zavetu kad Jovan piše, „Mir ti. Pozdravljaju te prijatelji. Pozdravi prijatelje poimence“ (3. Jovanova 15). Činjenica da ima tako malo mesta koja se odnose na hrišćanske prijatelje, pokazuje nam da Biblija to mnogo ne ističe.
Zašto Biblija ima ovakav stav prema prijateljstvu? Zato što Božija reč ističe jedan drugi odnos – odnos između braće i sestara. Na prvom mestu, i od osnovne važnosti je odnos brata i sestre u Gospodu. Ovo treba jačati, a ne prijateljstvo.
Značenje prijateljstva
1. Zasniva se na ljubavi
Šta znači biti prijatelj, posebno u odnosima među vernima? Prijateljstvo može da postoji između starog i mladog, muža i žene, oca i sina, brata i brata, ili sestre i sestre. Biti prijatelj znači moći voleti i imati zajedništvo sa drugima. To prevazilazi prirodne odnose.
Mnogi ljudski odnosi zasnovani su na braku ili krvnoj vezi. Međutim, prijateljstvo sve ovo ostavlja po strani i govori samo o ljubavi. Prijateljstvo je nešto što može da se doda odnosu između muža i žene, oca i sina, majke i kćerke, ili učitelja i učenika. Takođe i ljudi istog društvenog položaja, istih godina, ili istog zanimanja mogu da imaju prijateljske odnose.
2. Jedan važan svetski sistem
Pre nego što se poveruje u Gospoda Isusa, pre nego što se On prihvati kao Spasitelj, ne postoji odnos brat-sestra u Gospodu. Zato je za neverne, odnosno ljude iz sveta, prijateljstvo veoma važno. Međutim, za nas to više ne važi. To je razlog zašto se prijateljstvo retko spominje u poslanicama Novog zaveta. Njegova važnost je umnogome umanjena u životima dece Božije.
Čovek nije tako sačinjen da može da bude u potpunosti zadovoljan samo sa porodičnim odnosima i slabim društvenim kontaktima. Njemu su potrebni prijatelji koji će zadovoljiti njegove unutrašnje potrebe, jer prijateljstvo je zasnovano na ljubavi, a ne na krvnoj vezi. Svojim rođenjem ulazimo u mnoge odnose, a prijatelje sami biramo. Zbog toga nam je prijateljstvo bilo veoma važno pre nego što smo uzverovali u Gospoda. Svakome su potrebni prijatelji – tri, pet, osam, deset. Osobe koje su veoma društvene mogu da imaju stotine prijatelja. Prijatelji mogu biti bliski i mogu se u ljubavi odnositi jedni prema drugima. Pre nego što smo postali hrišćani, prijatelji su zauzimali zaista značajno mesto u našim životima.
Ako neko nema prijatelja, drugi će pomisliti da sa njim nešto nije u redu. Mora da ta osoba nije normalna ili da ima neobičnu narav, ili da je nepouzdane prirode. Uglavnom, čovek mora da ima prijatelje.
Prijateljstva u svetu prestaju
Čim neko uzveruje u Gospoda Isusa, pozvan je od Boga da okonča sa dotadašnjim prijateljstvima.
1. Neprijateljstvo prema Bogu
„Prijateljstvo sa svetom je neprijateljstvo prema Bogu“ (Jakov 4:4). „Svet“ ovde predstavlja „ljude ovoga sveta“. Ako bismo bili prijatelji sa ljudima iz ovog sveta zato što volimo svet, bili bismo neprijatelji Božiji. „Ako neko voli svet, nema u njemu ljubavi prema Ocu“ (1. Jovan. 2:15).
