Sve je dozvoljeno, ali nije sve na korist; sve je dozvoljeno, ali sve ne naziđuje.
1. Korinćanima 10:23
Meni je sve dozvoljeno, ali nije sve na korist. Meni je sve dozvoljeno, ali neću da nešto ovlada mnome.
1. Korinćanima 6:12
Ako, dakle, jedete, ako pijete, ako ma šta činite, sve činite na slavu Božiju.
1. Korinćanima 10:31
Preduslov za rekreaciju: posvećenje
Za posvećenog hrišćanina, rekreacija nije problem. Oni koji imaju nevolje sa ovim su ljudi kojima nedostaje posvećenje. Da bi se rešio problem rekreacije, prvo se mora rešiti pitanje posvećenja. Posvećenje je preduslov za rešavanje problema u vezi sa rekreacijom. Kakva je korist razmišljati o rekreaciji kad nema posvećenosti? Bez posvećenja, osoba će poželeti ono što Bog zabranjuje.
Svrha rekreacije
Prva svrha rekreacije jeste da zadovolji porodične potrebe. Ovu temu ne razmatramo zbog nas samih, već zbog dece u porodici. Ako smo posvećeni, za nas rekreacija nije neka velika stvar. Ali u porodici nema samo naše dece, već su tu i naša mlađa braća i sestre. Ovi mladi su povereni našoj brizi. Ako su i oni posvećeni, onda ni oni nemaju problema s rekreacijom. Međutim, ova deca, kao i nećaci i nećake, mogu da budu manje posvećena, i zbog toga prema njima moramo da budemo pažljivi. Ono što mi dopuštamo njima, ili što im zabranjujemo, uticaće na njihove živote. Zato je rekreacija značajna za porodične ljude, jer kroz nju mogu pravilno da vode mlađe generacije.
Druga svrha rekreacije jeste da nama lično posluži. Verniku ponekad treba promena. Samo je pitanje koliko, ili kakva promena je dobra. Odraslima je potrebna raznolikost isto koliko i deci. Ali osnovna je stvar da se reši pred Bogom šta je to što pristaje jednom hrišćaninu. To nije isuviše teško za nas, ali za decu može biti. Kakvu rekreaciju ćemo dozvoliti našoj deci? Svako dete Božije mora biti načisto sa ovim. Ako se napravi ijedan propust, svet će odmah ovladati situacijom. Kada se svet jednom uvuče, teško ga je posle isterati napolje. Zbog toga, da bi svoju porodicu sačuvali u Gospodu, moramo da obratimo pažnju na rekreaciju.
Principi rekreacije
1. Potreba
U skladu sa Gospodnjom voljom, rekreacija proističe iz prepoznavanja potrebe za njom. Hrišćanin ne bi trebalo da ide u krajnost. Čovek ima potrebu za rekreacijom. Mnogi ljudi su toliko zaposleni, da ako ne budu imali neku vrstu opuštanja, mogu da se razbole i izgube zdravlje. Zato obnova predstavlja osnovni princip rekreacije. Ovo je posebno važno za mlade ljude. Ne možeš da tražiš od svoje dece da uče od jutra do večeri. Moraš da im pribaviš neku vrstu razonode, da im obezbediš promenu. Ovog pravila se treba pridržavati.
Rekreacija služi za osveženje. Kada neko radi pet ili osam sati, on se i umori. Kada se isti posao radi mnogo vremena, nervi u organizmu postaju napeti a telo se premori. Da bi se neko osvežio, potrebna je promena posla. Na primer, pošto je dete učilo nekoliko sati u školi, kada dođe kući njemu je potrebno da se malo igra. Ova igra je u potpunosti dobra, jer ona za dete predstavlja odmor. Ali, ako bi se dete igralo osam sati bez prestanka, njegova bi igra bila više nego osveženje. Osveženje je potrebno, ali je nedopustivo da se od života napravi rekreacija. Kada se neko umori, dobro je da za promenu radi nešto drugo. Bilo bi pogrešno kada bi se zabavljali od jutra do večeri. Leti ljudi vole da idu na plivanje. U tome nema ništa lošeg. Kada je neko umoran, sasvim je u redu da pliva pola sata ili sat. Ali ako provede čitav dan u vodi kao patka, to više ne bi predstavljalo rekreaciju. Trebalo bi da uvidimo razliku između rekreacije kao osveženja i rekreacije kao stila života.
