|
Онда су наставили пут ка Горама Милине[495] које су припадале Господару онога брда о коме смо говорили. Попели су се на врх пролазећи кроз вртове, воћњаке и винограде. Свуда су се видели извори. Напили су се и умили, а затим најели грожђа. На врху брда су пастири напасали своја стада.[496] Стајали су поред самог пута. Путници су им пришли, наслонили се на своје штапове (као што то обично раде уморни путници када разговарају са неким успут) и питали да ли су то Горе Милине и чије овце напасају?
– Ово су брда у Емануиловој земљи – рекоше пастири – и са њих се може видети Његов град. Овце су Његове и Он је положио Свој живот за њих.
– Да ли овај пут води у Небески град?
– На добром сте путу – одговорише пастири.
– Колико још има одавде?
– Предалеко је, осим за оне који заиста желе да стигну тамо! – рекоше пастири.
– Да ли је пут даље опасан? – распитивао се Хришћанин.
– Сигуран је за оне за које треба да буде сигуран, а преступници ће пасти на њему.[497]
– Да ли је могуће да се уморни путници овде мало одморе? – упита Хришћанин.
– Господар ових брда нам је заповедио да не заборављамо гостољубивости.[498] Дакле све што вам треба стоји вам на располагању.
Видех затим у сну да су пастири поставили путницима разна питања. Хтели су да знају одакле су? Како су доспели на пут? Како су истрајали на њему, итд?
– Врло је мало оних који пођу на пут и стигну до ових брда[499] – рекоше пастири. Aли пошто су чули њихове одговоре, лепо су их примили и узвикнули:
– Добро дошли на Горе Милине!
Пастири чија су имена била: Знање, Искуство, Пажљивко и Искрен,[500] узели су их за руке и повели у своје колибе, те их угостили оним што су имали.
– Останите мало дуже са нама да се боље упознамо и науживајте се у лепотама Гора Милине.
Путници су одговорили да им је мило и да хоће да остану. Затим су пошли на спавање, пошто је већ било касно.
Ујутро су пастири позвали Хришћанина и Надољуба да прошетају са њима по Горама. Сви су изишли у шетњу и дивили се погледу који им се одатле пружао. Онда су пастири рекли међу собом:
– Хајде да им покажемо нека од чуда!
Тако су их одвели најпре на брдо Заблуду, које је било веома стрмо са друге стране. Рекли су им да погледају доле. Хришћанин и Надољуб су погледали и видели неколико размрсканих тела која су пала са врха.
– Шта то значи? – упита Хришћанин.
– Зар нисте чули о онима који су погрешили слушајући шта Именеј и Филит говоре да је васкрсење тела већ било?[501]
– Јесмо – одговорише они.
– То су ти које видите размрскане под брдом. Остали су неукопани до данас, за пример другима да се не би пењали овамо и нагињали над провалијом.[502]
Затим видех како су их одвели на врх једног другог брда које се звало Опрезно. Рекли су им да погледају у даљину. Одатле су видели неке људе како тумарају међу гробовима. Пошто су се стално саплитали и нису могли да изиђу из гробља, дошли су до закључка да су слепи. Онда је Хришћанин запитао:
– Шта ово значи?
– Видите ли тамо доле са леве стране пута ограду која га одваја од ливаде?
Они одговорише да виде, а пастири наставише:
– Од те ограде води једна стаза до тврђаве Сумњивице где влада Џин Очајник. Ови људи које сада видите међу гробовима су једном путовали исто тако као и ви, све док нису дошли до ограде. Пошто је пут био џомбаст, решили су да пођу ливадом где их је ухватио Џин Очајник и затворио у тврђаву Сумњивицу. Тамо их је држао у тамници док им на крају није ископао очи, и одвео на ово гробље где и дан-данас тумарају, да би се испунила мудра изрека: „Човек који зађе с пута мудрости, починуће у збору мртвих“.[503]
Хришћанин и Надољуб су се погледали, а очи им се напунише сузама,[504] но пастирима нису ништа рекли.
Затим видех у сну како су их пастири одвели на друго место, у једну долину где су се налазила врата у брду. Отворили су врата и рекли им да погледају. Унутра је било мрачно и пуно дима. Учинило им се да чују прасак ватре и викање као да долази од мученика, а задах сумпора је гушио. Онда Хришћанин упита:
– Шта ово значи?
– Ово је улаз у пакао којим улазе лицемери, као на пример они који су као Исав продали своје првенаштво или као они који су продали свога Господа као Јуда, или који хуле на еванђеље као Александар, или који лажу и претварају се као Ананија и Сапфира – одговорише пастири.
– Видим да је сваки од њих носио знаке путника као и ми, зар не? – примети Надољуб.
– Тачно! – рекоше пастири.
– Докле су стигли пре него што су били ухваћени? –
– Како који, неки су стигли све до ових брда, неки нису.[505]
Онда су путници рекли један другоме:
– Требало би да вапимо Силноме за снагу.[506]
– Свакако, и требаће вам – рекоше пастири.
Путници су затим пожелели да продуже пут, а пастири су се сложили, те заједно пођоше на крај Гора Милине. Пастири затим рекоше један другоме:
– Хајде да им покажемо врата Небескога града ако буду могли да гледају кроз наш дурбин.
