Већ смо напоменули новим верницима важност сведочења. Сада ћемо их упутити у то како да доведу људе Господу. Без тог знања њихово сведочанство неће много постићи. Пошто је неко спасен, не би га требало само опоменути на то да иде и сведочи, него би га требало упутити и како да доведе људе Христу. Те две ствари мора да савлада и чини.
Погледајмо овај предмет — како доводити људе Господу, из два угла: Прво, прилажење Богу за грешнике; друго, прилажење грешницима за Бога и начин како довести људе Господу.
Приђи Богу у име грешника
1. Припреми бележницу
Прво што би требало урадити јесте да се припреми једна свеска. Затим тражи од Бога да ти стави у срце имена оних које Он жели да спасе. Без сумње на срцу ће ти лежати да се молиш за неколико, па чак и неколико десетина људи.
Немој да правиш списак немарно јер би то било само губљење времена. Пре него што запишеш та имена, важно је да прво затражиш од Господа да ти их стави на срце. Да би се рад добро обавио мора добро и да отпочне. Пошто ствар изнесеш пред Господа, Он ће ти дати имена за која да се молиш. Имена чланова твоје породице, твојих пријатеља, твојих колега, твојих школских другова и твојих познаника, спонтано ће ти доћи у срце. Надај се да ће ти људи ускоро бити спасени.
Унеси та имена у своју свеску онако како их се сетиш. У ступцу за датум запиши када си почео да се молиш за ту особу, а на другој страни остави празно место које ћеш попунити када се особа обрати. Када се име једном унесе, оно се више не може изоставити све док се та особа не обрати или не умре. Требало би да се молиш за њу све док не буде спасена.
Дакле, твоја бележница би требало да садржи следеће појединости: прво број; друго датум (дан када си почео да се молиш); треће, име; четврто, још један датум (дан када је особа спасена или преминула). Сећам се једног брата који се молио осамнаест година за особу из његове бележнице, пре него што се ова обратила. Многи би из твоје молитвене књиге могли да буду спасени у року од године дана; неки би могли да се обрате после три месеца; један или двоје би могли да буду нарочито тешки — али нека ти нико не измакне.
2. Молитва је основни рад у спасавању душа
Зашто би требало да припремаш такву свеску? Зато што постоји једно основно начело у спасавању душа, а то је да пре него што проговориш човеку, прво мораш да се молиш Богу. Прво питај Господа, а онда говори са људима. Апсолутно је неопходно да говориш с Богом у вези са особом са којом ћеш касније разговарати. Ако прво говориш с њом, нећеш ништа постићи.
У једном месту сам срео два одговорна брата која су била веома ревносна у довођењу људи Господу. Али чим сам их срео, одмах сам запазио да нешто у основи не ваља. Нису се молили за оне које су хтели да задобију за Христа. Заинтересованост за људе без бремена пред Богом је једноставно недовољно, па стога и неефикасно. Човек прво мора да буде оптерећен пред Богом, а затим да се упусти у рад са људима.
Зато, прва ствар која мора да се уради јесте да замолимо Бога за неколико душа. ,,Све што ми даје Отац доћи ће к мени“ (Јован 6:37), рекао је Господ Исус. А сећамо се и тога како је Бог сваки дан додавао цркви оне који су се спасавали (Дела 2:47). Ми морамо да се молимо Богу за душе. Морамо се овако молити: ,,О Боже, дај душе Господу Исусу, и додај људе цркви.“ Душе добијамо ако их тражимо. Људска срца су толико препредена да се не обраћају лако. Зато, пре него што разговарамо с неким, морамо се за њега верно молити. Молитва је веома важна! Моли се поименце за људе које желиш да доведеш Христу, веруј да ће их Бог спасти, а затим их доведи Господу.
Ко год је мудар у довођењу људи Христу, спретан је и у уметности молитве. Ако је некоме тешко да прима одговор на молитву, биће му тешко и да иде и сведочи за Господа. Нека нови верници схвате да молитва иде пре сведочења. Сви који су мудри у довођењу људи Господу, ефикасни су и у молитви.
