John Bunyan
Put Hrišćanina

Detinjstvo, obraćenje i početak službe

 Džon Banjan (John Bunyan) ce rodio u selu Elstau, udaljenom jednu englesku milju od grada Bedforda. Roditelji su mu bili najnižeg staleža, prezreni od drugih. Otac mu se bavio kotlarstvom pa je isti zanat izučio i njegov sin Džon. Banjan sam kaže: ,,Rod moga oca je spadao među najniže i najprezrenije, zato ne mogu kao drugi da se hvalim slavom svoga roda.“ U periodu u kome je on živeo bilo je više čuvenih i visoko obrazovanih ljudi kao što su bili:
 Milton, Drajden (Milton Dryden), Bakster (Baxter), Ouen (Owen), Hau (Howe), Xenpi Myp (Henry Moore), itd. Kada pomislimo da su svi oni bili visoko obrazovani ljudi, a Džon Banjan nije završio nikakvu školu, ipak moramo da priznamo da je on bio najveći genije među njima i da njegova dela imaju najveći i najkorisniji uticaj još i danas.
 Iako su mu roditelji bili siromašni i prezreni, ipak su svog sina slali u školu gde je naučio da čita i piše, ali ubrzo je zaboravio sve što je tamo naučio. To on sam priznaje kao svoju veliku sramotu.
 Sećajući se svog detinjstva i mladosti on kaže: ,,Živeo sam bez Boga na svetu, po vladaru vazdušnih sila, po duhu koji sada dejstvuje u sinovima nepokornosti.“[655]
,,Nalazio sam radost u zamki đavolovoj; on me je živog zarobio da činim njegovu volju.“[656]
Bio sam pun svake nepravde, tako da sam nadmašio čak i najgore mladiće u psovanju, laganju, proklinjanju i ruženju Božijeg imena.“
 Dok se drugi sećaju svoje mladosti sa nekom milinom, Banjan je morao s velikom žalošću i tugom u srcu da misli na doba kada je bio udaljen od Boga i provodio svoj život u nepravdi i bezbožnosti.
 Izgleda da su njegovi roditelji bili bogobojazni ljudi i da su u tom duhu odgajali i svoga sina. Zato ga Bog u svojoj velikoj blagodati nije ostavio da propadne u njegovom grehu, nego ga je tražio dok je još bio mlad. U snu su ga proganjali zli duhovi i đavoli kojih nije mogao da se oslobodi. Dok je bio budan obuzimao bi ga strah od pakla i večne propasti.
 Kad mu je bilo 9 ili 10 godina, znao je usred igre sa drugovima da postane jako potišten i tada bi poželeo da nema pakla ili da sam postane Satana da može druge da muči; po njegovom shvatanju Satana je bio samo tuđi mučitelj. Njegova savest je postajala sve okorelija i za kratko vreme je postao kolovođa sve nepravde i bezbožnosti. Telesne strasti su pobedile, a da nije Božija milost učinila u njemu čudo obraćenja, propao bi kao najgora skitnica i propalica. Iako mu je srce okorelo i pomisao na Boga mu bila mrska i odvratna, ipak je govorio Bogu: ,,Idi od mene jer neću da znam za puteve tvoje.“[657]
Međutim Bog ga nije ostavio bez svetla. Kad god bi video da oni koji se zovu hrišćani čine greh i bezakonje, uplašio bi se i stresao. Bog kaže: ,,Nije mi milo da umre bezbožnik, nego da se vrati bezbožnik sa svoga puta i bude živ.“[658]
 Kada nije pomogao nemir u srcu, Bog je počeo da osvaja Banjanovo srce svojim sudovima i milošću. Jednom je pao u more i zamalo što se nije udavio. Drugi put je pao s broda i samo Božijom milošću bio spasen.
 Kad mu je bilo 18 godina otišao je u vojsku i učestvovao u napadu na Lester maja 1645. godine, protiv kralja Karla I. Jednom je bio određen za stražu, ali ga je zamenio njegov drug. Neprijateljski metak je ovoga ranio u glavu od čega je ubrzo umro. Banjan je na to rekao: ,,To su istovremeno bili i Božiji sud i Božija milost; ali ni to me nije probudilo iz sna greha, nego sam postao još tvrđi protiv Boga. Užasno sam grešio ne mareći za spasenje.“
 Iako je Banjan bio veliki grešnik i pijanica, bludnik nikad nije bio. On sam govori o tome: ,,Nisam se sam sačuvao od greha bluda, već me je Božija milost sačuvala od toga.“
 Posle pada Lestera Banjan se oženio, iako nije imao ni 19 godina. Uzeo je devojku siromašnih, ali vernih roditelja. U miraz mu je donela samo dve knjige duboko pobožnog sadržaja koje joj je na samrti ostavio otac. Rado je čitao te knjige i voleo je da sluša svoju ženu kako mu priča o svom ocu i njegovoj veri u Boga. Kroz čitanje tih knjiga i zbog uticaja svoje žene, osetio je potrebu da popravi svoj svakodnevni život. Počeo je da odlazi u crkvu dva puta dnevno. Pevao je i vršio sve obrede kao i ostali, ali je zaboravio da mu treba očišćenje greha pa je i pored takve pobožnosti ostao u njemu kao i drugi. Na kraju je zapao u takav fanatizam da se sa dubokom pobožnošću klanjao svešteniku, oltaru i svemu što je pripadalo crkvi. Sveštenika je smatrao za veoma blaženog i svetog čoveka, iako je ovaj provodio svoj život u grehu. Glavno je bilo to što se zvao sveštenik.
 Prva sumnja u pogledu spasenja njegove duše bila je čudna. Čitajući Sveto pismo, pronašao je da je Izrailj bio jedini Božiji narod; mislio je, kad bi mogao da dokaže da mu u venama teče jevrejska krv, onda bi lako mogao da se spase. Pitao je svoga oca za poreklo njegovog roda i kad je saznao da nije od Izrailjskog naroda, ožalostio se i prestao da se nada spasenju. Pored svega toga piše: ,,Nisam poznavao opasnost greha. Nisam razumeo da će me greh upropastiti ako ne budem u Hristu, ma kako bio pobožan.“
 Jednom je slušao propoved o nesvetkovanju dana Gospodnjeg – nedelje. Mislio je da je cela propoved upućena protiv njega, jer je strastvenim divljim igrama narušavao dan Gospodnji. Tada se po prvi put probudio. Došao je kući sa teškim teretom na duši. Posle podne je već zaboravio na osećanje svoje duše i ponovo otišao na igralište. Usred igre je začuo glas sa neba kako mu govori: ,,Hoćeš li da ostaviš svoje grehe i pođeš u nebo, ili ćeš da zadržiš svoje grehe i odeš u pakao?“ Sa užasom se zaustavio u igri i pogledao prema nebu. Činilo mu se da vidi Gospoda Isusa kako se zgraža nad ovim i drugim njegovim zlim delima.
 Odjednom je jasno sagledao svoje grehe, ali Satana je odmah došao i lukavo mu govorio da za njega nema spasenja, jer je svojim velikim gresima tako rasrdio Boga da ne može nikako da mu oprosti.
 Činilo mu se da je stanje njegovog života potpuno beznadežno; bilo da ostavi greh, bilo da ostane u njemu, svakako mora da propadne; zato se odlučio da ostane u grehu i da još više uživa u njemu.
 Sada je imao samo jednu želju, da što više uživa u slasti greha, pre nego što dođe na mesto propasti.[659]
To je trajalo više od mesec dana, ali telesno uživanje nije moglo da zadovolji njegovu dušu. Greh u koji grešnik namerno propada, ne može nikada da zadovolji i nasiti dušu! Valaamova magarica je opomenula lakomog proroka. Tako je i Banjan prošao. Njega je pokarala jedna bezbožna žena, koja mu je rekla da tako bezbožnog i pokvarenog čoveka nije nikad srela i da bi on svojim psovanjem mogao da pokvari svu omladinu grada.
 Pokaran od bezbožne žene, Banjan se postideo i zaželeo u duhu da ponovo bude dete, da bi ga otac ponovo učio da govori bez psovanja i kletve. To karanje je urodilo blagoslovom, jer je Banjan prestao da psuje i kune, tako da se i sam čudio kako može lepo da govori i bez psovke. Ali Gospoda Isusa još nije imao u srcu.
 Tada se sreo sa jednim siromašnim ali vernim čovekom koji je znao divno da svedoči o Gospodu i o Svetom picmy. Počeo je da čita Sveto pismo i to sa posebnim uživanjem. Jedino ga nisu zanimale poslanice apostola Pavla o čemu sam govori: ,,Bio sam još u neznanju. Nisam poznavao svoju staru prirodu a ni potrebu za spasenjem u Hristu Isusu.“
 Čitanje Svetog pisma je promenilo njegov spoljašnji način života, jer je počeo da traži pravednost kroz zakon i nastojao da drži sve zapovesti. Njegov mir koji se temeljio na delima zakona više puta ga je izneverio i doneo mu mnogo tuge i žalosti u srce. Hteo je bez opravdanja kroz milost da vodi čist i svet život, a zaboravio je na Reč Gospodnju koja kaže: ,,Bez mene ne možete ništa činiti.“[660]
