JEDANAESTA LEKCIJA

Svedočenje

Svedočanstvo crkve

Vetar može lako da ugasi sveću koja stoji sama. Pa čak da je vetar i ne ugasi, svetla će ipak na kraju nestati. Ako to svetlo želimo da uvećamo i produžimo, moramo stalno i sve više sveća da palimo. Pretpostavimo da zapalimo deset sveća, sto sveća, pa i hiljadu; svetlost će se tada produžiti. Tako bi trebalo da bude i sa svedočanstvom crkve.

Žalosno je što svetlost i svedočanstvo prestaju sa nekim pojedincima. Dok bi s jedne strane crkva trebalo da se razmnožava iz pokolenja u pokolenje, dotle je s druge strane mnogo ljudi koji su bez potomstva. Neka se ne desi da se Isusovo svedočanstvo zaustavi na nekim novim vernicima. Sveća bi trebalo da gori sve dok ne izgori; isto tako bi svedočanstvo čoveka trebalo da se nastavi do njegove smrti. Ako svetlost sveće treba da se produži, onda pre nego što sasvim izgori, sveća treba da zapali drugu sveću. Ako se pali sveća za svećom, svetlost će sve više sijati sve dok ne prekrije čitav svet. Takvo je svedočanstvo crkve.

Novi vernici moraju da se uče kako da svedoče za Gospoda; u protivnom, evanđelje će da se zaustavi na njima. Već si spasen; imaš život i tvoja svetlost je upaljena. Ali ako ne zapališ druge pre nego što ti sam dogoriš, onda je s tobom odista svršeno. Trebalo bi da dovedeš mnoge Gospodu da Ga ne bi ugledao praznih ruku.

Ranije sam rekao da ako vernik ne otvori svoja usta da prizna Gospoda u toku prve godine svoga spasenja, on ih verovatno nikada neće otvoriti čitavog svog života. Ja to danas želim da ponovim. Ako čovek ne svedoči za Gospoda u prvom ushićenju svoje vere, on verovatno nikada neće svedočiti celog svog života. Ukoliko mu Gospod ne podari veliku milost ili mu ne da moćno probuđenje, najverovatnije je da nikada neće svedočiti za Njega niti dovesti duše Hristu. Kakva je nada u mladim vernicima ako ne mogu da svedoče za Gospoda i zapale druge ljude kada isprva prime tako veliku ljubav, tako moćnog Gospoda, tako ogromno spasenje i tako veliko oslobođenje?

Ako novi vernik ne otvori svoja usta u toku prve godine, teško da će moći da ih otvori kasnije. Zato nam je dužnost da uputimo svakog pojedinog novog vernika da počne sa svedočenjem tokom prve ili druge nedelje svoga spasenja. U tome moramo da budemo odlučni. Ako čekamo, moglo bi da bude suviše kasno.

Nastavimo sa ilustracijom o sveći. Kada je Sin Božiji došao na zemlju, zapalio je nekoliko sveća; kasnije je zapalio još jednu u Pavlu. Otada je crkva za vreme dve hiljade godina nastavila da gori od sveće do sveće. Neke sveće mogu da upale desetine i stotine drugih sveća. Mada prva sveća dogori — druga i dalje gori. Mnogi bi mogli čak i da žrtvuju svoje živote da bi tebe zapalili. Mi ne očekujemo da vidimo da se taj plamen ugasi u tebi. Mi od svih vernika očekujemo da ispune svoju dužnost u spasavanju duša. Idi i svedoči za Gospoda. Dovedi duše Hristu. Neka svedočanstvo na zemlji svetli bez prestanka.

Značenje svedočenja

U Pismu postoje brojni stihovi koje bismo hteli naročito da razmotrimo i koji su citirani u predstojećim odlomcima. Prva grupa, koja se sastoji od dva odlomka, reći će šta to znači svedočiti za Gospoda.

,,Jer ćeš mu biti svedok pred ljudima za ono što si video i čuo“ (Dela 22:15). Gospod je kroz Ananiju tim rečima progovorio Pavlu. Šta god si video i čuo, svedočićeš svim ljudima. Tako je tvoj prvi osnov za svedočenje gledanje i slušanje. Ne možeš svedočiti o onome što nisi video i čuo. Preimućstvo koje je Pavle imao, drugi ljudi nisu imali — on je lično čuo i video Gospoda. Svedočio je o onome što je video i čuo.

