Ранићемо у винограде да видимо цвате ли винова лоза, замеће ли се грожђе, цвату ли шипци; онде ћу ти дати љубав своју.
(Песма над песмама 7:12)
Пробуди се, славо моја, пробуди се, лире и харфе; устаћу рано. Хвалићу Господа по народима, певаћу ти по племенима.
(Псалам 57:8,9)
Устани се псалтире и гитаре, устаћу рано. Славићу тебе, Господе, по народима, певаћу теби по племенима.
(Псалам 108:2,3)
Тако га купљаху свако јутро, сваки колико му требаше за јело, а кад сунце огреваше, тада се растапаше.
(2. Мојсијева 16:21)
Боже! Ти си Бог мој, к теби раним; жедна је тебе душа моја, за тобом чезне тело моје у земљи сухој, жедној и безводној.
(Псалам 63:1)
Кад их поби, тада га тражише, и вратише се и тражише Бога рано.
(Псалам 78:34 - Дарби)
Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.
(Псалам 90:14)
Зашто морамо устати рано?
Оно што сада желимо да ставимо пред нове вернике сасвим је једноставно: Морамо свакога дана да устанемо рано из кревета.
Дозволите ми да наведем речи гђице Гровс (Groveѕ) сараднице гђице Барбер која нам је веома много помогла. Она је изјавила да је први избор који пружа доказ о нечијој љубави према Господу, избор између кревета и Господа. Ако неко више воли свој кревет, он спава дуже; али ако више воли свога Господа, устаће мало раније. Те речи ми је казала 1921. године. Међутим, ја њихову свежину осећам и данас. Да, човек мора да изабере или кревет или Господа. Ако више волиш кревет, спавај дуже; али ако више волиш Господа, онда мораш да устанеш раније.
Зашто морамо да устајемо рано? Зато што је рано јутро најбоље време за сусрет са Господом. Осим оних који пате од телесних болести, требало би подстаћи сву браћу и сестре да рано устају. Већина нас не пати од болести органа, већ смо само болесни од претеране љубави према себи! Ако нам лекари кажу да имамо неку болест, као што је туберколоза или слабо срце, онда не би требало да устајемо рано. Не желимо да идемо у крајност. Оне који су болесни ми убеђујемо да се више одмарају. Ипак, желимо да већина устаје што је могуће раније. Зора је најбоље време за сусрет са Господом — најбоља прилика када са њим имамо заједницу.
Многе Божије слуге у Библији имале су обичај да устају рано. Мана се морала сакупљати пре изласка сунца. Сваки онај који хоће да једе од хране коју му је Бог обећао, мора рано да устане. Кад сунце пригреје мана се топи, и више је неће бити. Сваки млади верник би требало да зна да мора да устаје мало раније, да би се пред Богом духовно одржавао, да би примио духовну храну, да би био духовно оживљен и уживао духовно заједништво. Ако устаје исувише касно изгубиће своју храну. Болешљив хришћански живот који данас преовлађује међу Божијом децом, није толико последица неке озбиљне духовне невоље, колико исувише касног устајања. Немојте стога сматрати да је то мала ствар. Духовна невоља многих лежи управо у томе што пропуштају рано устајање.
То је као да Бог својој деци рано ујутро, пре почетка или управо када дан почиње да свиће, дели из својих залиха духовну храну и свето заједништво. Ко год касно устаје пропустиће то. Многој Божијој деци не недостаје посвећење, ревност и љубав, а ипак зато што сувише касно устају, не успевају да буду добри хришћани. Рано устајање је веома повезано са духовним животом. Никада нисам срео молитвеног ратника који касно устаје, нити сам пак познавао било кога ко живи у блиској заједници са Господом, а да касно устаје. Сви они који и мало познају Бога, долазе пред Бога рано ујутро.
,,Као што се врата обрћу на чеповима својим, тако лењивац на постељи својој” (Приче 26:14). Како се ленчуга понаша у свом кревету? Oн je као врата која се обрћу на шаркама. Лењ човек ће се окретати у свом кревету, али неће никако да устане. Окреће се на ову па на ону страну, али ипак остаје у кревету.