3. Грех је највећа препрека у молитви
Нови верници би требало да обрате нарочиту пажњу на то да одбаце све своје познате грехе. Морамо се учити да пред Богом живимо светим животом. Ако је неко немаран по питању греха, сасвим сигурно ће имати препреке у молитви. Грех представља велики проблем. Многи не могу да се моле због тога што толеришу грех у свом животу. Грех не само да ће се испречити нашим молитвама, него ће нам нарушити и савест.
Последица греха је двојака: У објективном смислу она је усмерена ка Богу; у субјективном, она је усмерена ка нама.
Објективно — грех спречава Божију милост и Божији одговор. ,,Безакоња ваша раставише вас са Богом вашим, и греси ваши заклонише лице његово од вас, да не чује“ (Исаија 59:2). Божија милост и милосрђе су највећа сила на свету. Ништа им се не може успротивити осим греха. У Псалмима пише: ,,Да сам видио у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ“ (Псалам 66:18). Ако човек занемарује да се ослободи греха, то ће бити сметња између њега и Бога. Сваки грех који није признат, сваки грех који није стављен под крв, постаје велика препрека пред Богом — спречава одговор на молитву. То је објективна последица греха.
Субјективно — грех ремети човекову савест. Кад год неко згреши, његова савест постане слаба и утучена без обзира колико покушавао да убеди себе, без обзира колико чита Библију и колико се грчевито држи библијских обећања и достојне милости Божије. Његова савест је као брод (види 1. Тимотеју 1:19). Не мари што је брод стар, али не сме да се оштети. У реду је и то што је брод мали, али не сме да буде пробушен. Исто тако ни савест не сме да доживи бродолом. Ако савест није мирна, човек ће имати сметње у себи пред Богом.
Ја често размишљам о односу између вере и савести. Вера је као товар, а савест као лађа. Товар се налази у лађи. Ако се лађа оштети, товар ће пропасти. Кад је савест јака и вера је јака; али кад је савест оштећена — вере нестаје. Божије срце је веће од нашег; ако сами себе осуђујемо, колико ће нас још више Бог осуђивати. То је оно што нам апостол Јован каже у 1. Јовановој 3:20.
Нови верници би требало да виде да питање греха мора да се реши, уколико желе да буду спретни у молитви. Због тога би нарочито требало да запазе драгоценост крви. Живели су толико дуго у греху да им неће бити могуће да га се у потпуности ослободе ако су му макар и мало наклоњени. Требало би пред Богом да признају своје грехе, да их један по један ставе под крв, да одбаце сваки поједини и тако их се ослободе. На тај начин савест ће им бити обновљена. Кроз очишћење крвљу, савест се тренутно обнавља. Опрана у крви, савест више не осуђује и човек може сасвим природно да гледа Божије лице. Немој никада дозволити себи да будеш слаб пред Богом, јер ти тада неће бити могуће да заступаш друге у молитви. Дакле, питање греха је прва ствар којој мораш свакодневно да посвећујеш пажњу. Реши питање греха, па ћеш моћи да се молиш Богу како ваља и доводиш људе Христу. Ако у вери свакодневно помињеш људе пред Богом, ускоро ћеш их задобити за Христа.
Ово је велики испит. Ово ће испитати твоје духовно стање пред Богом. Ако ти је духовно стање у реду и правилно, задобићеш људе са своје листе једног по једног. Упорно се моли за њих. После неколико дана — пола месеца или месец дана, један или двојица би могли да се спасу, и тако даље. Ако после три или четири месеца твоје молитве још увек нису услишене, мора да са њима нешто није у реду. Дакле видиш да је молитва твој највећи испит. Она открива да ли си болестан пред Богом. Ако јеси, то је разлог зашто ти молитва није услишена. Ако си здрав пред Богом, после извесног времена видећеш једног или двојицу да су се спасли.
4. Моли се с вером
Кад верници једном рашчисте са својим гресима и пред Богом имају чисту савест, треба им помоћи да сагледају важност вере.
У ствари, молитвени живот нових верника углавном зависи од савести и вере. Иако је молитва нешто веома дубоко, за нове вернике она је ствар савести и вере. Ако им је савест пред Богом мирна, лако је да им вера буде јака. А ако им је вера довољно јака, молитва ће им бити лако услишена. Дакле, неопходно је да имају веру.