,,I mi gledasmo i svedočimo da je Otac poslao Sina spasitelja sveta“ (1. Jovan. 4:14). Ovo nam govori o tome šta je svedočenje. Svedočimo o onome što smo videli. Hvala Bogu — nedavno si uzverovao u Gospoda. Sreo si Ga, uzverovao si u Njega i primio si Ga. Sada si otkupljen, oslobođen si od greha, i pošto si primio oproštenje, imaš mir sa Bogom. Znaš koliko si srećan otkako si uzverovao — to je sreća za koju pre nikada nisi znao. Ranije te je teret greha veoma pritiskao, no danas, hvala Bogu, taj teret se otkotrljao. Dakle, ti si onaj koji je video i čuo. Šta bi sada trebalo da uradiš? Trebalo bi da istupiš sa svedočan-stvom. To ne znači da bi trebalo da budeš propovednik ili da ostaviš posao i budeš punovremeni radnik. To samo znači da bi trebalo da svedočiš svojim prijateljima, rođacima i poznanicima, o onome što si video i čuo. Trebalo bi da pokušaš da dovedeš duše Gospodu.

Kako svedočiti

Dva gore navedena odlomka iz Pisma sačinjavaju grupu koja pokazuje šta znači svedočenje. Sada ćemo se okrenuti drugoj grupi — grupi od četiri tačke, koje će nam reći na vrlo jednostavan način šta je svedočenje.


1. Govori u gradu — žena Samarjanka

U Jovanovom evanđelju 4. poglavlju, žena Samarjanka se srela sa Gospodom koji je od nje zatražio vode. Kada je to učinio, Gospod se okrenuo i ponudio joj živu vodu bez koje niko ne može da živi i da bude zadovoljan. Onaj koji pije vodu iz bunara, opet će ožedneti. Bar onoliko puta koliko je neko žedan, toliko će puta i piti. Nikada nećeš biti zadovoljan, tako da ćeš morati opet da piješ. Ono što svet nudi može da zadovolji za neko vreme, no pre ili kasnije, žeđ će se povratiti. Samo izvor koji teče iznutra može zauvek da zadovolji. Samo to unutarnje zadovoljstvo može da oslobodi ljude od onoga što svet zahteva.

Pošto je Gospod Isus pokazao ženi Samarjanki ko je On, žena je ostavila svoj krčag za vodu — nešto što joj je dotada bilo najvažnije — i otišla u grad da kaže: ,,Dođite, vidite čoveka koji mi reče sve što sam učinila; da nije to Hristos?“ (stih 29). Ovde imamo pravi primer svedočenja.

Ta žena je bila udata pet puta, ali je još uvek bila nezadovoljna. To je kao pijenje vode – morala je stalno iznova da pije. No toga dana Gospod joj je rekao da On ima živu vodu koja zaista zadovoljava. Pošto je upoznala tako velikog Spasitelja, nije ni čudo što je ostavila svoj krčag za vodu i svedočila po gradu. Prvo što je učinila bilo je da svedoči za Hrista.

Šta je posvedočila? Rekla je: ,,Vidite čoveka koji mi reče sve što sam učinila“ (stih 29). Ona je učinila mnogo štošta; nešto je bilo poznato ljudima a nešto nepoznato. Bojala se da kaže ljudima sve što je učinila; no Gospod je sada baš to učinio. Dakle, svedočila je da se tu nalazi čovek koji joj je rekao sve što je ikada učinila — ono što je samo ona znala. Da nije to Hristos? Dozvolite mi da vam kažem: Čim je ugledala Gospoda, ona je progovorila. Biblija kaže: ,,A mnogi Samarjani iz onoga grada poverovaše u njega zbog reči ove žene“ (stih 39).

Ovde možemo da zapazimo nešto: Svako ima potrebu da svedoči — da kaže svoju priču. Pošto je Gospod spasao tako velikog grešnika kao što si ti, možeš li da držiš zatvorena usta i ne svedočiš? Spasitelj me je spasao; ne mogu a da ne otvorim usta i priznam Ga. Iako ne mogu da objasnim zašto, ja bar vidim da je to Bog, to je Hristos, to je Božiji Sin, to je Spasitelj koga je Bog odredio. Takođe mogu da vidim i da sam grešnik spasen po milosti. Sve što se traži od mene jeste da izrazim svoje osećanje. Ja možda ne mogu da kažem šta se desilo, ali svi vi možete da vidite kako sam se veoma promenio. Ne znam kako se to desilo — ja, koji sam ranije sebe smatrao za dobrog čoveka, danas vidim sebe kao grešnika. Ono što nisam smatrao grehom, Gospod mi je na to ukazao kao na nešto što je grešno. Sada znam kakav sam čovek. U prošlosti sam učinio mnogo toga što nikome nije bilo poznato; ponekad čak ni sam nisam bio svestan onoga što činim. Mnogo sam grešio, ali nisam bio svestan te grešnosti. Ali, dođe Čovek koji mi je rekao sve što sam ikada učinio. On mi je rekao ono što nisam ni znao, baš kao i ono što sam znao. Moram da priznam da sam dotakao Spasitelja. To mora da je Hristos — On jedini može da spase.