Kada izađemo da propovedamo evanđelje, ponekad se susrećemo sa onima koji se suprotstavljaju, koji govore da hrišćani ne smeju, ili ne mogu da se bave rekreacijom. Oni koji ovo kažu, stvarno ne znaju šta govore. U stvari, malo ljudi ima problema s rekreacijom, osim onih koji su joj se sasvim prepustili. Kada si nečim toliko preokupiran da bez toga ne možeš, teško da se to može nazvati rekreacijom. Neki se ljudi kockaju tri dana i tri noći. Njihova rekreacija je postala njihov život. Samo takvi ljudi kažu da je teško biti hrišćanin, zato što su otišli u krajnost. Znači ono što treba da shvatimo jeste da postoji potreba za opuštanjem, ali ne i za nazadovanjem. Rekreacija je potrebna ali ne treba da postane način života. Onoga trenutka kada neko počne da živi za rekreaciju, zapada u veliku grešku. „Meni je sve dozvoljeno, ali nije sve na korist. Meni je sve dozvoljeno, ali neću da nešto ovlada mnome.“ Velika je greška dozvoliti bilo čemu da nas kontroliše.
2. Mogući vidovi rekreacije
Postoje različiti vidovi rekreacije. Hrišćanin može da se bavi bilo kojom od sledećih:
Odmor
Za hrišćanina je najbolji oblik rekreacije odmor. Danas sam umoran, pa ću se malo odmoriti. Gospod Isus i Njegovi učenici su bili umorni od rada, te im je Isus rekao: „Hajdete vi samosami u pust kraj pa se odmorite malo“ (Marko 6:31). Njegov odmor je podrazumevao rekreaciju. On nije rekao, „Odmorite se malo“ već je rekao: „Hajdete . . . u pust kraj pa se odmorite malo.“ Često naša premorenost prođe dok posedimo u podnožju brda ili pored vode. Odmor je kod hrišćana najpoznatiji oblik rekreacije.
Promena posla
Ponekad možda osećaš tupost i tromost. Kada ti se to desi, promeni posao, i uzmi nešto drugo da radiš. Ti obično radiš osam sati. Odvoji dva sata da radiš nešto drugo. Ako stalno radiš sedeći, ustani malo da bi promenio položaj. Ako tvoj posao uključuje umni rad, napravi promenu time što ćeš uraditi neku vežbu i zamora će odmah nestati. Možda ovo nije ono što svet zove rekreacijom, ali promenom rada moći ćeš da se otarasiš umora. Ovo se može lako uraditi. Pošto je načelo rekreacije osveženje, preporučljiva je promena posla.
Hobi
Postoji mnogo hobija koji su prihvatljivi za hrišćanina. Neki vole da se bave fotografisanjem. Neki vole da drže ptice. Neki vole da sade cveće. Neki vole da slikaju. Sve te aktivnosti su dozvoljene i nalaze se u okviru hrišćanstva. Neko možda voli muziku – da svira na klaviru ili da komponuje. Drugi možda vole krasnopis. Sve je to prikladno.
Međutim, postoji načelo koje važi za bilo koji vid rekreacije, a to je da moraš da budeš u stanju da je lako ostaviš, isto kao što si je i započeo. Ako ne možeš da ostaviš, znači da nešto nije u redu. Na primer, nema ništa loše u bavljenju fotografisanjem i proučavanju te veštine. Ali nemoj dozvoliti da suviše utiče na tebe. Ako duhovno dobro stojiš, ove stvari te neće uznemiravati. Bilo bi pogrešno da osećaš da moraš da fotografišeš. Treba da budeš u stanju da kako počneš tako i da završiš. Mladi hrišćanin može da svira na violini, ali nije dobro ako mu je teško da je ostavi. Za novog hrišćanina je teško da ostavi na vreme svoju određenu rekreaciju. Ako stvar tako stoji, on bi trebalo da proda violinu. U suprotnom, on ne može da bude dobar hrišćanin, jer violina vlada njime. Hrišćanska rekreacija je kad je neko u stanju da svira na violini i da je potom ostavi. Ne treba biti pod vlašću violine. Ovo načelo se mora zapamtiti.