Naglasite novim vernicima, da kad postanu hrišćani, jedna od prvih stvari koju moraju da učine je da u potpunosti promene svoje prijatelje. (Ima nekoliko „prvih stvari“ za nove vernike u ovim Osnovnim lekcijama.) Obično sam govorio novim vernicima, „Sada pošto si uzverovao u Gospoda, moraš da promeniš sve svoje prijatelje; učini potpunu promenu kao kad bi menjao svoju garderobu ili neke druge stvari.“ Vrlo dobro znam o čemu govorim. Ako novi vernik ne promeni svoje prijatelje, njegova će duhovna budućnost biti slaba i plitka. Kad neko uzveruje u Gospoda, on mora da se oslobodi svojih dotadašnjih prijateljstava. Predivno je znati da kada Gospodnja ljubav ulazi, ona istiskuje čovečiju ljubav. Kada primimo Gospodnji život, nemoguće nam je da budemo prijatelji svetu.
Međutim, moramo da kažemo da naš Gospod nije rekao da moramo biti neprijateljski nastrojeni prema svetu ako hoćemo da volimo Njega. To ne znači da ne smemo da klimnemo glavom kad sretnemo ljude na ulici. „Prijateljstvo sa svetom je neprijateljstvo prema Bogu“ – ne savetuje nas da se prema ljudima ovog sveta ponašamo kao prema neprijateljima. To samo znači da bivša duboka prijateljstva i prisne veze ne mogu više da opstanu. Još uvek možeš da voliš svog prijatelja, ali tvoj cilj je da se on spase. Ti možeš da se družiš sa njim, ali tvoj cilj je da ga pozoveš da čuje radosnu vest. To je ono što je Kornelije učinio, kada je pozvao dve grupe ljudi u svoju kuću da čuju Petra. U jednoj grupi su bili njegovi rođaci, a u drugoj bliski prijatelji. I ti dovedi svoje rođake i bliske prijatelje da čuju evanđelje. Tvoj cilj nije da održiš prijateljske veze, već da prijatelje dovedeš Gospodu. Kada jednom upoznaš nekoga, ne možeš da prestaneš da ga poznaješ. Onaj koji je bio prijatelj i dalje ostaje prijatelj. Kako možeš da prekineš svako druženje posle tolikih godina prijateljstva? Ono što želimo da kažemo jeste, da kada iskusimo promenu u našem životu sa Gospodom, da se naše stare prijateljske veze kidaju same po sebi. I dalje, kad vidimo svoje stare prijatelje, još uvek pričamo sa njima, porazgovaramo ako imaju neki problem. Ali, postoji linija razdvajanja između nas koja se ne da prekoračiti – mi smo primili večni život, a oni još uvek nisu.
Na putovanjima i trkama se zna – što je lakši teret to je bolje. U duhovnim stvarima je isto: što više postupamo s grehom, to je i teret manji; što više vraćamo tuđe to je i breme lakše. Ako se odvojimo od nekih starih prijatelja i time ćemo olakšati tovar, ali ko trči da stiče nove prijatelje, verovatno je da će pasti pod tim teretom. Viđao sam braću i sestre do zemlje natovarene prijateljima. Ta braća i sestre nisu bila u stanju da trče u pravcu koji im je Bog odredio. Nevernici imaju različite moralne standarde; ako te i neće vući dole, sigurno je da te neće gurati ni napred.
2. Neprikladan jaram
„Ne vucite sa nevernicima jaram“ (2 Kor. 6:14). Mnogi ljudi izgleda misle da se ovo isključivo odnosi na brak. Verujem da u to zaista spada i brak, ali ne samo on. Tu spadaju sve vrste prijateljstava i odnosa između vernika i nevernika. Ovde nam se pokazuje ta krajnja neskladnost između vernika i nevernika.
Šta znači ne vući isti jaram
„Ne vucite jaram sa nevernicima“ je jedna uopštena izjava, posle koje Pismo iznosi detalje. Da bismo saznali šta ova rečenica znači, pročitaćemo pet narednih pitanja: „Jer čega zajedničkog ima pravednost sa bezakonjem? ili kakvu zajednicu ima svetlost sa tamom? U čemu se Hristos slaže sa Veliarom? ili kakav udeo ima verni sa nevernikom? Kako se hram Božiji slaže sa idolima? Mi smo, naime, hram Boga živoga, kao što Bog reče: ‘Stanovaću i živeću među njima, i biću im Bog, a oni će biti moj narod’ (2. Kor. 6:14-16). Ovih pet pitanja nam govore o neskladu i nemogućnosti da vernici i nevernici vuku isti jaram.