Шта је вера? Она није сумњање у молитви. Бог је тај који нас покреће на молитву. Бог је тај који каже да му се можемо молити. Ако му се молимо Он не може другачије него да одговори. Каже: ,,Куцајте и отвориће вам се.“ Како бих могао да куцам, а да Он не отвори? Каже: ,,Тражите и наћи ћете.“ Могу ли ја да тражим, а да не нађем? Каже: ,,Молите и даће вам се.“ Апсолутно је немогуће да молим, а да ми се не да. Какав је то Бог? Требало би да увидимо колико су Божија обећања верна и сигурна.
Можда већ верујемо у Господа неколико година, али можемо још увек да се сетимо како је некада било прилично тешко веровати, јер се вера заснива на познавању Бога. Дубина нашег познавања Бога је мерило дубине наше вере. Да бисмо имали више вере, требало би да више познајемо Бога. Спасење се заснива на познавању. Сада, пошто смо спасени — упознали смо Бога — можемо лако да верујемо. Ако верујемо Бог ће нам одговорити. Учимо се од почетка да будемо људи пуни вере. Немој да живиш ни по осећањима ни по мислима; учи се да живиш по вери. Када научимо да верујемо Богу, увидећемо како су нам и молитве услишене.
Вера долази речју Божијом, јер је Божија реч као готов новац који може да се узме и користи. Божије обећање је Божији рад. Обећање нам говори шта је Божији рад, а рад нам показује Божије обећање. Ако верујемо речи Божијој и не сумњамо, остаћемо у вери и видећемо како је све оно што је Бог рекао поуздано. Наше молитве ће бити услишене.
5. Тежи за тим да знаш како да се молиш
Охрабри младе вернике да буду амбициозни људи који знају како да се моле. Охрабри их да траже да буду моћни пред Богом. Неки људи су моћни пред Богом, а неки нису. Бог неке слуша, а друге не чује. Шта значи кад кажемо — бити моћан пред Богом? То једноставно значи да кад се особа моли, да је Бог чује. Рекло би се да Богу пружа задовољство кад људи утичу на Њега. Неки људи заиста утичу на Бога. Бог не прима молитве оних који су без силе. Такви се могу молити сатима, али Бог на то не обраћа пажњу. Услишена молитва је потврда свега.
Ово је дивна прилика да испиташ да ли је Бог Бог који чује молитву и да ли знаш како да се молиш. Забележи нечија имена у своју свеску и моли се за њих појединачно пред Богом, те види како ће их Бог брзо спасти.
Не знам како то да изразим, али желим да улијем у нове вернике жељу да им све молитве буду услишене. То је много боље од било чега другог — далеко боље од проповедања са проповедаонице. Требало би да замолимо Бога за једно: да Му буде угодно да нас чује. Требало би да жудимо да будемо моћни пред Богом.
Предивно је то што је Бог вољан да слуша твоје молитве — што може да се поузда у тебе до толике мере да ти даје све оно за шта Га молиш. Од самог почетка твог хришћанског живота, нека то буде твоје искрено очекивање. Забележи у своју свеску имена оних за које имаш дубоку жељу да се спасу и моли се за сваког понаособ. Ако изгледа да је време истекло, а твоје молитве још нису услишене, требало би да Бог са тобом поступа на специјалан начин. Без сумње мора да нешто није у реду. То нам указује на вредност такве једне свеске. Она нам помаже да сазнамо да ли су наше молитве услишене. Такође нам помажу да постанемо свесни кад нешто не ваља. Бог је далеко осетљивији према греху него ми. Ми смо често несвесни онога што је Бог већ осудио и то ће спречити одговор на наше молитве.
Чињеница да су молитве младих верника неуслишене може да се припише или лошој савести или мани у вери. Због тога морају да признају своје грехе и да се боре против њих да би добили веру. Морају да верују у потпуности да ће Бог учинити све оно што је у сагласности са његовим обећањем. Тада ће стварно видети спасење оних за које су се молили. Требало би да стално доживљавају такве одговоре на молитву.