Ko god je video sebe kao grešnika, svakako da ima svedočanstvo. Onaj koji je video Spasitelja —dobar je svedok. Ne zaboravi — pošto je srela Gospoda, ova Samarjanka je dala svoje svedočanstvo u roku od jednoga sata. Nije čekala nekoliko godina, dok se vrati sa sastanka probuđenja. Ne, čim se vratila kući posvedočila je za Gospoda.

Ispravno je da čovek neposredno posle svoga spasenja kaže drugima šta je video i razumeo. Nema potrebe da se drže velike rasprave; sasvim je dovoljno reći samo ono što znaš. Jedan može da kaže: ,,Pre nego što sam uzverovao u Gospoda noću nisam mogao da spavam, ali sada mogu. Bio sam potišten, ali sada se osećam dobro bez obzira šta se dešavalo sa mnom. Drugi bi mogao da kaže: ,,Ranije nisam mogao da jedem, ali sada mogu.“ Sve što treba da učiniš, jeste da izneseš tu činjenicu. Ne treba da govoriš o onome što ne znaš.

Braća i sestre bi trebalo da se uče da ne govore suviše. Nemoj govoriti više nego što razumeš, da ne bi podstakao prepiranje. Zbog onoga što si doživeo, postavi se među ljudima kao živi svedok; protiv toga niko ništa ne može da kaže.


2. Svedočenje kod kuće — besomučni

U Marku 5:1-20 nalazimo čoveka koji je na strašan način bio zaposednut nečistim duhom. Rezao se kamenjem i niko nije imao silu da ga pripitomi. Kidao je lance kojim su ga vezivali i lomio okove. Boravio je u grobnicama i ljudi se nisu usuđivali da tuda prolaze, ali Gospod je isterao nečistog duha iz čoveka. Ovaj je hteo da prati Gospoda, ali Gospod mu je rekao: ,,Idi kući svojima i javi im šta ti je učinio Gospod i kako se smilovao na tebe“ (stih 19). Ako ispričaš o velikim stvarima koje je Gospod učinio za tebe, to je svedočenje za Gospoda.

Ovaj besomučni nije mogao da živi u kući, nego u grobnicama. Grob je mesto za mrtvaca; tako je ova živa duša boravila na mestu za mrtvace. Kada je Gospod zapovedio nečistim duhovima da iziđu iz čoveka, nečisti duhovi ,,uđoše u svinje, i navali krdo niz strmen u more, oko dve hiljade, i udaviše se u moru“ (stih 13). Ono što je taj čovek podneo od demonske sile dve hiljade svinja nije moglo da podnese. Nije ni čudo što se rezao kamenjem, jer ko može da padne u ruke demonima a da se ne poreže? U slučaju žene Samarjanke vidimo osobu koja je tražila zadovoljstva sveta, ali u ovom slučaju pred nama se nalazi pobesnela osoba. Gospod je spasao tog čoveka i poslao kući da kaže svojoj porodici kakve je velike stvari Gospod učinio za njega i kakvu mu je milost ukazao.

Kad primiš milost, trebalo bi da obavestiš svoju porodicu, svoje susede i svoju rodbinu o tome da si spasena osoba. Kaži im kakve je velike stvari Gospod učinio za tebe, kao i to, kako si uzverovao u Njega. Iznesi im činjenice i posvedoči im istinu. Tako ćeš zapaliti želju u drugim ljudima i dozvoliti da se Gospodnje spasenje nastavi.


3. Objavljuj u sinagogama — Saul

,,Nekoliko dana proveo je sa učenicima koji behu u Damasku. I odmah je propovedao Isusa po sinagogama — da je on Sin Božiji. A svi koji su slušali divili su se i govorili su: nije li to onaj koji je u Jerusalimu upropastio one koji prizivaju ovo ime, i zar nije ovamo došao da ih svezane povede pred prvosveštenike (Dela 9:19b-21). Reč ,,odmah“ na grčkom zvuči vrlo snažno. Apostol Jovan nam kaže da je svaki koji veruje da je Isus Sin Božiji rođen od Boga. Pošto je ugledao svetlost, Saul je bio u trenutku spasen. Ali kada je doveden u grad Damask, nije video i fizički je bio veoma slab. Pošto ga je Ananija krstio, primio je hranu te ojačao. Nekoliko dana kasnije objavio je u sinagogama da je Isus Sin Božiji. Zato što je bio član Sinedriona, ovakav korak je stvorio probleme. Jevrejski Sinedrion je bio sastavljen od sedamdeset članova od kojih je on bio jedan. Iz Jerusalima je sa sobom poneo prvosveštenikova pisma sa nalogom da veže sve one koji su verovali u Gospoda Isusa i da ih pošalje prvosvešteniku. Sada, pošto je i sam primio Gospoda Isusa, šta je trebalo da uradi? Ranije je došao da veže one koji su prihvatili Gospoda; sada je i sam bio svezan, ali umesto da beži da bi spasao svoj život, ulazio je u sinagoge i dokazivao ljudima da je Isus Sin Božiji.