Vući taj jaram ne pruža blagoslov, već samo tugu. Nadam se da će hrišćani uvideti da ne smeju da održavaju blisku vezu sa nevernicima, bilo da je ta veza u domenu društva, posla, prijateljstva, ili braka. Vernici imaju jedan standard, a nevernici drugi. Vernici treba da se uče veri dok nevernici prate svoja sopstvena učenja nevere. Vernici posmatraju sve sa stanovišta vere dok nevernici nastavljaju sa svojim gledištem punim nevere. Kada pokušaš ovo dvoje da spojiš, rezultat nije blagoslov, već bol. Njihovi stavovi, mišljenja, moralni standardi i prosuđivanja su toliko različiti od naših, i to dovodi do neslaganja. Ako se ovo dvoje stave pod jedan jaram ili će se jaram slomiti, ili će vernik početi da sledi nevernika.
Želeo bih da svi novi vernici shvate da prijateljstvo s nevernicima znači podnositi stalne gubitke. Nemoj da misliš da možeš da izvučeš nevernika. Ne moraš da budeš njegov blizak prijatelj da bi ga izvukao. Ja se nisam upuštao u blisko zajedništvo sa svojim bivšim prijateljima, kada sam ih izvlačio iz ovog sveta. Moguće je pružiti pomoć i bez bliskog prijateljstva. Međutim, ako i dalje nastaviš stara prijateljstva, verovatno će te ona povući dole.
Sperdžen (C. H. Spurgeon) je dao dobru ilustraciju u vezi s ovim. Priča koja sledi, po meni zaista odiše mudrošću. Jednom je jedna mlada devojka posetila Sperdžena, i upitala ga je da li ona može da se druži sa nevernim mladićem. Rekla je kako je njen cilj da tog mladića dovede Hristu i zbog toga je odlučila da se uskoro sa njim veri. Sperdžen je tada zamolio mladu damu da se popne na sto. Nije baš bila oduševljena, ali ga je ipak poslušala. Sperdžen, koji je bio u poodmaklim godinama, pružio joj je svoju ruku i rekao joj da ga povuče na sto. Ona je pokušala i dala sve od sebe, ali naravno, bilo je uzalud. Onda je Sperdžen rekao da će on nju da povuče dole. Samo je jednom povukao i ona je odmah sletela sa stola. Sperdžen je zatim rekao: „Lako je biti povučen dole, ali je vrlo teško povući nekoga gore.“ Tako je ova sestra dobila jasan odgovor na svoje pitanje.
Reci svojim bivšim prijateljima da si uzverovao u Gospoda Isusa. Kada se vidiš sa njima, govori im o Gospodu. Dok sam bio mlad, imao sam mnogo drugova u školi. Kad god bi posetio svoje drugove, pošto sam uzverovao u Gospoda, uvek sam sa sobom nosio Bibliju i govorio o Njemu. Priznavao bih im stvari iz svoje, ne baš slavne prošlosti. Pre sam se kockao i često odlazio u bioskop. Moji drugovi su mogli lako da me nagovore. Ali, kad sam poverovao u Gospoda, seo bih s njima i izvadio svoju Bibliju. Šta bi se sa mnom ubrzo dogodilo sigurno vam je lako pretpostaviti. Od tada me drugovi nisu više obaveštavali kad su išli da se kockaju ili u bioskop. Bolje je da nisi više dobrodošao kod svojih starih prijatelja, nego da te oni povuku dole. Dobro je ostati u kontaktu sa njima, ali nemoj čeznuti za bliskim prijateljstvom. Budi pristojan i prijateljski nastrojen prema njima, ali nemoj dublje da se vezuješ. Ti pripadaš Gospodu i moraš Njega da im objaviš. Ako verno služiš Gospodu, i ako Ga objavljuješ svojim prijateljima, videćeš uskoro da će se tvoji prijatelji obratiti ili će te napustiti. To su jedine alternative. Retko biva drugačije.