Многи људи се просто прилепе за кревет. Окренувши се на једну страну, налазе да је кревет веома удобан; окренувши се на другу страву, опет налазе да је врло удобан! Они воле спавање. Воле да спавају мало дуже и да остану у кревету мало дуже. Дакле, нека браћа и сестре узму у обзир да ако хоће да служе Богу, морају свакодневно рано да устају.
Ко год пред Богом намерава рано да устаје, брзо ће доживети вишеструку духовну корист. Његове молитве у било које друго доба дана не могу да се упореде са раним јутарњим молитвама. Његово проучавање Библије у неко друго време не може бити равно оном у јутарњим часовима, а његова заједница са Господом никада није тако слатка у другим тренуцима као у зору. Запамтите добро, да је јутро најбоље доба дана. Своје најбоље време би требало да предамо Богу — не људима или световним пословима. Смешан је онај који читав свој дан проведе у свету, а увече пред одлазак у кревет, када је преморен, клекне да се моли и чита Библију. Није ни чудо што су му молитва, проучавање Библије и пријатељство са Господом крњи. Његова невоља је у томе што ујутро устаје сувише касно.
Примери раног устајања у Библији
Све Божије слуге у Библији су били ранораниоци. Запазимо неке од њих:
1. Авраам
А сутрадан рано уставши Аврам, отиде на место где је стајао пред Господом.
(1. Мојсијева 19:27)
И Аврам уставши ујутру рано . . .
(1. Мојсијева 21:14)
И сутрадан рано уставши Аврам . . .
(1. Мојсијева 22:3)
2. Јаков
И уста Јаков ујутру рано . . .
(1. Мојсијева 28:18)
3. Мојсије
А Господ рече Мојсију: устани рано и изиђи пред Фараона . . .
(2. Мојсијева 8:20)
После рече Господ Мојсију: устани рано . . .
(2. Мојсијева 9:13)
И написа Мојсије све речи Господње, и уставши рано . . .
(2. Мојсијева 24:4)
. . . и уставши рано изиђе на гору Синајску . . .
(2. Мојсијева 34:4)
4. Исус Навин
И уста Исус ујутру рано . . .
(Исуса Навин 3:1)
А сутрадан уста Исус рано . . .
(Исус Навин 6:12)
И уставши Исус ујутру рано . . .
(Исус Навин 7:16)
А ујутру уста Исус рано . . .
(Исус Навин 8:10)
5. Гедеон
И би тако; јер када уста (рано) сутрадан . . .
(Судије 6:38)
6. Ана
И сутрадан уранише, и поклонише се Господу . . .
(1. Самуилова 1:19)
7. Самуило
И уставши рано Самуило пође пред Саула.
(1. Самуилова 15:12)
8. Давид
И тако Давид уста рано . . .
(1. Самуилова 17:20)
9. Joв
. . . Јов их позиваше и освећиваше их. И устајући рано приношаше жртве паљенице.
(Јов 1:5)
10. Апостоли
. . . они пред зору уђоше у храм . . .
(Дела 5:21)
11. Марија
Уз то запрепастише нас неке наше жене које су биле рано ујутро на гробу . . .
(Лука 24:22)
А када је васкрсао рано у први дан недеље, јави се прво Марији Магдалини . . .
(Марко 16:9)
А у први дан недеље рано, док је још био мрак, Марија Магдалина дође на гроб . . .
(Јован 20:1)
12. Господ Исус
А ујутро, док је још било сасвим мрачно, уста, изиђе и оде у пусто место, те се онде мољаше.
(Марко 1:35)
Ови стихови из Писма помињу рано устајање. Управо у то доба су многе ствари у вези са Божијим радом и посвећењем биле обављене. Најбоље Божије слуге и у Старом и у Новом завету били су ранораниоци. Сви су они имали навику да имају заједницу са Богом, да опште са Богом и да раде за Бога рано ујутро. Иако нигде у Библији не налазимо никакву непосредну Божију заповест којом нам наређује да рано устајемо, ипак имамо пример многих верних Божијих слугу који су били ранораниоци.