Njegovi susedi su ga hvalili čudeći se kako je promenio svoj život, zbog čega je on bio naročito ponosan.
 To je trajalo godinu dana. Banjan piše o tom vremenu:
 ,,Nisam poznavao ni Hrista, ni njegovu milost, ni veru, ni nadu, a da sam u takvom pobožnom stanju umro, ipak bi mi duša propala.“ Njegova savest je počela da se budi. Ukorila ga je što nedeljom zvoni u crkvi samo zbog ličnog zadovoljstva. Morao je i to da ostavi. Kroz celu tu godinu nije mogao da se odrekne igranke jer je u njoj nalazio veliko zadovoljstvo. Pored svega toga, ipak je mislio da Bog mora da bude potpuno zadovoljan sa njim zbog njegove dobrote.
 ,,Ja nesrećan čovek,“ govori Banjan, ,,sve to vreme bio sam u potpunom neznanju o Gospodu Isusu Hristu; nastojao sam da svojom snagom zadovoljim Božiju pravednost i propao bih zauvek da mi Bog nije bio milostiv.“
 Pored njegove lične oholosti, pretila mu je opasnost zbog toga što su ga drugi hvalili. Satana je lukava zver koja pokušava da dokaže čoveku da su razni crkveni običaji novo rođenje, te se mnogi prevare tim đavolskim lukavstvom i večno propadnu.
 Gospod ga je izbavio iz tih zamki na čudan način. Banjan je kao izgubljena ovca pošao svojim putem, ali milostivi Gospod ga je tražio i našao. Gospod ima mnogo načina na koje privlači k sebi izgubljene duše!
 Po Božijem proviđenju, Banjan je jednom poslovno otišao u Bedford. Čuo je u jednoj ulici kako neke žene razgovaraju o duhovnom životu. Jako ga je začudilo kad je čuo kako živo razgovaraju o nanovom rođenju, o delovanju Božije milosti u njihovim srcima, o lukavstvu i propadljivosti njihovih srca; takođe i o tome kako ih je Gospod Bog svojom ljubavlju milostivo našao, putem kakvih obećanja iz Božije Reči su se obratile Bogu, i kakvu radost i utehu sada uživaju u svojim dušama. Pričale su i o svojoj grešnosti i o pokvarenosti svojih srca, bojeći se svoje sopstvene pravednosti koju su nazivale ,,krpama zgaženim na putu,“ a da je u svojoj pravednosti nemoguće stati pred Božije lice. Banjan je uvideo da su te žene našle novi život. Tako su milo govorile o Svetom pismu da još nije čuo nijednog sveštenika da tako propoveda. Na njima se jasno videlo blaženstvo njihovog duhovnog života. Srce je počelo da mu podrhtava i duhovne oči su mu se otvorile. Koliko god je bio pobožan nije nikad čuo propoved i govor o nanovom rođenju, nije nikad poznavao utehu Božije Reči, ni Božijih obećanja, kao ni lukavstvo i izopačenost svoga pokvarenog srca.
 Sad je uvideo da nije spasen. Na poslu je često razmišljao o njihovim rečima i često je odlazio u zajednicu dece Božije – žedan kao košuta žive vode, Božije istine i pravde.[661]
Božija Reč je počela sve više da deluje na njega. Što je više čitao to je više žedneo za Božijom pravdom i istinom. U njegovom duhu se otkrio novi život i ništa nije moglo da ga odvrati. Našao je blago – dragoceni biser. Uvideo je svoju slepoću i bezbožnost u kojoj je ranije toliko bio pobožan.
 Čim se upoznao sa onima koji ljube Gospoda, ostavio je svoje najmilije prijatelje koji nisu hteli da pođu sa njim tim novim putem. Satana je nastojao da ponovo ugasi to novo svetlo koje je Gospod zapalio u njegovom srcu. Podigao je veliku buru iskušenja protiv njega da bi ga opet potčinio svojoj moći. Banjan još nije bio utvrđen u nauci Svetog pisma i zato ga je svaki vetar krive nauke ljuljao. U to vreme je došao do nekoliko spisa lažne i opasne nauke sekte Rentera[662]
. Oni su uživali potpunu slobodu tela i ugađali svojim telesnim zahtevima i strastima. Na taj način su zaveli mnoge, čak i one koji su bili veoma pobožni. Tako se nažalost zapleo u tu sektu i taj pobožni čovek kroz koga je Banjan uzverovao. Popuštajući svome telu, čovek je toliko duboko pao, da se na kraju odricao i Boga i duše. Banjan je bio mlad a nauka Rentera privlačna, ali Svevišnji nije dao da Banjan propadne. Molio se: ,,Gospode! Ja sam nerazuman, ne znam kako da raspoznam put istine i laži, zato me nemoj ostaviti u mojoj slepoći. Ako je ta nauka od Boga, ne daj da je zanemarim. Ako je od Satane, ne daj da u nju zapadnem.“ Gospod je u svojoj milosti uslišao njegovu molitvu, te je brzo uvideo bezbožnost renterske nauke. Ko se ne oslanja na svoju mudrost već čeka na Božije vođstvo, ko ima Gospoda za svog vođu u mladosti taj neće biti zaveden, nego će srećno nadvladati sve lažne nauke telesnosti.
 Blago čoveku kome Reč Božija osvetljava put! Kome je Biblija kompas na uzburkanom moru ovog sveta, taj se nikad neće izgubiti. Banjan nije bio obrazovan čovek, niti je bio vešt u verskim stvarima. Zato mu je bilo od velike koristi što je celim srcem prionuo uz Sveto pismo. Božija Reč nas čuva od uticaja lažne nauke, i izbavlja nas iz satanske zamke telesnog uživanja. Kada nam dođu lažne nauke bilo koje crkve ili sekte, kad na nas navale strasti našeg tela, stavimo sve na kamen Božije Reči i odbacimo sve što se protivi Božijoj nauci. Neka se Biblija sama tumači kroz vođstvo Božijeg Duha i molitvu.
 Sada je Banjanu Sveto pismo bilo vrlo dragoceno. Poslanice apostola Pavla mu nicy više bile dosadne, ali čitajući sam, opet je zapao u sumnju. Nije shvatio značaj vere i nije mogao da razlikuje između vere koja spasava i vere koja čini čuda. Mnogi veruju da ih je Gospod spasao, ali ne primaju dar vere da čine čuda.[663]
Čovek može da bude spasen bez takve vere, ali bez spasavajuće vere ne može. Banjan je video da njegova vera ne čini čuda pa je počeo da se dvoumi nad samim sobom, ne znajući da li je veran ili nije. Satana ga je kušao u vezi s verom govoreći mu: ,,Ako imaš veru, učinićeš neko čudo, ako ne učiniš čudo nemaš vere.“
 Jednoga dana dok je bio na putu od Elstaoa u Bedford, Satana ga je nagovorio da isproba svoju veru. Na putu se nalazila bara i došlo mu je da naredi bari da presuši. Ako ga voda posluša i bara se osuši ima veru, ako ne, nema veru. Već je hteo da kaže: ,,Osuši se!“ kad se setio da mora prvo da zamoli Gospoda, pa tek onda to da učini. Kad mu ni posle molitve nije bilo jasno šta da radi, ostavio je to za drugi put. Dok je tako sumnjao, posmatrao je radost vernog naroda sa velikom žudnjom. Tada je nastojao da stupi u crkvu među decu Božiju, ali i tu ga je neprijatelj varao govoreći da za njega nema više milosti, da on ne može da pripada vernom narodu, itd. Od te njegove sumnje izbavio ga je Gospod kroz reči evanđelja po Luki 14:22 i 23, koje govore: ,,Mesta još ima.“ Te reči su ga toliko utešile i ohrabrile da više nije nikad sumnjao u to da li ga je Isus primio ili nije. Znao je da je i njemu Gospod pripremio mesto.
 Kada se oslobodio tih sumnji, bio je opet kušan na drugi način. Otac nebeski na razne načine poučava svoj narod i pokazuje mu da ne može ništa svojom silom, već mora potpuno da se osloni na Njega. Banjan piše o tome: ,,Nisam bio bez iskušenja koja su dolazila od Satane, iskušenja u mom srcu, od mojih prijatelja i telesnih poznanika. Ali hvala Bogu, Gospod me je izbavio iz svih tih napasti, i pokazao mi naglu smrt i dan strašnoga suda.“
 Satana je bacio mnogo vatrenih strela na njega. Bog je dozvolio mnoge napasti na svoje izabrane sluge da bismo mi videli njihovu veru, da ne klonemo, već pobedimo u svojim iskušenjima. Sam Gospod je bio kušan da bi nama koji prolazimo kroz iskušenja mogao da pomogne.
 Jedne nedelje se naročito utešio. Slušao je propoved na tekst Pesme nad pesmama 4:1-4. ,,Lepa ti si draga moja, lepa ti si“ Propovednik je naročito podvukao reči: ,,draga moja“. Dalje tačke o kojima je govorio bile su:


