LSVTM
  • NOVO
    • СЛУЖБА БОЖИЈЕ РЕЧИ >
      • Садржај >
        • 1. Три врсте службe
        • 2. Садржај и преношење
        • 3. Павлова служба и трка
        • 4. Врхунац службе Речи
        • 5. Основа Речи
        • 6. Потреба за Тумачењем од Светог Духа
        • 7. Потреба за Oткривењем од Светог Духа
        • 8. Божија реч у Христу
        • 9. Познавање Божије речи посредством Христ
        • 10. Темељ службе
        • 11. Откривење и мисао
        • 12. Бреме и Реч
        • 13. Дисциплина Светог Духа и Реч
        • 14. Реч и памћење
        • 15. Реч и осећање
        • 16. Реч и ослобађање духа
        • 17. За помоћ онима који говоре
        • 18. Примаоци речи
    • SLUŽBA BOŽIJE REČI >
      • Sadržaj >
        • 1. Tri vrste službe
        • 2. Sadržaj i prenošenje
        • 3. Pavlova služba i trka
        • 4. Vrhunac službe Reči
        • 5. Osnova Reči
        • 6. Potreba za Tumačenjem od Svetog Duha
        • 7. Potreba za Otkrivenjem od Svetog Duha
        • 8. Božija reč u Hristu
        • 9. Poznavanje Božije reči posredstvom Hrista
        • 10. Temelj službe
        • 11. Otkrivenje i misao
        • 12. Breme i Reč
        • 13. Disciplina Svetog Duha i Reč
        • 14. Reč i pamćenje
        • 15. Reč i osećanje
        • 16. Reč i oslobađanje duha
        • 17. Za pomoć onima koji govore
        • 18. Primaoci reči
  • │
  • ЋИРИЛИЦА
    • ВОЧМАН НИ >
      • ДУХОВНИ ЧОВЕК >
        • Садржај >
          • Објашњење
          • 1. Предговор Први
          • 2. Предговор Други
          • Књига I - ПРВИ ДЕО >
            • 1. Дух, Душа и Тело
            • 2. Дух и Душа
            • 3. Човеков пад у грех
            • 4. Спасење
          • Књига I - ДРУГИ ДЕО >
            • 1. Тело и спасење
            • 2. Телесни или путени верник
            • 3. Крст и Свети Дух
            • 4. Хвалисање тела
            • 5. Верников коначни став према телу
          • Књига I - ТРЕЋИ ДЕО >
            • 1. Избављење од греха и душевног живота
            • 2. Искуство душевних верника
            • 3. Опасности душевног живота
            • 4. Крст и Душа
            • 5. Духовни верници и душа
          • Књига II - ЧЕТВРТИ ДЕО >
            • 1. Свети Дух и верников дух
            • 2. Духовни човек
            • 3. Духовни рад
            • 4. Молитва и борба
          • Књига II - ПЕТИ ДЕО >
            • 1. Интуиција
            • 2. Заједништво
            • 3. Савест
          • Књига II - ШЕСТИ ДЕО >
            • 1. Опасности духовног живота
            • 2. Закони духа
            • 3. Начело како разум помаже духу
            • 4. Нормално стање духа
          • Књига II - СЕДМИ ДЕО >
            • 1. Верник и емоција
            • 2. Приврженост
            • 3. Жеља
            • 4. Живот по осећањима
            • 5. Живот по вери
          • Књига III - ОСМИ ДЕО >
            • 1. Разум – борбено поље
            • 2. Феномен пасивног разума
            • 3. Пут избављења
            • 4. Закони разума
          • Књига III - ДЕВЕТИ ДЕО >
            • 1. Верникова воља
            • 2. Пасивност и њене опасности
            • 3. Верникова грешка
            • 4. Пут ка слободи
          • Књига III - ДЕСЕТИ ДЕО >
            • 1. Верник и његово тело
            • 2. Болест
            • 3. Бог као живот тела
            • 4. Победа над смрћу
      • МОЛИМО СЕ
      • МОЛИТВЕНА СЛУЖБА ЦРКВЕ
      • ОСНОВНЕ ЛЕКЦИЈЕ >
        • Књига I - На живу жртву - Садржај >
          • 1. Крштење
          • 2. Раскидање с прошлошћу
          • 3. О продаји све имовине
          • 4. Посвећење
          • 5. Проучавање Библије
          • 6. Молитва
          • 7. Рано устајање
        • Књига II - Добро признање - Садржај >
          • 8. Јавно признање
          • 9. Одвојење од света
          • 10. Уклањање разлика
          • 11. Сведочење
          • 12. Како довести људе Христу
