Tako, ne znam šta činim; jer ne činim što želim, nego što mrzim — to činim. Ako pak činim što ne želim, slažem se sa zakonom i priznajem da je dobar. Jer to sad ne činim više ja, nego greh koji obitava u meni. Znam, naime, da u meni, to jest, u mome telu, dobro ne obitava; jer hteti — toga ima u meni, ali činiti dobro — toga nema. Jer ne činim dobro koje želim, nego zlo, koje ne želim, to činim. A kad činim ono što ne želim, to već ne činim više ja, nego greh koji u meni obitava. Želeći, dakle, da činim dobro, nalazim da za mene važi zakon — da je zlo u meni. Tako se po unutrašnjem čoveku radujem Božijem zakonu, ali vidim jedan drugi zakon u svojim udovima, koji vojuje protiv zakona moga uma i zarobljava me zakonom greha, koji je u mojim udovima. Bedan sam ja čovek; ko će me izbaviti od ovog smrtnog tela? Bogu hvala kroz Isusa Hrista, Gospoda našega. Tako, dakle, ja sâm umom služim Božijem zakonu, a telom — zakonu greha. Stoga sad nema osude za one koji su u Hristu Isusu. Jer te je zakon Duha života u Hristu Isusu oslobodio od zakona greha i smrti.
Rimljanima 7:15-8:2
Želja za oslobođenjem od greha
Osoba koja veruje u Gospoda može odmah da bude oslobođena od greha. Međutim ovo iskustvo ne dele obavezno svi mladi vernici. Mnogi nisu oslobođeni od greha čim uzveruju u Gospoda. Naprotiv, često nalaze da padaju u greh. Nema sumnje da su spaseni, da pripadaju Gospodu i da imaju večni život. Ipak, ostaje velika poteškoća da ih greh često uznemirava. Zbog toga nisu u stanju da služe Gospodu onako kako bi želeli.
Greh koji neprestano uznemirava spasenu osobu, uzrok je velike nesreće. Savest čoveka je osetljiva kada ga Bog prosvetli. U njemu se nalazi život koji osuđuje greh, pa je zato i svestan greha. On duboko oseća svoju pokvarenost i gnuša se samoga sebe. Ovo je zaista bolno iskustvo.
To iskustvo donosi sa sobom i jedan problem: mnogi vernici ne shvataju šta je greh u suštini. Neki vernici kažu da greh može da se izbegne time što ćemo mu se usprotiviti. Zato se iz sve snage trude protiv iskušenja. Drugi tvrde da greh mora da se pobedi. Zbog toga se sve vreme bore protiv greha, nadajući se da će ga prevazići. Treći opet objavljuju da pošto nas je greh vezivao i uskratio nam slobodu, možemo se osloboditi njegove privlačnosti ako se istrajno protiv njega borimo; zato čine najbolje što mogu da bi došli do pobede. Te tri ideje su samo ljudske misli; nisu ni Božija reč niti Božije učenje. Nijedno od njih ne može da donese pobedu.
Nadam se da ćete na ovo obratiti naročitu pažnju. Ja lično verujem da čoveku treba pokazati put oslobođenja čim uzveruje u Gospoda. Ne slažem se sa tim da ljudi moraju da prebole krizu pre nego što mogu da dožive oslobođenje. Oni bi trebalo da hodaju putem slobode još od samog početka svog hrišćanskog života.
Božija reč nam ne govori da bi trebalo da pobedimo greh, već da moramo da budemo oslobođeni od greha — da nam se dâ sloboda od greha. To su reči Biblije. Greh je sila koja drži ljude u ropstvu. Trebalo bi da se oslobodimo njegovog snažnog zagrljaja, a ne da uništimo njegovu silu. Mi ne možemo da ga usmrtimo, nego Gospod je nas uklonio od njega.
Zakon greha
Tako, ne znam šta činim; jer ne činim što želim, nego što mrzim — to činim . . . jer hteti — toga ima u meni, ali činiti dobro — toga nema. Jer ne činim dobro koje želim, nego zlo, koje ne želim, to činim. A kad činim ono što ne želim, to već ne činim više ja . . . Želeći, dakle, da činim dobro, nalazim da za mene važi zakon — da je zlo u meni. Tako se po unutrašnjem čoveku radujem Božijem zakonu, ali vidim jedan drugi zakon u svojim udovima, koji vojuje protiv zakona moga uma i zarobljava me zakonom greha, koji je u mojim udovima . . . Tako, dakle, ja sâm umom služim Božijem zakonu, a telom — zakonu greha.