Нови верници морају свакодневно да одвоје одређено време за то дело заступања. Било да је то пола сата, сат или пак само четврт сата — време мора да се одреди. Без тако утврђеног времена вероватно се уопште неће молити.
6. Неки вредни примери
Сада ћу дати неке примере како довести људе Христу:
Часовничар
У Енглеској је живела једна жена која је имала много сатова. Да би сви сатови показивали исто време, запослила је једног човека да их свакодневно дотерује. Она се молила за неке друге људе и имала је своју молитвену свеску. Једнога дана се изненада сетила тог радника. Тај човек јој је свако-дневно долазио у кућу, па ипак, ниједном није споменула његово име пред Господом, нити се икада молила за њега.
Разумела је да јој је Господ ставио тог радника у срце, те га је забележила у своју свеску. Почела је да се овако моли за њега: „О Боже, овај човек долази да дотера моје сатове; молим те дозволи ми да ја дотерам његову душу.“ Тако се свакодневно молила за њега.
Испочетка му није говорила, али је касније постепено почела да разговара са њим. Кад год би му говорила, он је увек одговарао са да, да, иако уопште није био дирнут. То се наставило петнаест месеци све док његова душа није била дотерана.
Што се тиче молитве за душе, морамо да проведемо време пред Богом присећајући се непрестано тих душа, и спомињући сваку по имену. Време између прве молитве и одговора може да варира, али ми морамо да се молимо све док не буду спасене.
Ложач
Опет у Енглеској, био једном један ложач на броду. Од јутра до мрака лице и цело тело су му били прекривени чађу. Једнога дана се обратио. Тада је упитао онога што га је довео Христу шта би као прво требало да уради за Христа? Овај му је одговорио да се моли за једног од својих колега ложача — за онога кога му Господ положи на срце. Било је више од десет ложача са којима је радио, али један му је нарочито често долазио на памет. Тако се за њега молио и дању и ноћу.
Пријатељ за кога се молио, некако је то дознао и прилично се наљутио. Међутим када је у град дошао један евангелизатор, човек за кога се његов пријатељ молио, устао је и рекао: „Могу ли и ја да будем спасен? Хтео бих да будем спасен.“ Проповедник га је упитао зашто жели да буде спасен. „Зато што се један човек стално моли за мене. Зато желим да будем спасен”, одговорио је ложач. Тако је један ложач довео другог ложача Господу.
Шеснаестогодишњи дечак
Један шеснаестогодишњи дечак је радио као цртач у једном архитектонском предузећу. У истом предузећу је радио и главни инжењер који је имао тако гадну нарав да га се свако бојао. Кад се дечак обратио, савладао је лекцију о молитви. Иако се није усудио да проповеда еванђеље тако великом човеку као што је био главни инжењер, свакодневно се молио за њега. Ускоро је главни инжењер пришао дечаку и упитао: „Реци ми зашто се ти једини разликујеш од осталих две стотине људи који раде у овом предузећу?“ Инжењер је био средовечан човек, а дечак само тинејџер. Но младић је рекао инжењеру како је узверовао у Господа Исуса. Истога момента инжењер је рекао да би и он волео да верује. Касније је дошао у заједницу и ускоро се обратио.
Две сестре из Енглеске
У Енглеској су некад биле велике фамилије које су често отварале своје домове за госте. Нису то били хотели, него домови породица виших класа које су волеле да примају госте. Две сестре су имале такав дом, те су га отвориле за госте. Сви гости су били људи из високих кругова, и понекад је са њима боравило по двадесет или тридесет гостију. Приметиле су да су сви ти гости светски људи који су се облачили по моди. Кад би гости засели око стола, њихов разговор се често односио на световне ствари уз многе шале. Те две сестре су хтеле да се ово стање поправи — али како? Оне су биле у мањини. Када су поразмислиле о томе, одлучиле су да седну на супротне крајеве собе и удруже срца у молитви за сваког појединог госта.