          • 13. Домаће спасење
        • Књига III - Црква и њени сабори - Садржај >
          • 14. Прикључење цркви
          • 15. Полагање руку
          • 16. Окупљање заједнице
          • 17. Разни састанци
          • 18. Господњи Дан
          • 19. Певање духовних песама
          • 20. Слављење
          • 21. Ломљење хлеаба
        • Књига IV - Не ја него Христос - Садржај >
          • 22. Ако неко згреши
          • 23. Извињење и надокнада
          • 24. Обнови свога брата
          • 25. Верниково реаговање
          • 26. Ослобођење
          • 27. Наш Живот
          • 28. Божија воља
        • Књига V - Све чините на славу Божију - Садржај >
          • 29. Брак
          • 30. Бирање брачног друга
          • 31. Муж и жена
          • 32. Родитељство
          • 33. Пријатељство
          • 34. Рекреација
          • 35. Говор
          • 36. Одевање и јело
          • 37. Испосништво
          • 38. Управљање новцем
        • Књига VI - Волите један другога - Садржај >
          • 39. Управитељско опроштење
          • 40. Карање Божије
          • 41. Успротивите се ђаволу
          • 42. Начин Цркве
          • 43. Јединство
          • 44. Волите браћу
          • 45. Свештенство
          • 46. Тело Христово
          • 47. Ауторитет Цркве
      • ПУН МИЛОСТИ И ИСТИНЕ >
        • КЊИГА - Прва >
          • Садржај >
            • 1. Има ли Бога?
            • 2. Како добар човек одлази у пакао?
            • 3. Пасха
            • 4. Разбојник спасен
            • 5. Пет путева у Пакао
            • 6. Још пет путева у Пакао
            • 7. Трпљење на крсту
            • 8. Сигурност спасења
        • КЊИГА - Друга >
          • Садржај >
            • 1. Бог је вољан – a Ти?
            • 2. Може ли моралност да нас спасе?
            • 3. Пасха
            • 4. Жена Самарјанка
            • 5. Помирени с Богом
            • 6. Суд
            • 7. Путеви у пакао
            • 8. Да ли знаш да си спасен?
    • ЕРИК БАРЕТ >
      • НАУЧНИЦИ КОЈИ ВЕРУЈУ
    • ЏЕСИ ПЕН-ЛУИС >
      • РАТ НА СВЕТЕ >
        • Садржај >
          • Предговор
          • 1. Библијски преглед сатанских обмана
          • 2. Сатанска конфедерација злих духова
          • 3. Превара злих духова у данашње време
          • 4. Опасност пасивности
          • 5. Имитирање божанског
          • 6. Слобода за обмануте
          • 7. Воља и човечији дух
          • 8. Победа у сукобу
          • Додатак
          • Божије право деловање и Сатанина кривотвl
      • ДУХОВНО РАТОВАЊЕ
    • ЧАРЛС ПРАЈС >
      • ЖИВ У ХРИСТУ
      • ХРИСТОС ЗАПРАВО
    • Р. А. ТОРИ >
      • КАКО РАДИТИ ЗА ХРИСТА >
        • Садржај >
          • 1. Важност и преимућства
          • 2. Услови за успех
          • 3. Где се бавити личним радом
          • 4. Како почети
          • 5. Који схватају своју потребу
          • 6. Који не маре за своју душу
          • 7. Који имају потешкоће
          • 8. Који имају лажну наду
          • 9. Који немају сигурност спасења
          • 10. Како поступати са отпадницима
          • 11. Скептици и безбожници
          • 12. Који одуговлаче
          • 13. Који су заведени
          • 14. Савет, опомена, охрабрење и утеха
          • 15. Предлози и упутства радницима
          • ДОДАТАК (А): 1. Од куће до куће
          • ДОДАТАК (Б): 1. Коришћење трактата
          • ДОДАТАК (Б): 2. Колпортерски рад
    • РОЏЕР СТИР >
      • ЏОРЏ МИЛЕР ОДУШЕВЉЕН БОГОМ >
        • Уместо предговора
        • 1. Пруски плејбој
        • 2. Приморан Исусовом љубављу
        • 3. Енглеска, 1829. године
        • 4. Школовање поред Тејн
        • 5. Звоно звони
        • 6. Видљиви доказ
        • 7. Чије је злато и сребро
        • 8. Промена ваздуха
        • 9. Банка која не може пропасти
        • 10. Нада у Његово богатство
        • 11. Праведна жалба
        • 12. Ојачани кроз метеж
        • 13. Милерово тајно благо