Rimljanima 7:15-25
Rešenje se nalazi u Rimljanima 7. U odeljku od 15. do 20. stiha koriste se sledeće reči: „želim“, „ne želim“, „mrzim“, „hteti — toga ima u meni“, „ne činim dobro koje želim“, „zlo, koje ne želim, to činim“, i tako dalje. Misli koje se stalno ponavljaju su: „želim“, „ne želim“, ili „hteti“. Ali stihovi od 21. do 25. nam pokazuju nešto drugo. Naglasak više nije na „želim“ ili „ne želim“ nego se naročito uočava u rečima kao što su: „zakon“, „jedan drugi zakon u svojim udovima“, „zarobljava me zakonom greha, koji je u mojim udovima“, „ali vidim jedan drugi zakon u svojim udovima, koji vojuje protiv zakona moga uma i zarobljava me zakonom greha, koji je u mojim udovima.“ Ako budete držali pred sobom ova dva naglaska, bićete u stanju da rešite nevolju.
U ovom odlomku iz Rimljanima 7, Pavle razmišlja o tome da nadjača. On razmišlja o tome da bi bilo najbolje kad bi mogao da više ne greši, nego da ugađa Bogu čineći ono što je Bogu ugodno. On ne želi da greši, niti pak voli da bude poražen. Ipak, on priznaje da se u njemu nalazi želja, ali da učini ono što je dobro u tome ne uspeva. On svojom voljom želi da čini dobro, ali ne može. Iako pokušava da ne greši, ipak još uvek greši. On se raduje Božijem zakonu, ali nije u stanju i da ga sprovede u praksu. Drugim rečima, on nije u stanju da čini ono što bi želeo da čini.
U stihovima od 15 do 20, iako Pavle želi da pobedi, on ipak doživljava krajnji neuspeh. To nam pokazuje da se pobeda ne nalazi u „želim“ ili „ne želim“. Pobeda se ne nalazi putem čovečije volje. Pavle želi i želi, ali završava neuspehom. Zato nemoj da misliš da će sve biti u redu, samo ako imaš volju da činiš dobro. U tebi je da želiš, ali da činiš to nije. Sve što možeš da učiniš to je da želiš; od toga nema mnogo koristi.
Međutim, posle 21. stiha Pavle sam otkriva zašto njegova volja da čini nema uspeha. Razlog je u tome što je greh zakon. Dakle, pošto je greh zakon, uzaludno je želeti. Pavle nam pokazuje razlog za njegov neuspeh. On objašnjava da i pored toga što on želi da čini dobro, u njemu je zlo prisutno. On se po unutrašnjem čoveku raduje Božijem zakonu, ali telom on služi zakonu greha. Kad god odluči da se raduje u Božijem zakonu, u njegovim udovima se nalazi jedan drugi zakon — zakon greha koji mu nameće ropstvo. Svaki put kad želi da čini dobro, prisutno je zlo. To je zakon.
Mnogi, koji su već više godina hrišćani, još uvek ne vide da je greh sila za koju bi se reklo da je sasvim autoritativna. Oni ne vide greh kao zakon. Nadam se da će novoobraćena braća i sestre uvideti da je greh, kako u ljudskom iskustvu, tako i u Bibliji, jedan zakon. Ne samo da je uticaj i sila, nego i zakon. Pavle je otkrio koliko je beskorisno da se njegova volja bori protiv zakona.
Nemogućnost volje da pobedi zakon
Volja je čovekova unutarnja sila, dok je zakon prirodna sila. Oboje su sile. Ja obično koristim jednu ilustraciju da bih pomogao ljudima da razumeju šta je zakon. Znamo da Zemlja ima silu gravitacije. Ta sila gravitacije je zakon. Zašto je nazivamo zakonom? Zato što stalno deluje. Ono što nije uzgred to je zakon. Ono što je povremeno to je istorijski slučaj, a ne zakon.
Zašto je zemljina teža zakon? Ako ispustim maramicu, ona pada. To se dešava u Šangaju isto tako kao i Fučaou. Gde god da se maramica ispusti uvek se isto dešava. Gravitacija je povlači naniže — tako se ta pojava naziva zakonom gravitacije. Kad bi maramica samo ponekad bila privučena ka zemlji, onda se ta sila ne bi mogla smatrati zakonom. Zakon je nešto što uvek deluje na isti način. Ako bacim moju Bibliju uvis, ona će pasti dole. Ako bacim stolicu uvis, i ona će pasti dole. Ako skočim, i ja ću pasti dole. Bez obzira gde i šta, ono što ide gore pašće dole. Tako shvatam da ne postoji samo gravitaciona sila koju Zemlja ispoljava, nego da postoji i zakon gravitacije.