Због тога браћа и сестре који желе да следе Господа, не смеју презриво да питају: каква је разлика између ранијег или каснијег. Знамо из искуства, ако устанемо један сат касније проучавање Библије ће се пореметити, а ако устанемо два сата касније од молитве неће бити ништа. Ја лично могу да посведочим да ако и проведем исто време у читању Библије, много је корисније сат раније него касније. Та два сата нису иста. Резултати нашег читања Библије и молитве су различити.
Рано устајање је огроман благослов. Наша је жеља да нико, ко је почео да живи као хришћанин, не пропусти благослов који доноси рано устајање. За време прве три године мог хришћанског живота, људи су ме бар педесет пута упитали колико рано устајем. То је тако велики благослов да нису хтели да га пропустим. Свет можда не види разлику у устајању два сата раније или два сата касније; тако нешто не мора да буде ни од каквог значаја по питању ствари овога света. Али дозволите ми да вам кажем да то заиста чини велику разлику у духовним стварима.
Не само да је било много Божијих слугу који су рано устајали, него је и сам Господ Исус рано устајао. Устајао је пре свитања да се моли; рано је позивао дванаесторицу. Ако не устајемо довољно рано, без сумње ћемо духовно постати веома сиромашни.
Поред горе споменутих дванаест примера из Библије, могли бисмо споменути и велики број Божијих слугу кроз векове, који су такође били ранораниоци.
Сви они које сам познавао или о којима сам читао да су били од неке користи у Божијој руци, обраћали су пажњу на ово питање раног устајања. Они то зову јутарњим бдењем. Да ли сте икада чули да су људи бдели после сунчевог изласка?
Не, они бдију док сунце још не изиђе. Дакле, на јутарњем бдењу треба бити сасвим рано, иначе се неће сматрати бдењем.
Јутарње бдење је одиста наше хришћанско наследство; Божија деца не би требало да га одбаце. Као што је црква толике године практиковала ово јутарње бдење, тако би и ми требало да га одржавамо и пренесемо на следећи нараштај. Име ћемо задржати, називајући га јутарњим бдењем, опомињући млађи нараштај да устане рано и сретне се са Богом.
Познавао сам мисионарке као што су госпођица М. Е. Барбер и госпођица Гровс које је Господ веома много користио. Обе су биле ранораниоци. Госпођица Гровс је увек устајала пре пет ујутро, а госпођица Барбер између четири и пет ујутро. Рекле су ми како се нису усуђивале да спавају сувише утопљено да им се не би десило да не могу да устану рано.
Џорџ Милер је устајао рано; тако исто и Џон Везли (John Wesley). Многе Божије слуге су рано устајале. Па и ми очекујемо од младе браће и сестара да устану рано и не допусте да им време прохуји у спавању.
Шта после раног устајања
Није нам циљ да људе тек тако дигнемо рано из кревета. Ми тражимо духовне вредности и духовни садржај. Зато, ево неколико ствари које би требало учинити после устајања:
1. Присно општење с Богом
Људи устају рано ујутро да би присно разговарали са Господом. ,,Ранићемо . . . онде ћу ти дати љубав своју” (Песма над песмама 7:12). Пошто је то најбољи део дана, требало би га провести у заједништву с Богом, тихо чекајући на Бога, у дубоком размишљању у Божијем присуству, примајући вођство и утиске од Бога, и допуштајући Богу да нам говори, са отвореним духом пред њим.
Присно општење значи да је човеков дух отворен Богу. Пошто му је дух отворен за Бога, отворен му је и ум. То Богу даје могућност да поклони светлост, да Реч, остави утисак и пружи животни додир. То такође даје души повластицу да учи како да додирне Бога, да дубоко размишља у молитви и приближава се Богу у свом срцу. Ово је укратко присно заједништво с Богом.
2. Певање и хваљење
Јутро је најбоље доба за слављење Господа. Ујутро бисмо могли да принесемо своје најузвишеније славопоје.
3. Тражење хране пред Богом
Ово је време за сакупљање мане. Шта је наша мана? (Наравно мана указује на Христа, али то овом приликом не наглашавамо.) Она је Божија реч коју свакодневно уживамо и од које примамо снагу да ходамо по пустињи. Мана је храна у пустињи и мора да се сакупља рано ујутро. Како неко може да буде сит и задовољан, ако рано јутро проведе у другим пословима?