        • 14. Кад је дувао јужни ветар
        • 15. Неописива радост
        • 16. Ниједно место није било тако драго
        • 17. Сигурно у славу
        • 18. Повратак на Риги
        • 19. У Белој кући
        • 20. Једноставно молитвом
        • 21. Мирис козинца
        • 22. Хиљаде га воле
        • 23. Дивљење Његовој љубазности
        • 24. Драгоцено ишчекивање
        • 25. Укор скептицима
        • 26. Нови темељ, исти темељ
    • ЧАРЛС СПЕРЏЕН >
      • СПЕРЏЕНОВИ БИСЕРИ >
        • Предговор
        • 1. Свеобухватност Еванђеља
        • 2. Непогрешивост Библије
        • 3. Реч као мач
        • 4. Заступник грешника
        • 5. Христос – свршетак закона
        • 6. Јагњетова крв – победоносно оружје
        • 7. Примио нас је велики Отац
        • 8. Усиновљење
        • 9. Деловање Светог Духа
        • 10. Благослов потпуне сигурности
        • 11. Четвороструко благо
        • 12. Божија љубав и Христова стрпљивост
        • 13. Наши јади – весници милости
        • 14. Понизност
        • 15. Молитва
        • 16. Једини темељ
        • 17. Христос као вртлар
        • 18. Вечно жив Свештеник
        • 19. Вера
        • 20. Господ мој и Бог мој!
        • Белешка о писцу
    • ХАДСОН ТЕЈЛОР - Аутобиографија >
      • ОСВРТ - Аутобиографија
      • ЗАМЕЊЕНИ ЖИВОТ
    • ЏОН БАНЈАН >
      • ПУТ ХРИШЋАНИНА >
        • Предговор
        • 1. Пробуђени грешник
        • 2. Хришћанин и Витко
        • 3. Хришћанин сишао с пута
        • 4. Хришћанин долази на уска врата
        • 5. Примљен у Тумачев дом
        • 6. Путник ослобођен бремена
        • 7. Брдо Тешкоћа
        • 8. Лавови
        • 9. Аполион
        • 10. Долина Сена Смртнога
        • 11. Хришћанин престигао Верка
        • 12. Верко и Причало
        • 13. Путници и Еванђелиста
        • 14. Надољуб
        • 15. Џин Очајник
        • 16. На Горама Милине
        • 17. Сусрет с Незналицом
        • 18. Узалудно упућивање Незналице на веру
        • 19. Разговор о слепоћи и Божијем страху
        • 20. У земљи Красник
        • 21. Живот Џона Банјана
    • -
    • РИЗНИЦЕ СНЕГА
    • НОВИ ЖИВОТ >
      • Садржај >
        • 1. Нови Живот
        • 2. Млеко Речи
        • 3. Божија реч у срцу
        • 4. Вера
        • 5. Сила Божије Речи
        • 6. Син – Божији Дар
        • 7. Исус предаје самога себе
        • 8. Деца Божија
        • 9. Наше предање Исусу
        • 10. Спаситељ од греха
        • 11. Признање греха
        • 12. Опроштење греха
        • 13. Очишћење од греха
        • 14. Светост
        • 15. Праведност
        • 16. Љубав
        • 17. Смерност
        • 18. Спотицање
        • 19. Исус наш Чувар
        • 20. Сила и слабост
        • 21. Живот осећања
        • 22. Свети Дух
        • 23. Вођство Духа
        • 24. Жалошћење Духа
        • 25. Тело и Дух
        • 26. Живот вере
        • 27. Моћ Сатане
        • 28. Борба Хришћанина
        • 29. Буди благослов
        • 30. Лични рад
        • 31. Мисијски рад
        • 32. Светлост и радост
        • 33. Карање
        • 34. Молитва
        • 35. Молитвени састанак
        • 36. Страх Господњи
        • 37. Неподељено посвећење
        • 38. Сигурност вере
        • 39. Саображавање Исусу
        • 40. Уподобљавање свету
        • 41. Дан Господњи
        • 42. Крштење
        • 43. Вечера Господња
        • 44. Послушност
        • 45. Божија воља
        • 46. Самоодрицање
        • 47. Обазривост
        • 48. Новац
        • 49. Слобода хришћанина
        • 50. Раст
        • 51. Истраживање Писма
        • 52. Господ Усавршитељ
    • ПОТПУНА ПРЕДАНОСТ
    • ПРАКТИКОВАЊЕ БОЖИЈЕГ ПРИСУСТВА
    • СПАСЕЊЕ БОЖИЈЕ
    • ТРАЖЕЊЕМ
    • ФРЕЈЗЕР И МОЛИТВА
    • ·
    • БЕСПЛАТНЕ КЊИГЕ
  • LATINICA
    • VOČMAN NI >
      • DUHOVNI ČOVEK >
        • Sadržaj >
          • Objašnjenje
          • 1. Predgovor Prvi
          • 2. Predgovor Drugi
          • Knjiga I - PRVI DEO >