Još jedna ilustracija: pretpostavimo da neka mlada braća vole da sakupljaju markice. U tome nema ničega lošeg, naprotiv, to bi moglo da bude od velike pomoći. Kroz sakupljanje markica mogu da nauče nešto o geografiji i istoriji naroda sveta. Ali ne smeju da robuju tome. Pravilna rekreacija pomaže da se čovek okrepi, a ne da ga opseda.
Roditelji bi svoju decu trebalo da upute na prikladnu rekreaciju. Ako to ne učine, deca će sebi potražiti ne baš dobru zabavu. Video sam decu koju su oštetili njihovi veoma strogi roditelji. Njihovi domovi su više ličili na fabrike. Rezultat toga je bio da su se deca iskrala napolje da nađu neprikladnu rekreaciju. Roditeljima mora biti jasno da je deci potrebna rekreacija. Ako toga nema, gledaće na svoj dom kao na mesto koje je dosadno i bez ukusa. Oni mogu čak i da beže iz škole da bi se poigrali.
Igre
Ima mnogo igara gde je neophodno umeće, kao na primer šah, igre sa loptom i jahanje, koje su zaista preporučljive. Mada u njima ima elemenata pobede i poraza, ipak su one najprikladnije jer su to igre u kojima se u potpunosti ogleda veština. Sasvim je u redu dopustiti deci da igraju stoni tenis ili šah. U takvim igrama nema ničeg grešnog. Roditelji bi trebalo da budu blaži prema svojoj deci u tim stvarima.
Stariji ljudi možda nemaju vremena za napornije sportove, ali zato ne bi trebalo da brane mladim ljudima da se njima bave. Istina je da mi želimo da oni svoje vreme posvećuju Gospodu, ali njima je takođe potrebna rekreacija. Zato im to radosno dozvolimo.
Dakle, nabrojali smo četiri vrste rekreacije: odmor, promenu posla, hobi i igre. Hrišćanima je sve ovo dozvoljeno. Ali hrišćanin ne sme da bude pod vlašću nijedne od njih. Bila bi velika greška, ako bi tako nešto dozvolio.
3. Pomaže u poslu
Zašto nam je potrebna rekreacija? Ona nam pomaže da radimo bolje. Rekreacija nije sama sebi cilj. Ne igram lopte zato što volim loptu. Igram lopte da bih mogao bolje da radim. Ja ne spavam samo zato što volim da spavam. Spavam da bih mogao bolje da radim. Ne sadim cveće samo iz razonode, već zato da mogu efikasnije da radim. Ove stvari su dobre samo zato što nam pomažu da radimo bolje i da silnije služimo Bogu.
Ove stvari nikada ne bi trebalo da nas uznemiravaju. Ponekad vidiš ljude koji rade na nečemu dan i noć. Ako bi tako nastavili još dve-tri nedelje, bili bi iscrpljeni i umno i telesno. Za njih bi bolje bilo da od Gospoda traže nešto što bi ih osvežilo. Posle sedam ili osam sati rada, trebalo bi da promene posao – da sviraju na klaviru, ili da se igraju loptom. Svrha ove razonode je obnovljenje snage. Ona uvećava, a ne umanjuje njihovu efikasnost. Pošto ih rekreacija osveži, moći će mnogo bolje da rade i revnije da služe Gospodu.
Ponekad će biti dobro da malo putuješ. Gospod je to činio kad je otišao u pustinju radi odmora. Ili možeš da igraš lopte sa svojim detetom. Nemoj da ti to pada teško, jer to pomaže tvom radu. Ali, ako posle takvih aktivnosti lošije radiš, onda već nešto nije u redu. Rekreacija bi trebalo da pomogne tvom radu. Posle radnog dana možeš malo da trčiš ili da se baviš vrtlarstvom. Mi ne želimo da uzdižemo ove stvari, već da ih preporučimo.
Dobro je imati dve ili tri nedelje odmora. Nije loše imati ni dva-tri dana odmora posle jednomesečnog rada. Ali da svaki dan bude dan odmora je lenjost. Mi predlažemo rekreaciju samo zbog povećanja efikasnosti, a ona ne sme da bude takva da nas drugi kritikuju. Nemojte ni u čemu da preterujemo, jer nam je želja da se ime Božije proslavi u nama.