 1) Crkva je kao i svaka spasena duša Hristova draga, iako nema prave ljubavi.
 2) Hristovu ljubav ne može ništa da zameni u životu čoveka.
 3) Svet pazi na Hristovu ljubav.
 4) Hristova ljubav prema spasenoj duši kada se nađe u nevolji.
 5) Hristova ljubav je ista, kako na početku tako i na kraju.

 Na Banjana je najveći utisak ostavila četvrta tačka u kojoj je propovednik između ostalog rekao: ,,Ako je istina da je spasena duša Hristova draga i onda kad doživljava razna iskušenja, onda budi sigurna svaka dušo koja padaš u razne nevolje; onda kad već misliš da je Gospod sakrio svoje lice pred tobom, ipak si Hristova draga.“
 Taj dan je za njega bio dan radosti. Neprestano su mu u ušima odzvanjale reči: ,,Ipak si Hristova draga.“ O tome piše: ,,Primio sam tu reč koja je tako milo i radosno zvučala u mom srcu – ti si moj i ništa te neće rastaviti od moje ljubavi.“
 Posle toga je Banjan bio miran i radostan u Gospodu, ali iskušenja nisu prestala. Bio je kušan na razne načine i mučen u sebi. On piše: ,,Mesec dana posle te utešne propovedi, na mene su nasrnule mnogo veće bure i talasi. Prvo mi se približio duh ruganja i huljenja protiv Boga, Hrista i Svetog pisma.“ U njegovom srcu je došlo do sumnje da li postoji Bog. Ko zna da li je Sveto pismo istinita knjiga? Zatim mu je došlo pitanje: ,,Zar muslimani kojih ima toliko, ne znaju put u nebo – ako ono zaista postoji? Zar samo mi, šaka vernih da budemo spaseni, a svi drugi da propadnu?“ Kada je čitao poslanice apostola Pavla pomislio je: ,,Ko zna, možda je Pavle budući da je tako mudar, druge varao?“
 Bio je mučen takvim groznim kušnjama od jutra do mraka i to ovako opisuje: ,,Mnoge druge i silne napasti na mene navališe.“ Nemajući mira, došao je do zaključka da ga je Bog ostavio i predao na tako strašne muke. Bio je u iskušenju da ruži Gospoda. Već je zamišljao da je opsednut demonima. Činilo mu se da ga je Gospod Bog odbacio kao Saula[664]
. U tim mukama je poželeo da bi bilo bolje da je pas ili konj, negoli nesrećni čovek o kome Reč Božija govori: ,,Bezbožnici su kao more uskolebano koje se ne može umiriti i voda njegova izmeće nečistoću i blato. Nema mira bezbožnicima veli Bog moj.“[665]
 To neprijatno stanje je potrajalo čitavih godinu dana, ali Gospod nije dozvolio da se Banjan vrati u svet i u kaljugu greha. Redovno je odlazio na Bogosluženja, ali u njima nije nalazio nikakve radosti. Propovedi kao i čitanje Svetog pisma nisu nimalo uticali na njega. Misli su mu uvek bile rastresene. Tako je bilo i u molitvi.
 To njegovo stanje ga je teralo da se više približi Bogu i da traži Njegovu milost. Njegova nada je bila potkrepljena kroz Reč Božiju: ,,Ubeđen sam naime, da nas ni smrt, ni život, ni anđeli, ni poglavarstva, ni sadašnjost, ni budućnost, ni sile, ni visina, ni dubina, niti kakvo drugo stvorenje, ne može rastaviti od Božije ljubavi, koja je u Hristu Isusu Gospodu našem.“[666]
Već je naučio napamet neke stihove iz Svetog pisma i oni su ga mnogo hrabrili. ,,Hoćeš li odsada vikati meni: Oče moj, ti si vođ mladosti moje?“[667]
Takvi stihovi iz Svetog pisma su mu bili kao najbolji prijatelji koji ga neprestano podstiču na dobro. Iako je ovo teško stanje dugo trajalo, Bog nije ostavio Banjana. Objavio mu se svojom milošću, oprostio mu je grehe i izbavio ga od te napasti.
 U to vreme Bog je podigao jednog vernog propovednika i pastira. Zvao se Džon Giford, koji je kroz propovedi i učenje mnogo utvrđivao Banjana.[668]
Naučio je od njega da ništa ne prima za istinu ako to Bog ne posvedoči kroz Svetog Duha. Zato je Banjan kasnije isticao u svojim propovedima da ljudi ništa ne treba primaju kao istinu što ne bi bilo u skladu sa Božijom voljom, i da uvek mole Boga da im pokaže da li je ono što čuju kad se propoveda prava nebeska istina. Sada je njegova duša išla od jedne Božije istine do druge, i bilo mu je sve tako jasno, milo i dragoceno. Hristos mu je postao dragocen od vitlejemskih jaslica pa sve do Njegovog drugog slavnog dolaska.
 Razne nauke koje su se tada širile, učinile su da Banjan još više proučava Božiju reč. Sam kaže: ,,O prijatelji, prizivajte Boga da vam objavi Isusa Hrista; nikoga nema ko bi vas mogao učiti kao On.“ Gospod mu je otkrio mnoge istine koje su ga najpre uznemirile tako da ga je nekada mučio teret greha, sve dok ga Gospod ne bi opet poškropio svojom krvlju i dao mir i pokoj. On govori o tom vremenu:
 ,,Sada mi se sigurnost spasenja zapečatila zlatnim nebeskim pečatima. Kako bih sada želeo da bude sudnji dan i da već mogu da uđem u Božiji mir.“ Jednom mu je došlo do ruke tumačenje Pavlove poslanice Galatima, od Martina Lutera; iz toga je video da je i Luter prolazio kroz takve duševne borbe. To je dobro uticalo na njegov duhovni život, jer je to tumačenje dolazilo kao iz njegovog srca.
 Tako je Banjan uživao mir i sve veću radost u Gospodu, ne sluteći da ga Gospod time priprema za još jači talas napasti i iskušenja. Uskoro je bio iznenada zahvaćen burom nevolja. Dolazio je u naročito iskušenje da proda Hrista za stvari ovoga sveta. Takva pomisao je za njega bila strašna, jer je znao da ne sme da se odrekne Hrista. Nekad je neprijatelj sa velikom silom navaljivao na njega vičući: ,,Prodaj Isusa! Prodaj Ga!“ Banjan se hrabro borio i odbijao Satanu mislima: ,,Neću Ga prodati ni za hiljade svetova!“ Jednom je ipak popustio u svojim mislima, i to je Satana odmah iskoristio da ga žestoko napadne, ukazujući mu na to kako je Juda prodao Hrista. Tada je Banjan opet bio kao ptica koju je lovac ranio iz puške. Bio je usamljen – kao da je izgubio spasenje i zato mora odmah da propadne. Toliko je slabo čovečije srce. Ko može da shvati dubinu naše propadljivosti i pokvarenosti? Ko može da razume Satanino lukavstvo i nagovaranje?
 U to vreme je i Božija reč jako uticala na Banjana. U duši su mu gorele ove reči: ,,Da ne bude ko bludnik ili nesvet kao Isav, koji je za jedno jelo prodao svoje prvorodstvo. Znate naime, da je on kasnije kada je želeo da nasledi blagoslov, bio odbijen jer ne nađe mesta pokajanju, iako ga je sa suzama tražio.“[669]