Dakle, prvo što bi čovek trebalo da učini kad primi Gospoda, jeste da svedoči za Gospoda. Kad su se Saulove oči ponovo otvorile, ugrabio je prvu priliku da posvedoči da je Isus Sin Božiji. Dozvolite mi da vam kažem: svaki koji veruje u Gospoda Isusa trebalo bi baš to da čini. Većina nevernika koja je čula za ime Isusovo, ili čitala o njemu u istoriji, smatra Ga za Isusa iz Nazareta. Svet priznaje da je Isus postojao, ali da je samo jedan među milijardama. Drugim rečima, u njihovim očima Isus je bio samo jedan od mnogih; iako se dosta razlikovao od drugih, još uvek je bio običan čovek. Ali čekaj dok nevernik jednoga dana primi svetlost i oči njegovog srca se otvore. Tada prima otkrivenje i otkriva činjenicu da je Isus Sin Božiji. Mogao bi čak i posle ponoći da odjuri kući svoga prijatelja i kaže mu da je našao Božijega Sina kome je ime Isus.

Silno je to naći među ljudima jednoga koji je Sin Božiji. To je jedno ogromno otkriće. Svakako da ga ne bi trebalo olako uzeti. Među milijardama ljudi koji su živeli proteklih nekoliko hiljada godina ti si našao jednoga koji je Sin Božiji. Da li je to nešto beznačajno?

Eto čoveka, Pavla, putuje na leđima jedne životinje i smera smrt svima koji su verovali u Isusovo ime. Ali kada je pao s nje i ustao, ulazio je u sinagoge i objavljivao da je Isus Sin Božiji. Dozvolite mi da vam kažem: ukoliko Pavle nije bio umno poremećen, mora da je video viziju. Mora da je primio otkrivenje. Od milijardi ljudi koji su živeli na ovoj zemlji, on je izdvojio jednoga koga je objavljivao kao Sina Božijeg. I novi vernici bi trebalo da iziđu i objave da su se upoznali sa Božijim Sinom, isto tako kao i Pavle.

Može li čovek da bude spasen i da mirno sedi kao da se ništa nije dogodilo? Može li da veruje u Gospoda Isusa i da time ne bude jako iznenađen? Sumnjam da to može bilo ko, jer je došao do ogromnog otkrića — najizvanrednijeg od svih ostalih: Isus iz Nazareta je Sin Božiji! Uopšte me ne bi iznenadilo ako zakuca na vrata svoga prijatelja posle ponoći. Zaista, trebalo bi da se popne na vrh planine i glasno objavi tu vest, ili da ode na morsku obalu i proglasi da je Isus iz Nazareta Sin Božiji! Nijedno drugo otkriće nema sličnosti sa ovim. Čak kada bi se sva svetska otkrića stavila zajedno, još uvek bi bila daleko iza ovoga. Zaista smo otkrili Sina Božijeg. Kako je to veličanstveno!

Pretpostavimo da vladar, predsednik, maršal ili car putuje inkognito, ali ga ti prepoznaš jer imaš dobro oko. Oduševljen si zato što si došao do velikog otkrića. Sin Božiji takođe putuje inkognito, ali mi smo ga otkrili. Isus iz Nazareta je Sin Božiji. To je divna stvar. Zbog toga, kada je Petar priznao Gospoda da je Sin živoga Boga, Gospod Isus mu je rekao: ,,Jer ti to ne otkri telo i krv, nego Otac moj koji je na nebesima“ (Matej 16:17b). Kad On putuje inkognito, niko Ga ne prepoznaje osim onih kojima Ga Otac otkriva.

Zato, novi vernici, nemojte nikada smatrati svoju veru za malu stvar. Zašto hrišćanstvo podvlači veru? Zato što ona prevazilazi sve što svet ima. Uzverovao si. Kako je vera koju poseduješ divna! Možeš da vičeš i objavljuješ svuda — na ulici, u sinagogi ili na mestima gde se sastajete da si pronašao Isusa iz Nazareta i da je On Sin Božiji. Tvoj brat Pavle je baš to isto činio. Ako shvatiš šta si našao i ti ćeš činiti isto. Isus iz Nazareta je Sin Božiji. Kako je to divna i neizrecivo slavna činjenica!


