И рече Господ Бог: Није добро да је човек сам; да му начиним друга према њему.
1. Мојсијева 2:18
Увод
Када је Бог створио човека, створио га је као две половине. Осим неколицине изузетака којима је подарено да остану сами, сви остали би требало да ступе у брак. Већина библијских учитеља верује да када Божије дете изабере брачног друга, то је само резултат труда да се нађе друга половина. Изабрати брачног друга једноставно значи да се нађе друга половина коју је Бог створио за тебе, тако да би две половине постале једна целина. Старија браћа и сестре би требало да уче млађе да траже своју другу половину. Сврха таквог трагања је да се дође до целине. Ако половине остану саме нису ефикасне. Само они који нађу одговарајућу половину су комплетни. Међутим, произвољно састављање двеју половина може да доведе до многих невоља. Ми верујемо да оно што је Бог саставио човек не сме да растави. Дакле, млади треба да нађу особу са којом Бог жели да их споји.
Брак младе браће и сестара има велики утицај на цркву. Ако у браку има проблема, они ће брзо постати и црквени проблеми. Зато по том питању млади морају да буду вођени на исправан начин.
При одабирању брачног друга, надамо се да ће млада браћа и сестре пред Богом бити отворени и без предрасуда. Поступајте објективно а не субјективно. Субјективан приступ може лако да учини да се човеково срце и човекова глава тако усијају да не могу све јасно да виде. О свему размишљај пажљиво пред Богом. Немој ни у шта да ускачеш по импулсу претерано јаких емоција. Хришћанин може да ускочи у брак, али из њега не може и да искочи. Ми хришћани не можемо да се понашамо као људи из света који лако ступају у брак, али који се лако и растављају. Ми не можемо тек тако да изиђемо из брака. Зато, добро размисли пре него што уђеш у брак.
Поменућу неке основне услове при бирању брачног друга, прелазећи са спољашњих на унутрашње.
Природна привлачност
Брак између Јакова и Рахиље је много лакше остварен него између Јакова и Лије, зато што се први темељио на природној привлачности. Ми не смемо да потцењујемо природну привлачност. При одабирању брачног друга, у обзир не може да дође било који брат или сестра. У односима са браћом и сестрама не узимамо у обзир питање привлачности, али када је у питању брак онда морају да се узму у обзир многи фактори. Привлачност је један од тих фактора.
Др Беван (Dr. Bevan) из Хришћанске мисијске алијансе, кога је Господ веома употребио као свога слугу, рекао је да када те Господ учини братом или сестром осталој браћи и сестрама, привлачност са тим нема никакве везе; али када те подстакне да се ожениш са сестром (у Христу) или да се удаш за брата (у Христу), онда ће се свакако појавити питање привлачности. Млади верници би требало да знају да мора бити природне привлачности. У ствари, о томе није потребно много да се учи, зато што они то већ и сами знају!
Када тражиш брачног друга, мора да ти буде пријатно у друштву те особе. Не би требало само да подносиш њено присуство, него би требало да ти је драго кад сте заједно. Ако вам није пријатно када сте заједно, не би требало да ступате у брак, зато што вам недостаје један од основних услова. Штавише, таква радост или задовољство у друштву друге особе не сме да буде привремено, него би требало да буде дуготрајно. Чак и после тридесет или педесет година требало би још увек да ти је пријатно када сте заједно.
Здравље
1. Љубав може да превазиђе
Могуће је да телесну слабост друге особе превазиђе велика љубав. У ствари понекад особа ступа у брак из велике љубави за жељом да служи физичкој слабости друге особе. У Енглеској је живео један брат који се оженио сестром (у Господу) зато што је била слепа. У црквеној историји има много сличних случајева. Физичка слабост је била превазиђена, зато што је љубав била веома велика.
2. Обична ситуација
Међутим, морамо да запазимо да не можемо од свакога да очекујемо тако велику љубав. Уопштено говорећи, слабост тела има склоност да угрози успех брака. Ако је један супружник често болестан, други ће морати много да жртвује, што ће наравно утицати на успешност брака.