Pet biblijskih pitanja
Prvo, „Čega zajedničkog ima pravednost sa bezakonjem?“ Jednom kad upoznaš Gospoda, počinješ da saznaješ šta je to pravednost. Pre nekoliko dana, jedan brat je posvedočio da je uvideo da nije bilo pravedno to što je ušao u gradski park sa pozajmljenom sezonskom ulaznicom. Vernici treba da pokažu šta je pravedno, a šta nije. Moraju da se obračunaju sa nepravednim delima iz prošlosti i starim dugovanjima. Najmoralniji ljudi sveta ne znaju šta je pravednost. Pravednost i bezakonje su u sukobu i među njima nema zajedništva. Da li uviđaš da hrišćani ne bi trebalo nikoga da varaju, čak ni u najmanjim stvarima? Ljudi obično vole da podvale drugima. Neke stvari si nekad možda odobravao, a sad osećaš da su nepravedne. Kako možeš opet da imaš zajedništvo sa takvim nepravednim stvarima? Tvoje prosuđivanje je sada toliko drukčije od njihovog. Tu nema mogućnosti za zajedništvo, osim ako se pravednost ne promeni u nepravednost.
Drugo, „Kakvu ima zajednicu svetlost sa tamom?“ Prosvetljen si i sada možeš zaista da vidiš stvari u njihovom pravom svetlu. Tvoj svetski prijatelj je ipak u mraku i ne može da vidi pravo stanje stvari. Čak i dete Božije koje je dugo vremena u Gospodu, nalazi da je teško imati zajedništvo sa telesnim hrišćaninom koji živi u tami. Koliko je još više nemoguće za jednog naprednog hrišćanina da bude blizak sa osobom koja nikada nije videla nimalo svetla! Zapamti gde je osnovni sukob: ne može da bude zajednice između svetla i tame. Oni u tami mogu da čine mnoge stvari koje ti ne možeš. Njihova filozofija, etika, gledište i svrha života razlikuju se od tvojih. Ti si u svetlu, a oni su u tami. Kako možeš imati zajedništvo s njima, kad postoji razlika u prirodi.
Treće, „U čemu se Hristos slaže sa Veliarom?“ Veliar ovde ukazuje na Satanu, jer to ime označava „prezir“ ili „nevaljalstvo“. Satana je zaista dostojan prezira i zaista je opak. Mi pripadamo Hristu, dok su nevernici deca Veliara. Kroz Hrista mi postajemo cenjeni u Božijim očima, dok su oni prezreni. Mi smo skupo kupljeni, ne propadljivim zlatom ili srebrom nego dragocenom krvlju Božijeg Sina. Postoje mnoge stvari koje mi ne možemo da radimo, jer bi ugrozile našu hrišćansku poziciju i naše dostojanstvo kao hrišćana.
Ljudi koji pripadaju Veliaru mogu da rade stvari koje mi ne možemo. Oni mogu da varaju, da se bogate iskorišćavajući druge. Mi hrišćani imamo slavni položaj. Kako ova dva sveta mogu da se slože? Kako mogu da nose isti jaram? Jedan će vući u jednom pravcu, a drugi u suprotnom. Sigurno je da će se jaram polomiti!
Četvrto, „Kakav udeo ima verni sa nevernikom?“ Ovde vidimo još jednu vrlo jasnu suprotnost. Ti si čovek vere, dok on uopšte nema vere. Ti veruješ, a on ne veruje. Ti kroz veru poznaješ Boga, dok ga on niti poznaje niti veruje. Ti živiš verom i možeš se pouzdati u Boga, a pošto on nema vere mora sam u sebe da se uzda. Ti svedočiš da je sve u Božijim rukama, a on kaže da su sve stvari u njegovim rukama. Ti i on različito gledate na određene situacije. Kakav udeo ima verni sa nevernikom? Za tebe je vera u Boga prirodna kao disanje, dok je za njega teško da veruje, jer o tome i ne razmišlja. On će te ismejavati zato što si konzervativan, zastareo, budalast. Dakle, možemo li imati neverne prijatelje? Ako ih imamo, sigurno će nas brzo povući sa sobom, nadole.