4. Igre na sreću nisu dozvoljene
Dozvoljene su samo one igre koje uključuju veštinu i znanje. Ne preporučuju se igre na sreću. Ako neka igra uključuje i znanje i sreću, onda se ona pretvara u kocku. Ako cela igra zavisi od sreće, bez umeća, tada je to bez sumnje kockanje. Igre kojima se hrišćani bave, moraju biti igre u kojima se ogleda znanje, nikako sreća. Igre u kojima se koriste kocke čiste su igre na sreću. To je kockanje i hrišćani ne bi trebalo u tome da učestvuju. Mladi mogu da igraju šah i dame zato što se u njima koristi znanje, a ne sreća.
Sve igre mogu da se podele u dve vrste: igre znanja i igre na sreću. Hrišćani ne bi trebalo da se upliću u bilo koju vrstu kockanja, jer se kockanje zasniva na sreći. Neki su ljudi pre svog spasenja igrali Ma-Jong (kineska kockarska igra). Ovakva igra je kockanje jer su tu potrebni i sreća i znanje. Čak iako se ne igra za pare, igre tog tipa u ljudima izazivaju nadu da će im možda sreća pomoći.
Neke stvari po svojoj prirodi spadaju u kockanje, dok druge stvari u osnovi to nisu, ali mogu da se iskoriste na taj način. Igranje sa kockama je kockanje, bez obzira igra li se za pare ili ne. Sama priroda te igre je kockarska i zato hrišćani ne bi trebalo da učestvuju u njoj. Načelo po kome se to odlučuje zasniva se na sledećem: Igre na sreću nisu dobre, jer bilo šta što uključuje sreću jeste kockanje. Ma kakvo da je uopšteno mišljenje ljudi u vezi s kockanjem, mi hrišćani ne bi trebalo da se bavimo time jer mi ipak živimo po principima.
5. Odgovara potrebi
Rekreacija mora da zadovolji naše potrebe. Mi se bavimo određenom rekreacijom, zato što imamo neku potrebu. Ako nema potrebe, onda nema ni rekreacije. Neka braća u crkvi, iako su vrlo zauzeta, nemaju potrebu za rekreacijom. Drugi možda ne rade ništa po ceo dan, ali ipak osećaju potrebu za tim. Onima koji najviše osećaju potrebu za osveženjem, možda je najmanje potrebno, dok onima koji najmanje osećaju potrebu za osveženjem, u stvari je najviše potrebno. Sada nećemo mnogo govoriti o osveženju. Umesto da govorimo Božijim ljudima da je uglavnom u redu da imaju rekreaciju, hajde da im predložimo da sami prosude da li stvarno imaju takvu potrebu. Zakon koji vlada u svemu jeste da je sve moje vreme Njegovo; prema tome, kako mogu najbolje da živim za Gospoda?
Život se meri vremenom. Naravno, život je mnogo više od vremena, ali je ipak određen vremenom. Potrošiti jedan sat jeste potrošiti sat vremena svoga života. Ako provedeš sat vremena u rekreaciji, taj sat zauzvrat mora da ti pomogne u radu. Ako to nije slučaj, potrošiti jedan sat je gubljenje vremena, a gubljenje vremena je traćenje života. Taj sat se mogao dati Gospodu sa više rezultata. Ako ga potrošim u rekreaciji, to je ulaganje od koga očekujem da ću moći bolje da radim. Ako posle toga mogu bolje da radim, onda to nije gubljenje vremena. Zapamti, ako zaista postoji potreba, to nije gubljenje vremena. A ako nema potrebe, onda jeste gubljenje vremena.
Možda će ti ponekad oni stariji u Gospodu reći da ti je nekad potrebno da se opustiš zato što si suviše napet. Ponekad će te možda lekar upozoriti da malo usporiš ritam jer ćeš ugroziti svoje zdravlje. Za ove slučajeve je zaista potrebna rekreacija, jer ona pri tom ne služi za zabavu već za određenu potrebu. Rekreacija nije sama sebi cilj, ona je tu da bolje radimo. Da li zaposlena osoba ima potrebu za tim ili ne, sve zavisi od njenih ličnih potreba.
Mlađim ljudima je potrebna rekreacija. Roditelji ne bi trebalo da liše decu rekreacije, samo zato što oni sami nemaju potrebu za njom. Njenim uskraćivanjem, guramo decu prema grešnim vidovima rekreacije.