Онај који мора да прима помоћ због своје физичке слабости има веће могућности да буде или себичан или сувише осетљив. Себична особа може само да узима, а не може да даје. Она може само да прима, а не и да троши. Особа са телесном слабошћу може из себичности да узме здраво за готово да мора да јој се помаже. Временом тај себични дух постаје толико очигледан, да брачни друг почиње да осећа гађење и презир према оном болесном. Или, ако она која прима није себична особа, могла би да постане врло осетљива. И ово је проблем. Док болесна особа стално прима помоћ од свога мужа или жене, она би могла да буде савладана осећањем да њен брачни друг мора да прави велику жртву. То чини да живот за онога који прима такву милост постаје врло тежак.
Али размотримо сада онога који служи. Он може или добровољно да се жртвује, или пак да осећа да је то за њега превише. Када је тело слабо, стрпљење може давањем да се истроши. Људско стрпљење није без граница. Тамо где више нема стрпљења, почињу породичне невоље. Међутим, понекад се не ради о недостатку стрпљивости, него једноставно о томе да особа не жели да се жртвује.
Због тога бисмо желели да укажемо на то да и поред тога што недостатак физичког здравља сам по себи није проблем, ипак може да постане потешкоћа у будућности породице. Иако на почетку брака не би морало да представља невољу, касније би то могло да постане проблем.
На пример, знам једног човека који је озбиљно болестан. Његова жена мора да ради да би издржавала породицу. Она преко дана ради, а увече се брине за домаћинство. Таква ситуација може да потраје извесно време, али свакако не дуго. Жена може да ради месец-два, али не заувек. Такво стање не би требало да траје дуго.
Да би брак био успешан, ја верујем да би и човек и жена требало да буду релативно здрави. Ниједан ни други брачни друг не би требало да буде озбиљно болестан, јер би у противном, кад дођу нарочите кушње, бреме могло да постане неподношљиво.
Наследност
Питање брака мора пажљиво да се размотри као нешто што је за цео живот. Због тога мора да се узме у обзир и питање наследности. Требало би узети у обзир здравље предака, као и појединца.
1. Утицај на следеће поколење
Наследност није предмет само за научно проучавање, него се разматра и у Библији. Божији закон каже: „Немој им се клањати нити им служити, јер сам ја Господ Бог твој, Бог љубоморан, који походим грехе отачке на синовима до трећега и до четвртога колена, оних који мрзе на мене; а чиним милост на хиљадама оних који ме љубе и држе заповести моје“ (2. Мој. 20:5, 6). Многи у својој младости живе раскалашно и необуздано зато што су њихови очеви или праочеви сејали у ветар (Осија 8:7а). Онај који сеје у ветар живи неодговорно. Таквој особи може да буде опроштено, да се спасе и да прими нови живот. Али, иако може да буде спасена, не значи и да је прикладна за брак. Господ може човеку да опрости грехе и да га спасе, али то не значи да ће се и његово дете лако спасти. Зло семе може да се пренесе на следеће поколење, али наново рођење не може. Могуће је засејати семе греха, али је немогуће размножавати духовно препорођење.
Исувише често следеће поколење постаје грешније и непокорније. То родитељима задаје много јада. Понекад се људи питају зашто тако духовна особа има тако ужасно дете? Зашто тако добра сестра има распуштену кћерку? Можда зато што се закон тела преноси на друго и на треће поколење. Оно што је посејано у ветар, биће пожњевено у вихору. Човек жање оно што је посејао. Таква сетва и жетва могу да донесу у човекову породицу врло проблематично дете, а у цркву грешника коме је тешко да се покаје. То је велики проблем.
2. Божије милосрђе
Међутим, они који имају наследни проблем, а већ су у браку, требало би да траже Божије милосрђе. Требало би да траже ослобођење од Божије управне власти. Последице наследности су такође под Божијом власти; у питању је Његово управљање. Зато би требало да молимо да се Његова рука уклони од нас и да природне последице буду одвраћене.
Породична позадина
Има једна западњачка пословица која гласи: „Ја се женим њом, а не њеном породицом.“ Ово није обавезно тачно, јер када се девојка уда, обично дође и њена породица.