Peto, „Kako se hram Božiji slaže sa idolima?“ Hajde da vidimo šta se to podrazumeva pod hramom Božijim, a šta pod idolima. Mislim da se ovo prvo odnosi na svetost našeg fizičkog tela, jer zatim sledi: „Mi smo, naime, hram Boga živoga.“ U 1. Korinćanima vidimo da je telo hram Božiji. Ovde su verni ljudi, čija su tela hram Božiji. Onde su ljudi koji obožavaju idole. Ti ne smeš da prljaš hram Božiji. Kada izađeš sa svojim prijateljima, oni često rade stvari koje imaju veze sa telom, kao što su korišćenje alkohola i pušenje. Ali tvoje telo je Božiji hram. Ne smeš da ga kvariš ili kaljaš. Zato ubuduće održavaj svoje telo kao Božiji hram. Živi Bog prebiva u tebi, nemoj ga nipodaštavati. Kako se mi kao hram Božiji slažemo sa idolima? Nevernici su idolski hram jer su povezani sa idolima, bez obzira da li ti idoli imaju nekakav oblik ili ne. Oni ne čeznu za posvećenjem tela, a mi tome težimo. Zar ne vidimo kako su nevernici nemarni prema svom telu, a mi poštujemo svoje telo i održavamo ga u svetosti. Nemoguće je učiniti da se ove dve vrste ljudi slože.
Zato nemoj da budeš prisan prijatelj s nevernicima. Ako ipak jesi, to može prouzrokovati samo jedno – bićeš povučen nadole. Nemoj se hvaliti da si jaka i utvrđena osoba, kojoj neće naškoditi nekoliko nevernih prijatelja. Dozvoli mi da ti kažem, i pored toga što se pouzdajemo u Gospoda već mnogo godina, trebalo bi da budemo oprezni kada se radi o druženju sa nevernicima. Takvi kontakti mogu lako da povrede naš duhovni život. Kada želiš da se nađeš s nevernicima, tvoj cilj bi trebalo da bude ili da ih odvedeš na sastanak, ili da im svedočiš. Bilo koji drugi kontakt može da bude vrlo opasan. Kada mnogo vremena provodiš u njihovom društvu, počinje i tvoj standard da opada. Među njima nije lako održati hrišćanski standard.
3. Uticaj loših razgovora
„Ne varajte se; rđava društva kvare dobre običaje“ (1. Kor. 15:33). „Rđava društva“ govori o nedoličnim vezama, dok nas reč „kvare“ podseća na drvo koje su izjeli crvi.
Uzrok kvarenju
„Dobri običaji“ u blažem obliku su „lepo ponašanje“. Nedolična druženja će ugroziti tvoje pristojno ponašanje. Ti si pred Bogom pobožan, a u društvu nevernih prijatelja počinješ da se šališ i smeješ. Smeješ se šalama kojima ne bi trebalo da se smeješ, jer su nepristojne. Ali u njihovom društvu ti ostavljaš po strani svoju samokontrolu jer znaš da oni vole „slobodu“.
Loši razgovori kvare lepo ponašanje. To su dve potpuno suprotne stvari. Jedna je loša a druga je dobra. Zlo kvari dobro. Oni će loše uticati na odnos vernika prema Gospodu. Vernici treba da imaju dobre navike. Treba da posvete svoje vreme izgrađivanju dobrih navika pred Gospodom. Trebalo bi da se uče kako da se kontrolišu. Trebalo bi da se postepeno vežbaju u pobožnosti.
Za obnovu je potrebno vreme
Svaki put kad se upustiš u neprikladne odnose sa nevernicima, bićeš u gubitku. Možda će ti trebati tri, četiri, ili čak pet dana da se povratiš u prvobitno stanje, jer ti nevernici mogu da utiču na tvoje dobre navike i ponašanje.