4. Lično svedočenje

Andreja, brat Simona Petra, beše jedan od one dvojice što su čuli od Jovana i pošli za Isusom. Ovaj nađe prvo svoga brata Simona i reče mu: našli smo Mesiju, što prevedeno znači: Hrista. Dovede ga Isusu. Isus ga pogleda i reče: ti si Simon sin Jovanov, tebe će nazvati Kifa, što znači Petar. Sutradan htede da iziđe u Galileju, i nađe Filipa. I reče mu Isus: hajde za mnom. A Filip beše iz Vitsaide, iz grada Andrejina i Petrova. Filip nađe Natanaila i reče mu: našli smo onoga za koga pisahu Mojsije u zakonu i proroci, Isusa sina Josifova iz Nazareta.

Jovan 1:40-45

U ovom četvrtom odlomku čitamo kako je Andreja našao Simona, a Filip Natanaila. Iz ovoga učimo, da pošto smo uzverovali u Gospoda, ne bi trebalo da svedočimo samo u gradu, kod kuće i po sinagogama, nego bi trebalo da svedočimo i pojedincima.

Čim je uzverovao u Gospoda, Andreja je doveo Hristu svoga brata Petra. Kasnije se pokazalo da je Petar imao više darova i verovatno bio veći apostol. Ipak, Andreja je bio taj koji je Petra doveo Gospodu. Prvo je on bio spasen, a zatim je doveo i svoga brata. Odnos između Filipa i Natanaila nije bio bratski nego prijateljski. Filip je potražio svoga prijatelja i doveo ga Gospodu. Oba ova primera ilustruju načelo ličnog svedočenja.

Ne zaboravimo da je hrišćanstvo građeno metodom jedan-po-jedan. Pre stotinak godina u Engleskoj je živeo jedan vernik po imenu Harvi Pejdž (Harvey Page). Gospod je naročitom milošću otvorio njegove oči za ovo, mada je bio jedna od najjednostavnijih ličnosti i nije posedovao nikakav uzvišeni dar te nije mogao da uči mnogo, ipak je umeo da se ophodi sa pojedincima. Iako su mnogi hrišćani bili nadareni za mnoge poslove — on nije. Ali on je mogao svoju pažnju da usredsredi na jednu osobu i uporno nastavi sa njom. Tako bi tome svome izabranom prijatelju rekao da pošto je on — Harvi Pejdž bio spasen, i taj njegov prijatelj može da bude spasen. On bi se molio i razgovarao sa svojim prijateljem sve dok se ovaj ne bi spasao. Kada je Harvi Pejdž otišao sa ovoga sveta, ostavio je više od stotinu ljudi koje je na ovaj način doveo Gospodu.

Harvija Pejdža je sledio Tomas Hogban (Thomas Hogban) i njegova grupa ,,Jedan-po-jedan”. Hogban je u stvari bio dirnut Pejdžovom vernošću. Bio je obrazovan čovek i čovek molitve. On je organizovao grupu ,,Jedan-po-jedan“ u dvadeset i sedam zemalja. Mada je taj rad sada prestao, u vreme dok je postojao mnogi su bili spaseni.

Novi vernik bi mogao da pomisli da nije mnogo nadaren, ali bi odmah trebalo, kao Andreja i Filip, da svedoči svojoj porodici i svojim prijateljima. Ako mu je moć ograničena, on bi mogao da se usredsredi bar na jednu osobu. Tako će dovesti duše Gospodu.

Kada svedočiti

Čovek bi trebalo da svedoči čim uzveruje u Gospoda. Svedočio jednome ili mnogima, u svojoj kući ili u gradu, rano ujutro ili u ponoć, na jednom mestu ili na mnogim mestima, u sinagogama ili po selima — mora da svedoči za Gospoda.

Veliki je to blagoslov kada neko počne da spasava duše prvoga dana svoga spasenja. Sećam se priče o jednom komandantu bataljona. Gospodin Tod (Todd) je bio veliki zadobijač duša u prošlom veku. Bio je spasen kada mu je bilo šesnaest godina, i tada se nešto desilo: Jednom za vreme raspusta, otišao je na selo gde ga je ugostio jedan par iz crkve. Taj par je bio mudar u zadobijanju duša, te su Toda doveli Gospodu. Tod je pre toga bio bezbrižni mladić, ali toga dana je klekao na molitvu i bio spasen. Zatim je sa tim parom bio na večeri. Iz njihovog razgovora je saznao da Evanđelje ne može da jača u njihovoj okolini sve dok neki komandant bataljona ne bude obraćen.6

Mladi Tod je upitao ko je taj komandant Dids. Rekli su mu da je čovek penzionisani komandant, preko šezdeset godina starosti koji sve hrišćane smatra licemerima i koji psuje i tuče svakog hrišćanina koji bi se usudio da mu propoveda Evanđelje ili prođe pored njegove kuće. Imao je pištolj i pretio da će pucati na svakoga ko mu bude propovedao. Kada je Tod to čuo, odmah se pomolio: ,, O, Gospode ukazao si meni milost. Ovo je prvi dan moga spasenja. Poći ću da mu posvedočim.“ Još pre nego što je večera bila završena, bio je na putu do komandanta. Nije bio spasen ni dva sata.