1. Утицај породице
Особа је мање или више под утицајем своје породице. При разматрању брака, требало би обратити пажњу на морални стандард породице оног другог. Да ли имају племените идеале? Колико им је јак морални стандард? Какав је став мушкараца према женама и обрнуто? Разматрањем питања као што су ова, човек може са сигурношћу да закључи какав ће бити његов будући дом.
Младић и девојка који су двадесетак година васпитавани у свом родитељском дому, несвесно ће уносити обичаје своје старе породице у свој нови дом. То ће се десити штавише и онда ако су он или она били незадовољни својом породицом. Пре или касније јавиће се старе навике. Не усуђујем се да кажем да ће се то десити десет пута од десет, али се усуђујем да кажем да ће се десити седам или осам пута од десет. Иако се можда стари породични обичаји неће појавити одједном, ипак ће се јављати постепено. Дакле млади би требало да знају да морају да обрате пажњу и да процене те ствари једну по једну, да би осигурали успех свога брака.
Ако је отац породице поступао исувише строго са својом децом, можеш очекивати да син или кћи из те породице највероватније неће бити много осећајни. Али ако је породица мирна и родитељи пуни љубави, видећеш да су деца из те породице обично пажљива и дружељубива. Дете које потиче из породице где су и отац и мајка строги, обично ће бити затворена, зато што његова осећања двадесет и више година нису била усмерена ка оцу и мајци, него према себи. У реду је изабрати затвореног мужа из једне такве породице, али од њега не би требало очекивати да ће бити топао и весео муж. Исто се односи и по питању избора жене. Од десет случајева, у седам или осам, породична ситуација ће се поновити у другом поколењу.
2. Мајка
„Каква мајка, таква ћерка.“ Ова пословица је мање-више истинита. Посматрајући како се мајка опходи према оцу, знаћеш како ће се ћерка опходити према теби. Она је тај став посматрала преко двадесет година па је то и научила. Гледајући свакодневно мајку како се поставља према оцу, за њу би било веома тешко да се не опходи на исти начин према теби. Исто тако гледајући оца, знаћеш како ће син да поступа са својом женом.
На пример, тврдоглава особа може неко време у разговору да показује велику попустљивост. Ако потиче из породице јаког карактера, пре или касније показаће своју непопустљивост. Ако је из породице у којој влада обузданост и где нема викања, човек ће обично бити учтив и пажљив у својим речима и делима. Он бар зна да је погрешно свађати се. Њему је исто тако тешко да грди и да се сукобљава као и кад би морао да се пење на планину. Али ако особа потиче из куће где су трвење и ружење свакодневна појава, прича је другачија. Иако би он или она могли данас да показују велику учтивост, њихово понашање је непоуздано – привремено је. Једнога дана ће се испољити све оно што су научили код куће. Биће им лако да грде и да се свађају.
Због тога је добро да човек погледа девојчину породичну залеђину пре него што са њом ступи у брак, а исто тако и она да погледа човекову. Вероватно у седам од десет случајева деца су као њихови родитељи. Да ли ти се свиђа породица? Ако ти се свиђа, онда можеш мање-више да очекујеш да ћеш убудуће имати сличан дом. Ако не одобраваш њихово понашање, не би требало да очекујеш од свог будућег брачног друга да буде изузетак. Знај да није лако бити изузетак.
3. Цела породица
Не заборави да је у човеку образовање једно, а понашање друго. Могао би да ти каже како није добро да се неко свађа, а касније би могао и сам да се свађа. Није му лако да промени своју навику. Млађа браћа би требало да знају да тиме што се жене сестром (у Господу), жене се целом њеном породицом. Млађе сестре би такође требало да знају да удајом за брата (у Господу), да се удају за целу његову породицу. Ступиш у брак са једном особом, а у стварности добијаш целу породицу.
Старост
1. Телесна старост
Уопштено говорећи, жене сазревају брже од мушкараца, али исто тако жене брже и старе. Жене обично сазревају пет година пре мушкараца, а старе око десет година раније. Зато је за брак, бар што се тиче телесне старости, допустљиво да човек буде пет, шест, или пак седам или осам година старији од жене.