Činilo mu se da je bio kao Isav, i nekoliko meseci se mučio pod tim teretom dok mu nije reč, kao iskra nebeska, rasvetlila srce:
 ,,Krv Sina njegova Isusa Hrista čisti nas od svakoga greha.“[670]
To je bila reč u najbolje vreme, i kao što je već hiljade hiljada umirila i dovela na Hristove grudi, tako je i Banjanovo srce utešila, ali samo za kratko vreme; posle malog zatišja Banjan je opet osetio strahotu greha. Činilo mu se da je počinio neoprostivi greh[671]
i da ga je Bog zauvek odbacio. Setio se Davida kako je sagrešio i bilo mu je oprošteno, ali se ubrzo setio da je David zgrešio protiv zakona, ali on siromah protiv evanđelja i Posrednika, zato što je prodao Spasitelja. ,,Ah, samo je jedan greh koji ne može da bude oprošten“, mislio je Banjan, ,,zar to moram biti ja koji sam ga počinio? O, nesrećni čoveče!“ Ta misao ga je dovodila do ludila. U ušima su mu užasnim glasom odzvanjale reči:
 ,,Znate da je potom odbačen!“ Pored toga, morao je da gleda kako se drugi greju u Božijoj ljubavi i raduju u svom spasenju, iako nisu bili bolji od njega. Divna obećanja Svetoga pisma su svetlela kao sunce, ali ne da njega greju, nego da u njihovoj svetlosti vidi blaženstvo drugih, kojima je Bog milostivo delio blagoslov. Video je da Bog ima u svojim rukama sve slasti kojima daruje svoje izabrane, ali ujedno da na njih dopušta i svakojake nevolje kroz koje bi se ponizili, a ne da bi se predali grehu. Pustio je da padnu: David, Jezekilj, Solomon i Petar, ali ne u pakao, nego da bi ih ponizio i opet učinio srećnima i blaženima. Kroz takvo razmatranje Božije reči Banjan je postao još jadniji, jer je sebe stalno upoređivao sa Judom koji je prodao Hrista i koji nije našao oproštenje.
 Da bi izišao iz tog stanja počeo je da razmišlja o tome da neće biti nikakvog suda, a ukoliko ga bude da mu svakako neće uteći i zato je najbolje da ni o čemu više ne misli. Ali hvala Bogu, Banjan nigde nije mogao da nađe mira svome srcu, već samo u Bogu. Shvatio je da neprijatelj pokušava na sve načine da odvrati duše od Hrista i da ih upropasti, te zato nije prestao da se moli, iako mu je neprestano odzvanjalo u ušima: ,,Kasno je!“ U to vreme mu je u ruke pala knjižica u kojoj je pisalo kako je otpao od Gospoda Frančesko Spijera.[672]
O toj knjižici Banjan govori: ,,Bila je mome umornom duhu kao so na ranu. Svaka reč te knjižice, svaki Spijerov uzdah i sve što je činio – njegov plač, njegove molitve, škrgutanje zuba, njegov užas i borba, malaksalost i umiranje pod moćnom desnicom Gospoda Boga Svevišnjega – bilo je to kao nož i mač za moju dušu.“ Naročito ga je pogodila njegova bolna izreka: ,,Čovek zna početak greha, ali ko će iskazati njegove posledice?“ Više puta ga je Božija reč nežno prizivala Gospodu: ,,Rasuću kao oblak prestupe tvoje, i grehe tvoje kao maglu, vrati se k meni, jer sam te izbavio.“[673]
Ali ga je uvek rušila reč:
 ,,Odbačen je. . . ako je i sa suzama tražio.“ Čudnovato je kako Banjan tako dugo nije mogao da nađe mir svojoj duši. Te borbe su trajale čitavu godinu: tuga, žalost, užas. No s vremena na vreme poneka reč iz Svetog pisma ga je tešila i veselila. Jednom se ohrabrio, i jednom starom hrišćaninu poverio svoju borbu i strah da je sagrešio protiv Duha Svetoga i da misli da ne može da mu bude oprošteno. Umesto da ga iz toga izvede, taj stari hrišćanin je učinio da se Banjan utvrdi u svom očajničkom stanju i tako mu je oduzeo svaku želju da se još nekome povepi.
 Tu nalazimo veliku pouku o tome kako da postupamo sa dušom koja živi u nedoumici i traži Božiju milost. Vinderling (T. Wіnderlіng) kaže: ,,Niko koji nad svojim grehom plače i tuži nije odbačen i zaboravljen od Boga.“
 Jednoga dana Banjanu se učinilo da čuje glas: ,,Zar nećeš da budeš opravdan kroz Hristovu krv?“ ,,Hoću!“ Odgovorio je radosno. Onda je shvatio da mora sa svim svojim jadima da ide Hristu, što mu je bilo teško. Kako da ide onome koga je toliko odbacivao? Misleći tako o Hristu i Njegovim obećanjima, nije nalazio mir i radost u svojoj duši, već tugu i žalost, iako je znao da jedino Gospod može da mu pomogne. Moć njegovog greha mu je zaslepila oči. Satana ga je opet plašio govoreći: ,,Isus bi morao ponovo da dođe radi tebe da plati za toliki greh.“ Sve je to bila samo nevera, ali svaki put u drugom obliku. Prvo nije verovao u Božiju milost, sad mu se opet činilo da Hristova smrt na Golgoti nije dovoljna i za njega. Sopstveni greh mu je izgledao tako veliki da ni Isusova smrt nije bila dovoljno jaka da ga očisti. Tako je Banjan dugo lutao pustinjom ovoga sveta kao brod bez kormila, u sumnji i neveri. Ljuljao se kao čamac na svakom vetru i zanosio se talasima krive nauke, tako da nam istorija njegovog obraćenja služi kao opomena da ne dozvolimo Satani da nas toliko dugo vara, a ko se nalazi u blatu neverovanja i sumnje neka traži pomoć samo u Gospodu.
 Posle tih velikih duhovnih nemira i borbi, Banjan je ipak našao mir u Hristu, i poznao da je konačno spojen sa Isusom. Usled tog spajanja Isusova pravednost je postala njegova pravednost, i Isusove zasluge su postale njegove zasluge. Tada je rekao: ,,Sada mogu da vidim sebe istovremeno i u nebu i na zemlji. U nebu u svom Hristu koji je moja pravednost, a na zemlji u svom telu.“ Tako je dakle borba bila završena. Banjanovo neverovanje i sumnje su prestale, a zavladali su mir, radost i uteha. Sada je trebalo da se utvrdi u svom duhovnom životu.
 On smatra da su dva glavna uzroka njegovih dugih nemira nastala iz sledećih razloga:
 1) Kada je bio izbavljen od jedne napasti nije se ozbiljno i istrajno molio Bogu: ,,Ne uvedi nas u napast!“ Zadovoljavao se trenutnim oslobođenjem, a nije se molio za uklanjanje napasti i iskušenja; velikim gresima treba velika milost. Nije dolazio prestolu Božije blagodati, te je tako ostao bez sile, milosti i pomoći.