Прве вечери, после обеда, сви су отишли у гостинску собу. Две сестре су заузеле своја места и почеле да се моле. Једна је почела да се моли са једног краја, а друга са другог, све док се нису помолиле за све. Због њихових молитава гости су приметили да више не могу да буду неозбиљни, да се шале и разговарају. Питали су се зашто. Те вечери један се обратио, а друге вечери још један. То се наставило тако све док нису сви били спасени.
Не заборави да је молитва неопходна. Те две сестре су биле веома мудре. Уместо да су седеле међу својим гостима и биле под њиховим утицајем, селе су на два краја собе и окружиле их молитвом, тако да ниједан није умакао, него су сви били спасени.
Приђи грешницима у име Бога
Није довољно само молити се за грешнике и прилазити Богу за њих. Ми такође морамо да приђемо грешницима у име Бога. Морамо им рећи какав је Бог. Многи се усуђују да говоре Богу, али немају храбрости да говоре људима. Младе би требало учити да буду слободни и говоре пред другима. Они не смеју само да се моле, него и да траже прилику да говоре.
У разговору са људима има неколико ствари којих би требало нарочито да се придржавају.
1. Никада се не расправљај без потребе
У разговору са људима потребно нам је мало умећа. Пре свега, не смемо се упустити у расправу без потребе. То не значи да се никада не би требало расправљати, јер у Делима, на неколико места налазимо да се расправљало; чак се и апостол Павле расправљао. Ако већ мораш да се расправљаш, расправљај с једном особом да би трећа која слуша извукла корист. Обично је боље ако се не расправљаш са оним кога желиш да задобијеш за Христа. Не расправљај се са њим ни зато да би те он чуо. Зашто? Зато што расправљање може да одврати, уместо да привуче људе. Мораш да покажеш благ дух, иначе ће људи побећи од тебе.
Многи мисле да расправа може да покрене човеково срце. Али то није тачно. Највише што расправа може да учини јесте да доведе људске мисли до покорности. Због тога је боље мање говорити речи које произилазе из ума, а више сведочити. Реци људима како си доживео радост, мир и одмор откако си узверовао у Господа Исуса. То су чињенице које нико не може да оспори.
2. Држи се чињеница
Други метод у довођењу људи Господу јесте да у своме говору користиш чињенице, а не доктрине. Људи не ступају у веру због доктрина. Многи виде логику учења, али ипак не верују.
Често, баш они који су једноставни могу да спасу душе. Циљ је да се душе спасу, а не да се исправља њихово мишљење. Каква је корист исправљати њихово мишљење, а оставити их неспасене?
Сећам се једног старца. Редовно је био на црквеним састанцима, али ипак није био спасен. Иако није био спасен ипак је сматрао да је одлажење у цркву добра навика. Тако је редовно сам одлазио и инсистирао на томе да и цела његова фамилија иде са њим. Често би се после богослужења код куће разбеснео. Цела фамилија га се бојала.
Једнога дана његова удата кћерка им је дошла у госте. Та кћерка је припадала Господу. У посету је довела и своју четворогодишњу девојчицу. Деда је, природно, повео своју малу унуку у цркву. После службе на излазу, мала унука је погледала свога деду и осетила да он није прави верник у Господа Исуса. Тихо га је упитала док су ишли путем да ли верује у Исуса. Деда је оштро одговорио да дете не би требало да говори. После неколико корака, дете је поново рекло: „Мени изгледа да ти не верујеш у Исуса.“ Старац је још једном одговорио: ,,Мало дете не сме да говори.“ Мало касније, девојчица је опет проговорила: ,,Зашто ти не верујеш у Исуса?“ Овога пута старац је био ухваћен. Тај, кога су се други толико плашили, био је доведен Господу тим једноставним питањима.
Дакле, не заборавите да није ствар у проповедању. Мало дете је имало оштрије око од одраслих. Приметила је да је њен деда другачији и поред тога што је ишао у цркву. Рекла је: ,,Не изгледаш као неко ко верује”, а затим опет упитала: „Зашто не верујеш у Господа Исуса?“ Тако га је довела Христу.