2. Ментална старост
С друге стране постоји и ментална старост. Сасвим је могуће да особа буде физички зрела, али ментално још увек дете – по телу стара, а по разуму млада. Човек може да има тридесет година, а ипак да му је ментална старост само двадесет. Због тога је у реду да се брат (у Христу) чији разум сазрева раније ожени сестром (у Господу) која је старија, али ментално још увек млада.
Одлука зависи од тога да ли више обраћаш пажњу на физичку или менталну старост. Што се тиче физичке старости, боље је да брат буде старији од сестре. Али по питању умне старости, у реду је да сестра буде старија од брата. Ово је нешто о чему свака особа мора да одлучи за себе.
Темперамент, интересовања и циљ
Пет ствари које смо претходно размотрили имају више везе са психичком страном особе. Почињући овај нови предмет пред нама, размотрићемо оне ствари које се више тичу природе човека или његовог карактера.
Да би брак био успешан, не сме да постоји само физичка привлачност, већ и блискост нарави, интересовања и циљева. Ако су сувише различите природе и интересовања, врло је могуће да ће породица изгубити свој мир, где ће и муж и жена да пате. Млади људи треба да знају да је природна или физичка привлачност пролазна, а да је нарав мање подложна промени.
Љубав између неверника се углавном заснива на физичкој привлачности. То није љубав о којој Библија говори. У љубави постоји физичка привлачност, али та привлачност није сама по себи љубав. Љубав укључује привлачност, али такође укључује и сличност нарави. Према томе љубав се састоји од два основна елемента: физичке привлачности и блискости нарави и интересовања.
Можда ти се чини да волиш некога због тога што те та особа физички привлачи. Ипак ти се та особа и не свиђа, јер осећаш да је све што чини другачије од онога што би ти урадио. Можда та друга страна не воли оно што ти волиш, а и ти можда не волиш оно што она воли. Ово указује на неслагање природа.
1. Љубав
На пример, једно од њих двоје веома воли људе. Он или она се понаша према људима љубазно и са пуно љубави, процењујући сваког као пријатног. Али друга страна је прилично хладна и равнодушна према људима. Недостаје јој љубави и саосећања. Одмах уочаваш немир код обе стране јер постоји сукоб нарави. Ако си ти особа која воли људе и према њима се опходи љубазно и са пуно осећања, и у браку си са особом која такође воли људе и понаша се исто као и ти, тада ћете обоје наћи велико задовољство у бризи за друге. Обоје ћете осећати како је лако живети у браку. То је као да пловите према западу и струја вуче ка западу – ви се само препуштате струји. Међутим, ако си у браку са особом која је хладна и безосећајна, ти ћеш вући у једном смеру док ће она вући у супротном. Осећаш да мораш стрпљиво да подносиш свога супружника, а и твој супружник сигурно покушава да трпи тебе. Ти трпиш шкртост оног другог, као што онај други трпи твоју расипност. Ово баш и није неки склад.
2. Љубазност
Неки људи нису само пуни љубави већ су и љубазни. Љубазност означава одбојност према вређању других и жеља да се увек мисли на њих и саосећа са њима. Живот добија значење када изабереш мужа или жену који показују исту нарав као и ти. Обоје сте љубазни и пажљиви према другима, уживате у томе да штедите људска осећања, не налазећи задовољство да чините другима непријатности. Да поновимо, то је као када пловите у једном смеру, а водена струја вас вуче напред. Али шта ако узмеш особу супротне природе? Тада ћеш имати много потешкоћа у браку. На пример, ако си ти особа која није љубазна само према људима већ и према мачкама и псима, а твој супружник не воли ни људе ни животиње, то ће створити велики проблем у породици. Обоје ћете вући у другом правцу.