 2) Kušao je Boga tražeći znake i čuda, umesto da je kao dete verovao Njegovoj Reči. Banjan se seća tih raznih iskušenja i poteškoća sa zahvalnošću. Bio je u njima isproban i Božija ljubav prema njemu se pokazala kao jaka i moćna, iako je sam bio toliko grešan i jadan. On sam govori: ,,Nisam shvatio dubinu milosti, ljubavi i blagodati pre velikih napasti i iskušenja; velikim gresima treba velika milost. Gde je krivica velika i strašna, tamo se takođe duši javlja velika i silna Božija milost u Hristu Isusu.“
 Kada je 1655. godine napunio dvadeset i sedam godina, bio je primljen za člana Gospodnje crkve u Bedfordu.[674]
Pošto je stupio u crkvu kao punopravni član, doživljavao je naročito veliku radost u Večeri Gospodnjoj, ali Satana je upravo to upotrebio da ga kuša. Kušao ga je tako, da je želeo u svom srcu da Večera Gospodnja ne bude nekima na blagoslov već na osudu. Banjan je kasnije uvideo uzrok te kušnje u tome što on sam nije dolazio na Večeru Gospodnju čistoga srca.
 U to vreme Banjan se razboleo od tuberkuloze. Bolest mu je ukazala na blizinu smrti, te je počeo da ispituje stanje svog duhovnog života. Njegovu osetljivu savest je uznemiravala najveća hladnoća, nemarnost i lenjost u hrišćanskim dužnostima kao i nedostatak ljubavi prema Bogu, Njegovim putevima i Njegovom narodu. Tada se pitao: ,,Zar je to rod tvoga hrišćanstva?“ Strašno se uplašio nad sobom i malo je trebalo da opet sve izgubi. Tada mu je Gospod doviknuo kroz Reč Svetoga pisma: ,,Opravdavaju (se) zabadava – njegovom blagodaću – na osnovu iskupljenja u Hristu Isusu.“[675]
Ta reč ga je dirnula i probudila iz njegove malaksalosti. Kao da je sam Gospod Bog progovorio njegovom uplašenom srcu: ,,Grešniče, zar misliš da ja zbog tvojih greha i tvoje slabosti ne bih mogao da spasem tvoju dušu? Ja gledam na mog Cina, a ne na tebe. Sa tobom ću postupati po Njegovim zaslugama, a ne po tvojim.“ To otkrivenje ga je mnogo utešilo, jer je shvatio da temelj našeg spasenja nije u nama, nego u jedinorodnom Sinu Božijem, sa kojim je Bog potpuno zadovoljan. Spasen samo po milosti! To shvatanje ga je učinilo potpuno srećnim. Od tada je veselo gledao prema svojoj smrti, pošto je postao naslednik Božije slave, i tako pobedio neprijatelja rečima: ,,Smrti, gde ti je pobeda? Smrti gde ti je žalac?“[676]
 Promena koju je Bog učinio sa Banjanom je poboljšala njegovo stanje i postala očigledna vernim i iskusnim hrišćanima u bedfordskoj crkvi. Borbe i napasti kroz koje je prolazio od svog obraćenja za tih dugih pet-šest godina učinile su od dvadesetsedmogodišnjeg Banjana vernog i opreznog hrišćanina, tako da niko nije imao razloga da prezire njegovu mladost.
 Kada su starija braća videla darove koje je Banjan primio od Boga, želela su da on progovori po koju reč na biblijskim časovima, što je bilo na blagoslov prisutnima. Starija braća su ga vodila sa sobom kada su išla da svedoče po okolnim mestima, i tu je Gospod pokazao da je Banjanu mnogo poverio. Kada je to crkva primetila, molila ga je da na javnim bogosluženjima propoveda Hrista. Stotine ljudi je dolazilo izdaleka da sluša njegove propovedi, naročito kada su čuli istoriju njegovog obraćenja i moć kojom ga je Bog pratio. Mnogi su kroz njegove propovedi našli Gospoda.
 U početku Banjan nije mogao da veruje da bi Bog kroz takvog jadnika za kakvoga je sebe smatrao, mogao bilo koga da dovede k sebi, ali mnogi su mu rekli kako su kroz njegove propovedi našli Gospoda. Kad je Banjan uvideo da reči koje izgovara omekšavaju kamena srca i da mnoge suze teku niz obraze grešnika, veoma se obradovao. To mu je bio pravi dokaz da ga je Bog pozvao u službu.
 Tema njegovih propovedi je uglavnom bila njegovo lično iskustvo sa Gospodom. Na početku svojih propovedi bio je kao onaj koji je budio ljude iz sna greha. Propovedao je strogost zakona i veličinu prestupa i greha pod čijim teretom se i sam nalazio. On piše: ,,Kao onaj koji se izvlači iz groba, bio sam poslan da propovedam mrtvima u grehu. Duša mi je još bila vezana lancima, a propovedao sam slobodu onima koji su živeli pod teretom greha. U mojoj savesti je goreo oganj mojih krivica pred kojima sam opominjao slušaoce. Taj teret greha me je često pratio sve do propovedaonice, gde je bio skinut sa mene do završetka propovedi. Posle propovedi koja je bila u potpunoj slobodi duše, moja potištenost i osećanje greha bi mi se opet povratili. Ipak me je Gospod Bog vodio napred svojom silnom desnicom, jer ni moji gresi, ni crni pakao nisu mogli da me zaustave u radu za Gospoda.“
 Tako je Gospod vodio Banjana dve godine. Zašto ga je vodio na tako čudan način? Zašto mu je dao da okusi toliko gorčine, straha, nevolja? Zašto nije oslobodio njegovu savest tereta krivice? Gospod je znao kako treba da postupa sa svojim slugom. Njegove propovedi su bile silne i žive i mnogi su se obratili Bogu. Banjan se tešio velikom ljubaznošću i ljubavlju svojih slušalaca. Ti uspesi u radu su mogli lako da ga dovedu do duhovne oholosti i slavoljublja – zato je milostivi nebeski Otac radije ostavio Banjanovo srce opterećeno i u strahu, da ga ne obuzme oholost koju nikada ne može da upotrebi za svoje oružje. ,,Jer Bog se suprotstavlja oholima, a poniznima daje milost.“
 Posle dve godine Banjan je mogao da propoveda Božiju Reč sa većom radošću i mirom u duši. Propovedao je Hrista veoma vatreno i pokorno se molio Bogu sa velikim strahopoštovanjem da seme Njegove Reči ne padne na neplodno tlo. Za vreme propovedi je osećao naročitu silu i činilo mu se da anđeo Gospodnji stoji iza njega hrabreći ga. Jednom je propovedao da se spasenje prima od Gospoda Isusa bez dela zakona, i usred propovedi je povikao silnim glasom kao u duhu: ,,Ja verujem i osvedočen sam!“
 Ako bi neko od vernih otpao, što se više puta događalo, Banjana bi obuzimala veća tuga nego da mu je rođeno dete umrlo. Za vernog Božijeg slugu je najveća žalost kada njegova ovca iz stada zađe s puta u greh i svet; isto tako kao što je i najveća radost kada se jedna duša obrati i primi Hrista za svoga Gospoda.