            • 1. Duh, Duša i Telo
            • 2. Duh i Duša
            • 3. Čovekov pad u greh
            • 4. Spasenje
          • Knjiga I - DRUGI DEO >
            • 1. Telo i spsenje
            • 2. Telesni ili puteni vernik
            • 3. Krst i Sveti Duh
            • 4. Hvalisanje tela
            • 5. Vernikov konačni stav prema telu
          • Knjiga I - TREĆI DEO >
            • 1. Izbavljenje od greha i duševnog života
            • 2. Iskustvo duševnih vernika
            • 3. Opasnosti duševnog života
            • 4. Krst i Duša
            • 5. Duhovni vernici i duša
          • Knjiga II - ČETVRTI DEO >
            • 1. Sveti Duh i vernikov duh
            • 2. Duhovni čovek
            • 3. Duhovni rad
            • 4. Molitva i borba
          • Knjiga II - PETI DEO >
            • 1. Intuicija
            • 2. Zajedništvo
            • 3. Savest
          • Knjiga II - ŠESTI DEO >
            • 1. Opasnosti duhovnog života
            • 2. Zakoni duha
            • 3. Načelo kako razum pomaže duhu
            • 4. Normalno stanje duha
          • Knjiga II - SEDMI DEO >
            • 1. Vernik i emocija
            • 2. Privrženost
            • 3. Želja
            • 4. Život po osećanjima
            • 5. Život po veri
          • Knjiga III - OSMI DEO >
            • 1. Razum – borbeno polje
            • 2. Fenomen pasivnog razuma
            • 3. Put izbavljenja
            • 4. Zakoni razuma
          • Knjiga III - DEVETI DEO >
            • 1. ​Vernikova volja
            • 2. Pasivnost i njene opasnosti
            • 3. Vernikova greška
            • 4. Put ka slobodi
          • Knjiga III - DESETI DEO >
            • 1. Vernik i njegovo telo
            • 2. Bolest
            • 3. Bog kao život tela
            • 4. Pobeda nad smrću
      • MOLIMO SE
      • MOLITVENA SLUŽBA CRKVE
      • OSNOVNE LEKCIJE >
        • KNJIGE I - VI >
          • Knjiga I - Na živu žrtvu - Sadržaj >
            • 1. Krštenje
            • 2. Raskidanje s prošlošću
            • 3. O prodaji sve imovine
            • 4. Posvećenje
            • 5. Proučavanje Biblije
            • 6. Molitva
            • 7. Rano ustajanje
          • Knjiga II - Dobro priznanje - Sadržaj >
            • 8. Javno priznanje
            • 9. Odvojenje od sveta
            • 10. Uklanjanje razlika
            • 11. Svedočenje
            • 12. Kako dovesti ljude Hristu
            • 13. Domaće spasenje
          • Knjiga III - Crkva i njeni sabori - Sadržaj >
            • 14. Priključenje crkvi
            • 15. Polaganje ruku
            • 16. Okupljanje zajdnice
            • 17. Razni sastanci
            • 18. Gospodnji dan
            • 19. Pevanje duhovnih pesama
            • 20. Slavljenje
            • 21. Lomljenje hleba
          • Knjiga IV - Ne ja nego Hristos - Sadržaj >
            • 22. Ako neko zgreši
            • 23. Izvinjenje i nadoknada
            • 24. Obnovi svoga brata
            • 25. Vernikovo reagovanje
            • 26. Oslobođenje
            • 27. Naš Život
            • 28. Božija volja
          • Knjiga V - Sve činite na slavu Božiju - Sadržaj >
            • 29. Brak
            • 30. Biranje bračnog druga
            • 31. Muž i žena
            • 32. Roditeljstvo
            • 33. Prijateljstvo
            • 34. Rekreacija
            • 35. Govor
            • 36. Odevanje i jelo
            • 37. Isposništvo
            • 38. Upravljanje novcem
          • Knjiga VI - Volite jedan drugoga - Sadržaj >
            • 39. Upraviteljsko oproštenje
            • 40. Karanje Božije
            • 41. Usprotivite se đavolu
            • 42. Način Crkve
            • 43. Jedinstvo
            • 44. Volite braću
            • 45. Sveštenstvo
            • 46. Telo Hristovo
            • 47. Autoritet Crkve
      • PUN MILOSTI I ISTINE >
        • KNJIGA - Prva >
          • Sadržaj >
            • 1. Ima li Boga?