3. Дарежљивост
Особа која је надасве дарежљива ставиће на сто све што има када брат или сестра дођу у кућу. Али ако је таква особа у браку са особом која броји сваки оброк који су пријатељи појели, онда дарежљива особа неће имати лак живот у кући. Ова тешкоћа не произлази из моралног недостатка већ из темперамента, нарави. Неки људи су по природи такви да их боли када други људи троше њихову храну. Они су у стању да намерно склоне добру храну и нешто друго ставе на сто пред госте. Овде је проблем у темпераменту, а не у моралности.
4. Отвореност или опрезност
Нека браћа су по својој природи искрена – воле отвореност. Неке сестре су по својој природи опрезне. Оне воле да и други буду дискретни. Опет имамо сукоб у темпераменту. Ствар није у томе да је један начин исправан, а други погрешан. То уопште није питање морала, већ разлика у нарави. Један је толико опрезан да жели све да сакрије, док је други толико отворен да жели све да открије. Обе особине су добре. Нека онај опрезни не критикује отвореног, нити онај отворени оног опрезног. Онај искрени осећа како га опрезни кочи, али у исто време и онај опрезни врло добро осећа како онај други иде сувише брзо. Обојица пате.
5. Промишљеност или наглост
Неки људи су склони размишљању. Они све пажљиво и потпуно проучавају. Други људи опет чине ствари не желећи да их објашњавају. Пошто су нешто већ урадили тек тада размишљају о томе. Још једном да поновимо, ово није морални проблем већ само разлика у карактеру. Нека једни друге не осуђују. Нека онај који воли да размишља тражи истог таквог животног друга, а онај који није склон томе нека тражи себи сличног. Ово ће учинити заједнички живот много срећнијим.
6. Правилност у изговарању речи
Неки су толико правилни у свом говору да просто застрашују људе. Свака реч мора бити изговорена исправно. Други опет, не морају бити толико пажљиви. Они у принципу нису немарни нити имају намеру да буду неумесни, али њихов говор није баш правилан. Још једном да поновимо, ово није морални проблем већ је ствар темперамента. Они пажљиви могу да оптуже оне друге да лажу, док они други могу ове посаветовати да би било боље да уопште не причају. Искрено речено, кад би свака реч на свету била изговорена тачно, можда не би било више од двадесет изговорених реченица. Несклад карактера је заиста велики проблем.
7. Активност или неактивност
Неки људи су живахније природе док су други мирнији. Ништа није лоше ни код једних ни код других. То није морални проблем, то је једноставно разлика у темпераменту. Али ако је једна изразито активна сестра удата за веома мирног брата, то ће без сумње проузроковати немир у породици. Пре или касније, супружници ће покушати ово неслагање карактера да претворе у морални проблем. Почеће да величају своје особине. Лично познајем једног мужа који воли да седи код куће, али је ожењен сестром која ужива да посећује друге. У ствари, знам неколико таквих случајева у Шангају. Муж просто не може да поднесе да прати своју жену кад иде по туђим кућама. Једна могућност је да остане код своје куће и да се брине о њој уместо жене. Овакво стање он може да толерише неколико пута али не увек. Када дође кући жене нема. Ни овде није питање морала већ темперамента, проблем који су пропустили да размотре кад су се узели.
8. Уредност или неуредност
Познајем једну сестру која је посебно уредна. Она прати свог мужа по кући и намешта све иза њега. А муж ужива у нереду. Једног дана сам посетио њихов дом и пронашао мужа како баца јастук на под и преврће столицу. Упитао сам га зашто то ради. Одговорио ми је да је врло срећан зато што је његова жена отишла у посету родитељима. Он је толико био спутан њеном чистоћом да је сада дао себи одушка правећи неред по кући!
9. Сличне природе
Хришћани би требало да знају да се љубав састоји од два основна елемента: физичке привлачности и сличности карактера. Зато, када хришћанин бира брачног друга, требало би да изабере не само оног који га привлачи већ и оног који има сличан темперамент. Немојте да занемарите ово друго преувеличавањем оног првог.