Тада их одведоше на брдо које се звало Јасно и дали им дурбин.[507] Ови су покушали да га употребе, али због онога што су им пастири рекли пре тога руке су им још увек дрхтале, тако да нису могли да га држе сасвим мирно. Ипак, ухватили су летимичан поглед нечега што је личило на врата и некакву славу. Онда пођоше даље певајући:
Пастири су нам тајне разоткрили, О чему други нису ни сањали. Видећете тајне сакривене,
И славу Његову што никад не вене.
Кад су се спремили за даљи пут, један од пастира им је дао упутства да не би залутали. Други им је рекао да се чувају Ласкавца. Трећи им је рекао да не спавају на Зачараној земљи. А четврти им је пожелео срећан пут и Божији благослов.[508] Тада се пробудих из сна.
ПОЧЕТАКTHE PILGRIM'S PROGRESS by John Bunyan Copyright © 2020 LSVTM Сва права задржана. [495] Из долине дубоког понижења Господ води своје верне на горе радосне наде, јасног погледа према жељеном циљу и драгоцене заједнице светих.
[496] То су браћа коју је Господ задужио да пасу Његове овце. Радо одговарају на питања и дају добре савете уморним путницима. Састати се са таквима значи дивоту и милину путовања. Поштуј такву браћу, тражи савет од њих и они ће ти радо све показати, што ће добро да ти послужи. Наслонили су се на штап Божијих обећања – „штап твој и палица твоја теши ме.“
[497] Осија 14:9
[498] Јев. 13:2
[499] Мало је оних који долазе на Божије горе пуне миле атмосфере и заједнице са Богом и верном браћом. Сама свест и помисао на небо пуни срце милим надањем. Идите радосно и храбро на ту гору Милине у заједници Божијег народа!
[500] Знање и искуство спојени са опрезношћу и искреношћу воде путника дивном крају. Дивно је гледати старце и старице у Господу који су пуни сваког знања Божије Речи, који су окусили Божију доброту и увидели како грех заварава; не одају се лажној сигурности, већ пазе и бдију да не зађу у напаст, и искрено у љубави проводе свој живот. Кад се састанеш са таквима одмори се код њих и настој да на крају и ти будеш један од њих.
[501] 2. Тим. 2.17, 18
[502] Ева је почела без правог страха да разматра Божије наредбе, и на свршетку је пала. Тако многи немају страха и криво тумаче Реч Божију, док на крају не падну и не стровале се у вечну пропаст. Прими Божију Реч искреним срцем; веруј оно што она тако јасно учи, и не дај места Сатани који наговара: „Је ли истина да је Бог казао?“ (1. Мој. 3:1). Тешимо се што ћемо једном изићи из свог мртвог тела и бити васкрснути и заменити га за вечно тело које ће бити без икакве мане и погрешке. Исус је устао, па ћемо устати и ми! Видећемо Господа у својим телесима упркос све криве науке рационалиста и спиритиста (1. Кор. 15).
[503] Нека нам ово буде за опомену. Многи непријатељи хоће да нам ископају очи, да не бисмо могли да видимо Божију милост и љубав. Многи су пошли кривим путем и били заробљени сумњом, те зато више нису способни да познају Божију истину. Тако су многи пошли за Јеховиним сведоцима, суботарима, спиритистима итд., којима су духовне очи затворене да не виде спас у Христу Божијем Сину – разапетом Јагњету, већ узалуд траже по Старом Завету надимајући се и залазећи на њиву „Очајникову“, где им се у кули сумње ископају очи, да не виде пут вечног живота. Не дај се дакле заробити у збор мртвих, ти који путујеш у град вечнога живота, и ако си ослобођен из тамнице сумње, хвали Бога и пази да те „Очајник“ поново не затвори у своју тамницу „Сумњивицу“. Приче 21:16.
[504] Када видимо да је неко у истим гресима у којима смо ми некад били, то нас понижава и ми хвалимо Бога за милост која нас је избавила. То чини да будемо кротки, понизни и да се бојимо Бога, јер нас је само Божија благодат спасла, тако да и ми нисмо заувек пропали.
[505] Како је могуће ићи тако далеко? Има људи који доста дуго путују у лицемерству, носећи одело хришћанина, док се њихово претварање ипак свали на њихову главу. Али пре или касније, лицемерство ће да се открије, и њихов свршетак ће бити јадан. Да ли признајеш да путујеш у небо? Јеси ли стварно Божије дете, или си само фалсификовани новац–лажни хришћанин? Бој се, јер ће доћи ред и на тебе!
[506] Потребно је да и ти и ја молимо Силнога за силу. Да ли се искрено молимо? Нећемо победити у својој сопственој сили. „Гледајући на Исуса, зачетника и усавршитеља вере“ (Јев. 12:2). У Њему и са Њим ћемо бити јаки!
[507] Радосно надање Божијим обећањима даје се верним путницима као дурбин. Ми бисмо могли понекад да видимо златна врата, али помисао на нашу неверност замагли нам вид духа. Останимо верни да сенка наше телесности не би заклонила радостан поглед у блажену вечност. То знају верни, и зато могу да саветују путнике, те тако постају добри пастири, који пасу стадо Господње на Његовим зеленим ливадама.
[508] На другом месту Банјан даје следеће савете онима који путују у Небески град: (а) Иди по путу. (б) Остани на њему. (в) Одбаци свако бреме које би те задржавало. (г) Не цени себе превише, него мисли на стазу којом идеш. (д) Не заустављај се због оних који вичу за тобом. (ђ) Не плаши се никакве невоље. (е) Пази да се не спотакнеш на разне сметње. (ж) Призивај Бога и Он ће ти дати срећан пут.
ПОЧЕТАК |
|
|