Не бој се да ћеш испасти будала кад проповедаш еванђеље или кад сведочиш за Христа. Велики мозгови ретко када спасавају људе. Ја још нисам видео како неки „велики мозак“ спасава душе, јер кад користи свој разум, он се увек окреће доктринама. Он разговетно износи учење, али то није начин који еванђеље захтева. Мораш да познајеш Божији пут. Ако човек пеца са равном удицом, никада неће уловити рибу. Удица мора бити савијена да би могла да закачи рибу. То је оно што би нови верници требало да науче.
3. Задржи искрен и срдачан став
При сведочењу наш став мора бити искрен и срдачан, а не неозбиљан. Не смемо се препирати већ само изнети чињенице о ономе што смо доживели пред Богом. Ако се тако поставимо, моћи ћемо многе да доведемо Господу. Немој да покушаваш да будеш сувише паметан – само подвуци чињенице. По питању других ствари можемо да се шалимо, али у овоме морамо бити озбиљни.
Једном сам срео човека који је желео да доводи људе Христу. Био је вољан да се моли, али је његов став био погрешан. Док је говорио о Господу, шалио се и био неозбиљан. Ово двоје не иде заједно. Кроз своју лакоумност изгубио је силу коју је могао да има. Није имао начина да доведе људе Христу. Док сведочимо, наш став мора бити искрен. Требало би да оставимо утисак на друге да се ради о веома озбиљним стварима.
4. Замоли Господа за прилике
Требало би да се молимо за добре могућности да разговарамо са људима. Ако се будемо молили, повољне прилике ће нам се указати.
Сећам се једне сестре која је водила мали библијски час. Окупила је многе продавачице које нису биле верне и одржавала им библијско предавање једном недељно.
Радила је то једно време, али без видних резултата. Тада је међу девојкама приметила једну која је била обучена помодно. Та девојка је била уображена и није имала срца за духовне ствари. Зато је та сестра почела да се моли за њу. После неког времена позвала је девојку на вечеру. Девојка је мислила да ће имати леп излазак, и одазвала се. Али чим су селе, сестра је почела да је убеђује да узверује. Девојка је одговорила: „Не могу да верујем јер волим карте, позориште и свет. Нисам спремна да изгубим све то и зато не могу да верујем у Господа Исуса.“ Сестра се сагласила да је то тачно ако неко узверује у Господа Исуса — мора да остави карте, позориште и задовољства овога света. Девојка је одговорила: „Цена је сувише висока; не могу да је платим.“ Сестра ју је замолила да код куће поразмисли о томе.
Када се вратила кући, клекла је да се помоли. После молитве је одлучила да следи Господа Исуса. Изненада се преобразила. Није знала зашто, али срце јој се променило. Њена одећа и шминка су се такође промениле. Била је изненађена. Шеф јој је рекао да су имали састанак и на њему одлучили да уколико настави још само недељу дана онако како се понашала, да ће је истерати са посла. Била је тако набусита, неучтива према муштеријама, сувише налицкана и површна да је мислила само на себе, а не на добро предузећа. Али зачудо — у току недеље се променила. Зато је шеф зажелео да сазна разлог томе. Девојка му је посведочила да је примила Господа Исуса. У року од годину дана довела је Господу стотину продавачица једну за другом.
Изгледа да је са некима тешко разговарати. Али ако се молиш за њих, указаће ти се прилика да им проговориш, те ће се променити. Погледај горе поменуту сестру. Она се испочетка плашила да разговара с том девојком, јер је ова била веома набусита и облачила се по светским стандардима. Господ је међутим тој сестри дао бреме за молитву. Затим, једнога дана, дао јој је и храброст да јој и проговори.
Дакле, морамо се учити да се молимо, а исто тако и да говоримо. Многи се не усуђују да отворе уста пред својим пријатељима и рођацима. Можда су прилике чекале и на тебе, али си их ти пропустио због тога што се бојиш.
5. Тражи људе истог положаја
Из искуства видимо да је боље да људи траже и говоре онима који су на истом положају. То је општи закон. Болничарке могу да раде међу болничаркама, лекари међу лекарима, пацијенти међу пацијентима, службеници међу службеницима, студенти међу студентима. Ради са онима који су ти најближи. Не треба да почињеш са састанцима на отвореном простору, него са својом породицом и познаницима. Природно је да лекари раде са својим пацијентима, наставници са својим ученицима, послодавци са својим радницима, господари са својом послугом.