Срео сам један пар у Шангају који се увек свађао. Питао сам мужа зашто се уопште оженио њом. Одговорио је да када ју је први пут видео, да је био привучен њеним као угаљ црним очима. То је била физичка привлачност. Међутим, убрзо по венчању, те тамне очи пале су у заборав. Све чега се сада сећао било је њено уживање у смеху док је он волео тишину, њени брзи поступци док је он реаговао споро. Запамтите, проблем различитости природа је стални проблем. Када млада браћа и сестре бирају свог будућег супружника, не би требало да гледају само на физичку привлачност. Истина је да ње мора бити, али је такође истина и то да она није довољна. Морају водити рачуна о сличности карактера. Привлачности ће брзо нестати. Мада вас може подстицати да се венчате, она ипак неће одржати ваш брак. Она може да вас покрене да започнете неки корак, али вам неће дати снаге да у томе и издржите.
10. Рај или пакао
Постоји једна изрека која каже: „Човек може да има два раја или два пакла.“ Срећна породица је као рај, док је несрећна као пакао. Један неверник може да има два пакла – може да има пакао још док је жив, а после смрти опет одлази у пакао. Данас и хришћанин може да живи у паклу ако нема склада у породици, а у будућности наравно одлази у небо.
Добро се сећам једног брата чија се жена свађала са свима. Давала је утисак духовне особе и умела је добро да се моли. Међутим, када би неко узбуркао њену нарав, нико речима није могао да јој доскочи. Често се свађала са својим суседима, а муж је увек морао да се извињава због њених поступака. Кад год се враћао кући, испитивао би своју жену да ли се свађала са неким суседом или с неком другом особом, да би могао да поправи ствар. У ствари, она се сваки дан свађала. Само да је тај брат оженио тиху жену, а та сестра неког напраситог човека, њихове породице не би трпеле толике немире.
Прихватање оног другог
Многи имају погрешно мишљење да могу да промене нечију нарав. То се никада не дешава. Јер кад и Светом Духу треба много времена да промени карактер једне особе – како ћете ви успети у том немогућем задатку? Брак нема моћ да промени нечију природу. Многа браћа и сестре су свесни разлике у природама, и пуни наде чекају промену. Али очекивана промена не долази. Ако постоји једна нада на свету која је осуђена на неуспех, то је сигурно ова. Хтео бих да видим тога мужа који је променио своју жену и жену која је променила свог мужа. Као што сам једном рекао, у браку добијате већ готову робу, а не наруџбину. Ма какви су брат или сестра, то је оно што сте добили. Зато пре брака треба добро да размотрите да ли вам одговара природа брата или сестре, јер не можете да очекујете да ћете после мењати темперамент вашег брачног друга онако како вама одговара.
12. Упозорење
Још неколико речи. За више од десет година рада у Шангају, једну четвртину мога времена сам провео у решавању породичних проблема. Поучен овим искуствима желим да озбиљно упозорим људе са различитим природама да се међусобно не узимају. То не би било добро ни за мужа ни за жену, а ни за њихову децу. Деца из таквог брака су растрзана између две оданости – она не знају уз кога треба да стоје. То може да утиче и на њихово спасење.
Слабости
Појмови које смо до сада разматрали односили су се само на разлике у наравима, а не на моралне проблеме. Сада ћемо да сазнамо нешто више о људским недостацима и слабостима.
1. Слабост – морални проблем
Шта је слабост? Неки људи су лењи, док су други вредни. Знамо да је вредноћа врлина, а лењост мана. Неки су веома прецизни у говору. То је заиста врлина. Али неки нису само мало мање непажљиви у говору, него у ствари воле да додају још понешто. Они говоре лаж. То је слабост карактера. Неки су пак ћуталице. Не воле сувише да причају, и то је добро. Али неки воле да критикују и уче друге – и то се не може узети као врлина – могло би пре да буде мана. Ширење гласина је више него темпераментални проблем, јер је у питању морал. Кад год је морал у питању, ту је и мана коју морамо да изнесемо пред Бога. На пример, неки људи раде брзо, док су други спори. Ово је проблем у темпераменту. Међутим, ако је неко толико брз да је неуредан, или толико спор да је непоуздан, онда је у питању мана.