Zakon jednostavno znači da se nešto uvek dešava bez obzira na prilike. On ne dozvoljava izuzetke. Ako se nešto desi jedanput na jedan način a drugom prilikom na neki drugi način, onda je to stvar istorije. Ali ako se nešto dešava uvek na isti način, to je zakon. Ako neko počini zločin na ulici, policija će ga staviti u zatvor. Ako počini isti zločin kod kuće, i tada će biti stavljen u zatvor. Ko god ubije, bez obzira koga ili gde, policija će ga uhapsiti. To nazivamo zakonom. Zakon se odnosi na svaku osobu; nema izuzetaka. Ako čovek ubije nekoga danas biće uhapšen. Ali ako on ubije nekoga sutra i ne bude uhapšen, prekosutra ponovo počini ubistvo i uhapse ga, onda zatvaranje ljudi ne može da se smatra zakonom. Zakon mora da bude nepromenljiv. On mora da bude isti juče, danas i sutra. Izraz „zakon“ podrazumeva da je nešto nepromenljivo.
Svaki zakon ima svoju prirodnu silu — nešto što nije stvoreno ljudskim trudom. Uzmimo za primer zemljinu težu. Kad god nešto ispustim, ta stvar teži da padne dole. Ja ne moram da je pritiskam naniže zato što postoji prirodna sila koja čini da ispušteni predmet pada. Iza zakona stoji prirodna sila.
Ali šta je onda volja? Volja je čovekovo nastojanje, čovekova odluka. Ona govori o tome šta čovek odlučuje, želi ili hoće. Primenjivanje volje nije bez svoje sile. Ako odlučim da nešto učinim, ja to i činim. Ako odlučim da hodam, ja hodam; ako odlučim da jedem, ja jedem. Kao osoba ja imam volju, i moja volja proizvodi neku silu. Međutim sila volje i sila zakona se razlikuju. Dok je sila zakona prirodna sila, sila volje je ljudska. Da bi došlo do sile gravitacije, nije potrebno da instaliramo nekakav električni uređaj da nam privlači stvari naniže; sila gravitacije prirodno deluje. Ako upališ lampu, toplota će prirodno da ide naviše; i to je zakon. Kada se vazduh zagreva, on se podiže i širi; to je zakon. Dižući se i šireći, on ispoljava silu, ali ta sila je prirodna sila. Međutim sila volje je nešto što potiče od čoveka. Samo ono što je živo ima volju. Ni stolica ni sto nemaju svoju sopstvenu volju. Bog ima volju, čovek ima volju. Samo živo biće ima volju. Iako ljudska volja poseduje izvesnu silu, to je ipak samo ljudska sila. Ona je u direktnoj suprotnosti sa silom zakona koji je prirodna sila.
Pred nama je pitanje: kada su volja i zakon u suprotnosti, koje će se od ovo dvoje pokazati kao pobednik? Volja obično pobeđuje u početku, ali zakon pobeđuje na kraju. Čovek je jači ispočetka, ali zakon konačno izlazi kao pobednik. Na primer: ja sada držim Bibliju koja je teška otprilike dvesta pedeset grama. Na tu knjigu deluje sila zemljine teže i pokušava da je povuče naniže. Dakle zakon dejstvuje. Ali ja kao osoba imam volju. Uspeva mi da je držim; prevazišao sam silu zemljine teže. Moja volja je jača od tog zakona.
Sada, u 8 časova i 17 minuta uveče ja sam pobedio taj zakon. Ali sačekaj do 9 i 17 i počeću da uzdišem da moja ruka neće da me sluša. Do sutra u 8 i 17 ujutro moraću da tražim doktora da mi ukaže lekarsku pomoć! Zakon se nikada ne umara, ali moja ruka se umara. Čovekova sila ne može da prevaziđe prirodni zakon. Zakon zemljine teže povlači naniže; on deluje bez volje i bez misli. Ja neću da dozvolim da Biblija padne; ja je držim silom svoje volje. No ipak doći će vreme kada više neću moći da je držim. Kad prestanem da je držim, Biblija će pasti na zemlju. Zakon deluje dvadeset i četiri sata dnevno, ali ja ne mogu.
Čovečija volja će konačno biti pobeđena zato što će je zakon prevazići. Ni volja svih ljudi ukupno ne može da pobedi prirodni zakon. Ljudska volja bi mogla snažno da se suprotstavlja prirodnom zakonu i na početku bi se reklo da ga pobeđuje, ali konačno će morati da mu se pokori. Nemojte potcenjivati zakon zemljine teže. Sa njim se svakodnevno borite. Svi oni koji se sada nalaze u grobovima, kad bi mogli da govore, morali bi da priznaju da nisu jaki onoliko koliko je zakon jak. Decenijama se pokazuješ kao čovek koji ima prevlast nad zemljinom težom. Ti skoro zaboraviš ogromnu silu zemljine teže; živiš kao da smrt ne postoji. U pokretu si od jutra do mraka. Ali doći će dan kada ćeš i ti biti povučen dole silom zakona greha i smrti. Toga momenta tvojoj aktivnosti će doći kraj. Ne možeš ništa da učiniš u vezi sa tim; zakon je pobedio. Možeš li da zamisliš osobu koja silom volje može da drži Bibliju na takav način da ona nikada ne padne? To je nemoguće. Pre ili kasnije moraće da popusti; zakon će se pokazati kao pobednik.