4. Ne idi, ne stoj, ne sedi
Psalmista kaže: „Blago čoveku koji ne ide na veće bezbožničko, i na putu grešničkom ne stoji, i u društvu nevaljalih ljudi ne sedi, nego mu je omilio zakon Gospodnji i o zakonu njegovom misli dan i noć“ (Psa. 1:1, 2).
Ne idi na veće bezbožničko
Nevernici daju mnoge savete. Međutim, vrlo je žalosno što deca Božija, kada se suoče sa problemima, traže savet od nevernika. Ne možeš da uradiš ono što ti oni savetuju. I ja imam dosta poznanika koji su neverni. Znam da takvi ljudi i bez tvog traženja daju savete. Dok ih slušaš, iznenada uviđaš da su njihove misli usmerene na jedno: kako iskoristiti tu priliku za sebe. Ne pitaju se da li je to ispravno, ili da li je to Božija volja. Imaju samo jednu pobudu, a to je lična korist. Možemo li upotrebiti savet koji gleda samo ličnu korist? Njihov savet ne služi samo njima na korist, već žele korist na tuđ račun. Kako može vernik da ima zajedništvo sa nevernikom u ovakvoj prilici?
Ako je vernik suviše blizak s nevernikom, biće mu teško da ne ide na mnoga bezbožnička veća. On će te povući s tvog hrišćanskog položaja. Ako imaš pet nevernih prijatelja koji se slažu u jednoj stvari i misle da je izvestan način koristan za tebe, tada će ti biti teško da ne poslušaš njihov savet. Ipak ne bi trebalo da ih slušaš, jer taj savet predstavlja samo njihovo mišljenje.
Ne stoj na putu grešničkom
Postoje mnoga mesta na koja ne bi trebalo da ideš. Grešnici imaju svoje puteve i svoja mesta. Ako si u dodiru s nevernicima, stajaćeš s njima na njihovom putu, ako i ne ideš na njihova mesta. To je isto kao kad otpratiš prijatelja do njegovih vrata, a zatim se vratiš. Iako nisi ušao unutra, ipak si bio s njim na putu. Bog ne želi da idemo na bezbožnička veća, niti da stojimo na putu grešničkom. Njegova je želja da se držimo dalje od puta grešničkog, kao i od njihovih mesta. On nas poziva da budemo sveti, odvojeni od njih.
Ne sedi u društvu nevaljalih ljudi
Retko srećemo nevernike koji se, u prisustvu vernih, ne šale s imenom Gospodnjim. Tokom prve četiri godine mog hrišćanskog života, sreo sam mnoge nevernike koji su se u mom prisustvu tako šalili. To što su oni govorili, zaista je bilo bogohuljenje. Možeš li da sediš s tim ljudima i dopustiš da hule na Gospoda? Možda oni među sobom, kad su sami, nikad ne pomenu ime Gospodnje, niti imaju nameru da hule, ali kada se ti pojaviš, njima se za to pruža prilika. Ismejavaće Gospoda Isusa i hrišćanstvo. Kako možeš da sediš u takvom društvu? Da ne bi sedeo u društvu nevaljalaca, nemoj biti blizak prijatelj sa njima.
Nova vrsta prijateljstva u crkvi
Recite novim vernicima, da ubrzo posle obraćenja, treba da reše pitanje prijateljstava. Moraju da promene svoje prijatelje. Trebalo bi da kažu svojim starim prijateljima šta su doživeli. Iako oni još uvek mogu da održavaju neki kontakt sa njima, sigurno je da ne bi trebalo da nastavljaju dublja i prisnija prijateljstva. Štaviše, trebalo bi da se uče da u crkvi budu braća i sestre. Trebalo bi da zamene svoje stare prijatelje braćom u crkvi. Međutim, ne smemo otići u krajnost. Ne mrzimo nevernike niti ćemo ih zapostaviti. Sada se družimo s njima na drugačiji način. Trudimo se da im svedočimo i da ih dovedemo Gospodu. Kada ih posetimo ne bi trebalo da se kod njih zadržimo više od pet minuta, pola sata, ili pak najviše sat vremena. Nemoj dugo da sediš i razgovaraš o svetskim stvarima. Nauči da se držiš svog novog stava. Daj sve od sebe da ih dovedeš Gospodu. Odvedi ih u crkvu i propovedaj im evanđelje. Zamoli nekoga od braće i sestara da ih poseti i da im kaže radosnu vest. Teži za tim da od njih učiniš braću i sestre u Gospodu, ali nemoj nastavljati prijateljstvo na stari način.