2. Сазнање о недостацима брачног друга
Шта би требало да се ради у вези с маном оног другог? Врло је тешко за некога ко гледа са стране да одлучи шта би требало урадити. Пре него што се млада браћа и сестре венчају, они морају да увиде мане својих изабраника. Ово мора да се пронађе пре веридбе, а не после. Погрешно је тражити мане оног другог после венчања. То је више него погрешно – штавише, врло непромишљено. После венчања за тако нешто је касно. Муж и жена би после венчања требало да буду што је више могуће и слепи и глуви. И без гледања ћеш видети много, а камоли ако би пажљиво тражио мане? Брак не би требало да буде прилика за проналажење мана. Када се венчате више не морате да користите своје очи. Зато пре него што се верите, у време када још бирате брачног друга, немојте да будете заслепљени физичком привлачношћу и тако пропустити недостатке оног другог. Немојте да будете толико опчињени жељом да ступите у брак, па да не можете да видите ниједну ману.
3. Подношљиво или неподношљиво
Постоје две могућности у вези с недостацима; или су подношљиви или нису. Ако постоји нека неподношљива мана, онда брак не треба да долази у обзир. Али ако је та мана или недостатак подношљив, онда можеш размишљати о браку. Било како било, све слабости треба да се открију пре веридбе. Каква је корист од проналажења мана пре брака? Ако то не учиниш, проузроковаћеш погоршање у твом породичном животу, јер је немогуће променити другу особу.
4. Слабости се не деле
Дозволи ми да те упозорим – немој да мислиш да људи са сличним манама могу да живе заједно. Многи људи умишљају да могу да живе са особом која има сличне слабости, али не и са оном која има другачије од њихових. То није могуће. Још је теже да људи сличних слабости живе заједно. Ако је то само размимоилажење нарави, савест у то није укључена. Али ако је у питању мана, тада је укључена и савест. Тада ће обоје, и брат и сестра, да пате и то двоструко – патиће због себе, а и због оног другог. Тако ће и њихове одговорности да се удвоструче. Добро је имати сличан темперамент али не и исте мане.
Желим да истакнем: иако слабост може бити подношљива, она може бити и неподношљива. На крају још једном да поновимо – боље је да две особе немају исте мане.
Карактер
Да би брак био успешан, потребно је да постоји узајамно поштовање. Ако један супружник на другог гледа са висине, онда је пропаст породице неизбежна. Муж мора да поштује карактер своје жене. Жена мора да цени квалитете карактера свога мужа. То није ствар темперамента или слабости, већ ствар карактера.
На пример: жени се опрашта ако повремено изговори лаж; али ако је она непоштена и често лаже то је одраз њеног карактера. Или други пример: како муж може да натера своју жену да га поштује, ако је он толико себичан да мисли само на себе? Муж у породици треба да има особине које су у најмању руку за дивљење. Карактер је једно, а темперамент нешто друго. Ако се у породици нико не поштује онда је с њом готово. Разлике у темпераменту стварају доста тешкоћа, али недостатак поштовања карактера уништава сам темељ дома. Ко може да сачува породицу у којој муж нема поверења у жену и обрнуто?
Неки људи су веома окрутни и грубо се понашају према другима. Не брину се за туђа осећања, јер их занимају само њихова сопствена. Овде није ствар у различитости темперамента, већ у слабости карактера. Карактер који нема поштовања доводи до пропасти брака.
Неки људи немају контролу над собом. Они су изгубљени у својим животима. Они слободно праве испаде. Зашто су тако намћорасти? Зато што су себични, и теже да удовоље само себи. Неким људима је задовољство да се размећу својим ћудима. Али и за супружника овакав сумњиви карактер може да постане извор презира.
Лош муж, или жена која све искоришћава – указује на недостатке у карактеру више него на слабости. Ако неко бира свог животног сапутника, он мора добро да размисли да ли може да поднесе карактер оног другог. Према томе, пре брака испитајте да ли постоји узајамно поштовање. Поготово у браку Божије деце поштовање карактера је основно. Онај који нема поштовања према карактеру оног другог, није оспособљен за брак. Мора да постоји поштовање зато што је оно одређено од Бога.