Taj postariji par je pokušao da savetuje Todu da ne ide. To bi bilo beskorisno pošto su već mnogi svedočili komandantu bez uspeha. Neke od njih je tukao drškom od pištolja ili štapom; nekima je zapretio da će pucati. Niko ga nije tužio zbog batina radi Evanđelja, pošto bi to bilo protivno učenju našeg Gospoda. Zbog toga je komandant postajao sve žešći. Ali Tod je još uvek želeo da ide.

Stigao je pred kuću i zakucao na vrata. Sa štapom u ruci, komandant je otvorio vrata i rekao: ,,Šta hoćeš, mladiću?“ Tod je zamolio da malo porazgovara sa njim. Tako su obojica ušli u sobu. ,,Nadam se da ćete primiti Gospoda Isusa za svog Spasitelja?“ rekao je Tod. Komandant je podigao štap i rekao: ,,Pretpostavljam da si ovde nov pa ti opraštam; neću da te bijem. Zar nisi čuo da je ovo mesto gde je Isusovo ime zabranjeno? A sad se gubi!”

,,Molim vas uzverujte u Gospoda Isusa”, nastavio je Tod. Komandant se razbesneo. Otišao je gore u sobu i vratio se sa pištoljem. ,,Odlazi ili ću pucati u tebe”, zapretio je. Tod je odgovorio: ,,Došao sam da vas zamolim da uzverujete u Gospoda Isusa. Ako hoćete da pucate — možete. Ali pre nego što budete pucali dozvolite mi da se pomolim.“ Odmah je klekao pred komandantom i molio: ,,O Bože, ovde je čovek koji te ne poznaje. Molim te spasi ga. Molio se po drugi put: ,,O Bože, ovde je čovek koji te ne poznaje. Budi mu milostiv, budi milostiv komandantu.“ Nastavio je da kleči i da se moli: ,,O Bože, budi milostiv komandantu.“ Pošto se tako pomolio pet ili šest puta, začuo se uzdah i pištolj je spušten. Malo kasnije i komandant je klekao pored Toda te se i sam pomolio rečima: ,,O Bože, budi milostiv komandantu Didsu.“ U roku od pet minuta komandant Dids je bio spasen. Pošto su ustali, uzeo je mladića za ruku i rekao: ,,Slušao sam Evanđelje celog svog života, ali danas sam po prvi put video to Evanđelje!“ Mladi Tod je kasnije ispričao ljudima da kada je ugledao zastrašujuće bore na grehom ukaljanom licu komandanta, učinilo mu se kao da iz svake sija svetlost koja moli za Božiju milost. Sledećeg Gospodnjeg dana, komandant Dids je otišao u crkvu na službu. Pre nego što je umro doveo je nekoliko desetina ljudi Gospodu.

Tajna vernikove sreće

U životu svakog vernika postoje dva naročita dana — dva dana njegove naročite radosti. Prvi srećan dan je onaj kada je uzverovao u Gospoda. Drugi srećan dan je onaj kada je prvi put doveo nekoga Hristu. Dovođenje osobe Gospodu po prvi put, za mnoge čak i prevazilazi radost njihovog sopstvenog spasenja. No mnogi vernici nemaju radosti, jer nikada nisu izgovorili reč za Gospoda, niti doveli dušu Hristu. Nemoj dozvoliti da to bude tvoje stanje; nemoj dozvoliti da dođeš do tog stepena da nemaš radosti.

Biblija kaže: ,,Onaj koji je mudar zadobija duše“ (Priče 11:30b — engleski prevod teksta). Novi vernici bi trebalo da se uče da od početka svog hrišćanskog života dovode duše do spasenja. Moraju da budu mudri da bi bili na taj način od koristi Crkvi Božijoj. Duhovni razum mnogih vernika još nikada nije bio otvoren zato što ne znaju kako da zadobijaju duše. Mi ne podstičemo ljude da propovedaju sa propovedaonice, ali ih ubeđujemo da spasavaju duše. Mnogi mogu da propovedaju ali ne mogu da spase duše. Ako im privedeš ljude oni ne znaju kako da postupaju sa njima.