U 7. glavi poslanice Rimljanima govori se o suprotnosti zakona i volje. Tema je vrlo jednostavna, jer se bavi samo borbom između volje i zakona. Pavle ranije nije bio svestan činjenice da je greh zakon. Pavle je bio jedan od prvih u Bibliji koji je otkrio tu istinu. On je isto tako i prvi koji je u vezi sa tim koristio izraz „zakon“. Da je gravitacija zakon i da je širenje na toploti zakon svako zna, ali svako ne zna da je i greh zakon. Ispočetka ni Pavle to nije znao; samo kada je više puta zgrešio mogao je da otkrije da je u njegovom telu bila sila koja ga je vukla da greši. On nije namerno grešio, nego ga je sila u njegovom telu vukla da greši.
Greh je više od istorijske činjenice; on je zakon. Kad dođe iskušenje mi pokušavamo da mu se usprotivimo, ali ubrzo padamo; to je naše iskustvo neuspeha. Iskušenje ponovo dolazi i mi mu se ponovo protivimo i podležemo. To se dešava po deseti put, po stoti put, po milioniti put. Uvek ista priča: dolazi iskušenje; mi se protivimo; i pre nego što to shvatimo već smo pobeđeni. Pošto se to više puta dogodi, mi počinjemo da shvatamo da to nije samo istorijska činjenica. To je postalo zakon. Grešenje je zakon. Kada bi čovek zgrešio samo jedanput, on bi mogao to da smatra istorijskim događajem; međutim mi ne možemo da kažemo da je grešenje istorijsko zato što nije ograničeno samo na jedanput. To je postalo zakon.
Dođe iskušenje i ja sam pobeđen. Ja nemam načina da pobedim. Svaki put kad dođe ja podlegnem; tako shvatim da moj poraz nije samo poraz; to je zakon poraza u meni. Poraz je za mene postao zakon. Braćo, da li ste to već shvatili? Pavle je to uvideo. U 21. stihu on nam govori o svom velikom otkriću — otkriću o samom sebi. On kaže: „Nalazim da za mene važi zakon — da je zlo u meni.“ To je prvi put da on to shvata na takav način. On oseća zakon. Šta je to? „Jer ne činim dobro koje želim, nego zlo.“ Kad god želi da učini nešto dobro, on nalazi da je u njemu zlo. To je zakon. Kad želim da činim dobro, greh je prisutan. Greh odmah ide za dobrim. Ne samo jedanput, ne samo hiljadu puta, nego je to uvek tako. Sada razumem da je to zakon.
JEDNO VELIKO OTKRIVENjE
Ne radi se o tome da ja grešim slučajno ili samo s vremena na vreme; ne radi se o tome da ja ponekad grešim a ponekad ne grešim; grešiti za mene je zakon, zato što ja neprestano grešim. Pošto se to stalno dešava, ja znam da je to zakon. Kad god želim da činim dobro zlo je prisutno. Kada je Pavle to uvideo, shvatio je da je sav njegov trud uzaludan. Kako je on postupio? Pokušao je da čini dobro. On je mislio da će njegova volja da pobedi greh, ne shvatajući da ni najjača volja ne može da prevaziđe greh. Ali čim je uvideo da je greh zakon, ne tek samo ponašanje, on je odmah priznao da je volja beskorisna. Volja nikada ne može da pobedi greh. Ovo je zaista veliko otkriće — jedno veoma veliko otkrivenje.
Kada neko Božijom milošću vidi da je greh zakon, on odmah shvati da se greh nikako ne može pobediti silom volje. Čovek koji ovo nije shvatio neprestano donosi odluke. Kada doživi iskušenje napregne se i čvrsto odluči da pobedi, ali na kraju ipak ne uspe. Drugi put kada doživi iskušenje on pretpostavlja da njegova prva odluka nije bila dovoljno jaka, i zato sada donosi još čvršću odluku da ni po koju cenu neće ponovo da zgreši. Ali kažem vam, ma koliko da je njegova odluka jaka, on opet ne uspeva. Mogao bi da pomisli da sa njegovom odlukom pred Bogom opet nešto nije u redu i zato moli Gospoda da mu pomogne. Pošto nije siguran u svoju odluku moli se: „O Gospode, molim te budi mi milostiv. Pomozi da opet ne zgrešim.“ Kada se podigne sa kolena on ponovo zgreši. Pita se zašto ne može da pobedi greh time što donosi odluke. Odgovor je u tome što nikakva volja, ma koliko jaka, nikada ne može da prevaziđe zakon.