Способност живљења са другима
У оквиру личних особина требало би да обратимо пажњу на то да ли су будућа жена или будући муж у стању да живе са другим. Брак значи живети заједно. Неки људи су прилично особени и не могу да живе са другима. Ако човек није био у стању да живи са својим родитељима или браћом и сестрама, како онда можеш да очекујеш срећан брачни живот са њим? Или ако је жена била стално у сукобу са људима, тешко се можеш надати успешном породичном животу када се њом ожениш.
Основни услов за брак је способност једне особе да живи са другима.
Ако неко не може да живи с другим људима, тај не може онда да живи ни са тобом. Да ли ће таква особа сваког другог презирати, а само тебе ценити? Не, и ти ћеш на крају бити презрен.
На пример: ако сестра која је пристала за удају говори људима како су лоше према њој поступали њен отац, мајка, браћа и сестре, дакле, сви – сигурно знај да ће то касније причати и о теби. Овој сестри недостаје моћ да живи са другима.
Ако неко има способност да живи са другима у изобиљу, с њим или с њом ће бити лако да се живи. Ово је заиста врло важан услов.
Посвећење
У овој лекцији о бирању брачног друга, прва група појмова се тицала физичке стране особе. Друга група је била у вези са личним особинама или карактером – са душевном страном. А сада у трећој групи, разматраћемо духовну страну.
1. Исти циљ
Хришћанин не сме да ступи у брак са неверником. Ово морамо да схватимо да бисмо постигли крајњи смисао брака. Мора да постоји јединство духовног циља као додатак физичкој привлачности и природи које се допуњавају. То значи да обоје морају да имају жељу да служе Богу и да Му буду потпуно одани. Морају да живе за Бога. Ово је много важније, него да имамо изврстан карактер. Иако ово последње не сме да се занемари, ипак, оно прво је сасвим неопходно. У великим и у малим стварима, супружници морају да живе за Господа.
Овакав брак има чврст темељ, јер обе стране имају заједништво са Богом.
2. Христос као Господ
У породици која има исти циљ, нема сукоба између оног који је глава породице и оног који слуша. Христос је глава којој треба бити послушан. Христос је господар куће. Питање достојанства са овим је решено. Многе свађе мужева и жена не настају због тога да би се доказало која је страна у праву, већ зато што супружници желе да буду главни у породици. Да су они обоје посвећени хришћани, тог проблема не би било. Обоје би били спремни да се понизе пред Господом и да признају своју кривицу. А када обоје највише желе да чине вољу Божију, све се онда може градити на тој основи.
Млада браћа и сестре би требало да знају да морају да буду потпуно посвећени. Ако будући супружници служе Господу свим својим срцем, веома је велика вероватноћа да ће њихов брак бити успешан. И мада могу да постоје неке разлике у природама и да можда физичка привлачност избледи, породица ће ипак напредовати без сметњи.
Нека млада браћа и сестре увиде да постоје одређени услови за ступање у брак. Укратко, ти услови могу да се поделе у три групе: физички или спољни, психолошки и духовни. Ова три услова морају да буду постављена на своје право место.
Закључак
Требало би истакнути чињеницу да друга генерација породице има много тога заједничког са другом генерацијом цркве. Ако се пажљиво бринемо о породицама следеће генерације, тада ћемо водимо рачуна и о стању цркве у тој будућој генерацији. Ако су породице долазеће генерације пуне проблема, ми радници, мораћемо да трошимо време на решавање породичних проблема. Ми не можемо променити стање код оних који су већ у браку. Све што можемо да урадимо то је да их уверимо да морају да буду још прилагодљивији, још стрпљивији, још оданији, и да још више воле. Од оних који још нису ступили у брак, очекујемо да имају добар породични живот.
Кад сам био у Енглеској, срео сам много породица у којима и муж и жена служе Господу и заједно ходају на Божијем путу. Такве ситуације је заиста лепо видети. Гледати пар који складно следи Бога, заиста је уживање. Старија браћа и сестре би требало да помогну млађима у тим стварима, да би ови касније могли да избегну многе грешке. Нека Бог благослови сву браћу и сестре!