6. Rekreacija je zdrava za telo
Svaka rekreacija mora da bude ugodna telu. Ovo je jedno od prvih načela: rekreacija mora da bude korisna za telo. Tako, pre nego što neko počne sa rekreacijom, trebalo bi da razmotri da li je ona za dobrobit tela. Ako će rekreacija da naškodi telu, ona krši prvo načelo i pod znakom je pitanja. Na primer, ako brat ima tuberkulozu, njegova rekreacija ne sme da ugrožava njegovo već oslabljeno stanje. Ili ako sestra ima problema sa srcem, njoj je možda potrebna neka laka rekreacija koja će joj pomoći i ukloniti zamor, a ipak neće uticati na njeno srce. Nadam se da možemo da uvidimo da naše celo telo pripada Gospodu. Ako se osvežimo, to činimo za Gospoda, ako ne, i to je za Gospoda. Ništa ne radimo sami za sebe. Kada se bavimo rekreacijom, činimo radi Gospoda. Kada se ne bavimo time, neka to isto bude radi Njega. Da li se bavimo rekreacijom ili ne, pravilo je da ne udimo svome telu. Loše je ako nedostatak ili prisustvo rekreacije šteti telu. Za nas nije dobro samo to što uništavamo svoje telo neprimernim stvarima, već je pogrešno i to što uništavamo svoje telo prikladnim zadacima. Telo Božijeg deteta ne pripada njemu samom. Prema tome, što se tiče rekreacije, uvek bi trebalo razmisliti da li bi ona bila dobra za telo. Ako je dobra, onda je praktikuj, a ako nije, onda nemoj. U vezi s tim pitanjem ne treba odlučivati na osnovu toga da li nam se nešto sviđa. Ako sestru sa srčanim problemima privlači igra loptom kojom se braća napolju zabavljaju, i pridruži im se u igri, mogla bi da pretrpi određene posledice. Za tu braću nije loše da se igraju loptom, ali za sestru sigurno jeste. Neka sva deca Božija uvide da sve činimo da bismo služili Bogu. Svrha rekreacije je da bolje služimo Bogu.
Ne očekujem da će vernici umreti u svojoj mladosti. Nadam se da će biti starije braće i sestara u crkvi. Postoji velika razlika između starijih u svetu i starijih u crkvi. U svetu, što je neko stariji to je skloniji zastarelosti i ustaljenosti, dok su mlađi napredniji. Ali u crkvi, napredniji su oni koji su zašli u godine. U svetu, dok stariji ne umre mnoge nove stvari će poći naniže i sprečiti napredak. U crkvi je to sasvim drugačije. Stariji su svežiji jer su dotakli dubine i visine duhovnih stvari. Ako u crkvi ne bi bilo starije braće i sestara, ona bi bila siromašna i slaba. Ne očekujem da će braća i sestre u crkvi umreti rano zato što zanemaruju svoje telo. Takva smrt bi onemogućila crkvi da primi od Hrista ono što je taj čovek savladao kroz lekcije u Gospodu. Pre nego što je uspeo da dâ svoj doprinos crkvi, on je već umro. Crkva ne bi trebalo da trpi takve gubitke.
Ne bi trebalo da se bavimo sportom samo zbog takmičenja ili obaranja rekorda, kao što to mnogi sportisti čine. Mi se bavimo sportom jedino zbog dobrobiti svoga tela.
7. Rekreacija treba da bude ugodna
Rekreacija koju izaberemo nije povezana samo sa našim telom, već ima veze i sa našim naklonostima. Ako radiš nešto što voliš, obnoviće se tvoje umne sposobnosti, tvoji živci će se opustiti, tvoje emocije će se smiriti. Ono što ne voliš da radiš onda više liči na posao nego na rekreaciju. Imamo na primer sestru koja voli cveće. Daj joj pola sata da zaliva cveće. Umesto da je zamori, posle pola sata zalivanja oseća se osveženom. Njeni napeti živci i osećanja su opušteni. Ali kada bi od druge osobe koja ne voli cveće, zatražio da ga zaliva pola sata, njoj bi to predstavljalo teret. Znači rekreacija ima veze sa sklonostima. Kada se bira vrsta rekreacije, mora se izabrati takav vid koji će omogućiti opuštanje živaca i uklanjanje napetosti. Svako ima svoju omiljenu rekreaciju. Za neke je zalivanje cveća rekreacija, a za neke nije. Neki vole kučiće i mačiće, a drugi ih se boje i igranje s njima im ne predstavlja rekreaciju. Ono što neke opušta, u drugima izaziva napetost. Zato neka svako nađe rekreaciju koja se njemu sviđa i koja mu pomaže da bolje radi.