            • 2. Kako dobar čovek odlazi u pakao?
            • 3. Pasha
            • 4. Razbojnik spasen
            • 5. Pet puteva u Pakao
            • 6. Još pet puteva u Pakao
            • 7. Trpljenje na krstu
            • 8. Sigurnost spasenja
        • KNJIGA - Druga >
          • Sadržaj >
            • 1. Bog je voljan – a Ti?
            • 2. Može li moralnost da nas spase?
            • 3. Pasha
            • 4. Žena Samarjanka
            • 5. Pomireni s Bogom
            • 6. Sud
            • 7. Putevi u pakao
            • 8. Da li znaš da si spasen?
    • ERIK BARET >
      • NAUČNICI KOJI VERUJU
    • DŽESI PEN-LUIS >
      • RAT NA SVETE >
        • Sadržaj >
          • 1. Biblijski pregled satanskih obmana
          • 2. Satanska konfederacija zlih duhova
          • 3. Obmana zlih duhova u današnje vreme
          • 4. Opasnost pasivnosti
          • 5. Imitiranje božanskog
          • 6. Sloboda za obmanute
          • 8. Volja i čovečiji duh
          • 8. Pobeda u sukobu
          • Dodatak
          • Božije pravo delovanje i satansko krivotvorenje
      • DUHOVNO RATOVANJE
    • ČARLS PRAJS >
      • HRISTOS ZAPRAVO
      • ŽIV U HRISTU
    • R. A. TORI >
      • KAKO RADITI ZA HRISTA >
        • Sadržaj >
          • Predgovor
          • 1. Važnost i preimućstva ličnog duhovnog rada
          • 2. Uslovi za uspeh
          • 3. Gde se baviti ličnim radom
          • 4. Kako početi
          • 5. Postupanje sa onima koji shvataju svoju potrebu
          • 6. Kako postupati sa onima koji ne mare za svoju dušu
          • 7. Kako postupati sa onima koji imaju poteškoće
          • 8. Kako postupati sa onima koji imaju lažnu nadu
          • 9. Kako postupati sa onima koji nemaju sigurnost spasenja
          • 10. Kako postupati sa otpadnicima
          • 11. Kako postupati sa skepticima i bezbožnicima
          • 12. Kako postupati sa onima koji odugovlače sa svojom odlukom
          • 13. Kako postupati sa onima koji su zavedeni
          • 14. Kako svedočiti onima kojima treba savet, opomena, ohrabrenje ili uteha
          • 15. Neki predlozi i uputstva duhovnim radnicima
          • DODATAK (A) Od kuće do kuće
          • DODATAK (B) 1. Korišćenje traktata
          • DODATAK (B) 2. Kolporterski rad
    • RODGER STIR >
      • DŽORDŽ MILER ODUŠEVLJEN BOGOM >
        • Umesto predgovora
        • 1. Pruski plejboj
        • 2. Primoran Isusovom ljubavlju
        • 3. Engleska, 1829. godine
        • 4. Školovanje pored reke Tejn
        • 5. Zvono zvoni
        • 6. Vidljivi dokaz
        • 7. Čije je zlato i srebro
        • 8. Promena vazduha
        • 9. Banka koja ne može propasti
        • 10. Nada u Njegovo bogatstvo
        • 11. Pravedna žalba
        • 12. Ojačani kroz metež
        • 13. Milerovo tajno blago
        • ​14. Kad je duvao južni vetar
        • 15. Neopisiva radost
        • 16. Nijedno mesto nije bilo tako drago
        • 17. Sigurno u slavu
        • 18. Povratak na Rigi
        • 19. U Beloj kući
        • 20. Jednostavno molitvom
        • 21. Miris kozinca
        • 22. Hiljade ga vole
        • 23. Divljenje Njegovoj ljubaznosti
        • 24. Dragoceno iščekivanje
        • 25. Ukor skepticima
        • 26. Novi temelj, isti temelj
    • ČARLS SPERDŽEN >
      • SPERDŽENOVI BISERI >
        • Predgovor