Раније смо споменули да би свако требало да има две Библије: једну за читање после подне у слободно време, у коју се могу прибележити многе ствари, а једну за употребу ујутро у коју не би требало ништа писати, јер је ова само за сакупљање мане. Ујутро немојте читати много; радије отворите пред Богом кратак одломак из Библије и помешајте молитву са речју, певање са читањем — и заједницу са Библијом.
Ми тврдимо да рано устајемо ради заједнице с Богом. То не значи да је заједница први корак, слављење други корак, читање Библије трећи корак, а молитва четврти корак. У ствари оно је сплет свих ових заједно пред Богом. Можеш доћи у Божије присуство с његовом Речју отвореном пред собом, као што је то наговештено у Малахији (,,Памтите закон Мојсија слуге мога, коме заповедих на Хориву за свега Израиља уредбе и законе” — Малахија 4:4), или би пак могао да спојиш молитву с читањем Речи; после читања Божије речи могао би да признаш своје грехе, или пак да захвалиш Богу за одређену милост коју си примио; могао би да затражиш нешто нарочито у сагласности с Речју коју си прочитао, или би пак просто могао да кажеш Господу да је дотична поменута ствар у Писму тачно оно што ти недостаје. На многе речи могао би да кажеш ,,Господе, ја верујем”; на многа обећања могао би да се одазовеш са ,,Господе, ја примам”. Понекад осећаш како желиш да захвалиш Господу, јер је његово обећање тако велико; понекад си пак приморан да се молиш за своју браћу и сестре као и за самога себе, зато што налазиш да је њихово и твоје стање у супротности са оним што Библија тврди. Не, ти пред Богом нити критикујеш нити пак било кога оптужујеш; ти од Бога само тражиш да он своју Реч испуни у твојој браћи и у теби. Ти дакле признајеш и своје грехе и грехе цркве. Молиш се за себе, а и за друге. Верујеш за себе, а верујеш и за друге. Захваљујеш за себе, а и за друге.
Због тога јутарње библијско читање не би требало да буде сувише дугачко. Три до пет стихова је довољно за један сат молитве и заједнице. Моли се и буди у заједници с Богом у вези свега. Добре примере о томе налазимо у Немији и Давиду — како су они познавали Бога и знали да опште са њим!
У псалмима Давидовим видимо како он назива особу којој се обраћа час ,,Ти” час ,,Он”. Једног тренутка говори људима, а већ следећег тренутка је прешао на молитву Богу. У истом псалму би могао да каже неколико речи пред људима, а затим своје следеће речи упућује Богу. Ако не знамо како да читамо псалме, бићемо у недоумици на шта циља. Али баш ови псалми сведоче да је Давид био у присној заједници с Богом. Што се тиче мене, ја истовремено не могу да говорим браћи и Богу; ипак Давидови псалми су написани као мешавина једног и другог.
Такав је био и Немија. Он је спојио управљање земаљским пословима и молитву. Бавећи се својим послом, изговорио би неколико речи и принео кратку молитву. Чак и онда када је разговарао с царем, говорио је са Господом истовремено када и с царем. Ово спајање је једно важно начело у животу верника.
Сличну црту налазимо и у Павловим посланицама. На пример, Посланица Римљанима је упућена верницима у Риму, а ипак налазимо да су Павлове речи често упућене Господу као да је на Римљане сасвим заборавио.
Многи читаоци су вероватно читали животопис Мадам Гијон (Madame Guyon). Њена аутобиографија садржи једну особену црту. Док је већина биографија писана да их људи читају, њена је и за Бога и за људе. Она се на једном месту обраћа Лакомбеу (LaCombe) (пошто ју је Лакомбе замолио да напише аутобиографију); а затим одмах разговара са Богом. То је оно што зовемо присним заједништвом. Није јасно где оно почиње и где се завршава. Чим се нечији дух подиже, он или она иде Господу на сусрет. Да бисмо се молили није неопходно да светске ствари остављамо на страну, нити пак да их се поново прихватамо тек онда када смо престали да се молимо.