Samo oni koji znaju kako da postupaju sa dušama i kako da ih dovedu Hristu, korisni su crkvi. Neka novi vernici ovo nauče rano u svom hrišćanskom životu.

Apsolutno je nemoguće da čovek poseduje svetlost a da ne svetli. Kao što ne postoji zub koji ne žvaće, ni izvor iz koga ne teče, tako nema ni života koji ne rađa. Ko god ne može da svedoči grešnicima, on sam verovatno ima potrebu da drugi njemu svedoče. Ko god nije zainteresovan da pomogne ljudima da se pokaju i uzveruju u Gospoda, verovatno i sam ima potrebu za pokajanjem i verom u Gospoda. Ko god nema glasa za Gospoda, mora i sam da sluša zvuk Božijeg Evanđelja. Ima li svetlosti bez svetlosnog zraka, ili bunara bez vode? Da li je moguće da čovek toliko duhovno uznapreduje da više ne zadobija duše? Ja ne govorim o propovedanju, nego o spasavanju duša. Ne govorim o predavanju evanđeoske poruke, nego o svedočenju. Ko bi mogao da bude toliko napredan da više nema potrebu da svedoči ljudima? Dakle, novi vernici bi trebalo da uče da svedoče za Gospoda. To je nešto za šta ne možeš da budeš suviše star; to treba da bude doživotna obaveza.

Kada si već malo odmakao na putu duhovnog uzrasta, neka braća bi mogla da ti kažu da bi trebalo da budeš kanal žive vode. Mi svakako moramo da budemo pripojeni Svetom Duhu, tako da živa voda može da teče kroz nas. Dozvolite mi da kažem i to da kanal života ima dva kraja: jedan kraj je otvoren prema Svetom Duhu, prema Gospodu – prema životu; drugi kraj je otvoren prema ljudima. Ako je kraj koji je okrenut prema ljudima zatvoren, živa voda nikada neće moći da poteče napolje. Kako neko može da bude toliko zaveden da misli da je dovoljno kada je samo ona strana prema Gospodu otvorena? Ne, voda života neće poteći ako je samo strana prema Gospodu otvorena. Drugi kraj — kraj okrenut prema ljudima, prema svetu, prema grešnicima mora takođe da bude otvoren da bi voda mogla da protiče. Razlog što mnogi nemaju silu pred Bogom je u tome što su ili zatvoreni prema Gospodu ili prema grešnicima.

Danas bih hteo da napravim neke proračune, baš kao što su to i drugi činili pre mene. Ukoliko bi se našlo deset hiljada vernika koji odsada verno svuda složno svedoče, oni bi bili u stanju da spasu celo svetsko stanovništvo u roku od deset godina, kada bi svaki od njih godišnje doveo Gospodu tri duše.7

To se ne može učiniti sa propovedaonice, nego radije putem ličnog svedočenja. Iz ovog računa možemo da shvatimo kako smo samo lenji u spasavanju duša. To je veliki gubitak!

Svedočenje je obaveza

Mnogi nisu čuli Evanđelje zato što ti ne svedočiš. Oni će biti večno odvojeni od Boga, a ne privremeno. Kakve li posledice!

Dr Čalmers (Chalmers) je bio jedan od najboljih propovednika i zadobijača duša u drugoj polovini prošloga veka. Sledeća priča potiče od njega: Jednom ga je jedna porodica pozvala na večeru. Pošto su završili s jelom, čitali su Bibliju. Budući da je bio vrlo obrazovan i rečit čovek, dr Čalmers je dugo razgovarao sa ostalima o naučnim stvarima. Tu su se nalazile i dve stare plemenske poglavice, od kojih je jedan takođe bio veoma učen čovek. Dugo su razgovarali. Kasnije su se svi razišli u svoje sobe. Desilo se da je soba tog učenog poglavice bila preko puta dr Čalmersove. Pošto se dr Čalmers povukao u svoju sobu, učinilo mu se kao da je nešto palo u sobi preko puta. Otrčao je preko i našao poglavicu mrtvog na podu. Ostali su takođe požurili u sobu.

Dr Čalmers je odmah ustao i rekao: ,,Da sam znao da će se ovo dogoditi, ja ne bih poslednja dva sata proveo brbljajući o tolikim stvarima. Ukazao bih mu na večne stvari. Ali, nažalost, nisam iskoristio ni pet minuta da bih mu rekao o spasenju njegove duše. Čak mu za to nisam dao ni priliku. Da sam znao tada ono što znam sada, upotrebio bih svu svoju moć da mu kažem kako je Isus bio razapet na krstu za njega. Ali sada je i suviše kasno. Da sam mu tada rekao te reči, svi biste mi se možda smejali i smatrali da je moj razgovor neprikladan. Iako ja to sada kažem — suviše je kasno. Za vreme večere sam mogao da im kažem reči za koje se nadam da ćete vi sada slušati. Svakome od vas je potreban Gospod Isus i njegov krst. Dozvolite mi da vam kažem da je odvojenje od Boga večno — ne privremeno. Kako je to žalosno što je ovom čoveku večno zabranjeno da ode u nebo.”