Potrebno je da kažem još jednu stvar: vernik koji ima suviše nevernih prijatelja osuđen je na pad. Iako možda neće grešiti, ipak će biti svetovan. Nemoguće je da hrišćanin ima mnogo svetovnih prijatelja, ako zaista voli Gospoda i verno Mu služi. Nije dobro da imamo nečiste usne, niti je dobro da boravimo među ljudima nečistih usana. Ne samo da nije dobro da grešimo, već je loše i da prebivamo među grešnicima. Potrebno je da priznamo greh što smo bili s ljudima nečistih usana, isto kao kad i sami zgrešimo svojim nečistim usnama. Tražimo od Boga da nam da milost da ni mi sami ne grešimo, ni da želimo dalje da održavamo duboka i prisna prijateljstva s grešnicima.
Prvo pitanje koje bi trebalo sebi da postavimo jeste: Kakvo je moje stanje pred Bogom? Drugo pitanje je: Kakvo je moje zajedništvo s vernicima? Ljudi nas poznaju prvo po tome ko smo, i drugo kakvo nam je društvo. Ako neko želi da bude jak pred Bogom, ne može da bude slab u izgradnji zajedništva i prijateljstva. Kada jednom postane nemaran u vezi s prijateljstvom, poraz ubrzo dolazi. Mladi vernici posebno ne smeju da budu nemarni u vezi sa ovim. Moraju strogo da se odvoje od svojih dotadašnjih prijatelja i da pronađu one sa kojima bi želeli da se druže u crkvi. Tako će moći da imaju zajedništvo jedni s drugima u Gospodu. Ovo zajedništvo u Gospodu trebalo bi da zameni stara prijateljstva.
Prijateljstvo u crkvi
1. Više od običnog druženja
Da li vidite da je prijateljstvo nešto posebno? Prijateljstvo je odnos koji prevazilazi društveni položaj. To nije nešto površno ili zvanično. To je jedna vrsta zajedništva koja ruši sve prepreke koje stvaraju položaji. Već sam rekao da su neki očevi i sinovi postali prijatelji, iako otac ostaje otac celog života, a sin ostaje sin. Znamo takođe da neke majke i kćerke nikada nisu postale prijateljice. Njihov odnos kao majke i kćerke je toliko zvaničan da nikada nisu napredovale u tome. U mnogim porodicama, muževi i žene nisu prijatelji; prilično se hladno ophode jedno prema drugom. U društvu, mnogi šefovi i njihovi potčinjeni nikada ne postaju prijatelji, mada se i to ponekad dešava. Prijateljstvo znači uzdići se iznad zvaničnog odnosa.
Avram, Božiji prijatelj
Ponekad čovek može da postane prijatelj Božiji. Avram je to bio. Da se Avram ponašao zvanično, na način svojstven čoveku i da se Bog ponašao zvanično, kao Bog, oni nikada ne bi postali prijatelji. Bog je morao da zanemari svoj položaj, a Avram je morao da zaboravi na samog sebe da bi postao prijatelj Božiji.
Hristos, prijatelj grešnika
Gospod Isus je prijatelj grešnika. Da se on strogo držao svog položaja, nikada ne bi mogao da postane prijatelj grešnika. Postao je prijatelj zato što je napustio svoje uzvišeno mesto. Da nije tako, mogao bi da bude Spasitelj, ali ne bi mogao da bude prijatelj. Nadam se da uviđate šta znači kada je Hristos prijatelj. Gospod i grešnici su dve nepomirljive strane. On je sudija, a mi smo oni kojima se sudi. On je spasitelj, mi smo oni koji se spasavaju. Ali Gospod je sve ovo stavio na stranu da bi bio prijatelj grešnika. Ljudi ga zovu prijatelj grešnika. Kao prijatelj u stanju je da nas dovede do toga da ga prihvatimo kao svog Spasitelja.