Заиста, најбоље време за сакупљање мане је рано јутро. Учи се да у читању Божије Речи спајаш уједно молитву, слављење и заједницу. Једног тренутка си на земљи, а већ следећег си у небу. За секунду се налазиш у свом сопственом присуству, а одмах затим прелазиш у Божије присуство. Ако тако проводиш време свакога јутра пред Богом, бићеш свакодневно задовољан. Хранићеш се Христовом речју, јер је Христос реч Божија. Такође ћеш допустити и да реч Христова у теби богато пребива. Овакав начин читања речи Божије — храњење маном, јесте неопходно. Хтели бисмо да упитамо многу слабу браћу и сестре да ли су већ обедовали? Они не могу да трче зато што је оно што су појели недовољно да их одржава. Мана се мора сакупити у рано јутро. Зато устани мало раније да не пропустиш храну.
Нека у рано јутро буде заједница, слављење, мана и молитва. ,,Боже! ти си Бог мој, к теби раним” (Псалам 63:1) ,,И вратише се и тражише Бога рано” (Псалам 78:34, Дарби). У оба псалма у оригиналу налазимо реч ,,рано”. Време за молитву је рано ујутро. Пошто је био у заједници са Богом и пошто се нахранио маном, човек је оснажен да све положи пред њега и пажљиво да се за то моли. За молитву треба снаге; слаби не могу да се моле. С новом снагом коју је прикупио кроз заједницу и нахранио се маном, човек може да се моли за себе, за цркву и за читав свет.
Зато сваки нови верник мора да зна четири ствари које би требало пред Богом сваког јутра пажљиво да одржава: заједницу, слављење, читање Библије и молитву. Ако ове четири ствари занемари, то ће дан показати. Чак и човек попут Џорџа Милера је признао да је његово духовно стање за цео дан зависило од тога да ли се ујутро добро наситио пред Богом, или пак није. Његово рано јутро предсказивало је дан. Многи хришћани налазе да су им дани тешки; то је зато што су им јутра рђаво проведена. (Признајем да особа не би била лако избачена из колосека спољашњим чиниоцима ако зна за растављање духа од душе, а тиме и трошење њеног спољашњег човека. Ово је, међутим, нешто сасвим друго.) Нови верници морају да се усмере опоменом на рано устајање, јер кад једном постану немарни у вези с тим, биће немарни и у вези са скоро свим осталим стварима. Огромна је разлика у дану ако неко јесте или није обедовао тога јутра.
Сећам се како је један познати пијаниста једном изјавио:
,,Ако не вежбам један дан, ја приметим да нешто није у реду; ако не вежбам два дана, моја жена примети да нешто није у реду; ако не вежбам три дана, цео свет примети да нешто није у реду.” Не заборавите, ако пропустимо добро јутро са Господом, не само да ћемо ми и наше жене за то знати, него и цео свет. Зашто? Зато што нисмо дошли до извора свог духовног живота. Млади верници би требало врло строго да се дисциплинују те устану рано ујутро да би се вежбали у заједници, слављењу, читању Библије и молитви пред Богом — требало би да се добро хране.
На шта треба пазити у раном устајању
На крају, хтели бисмо да поменемо неколико ствари у вези с раним устајањем:
а) да би устао рано, човек мора да иде рано на спавање. Сви ранораниоци имају обичај да иду рано у кревет. Неосновано је очекивати да се на почивање пође касно, а устане рано. То би било ,,паљење свеће на оба краја”.
б) Немојте да постављате сувише високо мерило раног устајања. Неки одлуче да устану у три или четири сата ујутро. Покушају тако неколико дана и готово. Покушај сувише раног устајања завршиће се неуспехом. Прихватимо се радије скромније мере — рецимо, око пет или шест сати, пре, или пак у само свитање. Ако је време које је одређено сувише рано, биће тешко да се одржава. Сувише високо мерило ће довести до лоше савести, а ми би требало да одржавамо савест која је без спотицања. Због тога не заступајмо крајности. Нека свако од нас пажљиво размотри овај предмет пред Богом, узимајући у обзир телесне услове и околности у којима живимо, па онда одредимо време свога устајања.