        • 1. Sveobuhvatnost Evanđelja
        • 2. Nepogrešivost Biblije
        • 3. Reč kao mač
        • 4. Zastupnik grešnika
        • 5. Hristos – svršetak zakona
        • 6. Jagnjetova krv – pobedonosno oružje
        • 7. Primio nas je veliki Otac
        • 8. Usinovljenje
        • 9. Delovanja Svetog Duha
        • 10. Blagoslov potpune sigurnosti
        • 11. Četvorostruko blago
        • 12. Božija ljubav i Hristova strpljivost
        • 13. Naši jadi – vesnici milosti
        • 14. Poniznost
        • 15. Molitva
        • 16. Jedini temelj
        • 17. Hristos kao vrtlar
        • 18. Večno živ Sveštenik
        • 19. Vera (povodom godišnjice Martina Lutera)
        • 20. Gospod moj i Bog moj
        • Beleška o piscu
    • HADSON TEJLOR >
      • OSVRT - Autobiografija
      • ZAMENJENI ŽIVOT
    • DŽON BANJAN >
      • PUT HRIŠĆANINA >
        • Predgovor
        • 1. Probuđeni grešnik
        • 2. Hrišćanin i Vitko
        • 3. Hrišćanin sišao s puta
        • 4. Hrišćanin dolazi na uska vrata
        • 5. Primljen u Tumačev dom
        • 6. Putnik oslobođen bremena
        • 7. Brdo Teškoća
        • 8. Lavovi
        • 9. Apolion
        • 10. Dolina Sena Smrtnoga
        • 11. Hrišćanin stigao i prestigao Verka
        • 12. Verko i Pričalo
        • 13. Putnici i Evanđelista
        • 14. Nadoljub
        • 15. Džin Očajnik
        • 16. Na Gorama Miline
        • 17. Susret s Neznalicom
        • 18. Uzaludno upućivanje Neznalice na veru
        • 19. Razgovor o slepoći i Božijem strahu
        • 20. U zemlji Krasnik
        • 21. Život Džona Banjana
    • -
    • RIZNICE SNEGA
    • FREJZER I MOLITVA
    • NOVI ŽIVOT >
      • Sadržaj >
        • 1. Novi Život
        • 2. Mleko Reči
        • 3. Božija reč u našem srcu
        • 4. Vera
        • 5. Sila Božije Reči
        • 6. Sin – Božiji dar
        • 7. Isus predaje samoga sebe
        • 8. Deca Božija
        • 9. Naše predanje Isusu
        • 10. Spasitelj od greha
        • 11. Priznanje greha
        • 12. Oproštenje greha
        • 13. Očišćenje od greha
        • 14. Svetost
        • 15. Pravednost
        • 16. Ljubav
        • 17. Smernost
        • 18. Spoticanje
        • 19. Isus naš Čuvar
        • 20. Sila i slabost
        • 21. Život osećanja
        • 22. Sveti Duh
        • 23. Vođstvo Duha
        • 24. Žalošćenje Duha
        • 25. Telo i Duh
        • 26. Život vere
        • 27. Moć Satane
        • 28. Borba Hrišćanina
        • 29. Budi blagoslov
        • 30. Lični rad
        • 31. Misijski rad
        • 32. Svetlost i radost
        • 33. Karanje
        • 34. Molitva
        • 35. Molitveni sastana
        • 36. Strah Gospodnj
        • 37. Nepodeljeno Posvećenje
        • 38. Sigurnost vere
        • 39. Saobražavanje Isusu
        • 40. Upodobljavanje svetu
        • 41. Dan Gospodnji
        • 42. Krštenje
        • 43. Večerа Gospodnja
        • 44. Poslušnost
        • 45. Božija volja
        • 46. Samoodricanje
        • 47. Obazrivost
        • 48. Novac
        • 49. Sloboda hrišćanina
        • 50. Rast
        • 51. Istraživanje Pisma
        • 52. Gospod Usavršitelj
    • POTPUNA PREDANOST
    • PRAKTIKOVANJE BOŽIJEG PRISUSTVA
    • SPASENJE BOŽJE
    • TRAŽENJEM
    • ·
    • BESPLATNE KNJIGE
  • │
  • AUDIO
    • ZVUČNE KNJIGE >