Uzmimo na primer moju ruku, veoma je jaka; može da podigne dvadeset i pet kilograma. Imam sat koji je težak svega pedesetak grama. Ruci koja može da podigne dvadeset i pet kilograma ne bi trebalo da bude teško da drži sat koji je težak samo pedeset grama. Međutim postoji zakon koji deluje svojom gravitacionom silom na moju ruku. Ona povlači moju ruku naniže svake sekunde, svakog minuta, svakog sata. Ona toliko dugo deluje povlačeći naniže sve dotle dok više nisam u stanju da držim ovaj sat od pedeset grama. Tegoba u držanju tereta je u tome da što ga duže držiš, čini ti se sve teži — ne da je on stvarno postao veći, nego da zakon počinje da pobeđuje onoga koji drži teret. Zakon pobeđuje čoveka. Priroda pobeđuje čoveka. Ta sila stalno deluje i onesposobljava te.
Druga ilustracija je o gubljenju takta. Ovo je uobičajen i lako uočljiv greh. Svako je počinio taj greh više puta. Kad čuješ neprijatne reči, ti se osećaš neugodno, kao da se nešto prevrće u tebi. Ako ista osoba nastavi da koristi neprijatne reči, postoji mogućnost da uzvratiš na sličan način. Ali ako ona nastavi da upotrebljava vrlo neljubazne reči, možeš toliko da se uznemiriš da ćeš početi da je grdiš i lupaš pesnicom po stolu. Srdiš se. Posle se osećaš loše zato što kao hrišćanin ne bi trebalo da se ljutiš. Zato odlučiš da se sledećeg puta nećeš naljutiti. Sasvim si siguran da nećeš. Pošto si se pomolio, veruješ da ti je oprošteno. Tvoje srce je puno radosti, zato što govoriš u sebi da se nećeš ponovo naljutiti. Ali kasnije ponovo čuješ kako ljudi o tebi govore loše. Osećaš se veoma neprijatno. Po drugi put čuješ ružne reči i tvoja utroba počne da se prevrće. Treći put eksplodiraš. Ti si naravno, svestan svoje greške. Kako to da se hrišćanin gnevi? Zamoliš Gospoda da ti oprosti greh, i obećaš da se odsada više nećeš gneviti. Ali posle nekog vremena to se ponovi. Kako ti to nazivaš? To više nije grešenje; to je zakon greha.
Greh nije slučajnost; greh je zakon. Ako neko ubije nekoga, to je greh. Ali ako neko ubija svakoga dana, onda je to zakon ubijanja. Ako se čovek svakodnevno gnevi, njegov gnev je za njega postao zakon. Ljudi ne greše slučajno, niti pak greše samo jedanput. Ljudi u svome životu greše bezbroj puta. Lažljivci u svetu stalno lažu; nečisti se stalno kaljaju; preljubočinci stalno čine preljubu; lopovi stalno kradu; gnevljivi se stalno gneve. To je zakon u čoveku koji ne može da se pobedi.
Veliko je otkriće kada ti se Gospod smiluje i otvori ti oči da vidiš da je greh zaista zakon. Ako to vidiš, onda pobeda više nije daleko. Ako budeš smatrao greh samo kao stvar ponašanja, bez sumnje ćeš pokušati da se više moliš i da mu se više suprotstavljaš da bi ga pobedio sledećeg puta. Ali to je uzaludno. Pošto je sila greha jaka i konstantna, naša snaga je mala i nepouzdana. Pošto sila greha uvek odnosi pobedu, naša sila se uvek povinuje. Sila greha je pobedonosna, a naša sila je prevaziđena. Pobeda greha je u zakonu, isto tako kao što je i naš neuspeh u zakonu. Kad želim da činim dobro, nalazim da je u meni zlo. Pavle kaže da je on uvideo da je to zakon, i to jedan nepobedivi zakon.
Nadam se da će vam priroda greha postati jasna. Ako ti ovaj zakon postane jasan, bićeš izbavljen od mnogih poteškoća i žalosti.
Ako si voljan da prihvatiš Božiju reč, shvatićeš da je greh zakon i da ne možeš da ga pobediš silom svoje volje. Tada ćeš moći da vidiš pravi put do pobede. Veliki je blagoslov za čoveka kada uvidi ovaj zakon. Moguće je da čovek doživi mnoge neuspehe, čak i stotine i hiljade neuspeha da bi sam otkrio taj zakon poraza. Moraš da doživiš potpuni poraz da bi shvatio da nikada ne možeš da pobediš greh svojom voljom. Pre ili kasnije greh će se podići i objaviti da je on zakon. Šta bi onda mogao da uradiš? Dozvolite mi da vam kažem da će svi oni koji se uzdaju u silu svoje volje morati da priznaju da ne mogu bilo šta da učine u vezi s tim. Dakle, pošto je greh zakon, šta možeš da učiniš? Ne možeš da mu se protiviš; sila tvoje volje nikada ne može da prevaziđe silu zakona.