в) Негујте навику раног устајања. Неизбежно је да се неко у првим данима раног устајања сретне с потешкоћама. Волеће свој кревет и биће му тешко да из њега скочи. Треба мало времена док се навика не учврсти. Испочетка човек мора себе да присили на устајање, али после извесног времена устајаће без напрезања.
Човечији нерви су као дрво на врху брда које се повија у правцу ветра. Ако дува на њега увек у истом правцу, оно у том правцу почне да се нагиње. Претпоставимо да имаш обичај да устајеш касно. То је као да ти је живчани систем нагнут према северу. Али пошто си много пута покушао рано да устанеш, твој живчани систем ће почети да се повија према југу. Тада, уместо да ти буде тешко да устанеш рано, увидећеш да ти је тешко да устанеш касно, јер више не можеш да спаваш! Све док се тај обичај не обликује, тражи од Бога милост да би та добра навика раног устајања могла да се развије. Покушај то више пута. Свакодневно се учи да напустиш кревет и рано устанеш, све тако док се не буде обликовала навика раног устајања за уживање милости јутарње заједнице с Богом.
г) Наше спавање не би требало да пређе осам сати. Опростите што обилазим лекаре обраћајући се директно младим верницима. Рекао бих да само неколицини људи треба више од осам сати спавања. Немој од себе да правиш изузетак. Уколико ти лекар због неке болести не одреди више одмора, осам часова је за обичног човека сасвим довољно. Не брини о свом здрављу због раног устајања. Многи сувише воле саме себе и због бриге навуку на себе слабо здравље. Просечна потреба за обичну особу је шест до осам сати сна. Све док се будеш држао просечног, имаћеш довољно одмора.
д) Ленога треба мало гурнути. Сада смо у цркви, постали смо удови Христовог тела. Како онда можемо да будемо немарни? Лене међу нама треба мало погурати, мало повући и мало продрмати. Исто тако и оне што спавају свега три или четири сата треба исправити, јер недовољно спавање може довести до болести. Просек је осам часова; сувише много је непотребно, а сувише мало је недовољно.
Помозите младим верницима
Надам се да ће они који су напреднији у Господу и учвршћени пред Богом прихватити одговорност да одржавају вршење јутарњег бдења у цркви. Они би сами требало и да устају рано и да помогну младима да дођу у ово благословено стање. Кад год им се укаже могућност требало би да упитају младе: ,,Брате, у колико сати устајеш ових дана?” Многи устају у осам, доручкују за пет минута, а затим пет минута проведу журећи кроз Библију. Они исувише времена проводе у кревету. Дакле, старији у Господу би требало да питају млађе, и да настављају да их то питају чак и по годину дана.
Не заборавите: рано устајање је прва навика коју хришћани треба да стекну. Окупљање на дан Господњи је такође навика. Млади треба да стекну обе ове навике, али одговорност да им се у томе помогне лежи на старијим верницима. Колико је само оних који никада нису уживали благослов раног устајања!
Ако црква напредује у овој вежби, ако многа браћа и сестре науче да устају рано, ако сваки поједини иде Богу и свакога дана прими мало више светла — како ће само цела црква постати богата и како ће само бити пуна светлости! Ако је црква сиромашна то је зато што је веома мало оних који од Главе било шта примају. Научивши да примамо од Главе, макар да сваки поједини од нас прими само мало, исход ће бити неизмерно богатство цркве.
Наш напредак није у поседовању десет или сто специјалних радника или служитеља који су међу нама активни. Ми очекујемо од сваког уда тога тела да пред Богом устане те прими богатство и милост. Ако сва браћа и сестре пођу овим путем, међу нама ће бити неизмерно богатство. Ја често размишљам о томе како оно што ми дајемо браћи мора да је далеко мање од онога што би Бог могао да им пружи. Али оно што сваки уд прима од Главе за добробит је целога тела. Нека пред Богом буде веома много таквих судова који примају, сваки посебно добијајући свој мали део да би га могао поделити са телом. Стога немојмо потцењивати рано устајање као малу ствар. Нека сви ујутро бдију, па ћемо тада сви скупа узнапредовати за још један корак.