Novi vernici u ovome ne smeju biti nemarni. Mi moramo da naučimo da dovodimo ljude Gospodu. Moramo da budemo odlučni u zadobijanju duša. Dozvolimo im bar da čuju Evanđelje Isusa Hrista. Kada sam bio mladi vernik, oni koji su bili stariji od mene u Gospodu, rekli su mi da bi trebalo da govorim bar jednoj duši dnevno. Ukoliko novi vernik nije bolestan i vezan za kuću, mi sve podstičemo da govore o Gospodu Isusu bar sa jednom dušom svakoga dana.

Najbolje je da vodite beleške koliko ste duša godišnje zadobili za Hrista — trideset, četrdeset ili pedeset. Mi se plašimo uopštenih molitava, u kojima tražimo od Gospoda da spasi duše. Trebalo bi da imaš cilj: deset, dvadeset ili trideset. Trebalo bi da se moliš: ,,Gospode, tražim od tebe trideset duša.“ Zabeleži u svoju knjigu svakoga koji se spasi. Na kraju godine proveri tu svoju knjigu i ako se ne slaže sa tvojim molitvama, pitaj Gospoda za razlog deficita. Podstičite braću i sestre da to čine. Dozvolite mi da vam kažem da nije suviše ako se spase trideset, četrdeset ili pedeset ljudi. Moliti se za deset ili dvadeset bilo bi nešto što je sasvim obično. Potreban ti je određeni broj da bi mogao da tražiš od Gospoda ispunjenje. Moli se svakodnevno pred Gospodom i ugrabi svaku priliku da posvedočiš za Hrista.

Svedoči bar jednoj duši dnevno. Svedoči svima koje sretneš. Uzaludno je propovedati Evanđelje samo sa propovedaonice. Mladi bi trebalo da se uče da svedoče svakoga dana i da svakodnevno iskoriste priliku da rade za Gospoda. Nemoj misliti o sjajnim rezultatima kada staneš za propovedaonicu ako nemaš nikakvog osećanja svakodnevne odgovornosti za lično svedočenje. To je besmisleno. Očekujemo da svi mladi budu uključeni u lični rad i govore ljudima pojedinačno.

D. L. Mudi (D. L. Moody) je bio veliki zadobijač duša. Držao se pravila: Bilo da smo za propovedaonicom ili ne, moramo svakoga dana da propovedamo Evanđelje bar jednoj osobi. Jedne noći je pošao spavanje kada se iznenada setio da toga dana nije propovedao Evanđelje. Šta da radi? Ustao je i obukao se. Već je bila noć i na ulici nije bilo nikoga. Nije mogao da uradi ništa drugo nego da potraži policajca. Savetovao je policajcu da uzveruje u Gospoda. Desilo se da je policajac bio vrlo potišten, tako da je Mudija na prečac i ljutito presekao: ,,Kakav ste vi čovek kada nemate drugog posla nego da me ubeđujete da uzverujem u Isusa u po noći?“ Mudi je izgovorio još nekoliko reči i požurio kući. Ali hvala Bogu, posle nekoliko dana policajac se obratio.

Nadam se da će svi telesno zdravi vernici biti odlučni pred Bogom i ugrabiti svaku priliku da pronađu duše i to bar jednu svakoga dana. Ako cela crkva propoveda Evanđelje, ko može da joj se usprotivi?

Podignimo svoje baklje i zapalimo druge. Neka se svedočanstvo Evanđelja nastavi u nama sve dok Gospod ne dođe. Neka ova naša sveća zapali druge sveće. Nije mnogo da od Gospoda zatražimo trideset, četrdeset ili pedeset ljudi u godini. Dovodimo duše svake godine. Tako će crkva napredovati. Pred nama stoji veliki posao. Ustanimo svi i obavimo tu dužnost!

__________
6 Pošto ne možemo da nađemo pravo ime toga komandanta, zvaćemo ga Dids (Deeds). Primedba prevodioca. - nazad 7 Ovo se odnosi na 1948. ili ranije. - nazad

POČETAK

__________________________________________________________________
Basic Lessons Series–Volume 2: THE GOOD CONFESSION by Watchman Nee,
Copyright © 1973 Christian Fellowship Publishers, Inc., New York
Sva prava zadržana.