Iskustvo u veri

 Banjanovo iskustvo je iskustvo svih vernih propovednika Božije Reči. On kaže: ,,Imao sam želju da odmah propovedam tamo gde sam mislio da bih mogao nešto da učinim za Gospoda. Neke duše su mi naročito ležale na srcu i žarko sam želeo da se one obrate. Takve duše su mi bile date kao plod moga rada. Shvatio sam isto tako da je reč u propovedi donela više ploda nego reč u običnom razgovoru. Kad sam mislio da nisam imao nikakvog uspeha, tada sam najviše postigao. Drugi put sam mislio da ću sve da zadobijem ali nisam zadobio nijednog. Gde god je Gospod počeo da spasava duše tu je i Satana počeo strašno da napada. Više puta, kada je Satana najviše napadao, najviše duša se obratilo Gospodu.“
 Banjan je želeo da propoveda evanđelje na mestima za koja niko nije mario. Kada nije video plod svoga truda mnogo se žalostio. U tom radu je došao do raznih iskušenja. Nekad ga je Satana nagovarao: ,,Nemoj da uzmeš taj tekst za propoved jer te on osuđuje. Sam si sagrešio protiv njega.“ Kada je ipak govorio o tom tekstu, Satana ga je opet nagovarao da mimoiđe one stroge istine jer će govoriti protiv sebe. Gospod ga je i u tome sačuvao tako da bi radije umro nego da izvrće istinu Božije Reči. Kada je bio kušan da samoga sebe uzvisi, Gospod mu je oduzimao svu radost. Jednom je propovedao sa naročitim žarom. Posle propovedi prijatelji su mu rekli da je divno propovedao, na šta je on odgovorio: ,,Ne treba o tome da mi govorite, jer mi je to Satana već rekao još pre nego što sam sišao sa propovedaonice.“


Protivnici Božije istine

 Banjan je imao mnogo protivnika, naročito među sveštenicima državne crkve i među lekarima, koji su ga mrzeli. Brzo su potekle za njim svakojake glasine i strašna ogovaranja – da je tajni jezuita, da je fanatik, vračar i preljubnik. Govorili su da ima dve žene i druge koještarije. Banjan se radovao što lažu protiv njega radi imena Gospodnjeg i govorio da su njihove kletve njegova slava. Gospod je dozvolio da sve to dođe na Njegovog slugu, zato što je želeo da ovaj bude živ i veran radnik u Njegovom vinogradu, a ne tek mrtvo zvono koje zaludno zvoni. Tako je prolazio Banjanov život sve do 1660. godine kada je Engleska postala kraljevina. Tada je bilo zabranjeno svim crkvama, osim državne, da se okupljaju i održavaju bogosluženja. Banjan se kao siromašni propovednik sastajao sa svojim vernicima po raznim skrivenim mestima utvrđujući ih u veri i istrajnosti na Gospodnjem putu.


Banjan u zatvoru

 To nije dugo potrajalo. Dvanaestog novembra 1660. godine, Banjan je pozvan u Samsel da propoveda. Dok se molio došao je stražar i odveo ga pred sudiju Vingejta (Wіngate), koji je pitao stražara šta je Banjan radio kad ga je uhapsio. Kada je stražar odgovorio da se molio Bogu, sudija je odgovorio:
 – Zašto se ne bavite svojim zanatom jer je to što sada radite zabranjeno zakonom? – Tada je potekao sledeći dijalog:
 – Cilj moga propovedanja je da budim ljude na dobra dela, da ostave greh i da se drže Hrista, inače će propasti. Ovo činim dragovoljno; bavim se svojim zanatom i uz to propovedam Božiju Reč – odgovorio je Banjan.
 – Ja ću učiniti kraj vašim skupštinama – rekao je sudija ljutito.
 Kada je sudija hteo da pusti Banjana pošto su mnoga braća htela da plate kauciju, on je to odbio jer je sudija napomenuo da i pored toga, ne bi smeo da propoveda Božiju Reč. Tada je u sudnicu ušao neki dr Lindejl (Lіndale) i upitao Banjana odakle mu pravo da propoveda. Banjan je odgovorio:
 – Svaki hrišćanin je dužan da služi onim darovima koje je od Boga primio.
 – Čitao sam da je neki Aleksandar kotlar (Banjan je takođe bio kotlar), učinio mnogo zla i sa kojim su apostoli imali mnogo nevolja – rekao je dr Lindejl.
 – I ja sam čitao o mnogim farisejima i zakonicima koji su svoje ruke umrljali Hristovom krvlju – uzvratio je Banjan.
 – Vi ste takav zakonik – reče Lindejl – jer se dugo molite samo da biste ulovili udovičke domove.
 – Kad biste vi dobijali za svoje propovedi i molitve onoliko koliko ja dobijam, ne biste imali toliko bogatstvo.