Put pobede
Znamo da se čovek ne oslobađa primenom svoje volje. Kada koristi silu svoje volje, ne može da se pouzda u Boga i njegovo oslobođenje. Njemu predstoji dan kada će se pokoriti Bogu i priznati da je do krajnosti nesposoban. Tada će se moliti: „Gospode više neću da pokušavam.“ Čovek koji traži put ali ne zna kako da ga nađe, pouzdaće se za pomoć u silu svoje volje. Samo onda kada prizna da nema spasa i da nikada neće naći put oslobođenja, neće se više obraćati svojoj volji za pomoć; tek tada će uvideti kako da dođe do pravog oslobođenja. Tada će čitati Rimljanima 8.
Braćo i sestre nemojte da potcenjujete Rimljanima 7. Mnogi vernici nikad ne uspeju da se izvuku iz tog poglavlja. Rimljanima 7 zarobljava mnogo više hrišćana nego bilo koji drugi odeljak iz Biblije. Adresa mnogih hrišćana se nalazi u Rimljanima 7! Oni mogu tu da se nađu zato što tu borave. Beskorisno je propovedati samo Rimljanima 8. Ne radi se o tome da li ti je poznato ono što uči Rimljanima 8, nego da li si izišao iz Rimljanima 7. Mnogi propovedaju Rimljanima 8, ali su još uvek zapetljani u Rimljanima 7. Oni još uvek pokušavaju da postupaju sa zakonom, silom svoje volje. Još uvek su pobeđeni. Pošto ne shvataju da je greh zakon i da volja ne može taj zakon da pobedi, zarobljeni su u Rimljanima 7 i ne mogu da uđu u Rimljanima 8.
Vernici bi trebalo da prihvate ono što Božija reč kaže. Čovek koji čeka da to sam shvati može da počini mnogo greha. Pa i posle mnogih ponovljenih grehova ne znači da će mu se oči otvoriti. Moraće da dođe do tačke gde će shvatiti da je sva njegova borba uzaludna. Pavle je rekao u Rimljanima 7 da je borba beskorisna, jer ko može da pobedi zakon? Tako na početku Rimljanima 8 on kaže: „Stoga sad nema osude za one koji su u Hristu Isusu. Jer te je zakon Duha života u Hristu Isusu oslobodio od zakona greha i smrti“ (stihovi 1 i 2). Shvatio si da je greh zakon. Isto tako uvideo si da je čoveku nemoguće da taj zakon pobedi. Dakle, gde je pobeda, gde je put oslobođenja?
Put pobede je u ovome: „Stoga sad nema osude za one koji su u Hristu Isusu.“ Reč „osuda“ u originalnom grčkom ima dve različite upotrebe; jedna je zakonska, a druga društvena. Ako se reč upotrebljava u zakonskom smislu, onda znači „osuda“ kao u našem prevodu. Ali u svom društvenom smislu reč znači „onesposobljavanje“ ili „smetnja“. Iz konteksta ovog odlomka Svetog pisma, društveni smisao ove reči je jasniji.
Mi više nemamo smetnju. Zašto? Zato što nam je Gospod Isus Hristos dao pobedu. To je nešto što je Gospod učinio. Ali kako On to čini? Vrlo jednostavno, to se objašnjava u drugom stihu: „Jer te je zakon Duha života u Hristu Isusu oslobodio od zakona greha i smrti.“ To je put pobede. Možeš li da promeniš Rimljanima 8:2 i pročitaš na sledeći način: „Duh života u Hristu Isusu oslobodio me je od greha i smrti“? Pretpostavljam da će od deset hrišćana deset pročitati ovaj stih baš tako. Ali šta on u stvari kaže? On glasi: „Zakon Duha života u Hristu Isusu oslobodio me je od zakona greha i smrti.“ Mnogi su shvatili samo da ih Duh života oslobađa od greha i smrti, ali nisu shvatili da je zakon Duha života taj koji ih oslobađa od zakona greha i smrti.
Nekima je potrebno mnogo godina da bi savladali lekciju da su greh i smrt zakon, a isto tako da je i Duh života isto tako zakon. Greh nas je pratio mnogo godina i bili smo u bliskoj zajednici sa njim; pa i pored toga mi ne shvatamo da je on zakon. Isto tako, možda smo vernici već mnogo godina i znali smo Svetog Duha u svojim životima, ali Ga ipak nismo poznavali kao zakon.
Kada nam Gospod otvori oči i shvatimo da je greh zakon to je veliko otkriće. Ali još veće je otkriće kada nam je dato otkrivenje da je Sveti Duh takođe zakon. Samo zakon može da pobedi drugi zakon. Volja ne može da pobedi zakon, ali viši zakon može da pobedi niži zakon. Mi nikada ne možemo da pobedimo zakon greha svojom ljudskom voljom; ali zakon Duha života može da nas oslobodi od zakona greha i smrti.