8. Ne sme da bude kamen spoticanja
Kao hrišćani, mi u svemu moramo da budemo primer. Čak i u rekreaciji ne smemo drugima da budemo kamen spoticanja. Mi živimo za svoju braću, isto kao i za svoga Gospoda – ne živimo za sebe. Kao hrišćani vrlo smo uticajni. Zato moramo da vodimo računa ne samo o sebi, već i o drugim ljudima. Bog traži od hrišćana da budu zarazni kao kuga. Ne možemo da gunđamo i kažemo, „Zašto ljudi gledaju u nas?“ U koga drugog mogu da gledaju ako ne u nas? Naravno da će gledati u nas. Ko može da ne vidi grad na brdu? Ko neće videti svetlo na planini? Bez obzira kako se osećamo, uvek moramo da razmišljamo kako će naše ponašanje uticati na mlađu braću i sestre. Da li ćemo ih sablazniti onim što činimo? Mi smo deca Božija i verujemo u Gospoda, zato moramo da razvijamo osećaj za ovakve osetljive stvari. Odgovorni smo ne samo Bogu već i svojoj braći i sestrama.
Osećam da mogu da jedem meso, to nije problem za mene. Ali, ako će se zbog toga što jedem meso drugi spoticati, onda ga neću jesti. Ne zbog toga što meso nije dobro, već zato što nije dobro sablažnjavati druge. Tako je isto i sa rekreacijom. Možda u mojoj rekreaciji nema ničeg lošeg, ali jeste loše ako ona sablažnjava moju braću.
Kada radimo nešto uvek moramo da razmišljamo o tome šta će slabi o tome da misle. Ne želimo da budemo kamen spoticanja onima koji su slabi u veri. Gospodnja reč kaže: „Samo pazite da kako ova vaša sloboda ne bude spoticanje za slabe“ (1. Kor. 8:9). Iako znamo da idol nije ništa, ipak ne idemo u idolske hramove zbog slabe savesti nekih hrišćana. Za njih je idol nešto. Neka nas to pravilo, da ne budemo kamen spoticanja, vodi u svim našim delima – da ne radimo ono što bi sablažnjavalo druge.
Kako bi trebalo da postupaš ako je tvoja savest mirna u vezi s nečim, a savest nekog drugog nije? Ne možeš da gledaš samo na svoj mir, dok je neko drugi uznemiren. Zbog njegovog dobra uzdrži se da to ne činiš. Ako je to nešto o šta bi se neko mogao spotaći, nemoj raspravljati o tome da to tebi lično ne smeta. Istina je da ti možda nisi sagrešio, ali pomisli da je možda kroz tebe, zbog te iste stvari, ta osoba navedena na greh. Zbog dobra druge braće i sestara, ima mnogo vrsta rekreacija kojima ne možemo da se bavimo. Sve su nam stvari dozvoljene, ali nisu sve korisne. Kad razgovaramo s mladom braćom i sestrama, moramo im pomoći da uvide da moraju razumno da žive pred Gospodom. Bavi se rekreacijom, ali se uzdržavaj od one koja bi mogla da bude na sablazan drugima. Budi posebno pažljiv prema onima koji bi se mogli lako uvrediti i sablazniti.
9. Rekreacija ne sme da bude nepristojna
Mi hrišćani ne bi trebalo da se bavimo onom rekreacijom koju nevernici ocenjuju kao nedoličnu. Čak i neke rekreacije koje oni odobravaju, mi bi trebalo da izbegavamo. Ovo su dva pravila u vezi s rekreacijom u odnosu na nevernike. Ono sa čime se oni ne slažu, ni mi sigurno ne odobravamo. Čak i ono što oni odobravaju, mi možda ne prihvatamo. Čest obilazak pozorišta, igranke, kockanje – mi ne odobravamo.