Banjan odgovara pred sudom

 Tada su odveli Banjana u bedfordski zatvor. Banjan je odbio sve ponude od braće da polože otkupninu za njega, jer je znao da Bog želi da bude u zatvoru. Saslušavanje je trajalo sedam nedelja. Optužba protiv Banjana je bila sledećeg sadržaja: Sa satanskom namerom se udaljavao od svih bogosluženja, te je sam održavao mnoge nezakonite sastanke i time stvarao nemir u kraljevini, što se protivi kraljevskoj naredbi. Sudski službenik je pročitao optužbe i upitao Banjana šta ima da kaže.
 – Što se tiče prve tačke u optužbi, moram da naglasim da sam marljivo odlazio u Crkvu Božiju. Po milosti Božijoj član sam Crkve kojoj je glava Hristos – rekao je Banjan.
 Da li odlazite u crkvu na bogosluženje? Znate šta ja mislim, u crkvu koja je zakonom priznata – pitao je predsednik suda Kilin (Keelіn).
 – Ja tamo ne idem.
 – Zašto?
 – Zato što to Božija Reč ne naređuje.
 – Ali zapoveđeno nam je da se molimo Bogu.
 – Da, ali ne iz knjižice – iz molitvenika.
 – Nego kako?
 – Duhom – kao što apostol kaže: ,,Moliću se Bogu duhom, ali moliću se i umom.[677]
 – Mi možemo da se molimo duhom i umom iz molitvenika.
 – Molitve u molitveniku su napisali ljudi, i one nisu pobuđene u našim srcima Svetim Duhom. Apostol ne kaže: ,,Moliću se duhom i umom iz molitvenika.“ – Odgovorio je Banjan. Tada je drugi sudija progovorio:
 – Šta mislite da je molitva? Da li mislite da je to izgovaranje nekoliko lepih reči pred ljudima?
 – O, ne! Ljudi mogu nešto lepo i značajno da kažu, a ipak da se pri tom ne mole, – rekao je Banjan. – Ko se moli Bogu taj izliva svoje srce pred Njim kroz Isusa Hrista i želi samo ono što mu Duh Sveti pokaže u srcu za potrebno. A to se čini bez molitvenika.
 – Ko može da zna da li vi nešto ne napišete na papir pre nego što se sastanete, a zatim to čitate pred narodom?
 – To nije naš običaj.
 – Ali ipak je potrebno da se upotrebljavaju molitvenici i crkveni običaji. Šta imate protiv molitvenika?
 – To što nije određeno u Svetom pismu da se iz njega moli. Molim vas, pokažite mi jedno mesto u Svetom pismu gde se preporučuje da se molimo iz molitvenika i ja ću odmah početi da se molim iz njega.
 Izneli su zatim još mnogo takvih neosnovanih optužbi i rugali mu se govoreći da ga je Satana zaslepio. Kilin je zapovedio da mora da ostavi propovedanje, jer je to dužnost sveštenika koji su po zakonu postavljeni, a on treba da se drži svog kotlarskog zanata i da se ne meša u svešteničku službu. Osuda je glasila: Moraćete ponovo u zatvor na tri meseca, pa ako ni posle toga ne budete hteli da idete u crkvu, i ako ne budete prestali sa propovedanjem, bićete proterani iz zemlje, a mogli biste i glavu da izgubite.“
 Posle tri meseca u zatvoru ga je posetio sudija Kub (Coob) koji je nastojao na lep način da ga nagovori da se pokori crkvenim i državnim zakonima, jer bi inače mogao da nastrada. Banjan je na to odgovorio:
 – U svemu ću se vladati kako to dolikuje pravom građaninu i vernom hrišćaninu.
 – Kralj vam zapoveda da ne održavate nikakve tajne sastanke, jer je to protiv zakona koji je od kralja, a kralj je od Boga postavljen, pa bi zato trebalo da poslušate, jer ćete se inače protiviti Božijoj naredbi.
 – Apostol Pavle je u svoje vreme priznavao vlast jer je od Boga postavljena, pa je ipak često bio zatvaran od nje, a na kraju i pogubljen. Gospod Isus je takođe priznao da Pilat ima vlast od Boga kao sudija, pa ga je ovaj ipak predao na smrt. Ima dva puta koji vode poslušnosti zakonu. Prvi je: ,,činiti što zakon zahteva“, drugi je: ,,trpeti ono što vlast sa mnom čini.“ Tako su radili Gospod i svi apostoli.


Život i rad u zatvoru

 Banjan je našao milost kod čuvara zatvora, kao Josif u Egiptu. Prijatelji su mogli često da ga posećuju i sam je mogao više puta da ide kući. Progonstva vernika su bila sve žešća, a žrtve inkvizicije su punile zatvore tako da je sa Banjanom u ćeliji bilo i do šezdeset ljudi koji su bili zatvoreni zbog svoje vere. Banjan im je radosno propovedao i hrabrio ih u Gospodu. Uz to je pisao knjige koje su svetu donele više blagoslova nego da mu je bilo dozvoljeno da propoveda u najvećim engleskim crkvama. U zatvoru je napisao „Sveti Grad“[678]
, „Ponašanje hrišćanina“[679]
, „Vaskrsenje mrtvih“[680]
, „Neizmerna milost najvećem od svih grešnika“[681]
i njegovo najveće delo „Put Hrišćanina“.[682]


Sloboda vere

 Tako je Banjan proveo dvanaest godina u zatvoru. Za to vreme engleski zatvori su bili puni vernih ljudi. Umrlo ih je više od 8.000 po zatvorima. Za vreme progonstva, najhrabriji su bili Kvekeri koji nisu prestali da se okupljaju i pored svih pa i najstrožijih zabrana.[683]
Iznenada je došao kraljevski proglas 1672. godine koji je glasio: „S obzirom da ni posle 12 godina sva nasilna sredstva nisu uspela, izdajem kraljevski proglas slobode svim veroispovestima. Svi zatvorenici koji su po zatvorima zbog verskih optužbi među kojima je i Banjan, puštaju se na slobodu.“
 Banjan piše o zatvoru, kako je to bilo vreme Božijeg blagoslova, mesto Božije prisutnosti u kome je svuda osećao blizinu njegovog Gospoda.


Banjan na slobodi

  Čim je Banjan oslobođen, bio je izabran i rukopoložen za starešinu bedfordske crkve. Svoj posao je obavljao savesno, propovedajući evanđelje i posećujući bolesne. Bogosluženja su uvek bila dobro posećivana. Kad je boravio u Londonu, okupljalo se i do 1.200 ljudi da čuju njegove propovedi koje je držao u 7 ujutro. Među njegovim slušaocima nalazio se i učeni bogoslov Ouen (Owen) kome je kralj Karlo II jednom rekao: „Ne mogu da shvatim kako vi tako visokoobrazovan čovek slušate propovedi neškolovanog kotlara?“ Ouen je odgovorio: „Kad bih ja imao takvu nadarenost i veštinu propovedanja kao taj kotlar, rado bih se odrekao sve svoje učenosti.“


Završetak Banjanovog blagoslovenog života

 Dugogodišnji boravak u zatvoru je narušio njegovo zdravlje. Godine 1688. je bio ozbiljno bolestan. Čim se malo oporavio pošao je da pomiri nekog sina i oca koji je umirao. Otac je na samrti oprostio svom sinu koji je živeo u Londonu. Banjan je tada poneo radosnu vest očevog pomirenja sinu, a na putu je pokisao, prehladio se i ostao kod svog prijatelja Stradvika (Strudwick). Groznica je trajala deset dana i umro je 31. oktobra 1688. u šezdesetoj godini života.
 Banjan je ovako gledao na svoj život: „Od sveg straha najbolji je taj koji je učinjen Hristovom krvlju, a najslađa radost je ta koja je pomešana sa uzdisanjem za Hristom. Blaženo je biti na kolenima pred Bogom, i imati Hrista u naručju. Nadam se da nešto znam od toga. Do danas poznajem sedam nepravdi u svom srcu:


 1) Sklonost ka neverovanju,
 2) Zanemarivanje ljubavi i milosti kako nam je Hristos pokazuje,
 3) Uzdanje u delo zakona,
 4) Rastresenost i hladnoća u molitvi,
 5) Zaboravljanje onoga za šta se molim,
 6) Sklonost ogovaranju,
 7) Ništa ne mogu da učinim što mi Bog zapoveda, a da se tome ne protivi moja zla priroda.