Prijatelji apostola Jovana
Verujem da kada dete Božije provede u zajednici dovoljno vremena i dođe u dublju spoznaju Gospoda, ono može da postane prijatelj sa nekima u crkvi. To prijateljstvo pokazuje da je ta osoba prevazišla svoj zvanični položaj. Po ovome možemo da prepoznamo 3. Jovanovu.
Apostol Jovan je bio veoma star kad je pisao ovu poslanicu. Verovatno je napisana trideset godina nakon što je Pavle umro mučeničkom smrću. Kada je Jovan napisao ovu poslanicu, stari Petar je već bio otišao, Pavla nije više bilo, a i ostatak od dvanaestorice je otišao sa ovoga sveta. Nije pisao kao apostol, već kao starešina (st. 1). Bio je zaista u poodmaklim godinama. Veoma volim njegovu treću poslanicu. Prilično se razlikuje od prethodne dve. U prvoj on kaže: „Očevi“, „mladići“, „dečice“ i „dečice moja“ kao da im se zvanično obraća. Ali u poslednjem stihu treće poslanice, nalazio se u jednom posebnom položaju. Spremao se za odlazak sa ove zemlje. Bio je vrlo star, verovatno u svojim devedesetim. Toliko je znao o Gospodu, toliko je dugo hodao s Bogom, da kada je pisao ovo pismo, umesto da ih nazove braćom, sestrama, dečicom, mladićima, ili očevima, rekao je, „Pozdravljaju te prijatelji. Pozdravi prijatelje poimence.“ Da li možeš da osetiš to što je on osećao? Ako osetiš taj duh, razumećeš smisao. Drugačije nećeš moći. Ovde imamo čoveka koji je toliko star da je nadživeo sve svoje prijatelje. Petar je bio mrtav, Pavle takođe, ali Jovan je još uvek mogao da kaže: „Pozdravljaju te prijatelji. Pozdravi prijatelje poimence.“ Koliko je on bio bogat. Stigao je do vrhunca bogatstva. Više godina je sledio Gospoda i iskusio mnogo toga. Tako vremešan, slobodno je mogao da pogladi po glavi čoveka od šezdeset ili sedamdeset godina, i da mu kaže „Dete moje“. Ali nije to učinio. Umesto toga rekao je: „Prijatelju moj.“ Ona zvanična nota je bila zaboravljena. Govorio je sa uzvišenog položaja, a ipak je mogao i druge da uzvisi. Kao što je Gospod postao prijatelj grešnika, kao što je Bog učinio Avrama svojim prijateljem, tako se i Jovan ponaša prema ovoj deci, mladićima i očevima kao prema prijateljima.
2. U duhu bratstva
Možda će jednog dana mladi u crkvi stići do ovako uzvišenog položaja, ali danas moraju da nauče kako da imaju zajedništvo s braćom i sestrama. Prijateljstvo u crkvi zauzima značajno mesto. Jednog dana kad budeš veoma zreo, moći ćeš da učiniš decu svojim prijateljima. Do tada ćeš morati dobro da ih nadmašiš u duhovnosti. A sve do tog dana, ono što crkva naglašava nisu prijatelji, već braća i sestre.
Zar nije čudno što crkva ističe mnoge stvari više nego prijateljstvo? To je zato što prijateljstvo u crkvi prevazilazi položaje i zvanične odnose, i počiva na jednom drugom tlu. Veliki ljudi su u stanju da uzdignu druge, nazivajući ih svojim prijateljima. Naravno ovo nije primenljivo na običan odnos između braće i sestara. Mladi ljudi i novi obraćenici moraju da uče da gaje i neguju taj odnos. Od njih se očekuje da se odvoje od svojih starih prijatelja i da započnu zajedništvo s braćom i sestrama u crkvi. To će ih poštedeti mnogih poteškoća dok slede Gospoda.