Znamo da je sila zemljine teže zakon koji nas drži. Ali isto tako nam je poznato da postoji i nešto što se zove gustoća. Ako je gustoća nečega veoma mala, kao što je slučaj sa vodonikom, onda zemljina gravitaciona sila ne može da ga drži. Ako u balon upumpamo vodonik, balon će da se digne. Zakon zemljine gravitacione sile je jedan utvrđeni zakon. Ali on deluje samo na određeni opseg ili stepen gustoće. Ako je gustoća mala, zakon gravitacije ne važi. Tada drugi zakon preovlada; zakon plutanja šalje stvari naviše. Toj sili koja tera naviše nije potrebna ruka koja će je pogurati, niti ventilator da je potera. Jednostavno je pustiš i sama se diže. Ovaj zakon pobeđuje onaj prvi. On je isto tako bez truda. Na sličan način i zakon Svetoga Duha pobeđuje zakon greha.
Da to isto kažemo na jedan drugi način. Velika je stvar uvideti da je greh zakon, jer to čini da se više ne boriš protiv greha silom svoje volje. Ako se zakon Svetoga Duha vidi u tvome životu, to je takođe velika stvar. Reklo bi se da mnogi shvataju kako im Duh života daje život, ali još uvek nisu naučili da je Sveti Duh u njima, to jest, život koji im je Bog dao kroz Isusa Hrista, i koji je isto tako zakon. Ako dozvoliš tom zakonu da deluje, on će te prirodno osloboditi od zakona greha i smrti. Kad te ovaj zakon oslobađa od onog drugog zakona, njemu za to ne treba nimalo tvoje snage. Ne moraš da donosiš odluke, da provodiš vreme i čekaš na Svetoga Duha.
Dozvolite mi da postavim pitanje: da li je potrebno da se neko hvata za gravitacionu silu zemljine teže? Da li je potrebno da se neko moli da ta sila brzo privuče stvari naniže? Ne treba, nema potrebe za molitvom zato što zemlja sasvim prirodno povlači stvari naniže. To je zakon. Sve što je potrebno to je da čovek ukloni svoju ruku — da ne drži stvar. Kada volja ne deluje, onda se i zakon manifestuje. Kada se volja ne meša, zakon deluje. Na sličan način ni Svetom Duhu u nama nije potrebna naša pomoć. Ako se bojiš da Duh Gospodnji u tebi neće biti odgovoran i ti požuriš da pripomogneš kada se javi iskušenje, onda to pokazuje da nisi shvatio da je Duh Gospodnji u tebi zakon.
Neka mladi vernici shvate da je Sveti Duh u njima jedan sasvim spontan zakon. Da bi se neko oslobodio od greha, do tog oslobođenja mora da dođe prirodno. Ako pokuša da se oslobodi time što koristi silu svoje volje, biće pobeđen. Ali oni koji su u Hristu Isusu nisu više nesposobni, jer ih je zakon Duha života u Hristu Isusu oslobodio od zakona greha i smrti. Sve je to tako jednostavno i prirodno. Dat nam je jedan drugi zakon koji nas prirodno oslobađa od zakona greha i smrti.
Neko bi mogao da pita kako se to dešava. Ne znam, ali zar već nisi doživeo tako nešto? Na primer: neko ti priđe, izruži te, počne da se svađa sa tobom pa te čak i istuče. On sve to čini bez ikakavog razloga i opravdanja. Ti bi trebalo na njega da se naljutiš, ali ti nekako sve podnosiš a da ni sam ne znaš zašto. Kasnije se pitaš kako to kada su te izgrdili da si zaboravio da se naljutiš. Pošto ti je ta osoba učinila toliku nepravdu, trebalo je da se razgneviš. Ako budeš razmišljao o svemu što ti je osoba učinila, bez sumnje bi trebalo da budeš vrlo ljut. Pa ipak, na tvoje veliko iznenađenje, ti jednostavno nesvesno na to ne obraćaš pažnju. Dozvoli mi da ti kažem: pobede se zadobijaju neopaženo.
Kako to da pobeđuješ a da nisi ni svestan toga? Zato što zakon deluje. Da se radi o tvojoj volji, ti bi razmišljao i naprezao se. Ali Gospod ti daje pobedu a ti toga nisi svestan. Takve pobede su prave pobede. Ako si ovo makar samo jedanput doživeo, onda ćeš razumeti otkrivenje da Sveti Duh koji živi u tebi može da te sačuva od greha. On može da te učini pobednikom bez pomoći tvojih odluka. Ti ne moraš da donosiš odluke, zato što će te zakon koji je u tebi osloboditi od greha. Kada shvatiš da je Gospod stavio svoga Duha u tebe da bi te na prirodan način doveo do pobede, onda ćeš uvideti da je zakon Duha života takođe u tebi, zato što si u Hristu Isusu. Ti ne moraš da koristiš silu svoje volje ili da shvataš; ti ćeš jednostavno i iznenađujuće doživeti pobedu.