 ‘Želeći dakle da činim dobro, nalazim da za mene važi zakon – da je zlo u meni.’[684]
Ovo neprestano vidim, osećam i žalostim se, jer sam njima okružen, ali preko svega toga, Božija mudrost upravlja da mi sve bude na dobro; stoga:


 1) Podstiče me na to da se gadim na samoga sebe,
 2) Čuva me da ne verujem svome srcu,
 3) Pokazuje mi nedostatak moje telesne pravednosti,
 4) Uči me da se molim Bogu,
 5) Pokazuje mi potrebu za obazrivošću i trezvenošću,
 6) Opominje me da tražim pomoć od Boga kroz Gospoda Isusa Hrista, da me On provede kroz ovaj svet.

 Tako je o sebi mislio Džon Banjan. Poznavao je sebe po Božijoj milosti, a poznavao je i svoga Spasitenja.


Banjanovo potomstvo

 Od šestoro dece koje je imao sa prvom ženom, ostalo mu je troje: Tom, Džozef i Sara. Tom je četrdeset pet godina bio član bedfordske crkve gde je više puta i propovedao. Bila mu je poverena đakonska služba. Bio je dobro cenjen zbog ozbiljnosti u svojoj pobožnosti. Poslednji put se spominje ime Banjan u Bedfordu uz ime njegove praunuke Ane koja je umrla u starosti od sedamdeset šest godina, 1770. Džozef se nastanio u Notingamu, oženio se u bogatu porodicu i stupio u državnu crkvu. Njegov poslednji potomak je bila gđa Senegar koja je kao verni član baptističke crkve umrla 1847. godine. Tako je nestalo Banjanovog potomstva, samo nam on svojim primerom u neumornom radu za Gospoda, u veri i predanju Gospodu, svetli kao zvezda danica.
 ,,Zato, dakle, i mi kad imamo oko sebe toliki oblak svedoka, odbacimo svaki teret i greh koji nas lako zapliće, strpljivošću trčimo trku koja nam predstoji, gledajući na Isusa, začetnika i usavršitelja vere.“[685]

POČETAK

________________________________________________________________

THE PILGRIM'S PROGRESS by John Bunyan
LSVTM 2020
________________________________________________________________



[654]

„Neizmerna milost najvećem od svih grešnika“ – (Based on: „Grace abounding“)

[655]

Ef. 2:2

[656]

2. Tim. 2:26

[657]

Jov 21:14

[658]

Jez. 33:11

[659]

Jer. 2:25, 18:12

[660]

Jovan 15:5

[661]

Psa. 42:1, 2

[662]

Izgleda da su Renteri bili jedan ogranak takozvanih ,,familista“ koji su postali od nekog Nikolaja Niklasa koji je došao iz Minstera u Holandiju, a zatim u Englesku, gde je osnovao ,,Zajednicu ljubavi,“ (familia amoris), koja je zapala u svakojake fantazije i kroz celo stoleće stvarala nemir po Engleskoj.

[663]

1. Kor. 12:8, 9

[664]

1. Sam. 15:26, 16:14

[665]

Isa. 57:20

[666]

Rim. 8:38, 39

[667]

Jer. 3:4

[668]

Džon Giford (John Gіfford) je u svoje vreme bio oficir u kraljevskoj vojsci. Učestvovao je u jednoj pobuni protiv parlamenta, zbog čega je bio sa još jedanaestoro drugih osuđen na smrt. Sestra ga je izbavila iz zatvora, i posle mnogo grešnih dela upoznao je Hristovu moć koja ga je očistila od svih njegovih bezbožnosti, i bio izabran za propovednika Božije Reči, koju je u sili Božijeg Duha slobodno propovedao.

[669]

Jev. 12: 16,17

[670]

1. Jovan. 1:7

[671]

Marko 3:28, 29

[672]

Frančesko Spijera je bio italijanski advokat koji je doživeo Božiju milost u Hristu Isusu. Bio je vatreni branitelj Božije istine tako da se kroz njegov uticaj podigla divna crkva vernog naroda u Citadelu. Kada je papa Paul III po savetu kardinala Karafija odredio 1542. godine inkviziciju koja je sa velikom silom počela da proganja, baca u zatvor i ubija sve koji su bili probuđeni Božijom istinom i čitali reformatorske spise, te su se zbog tih progonstava i nevolja mnogi uplašili i odrekli vere u Hrista Isusa, među njima je bio i Spijera. I pored toga što je znao koliko je to veliki greh i da jedino u Hristu može da nađe milost i oproštenje, ipak je svojevoljno odbijao traženje Boga i njegove milosti, protivio se Svetom Duhu, živeći u svom otpadu u užasnom jadu i očajanju, te je najzad bez mira i pomirenja sa Bogom otišao na svoje mesto kao izdajnik Juda. Tako strašan završetak čoveka otpadnika mnoge je uplašio i učvrstio u veri u Gospoda Isusa.

[673]

Isa. 44:22

[674]

Crkva u Bedfordu je bila sastavljena jedino od vernih. Njen propovednik je bio g. Giford koji je pre svoje smrti napisao svojoj crkvi jednu poslanicu punu mudrosti i pravog bratskog strpljenja. U toj poslanici on opominje crkvu da za članove prima samo verne i Bogu odane duše koje su u zajednici sa svojim Spasiteljem. Članovi moraju čvrsto obećati da će po Božijoj milosti da žive u ljubavi i da će potpomagati dragu crkvu u svakom pogledu. U tu crkvu je dakle Banjan stupio kao član i bio kršten od samog g. Giforda koji se ubrzo posle toga (21. avgusta 1656.) preselio u večnost, Gospodu. Banjan je stupio u crkvu sa potpunim predanjem i celog svog života istrajao u Gospodu objavljujući svakome Njegovu milost.

[675]

Rim. 3:24

[676]

1. Kor. 15:55

[677]

1. Kor. 14:15

[678]

„The Holy City“

[679]

„Christian Behaviour“

[680]

„Resurrection of the dead“

[681]

„Grace Abounding to the Chief of Sinners“

[682]

„Pilgrim’s Progress“

[683]

U jednom mestu su zatvorili sve muške članove jedne crkve Kvekera da bi sprečili njihova okupljanja na bogosluženja. Tada su se okupile same žene da održavaju službe, a kada su i njih zatvorili njihova deca su počela da se sastaju moleći Gospoda za milost i istrajnost u veri.

[684]

Rim. 7:21

[685]

Jev.12:1, 2


POČETAK
Picture
PDF
Ћирилица