Ne vredi se raspravljati s ljudima u vezi s rekreacijom. Na primer, pretpostavimo da je na nekom mestu sasvim normalno da igranje loptom nije dozvoljeno. Pošto mi svedočimo o Bogu, a ne o lopti, nećemo igrati. Nema potrebe da mi zbog toga nekom popujemo, opravdavajući igranje loptom. Takođe, zapamtite da naš standard ne može biti niži od neverničkog. Ako na nekim mestima, neznabošci ne vole šah, nemojmo ga ni spominjati. Nemojmo potrošiti ni sat vremena za opravdavanje dobrih strana šaha. Naša je želja da svedočimo za Gospoda, a ne da se bavimo tim sitnicama. Ne bi trebalo čak ni da ih praktikujemo. Trebalo bi da se uzdržimo od bilo koje stvari, koju ljudi u nekom mestu smatraju lošom, makar to bila i bezazlena stvar kao što je pecanje. Naš standard ne može biti niži od neverničkog. Ovo se posebno odnosi na rekreaciju.
Nije baš pametno raspravljati se sa drugima zbog rekreacije. Neki misionari imaju veoma loše odnose sa meštanima zato što su uporni u određenoj rekreaciji. Smatram da nije dobro da se kvari nečiji rad zbog malo rekreacije. Hajde da se usredsredimo na ono što je osnovno i da se manemo sporednih stvari. Ako Gospod vodi neku braću da idu u muslimanska područja, mogu li oni otvoreno da jedu svinjetinu samo zato što je to hrišćanima dozvoljeno? Jesti svinjetinu u tom području nije baš popularno, i zato zbog napretka u radu nemoj da stvaraš probleme zbog ovakvih stvari. Ako treba da ideš u Sikon (graniči se sa Tibetom), gde ljudi nikada ne idu na pecanje, onda ni ti ne bi trebalo da pecaš. Ne bi bilo dobro da drugačije postupiš.
Svih ovih devet principa bi trebalo predočiti mladom verniku. Uputi ga, da se u svetlu ovih načela savesno ophodi prema rekreaciji.
Rekreacija ne utiče na duhovnost
Na kraju bih vam ispričao jednu priču. Kezički kongres (Keswick Convention) je mesto velikog okupljanja u Engleskoj. Može se smatrati da je ta konferencija nešto posebno. Svake godine ljudi iz celog sveta sakupljaju se tu na nedelju dana. Obično bude prisutno pet ili šest hiljada ljudi. Mislim da je ova zajednica posebno blagoslovena od Boga. Među onima koji su tamo govorili bio je i Evan Hopkins (Evan Hopkins), koji je bio poznat kao Kezički teolog. Bio je među prvima koji je video istinu naše smrti u Hristu. Hopkins je bio divan čovek pred Gospodom. Imao je i jedan svoj hobi. Kadgod je bio slobodan, voleo je da crta. Prvo je crtao obične stvari. Kada je dobio unuke, crtao je samo zečeve. Kad bi se vratio sa propovedanja, svojim unukama bi crtao samo zečeve. U svom životu nacrtao je nekoliko hiljada zečeva! Kasnije su neki izdavači izdali knjigu Hopkinsovih zečeva. Kada posmatrate te crteže, možete da uočite da je Hopkins bio veoma pametan. Lice svakog zeca je bilo drugačije. Njegov drugi hobi je bilo pisanje minijatura. Ceo Očenaš je napisao na jednom šilingu. Ovo sam spomenuo ne da vas teram da ga imitirate, nego da vam pokažem da rekreacija ne šteti duhovnosti. Naprotiv, često otkriva unutarnji karakter jedne osobe. Nisu sve Božije sluge jednolične! Hrišćanin ne bi trebalo da bude takav. Hrišćanin bi trebalo da bude bezazlen, jednostavan i prirodan.
Sledeća osoba koje se možda sećate jeste Džordž Miler (George Muller). On je bio čovek koji je znao da se moli. Kada ga je devojčica Abigejl zamolila da se pomoli za šarenu vunenu lopticu, učinio je to i ona je dobila lopticu. Kasnije je postala poznata ličnost u Engleskoj. Ako pročitate njenu biografiju, videćete koliko je duboko bila poučena u nauci Gospodnjoj. Ako je rekreacija prikladna, neće vas unazaditi. Ako se pridržavate ovih osnovnih načela, rekreacija može da uzdigne i obnovi um i telo da biste ispravno funkcionisali.