Сећам се да је у Шангају у једној уличици било дванаест кућа. Једна служавка се обратила. Одлучила је да почне да сведочи у првој кући с десне стране. Ускоро се служавка у тој кући обратила. Затим служавка у другој кући с десне стране и тако редом. У време кад сам чуо за то, већ је шест служавки било обраћено.
Нека деца раде међу децом. Најпогодније је да се ради по овом правилу — да се ограниче на исту категорију. Нека људи раде са људима, а жене са женама. Ја не кажем да то увек мора да буде тако, али из нашег искуства чини ми се да је то најефикасније.
Нови верници би требало да знају где припадају, а затим да траже оне који припадају истој категорији. Изузевши пријатеље, рођаке или суседе којима би свакако требало да сведочиш, ово правило је и ефикасно и може да се примени у пракси.
Ја не кажем да изузетака нема — има их. Наш Господ Исус је сам дао неколико изузетних примера. Међутим, наведено правило је уопштено говорећи пожељније. Изузетно је ако рудар проповеда у колеџу. Мада Господ понекад чини изузетне ствари, ипак не можемо очекивати да их чини свакодневно. На пример, није сасвим прикладно да веома образована особа говори носачима на пристаништу. Али, ако се неколико обалских радника обрате и крену да сведоче осталима, чини ми се да је то боље и лакше.
6. Доведи људе богу кроз свакодневну молитву
Никада се неће десити да нема људи за које би требало да се молиш. Можеш се молити за своје другове из школе, пријатеље, болничарке са којима радиш и колеге са посла. Замоли Бога да ти једнога или двојицу од њих нарочито стави на срце. Кад ти стави некога у срце, забележи његово име у своју свеску, те се свакодневно моли за њега. Пошто си почео да се молиш за душу, требало би и да разговараш са њом. Испричај јој о Господњој милости према теби. То је нешто чему се неће моћи одупрети или заборавити.
7. У време и у невреме
На крају, хтео бих да напоменем да ти није забрањено да разговараш са онима за које се ниси молио. Биће оних са којима ћеш разговарати када их сретнеш по први пут. Уграби сваку прилику; говори у време и у невреме, јер не знаш ко би могао да промакне. Мораш редовно да отвараш уста, исто тако као што би увек требало и да се молиш. Моли се за оне чије име знаш, и моли се за оне чије име не знаш. Моли се да Господ спаси грешнике. Кад год се случајно сретнеш с грешником, ако те тако Дух Божији води, проговори му.
Сећам се једне приче о британском поморском официру који је присуствовао трци у Лондону. Велика гомила људи се искупила да посматра трку. Десило се да је поред њега стајала једна средовечна госпођа која је припадала племству. Он се питао у себи да ли та госпођа познаје Спаситеља. Зато јој се окренуо и рекао: „Опростите, молим! Хтео бих да вас упитам нешто веома важно. Да ли познајете мога Спаситеља?“ Жена се запањила и изненадила због таквог питања. Објаснио јој је да је Господ Исус Спаситељ, те јој је предложио да га прихвати. Госпођа је изразила жељу да прими Господа Исуса. Клекли су да се помоле и госпођа се дивно обратила.
Дозволите ми да нагласим: ако смо и мало немарни, душе ће нам умаћи. Нека Божији рибари данас баце густу мрежу тако да ниједна риба не би могла да умакне.
Тражи се пракса
Кад год покушаш да доведеш грешника Господу, мораш о томе случају добро да размислиш. Мораш бити као доктор који другачије поступа у сваком случају. Не можеш свима без разлике да дајеш исте рецепте. Исто је и са сведочењем душама — мораш их третирати као посебне случајеве. Признај сваки неуспех, и нађи разлог за сваки успех.
Нико у свету не може да буде књиговођа, учитељ, лекар, болничарка, па ни носач носиљке, а да нема одговарајућу припрему. Исто тако, како бисмо могли да задобијамо душе, а да претходно нисмо научили како да доводимо људе Господу? Има много оних који су постали веома умешни у задобијању душа. Они сваки случај пажљиво проучавају.