Pobeda nad grehom ne iziskuje ni trunke snage, zato što je to delo zakona. Ima jedan zakon koji čini da grešim bez svoga truda, i postoji jedan drugi zakon koji me oslobađa od greha — isto tako bez mog truda. Samo ono što ne zahteva trud je prava pobeda. Ja nemam šta da radim. Dozvolite mi da vam kažem: mi nemamo šta da učinimo osim da podignemo ruke i kažemo Gospodu: „Ništa od mene!“ Ono što se ranije dešavalo bilo je zbog zakona; ono što se sada dešava takođe se dešava zbog zakona. Prethodni zakon je delovao u potpunosti, zato što je činio da stalno grešim; ovaj novi zakon deluje još bolje zato što više nisam onesposobljen grehom. Zakon Duha života se pokazao na delu; on daleko nadmašuje zakon greha i smrti.
Ako mladi vernici budu videli ovo od prvog dana svog hrišćanskog života, onda će hodati putem oslobođenja. Biblija nikad ne koristi izraz: „pobedi greh“; ona samo upotrebljava izraze „oslobođen“ ili „slobodan od greha.“ Ovde u Rimljanima piše: „Zakon Duha života u Hristu Isusu oslobodio (me je) od zakona greha i smrti.“ Zakon Duha života me je izvukao iz domena zakona greha i smrti. Zakon greha i smrti je još uvek prisutan, ali ja više nisam tu da bi mogao da deluje na mene. Zemljina gravitaciona sila je prisutna, ali ako su stvari prenete na nebo, više nema onoga na šta bi ona delovala.
Zakon Duha života je u Hristu Isusu, a i ja sam isto tako u Hristu Isusu zato što sam tim zakonom oslobođen od zakona greha i smrti. „Stoga sad nema nesposobnosti za one koji su u Hristu Isusu.“ Čovek u Rimljanima 7 nosi etiketu: „nesposoban“. Ali za tog nesposobnog čoveka koji je toliko slab i koji uvek greši, Pavle kaže da sada više nije nesposoban u Hristu Isusu. Kako? Zakonom Duha života u Hristu Isusu koji ga je oslobodio od zakona greha i smrti. Da li sada vidite kako je problem oslobođenja u potpunosti rešen?
Put oslobođenja i slobode
Što mladi vernik pre upozna put oslobođenja, utoliko bolje po njega. Nema potrebe da se sa tim okleva nekoliko godina. U roku od nekoliko meseci on već može da ima mnoga iskustva. Nije potrebno da mnogo pretrpi pre nego što to nauči. Moguće je da hrišćanin ne bude pobeđen. Dakle, kada se suočiš sa poteškoćom, nemoj da se boriš silom svoje volje. Ako si pobeđen, nemoj da se okrećeš natrag. Uči se tom putu oslobođenja korak za korakom. Prvi korak je da uvidiš da je greh za tebe zakon; drugi je da vidiš da volja ne može da pobedi taj zakon; treći je da vidiš da postoji jedan drugi zakon koji pobeđuje zakon greha. Pošto doživiš ta tri koraka, problem je u potpunosti rešen.
Neka svi hrišćani zapevaju pobedonosnu pesmu slave. Koliko smo samo kilometara prešli bespotrebno; koliko smo samo suza prolili zbog poraza. Ako vernici još od samog početka svog hrišćanskog života uvide ovaj put oslobođenja i slobode, biće pošteđeni mnogih suza i tuge. Šta znači put oslobođenja? To znači da me je zakon Duha života oslobodio. To je zakon koji je savršen i moćan. Taj zakon može da me oslobodi do kraja. Nije mu potrebna moja pomoć. Kao što zakon greha čini da svi greše, tako nas isto zakon Duha života u nama prirodno vodi u potpunu pobedu nad grehom. On nas sasvim prirodno čini svetima, punim života i punim njegove sile.
Ti si već primio život. Nemoj da misliš da Sveti Duh nekada manifestuje život a nekada ne. Ako je to slučaj sa tobom, ti onda ne poznaješ Svetoga Duha kao zakon. Zato što je on zakon, on se nikad ne menja. On je uvek isti bez obzira na mesto, uzrok ili vreme. On je isti, ne zato što ti činiš da je isti nego zato što je On ono što jeste. Da li veruješ da je On zakon? Ja nemam načina da te u to ubedim. Ako to nisi video, nećeš verovati u ono što smo dosada rekli. Neka ti Bog otvori oči da bi ovo shvatio. Mi ne samo da u sebi imamo Svetoga Duha, ne samo da imamo život, nego imamo i jedan zakon. Prema tome bićemo oslobođeni.
Kada saznamo za taj zakon, naš problem je rešen. Nije dovoljno da znamo da Sveti Duh prebiva u nama; mi moramo da Ga vidimo kao zakon u nama. Tada ćemo početi da slavimo Boga i živimo natprirodnim životom. Kako je to divno!