Увек би требало да се питамо зашто је неко примио Господа. Да ли је узверовао због тога што смо ми нешто рекли? Или, зашто је неко слушао тако пажљиво, а касније ипак измакао? Да ли је то зато што нисмо употребили прави мамац? Немој увек да кривиш друге за потешкоће; радије погледај себе да би увидео у чему је проблем, као што обично чине сви који су вешти у задобијању душа. Ако се људи не спасавају, мора да нешто није у реду са нама. Не можемо седети поред обале и питати се зашто риба не ускаче у чамац. Морамо провести време испитујући зашто се људи не обраћају. Постоји одређена техника у задобијању душа, а та техника се учи кроз праксу. Како можемо да учимо кроз своје неуспехе, тако можемо да учимо и кроз своје успехе.
Данас могу да вам посведочим да ако се заиста упустите у овај посао, открићете да он уопште није тежак. Можеш многе да задобијеш без икакве потешкоће. У ствари, у свету постоји само неколико врста људи. За сваку врсту људи потребна ти је специјална реч да би се обратили. Ако употребиш погрешан приступ само ћеш проузроковати невољу.
Пошто смо једном научили да поступамо са различитим врстама људи, моћи ћемо да сведочимо било коме. Чак ћемо знати како да говоримо онима које случајно сретнемо. Чим нам се укаже прилика да сведочимо за Христа, брзо ћемо открити какву врсту особе имамо пред собом. Тада ћемо знати какав приступ да употребимо. С правом речју, човек ће бити спасен. Укратко, признајемо истинитост речи да је мудар онај који задобија душе.
Трактати
1. Без временског ограничења
За последњих две или три стотине година, Бог је нарочито користио еванђеоске трактате да спаси људе. Трактати имају неколико нарочитих преимућстава. Једно преимућство је у томе, што док је говор ограничен на једно време као и на одређени број људи, јер не можеш да говориш двадесет и четири сата дневно, нити ће људи увек бити присутни да те чују — са трактатима таквог ограничења нема. Трактате можеш делити било када, а људи их могу читати кад им то највише одговара. Неки људи можда немају времена да иду на састанке и слушају проповедање еванђеља, али им се увек може дати трактат да прочитају.
2. Трактати могу у потпуности да представе еванђеље
Људи често имају жар да сведоче за Господа, али нису у стању да у потпуности представе еванђеље. Добар начин за нове вернике је да изаберу и деле неколико добрих еванђеоских трактата. Они ће ти помоћи да оствариш оно што сам иначе не можеш.
3. Трактати не падају под утицај људи
Кад разговарамо с људима, понекад нам је немогуће да представимо еванђеље до онолике мере и онолико озбиљно колико би требало. Ми лако падамо под утицај људских разматрања и осећања. Са трактатима таквог проблема нема. Они говоре оно што треба да се каже без обзира ко их чита. Кад ми проповедамо еванђеље, не можемо да се ослободимо утицаја људи, али проповедање трактатима је потпуно изнад таквог утицаја. Дакле, нови верници би требало да почну да користе трактате.
„Баци хлеб свој поврх воде; јер ћеш га наћи после много времена“ (Проповедник 11:1).
4. Бог заиста користи трактате да спаси људе
Да би спасао људе, Бог понекад користи трактате на запрепашћујући начин. Сећам се како је једном неки човек бацио трактат на улицу. Други човек је туда пролазио. Десило се да је баш тада почео да га боде ексер у ципели задајући му бол у стопалу. Осврнуо се у потрази за парчетом хартије коју би ставио у ципелу. Подигао је трактат и ставио га у ципелу. Касније, док му је обућар поправљао ципелу, прочитао је трактат и обратио се.
Могао бих да вам испричам многе дивне приче о томе како су трактати били употребљени за спасење душа.
5. Моли се верно и ради искрено
Када се упустимо у овај рад довођења људи Христу, морамо се молити верно и узимати ствар искрено. Уз трактат можемо додати реч-две – штавише не морамо рећи ништа; али ипак очекујмо да видимо како људи прилазе Господу.