      • Frejzer i Molitva
      • Molimo se
      • Molitvena Služba Crkve
      • OSVRT - Autobiografija
      • Praktikovanje Božijeg Prisustva
      • Put Golgote
      • Put Hrišćanina
      • Put u Sunčanu Zemlju
      • Spasenje Božije
      • Sperdženovi Biseri
    • Za duhovni uzrast
    • Molitva i Probuđenje
    • Za mlade (i stare)
    • Razno
  • VIDEO
    • PROPOVEDI
    • Put Izbeglice >
      • Srpski
  • RAZNO
    • BESPLATNE KNJIGE
    • SVEDOČENJE >
      • Put Spasenja
      • Kako dovesti dušu Hristu
    • ENGLISH >
      • The Way, The Truth and The Life
      • Refugee's Road
  • O NAMA
    • Kontakt
    • Zvučne Knjige
    • Filmovi - DVD
  • │
  • -
  • МАЈОР ИЈАН ТОМАС
    • ТАЈНА ПОБОЖНОСТИ
    • TAJNA POBOŽNOSTI
Picture
Садржај
ДВАДЕСЕТ И ПРВА ЛЕКЦИЈА

Ломљење хлеба

Чаша благослова, коју благосиљамо, није ли заједница Христове крви? Хлеб, који ломимо, није ли заједница Христова тела? Зато што је хлеб један, ми многи једно смо тело; јер сви ми један хлеб делимо. Гледајте телесног Израиља: зар они једући жртве нису у заједници са жртвеником? Шта ја хоћу тиме да кажем? Да ли је месо жртвовано идолима нешто или да идол нешто представља? Не, него што многобошци жртвују, демонима приносе на жртву, а не Богу. А ја нећу да ви будете у заједници са демонима. Не можете пити чашу Господњу и чашу демонску; не можете учествовати у трпези Господњој и трпези демонској. Или да изазивамо Господа на завист? Да нисмо јачи од њега?

1. Коринћанима 10:16-22

Ја сам, наиме, примио од Господа што сам и вама предао, да је Господ Исус, оне ноћи када је био предан, узео хлеб, захвалио Богу, изломио и рекао: ово је моје тело за вас. Ово чините мени за спомен. Исто тако и чашу после вечере говорећи: ова чаша је нови савез мојом крвљу. Ово чините, кад год из ње пијете, мени за спомен. Јер кад год једете овај хлеб и пијете ову чашу, обзнањујете смрт Господњу — док не дође. Стога ко недостојно једе хлеб или пије чашу Господњу, огрешиће се о тело и крв Господњу. Човек нека испитује самога себе, и тако нека једе од хлеба и нека пије из чаше; јер ко једе и пије, а не прави разлику између тела Господњег и другог јела, себи на суд једе и пије. Због тога су многи слаби и болесни међу вама, и доста их је умрло. Кад бисмо сами себи судили, не би нам се судило; а Господ судећи кара нас — да не будемо осуђени са светом. Стога, браћо моја, када се састајете да једете, ишчекујте један другога.

1. Коринћанима 11:23-33


У овом поглављу ћемо размотрити Трпезу Господњу или Вечеру Господњу.

Господ је успоставио ту Вечеру

Погледајмо прво како је Господ успоставио ту Вечеру. Ово је Вечера којој би сва деца Божија требало да присуствују. Њу је Господ Исус успоставио оне ноћи када је био издан. Пошто је следећег дана био разапет, то је била Његова последња ноћ на земљи, као и последња вечера са ученицима. Иако је јео и после свога васкрсења, ово је ипак била Његова последња вечера, јер васкрсли човек може и да једе и да не једе, онако како му се прохте.

Како је дошло до те последње вечере? Јевреји славе празник који се зове Пасха, и који је служио као сећање на то како их је Бог избавио из египатског ропства. Бог им је наредио да припреме јагње за свако домаћинство и да га четрнаестог дана првога месеца увече закољу, а затим крв ставе на довратнике и горњу греду улазних врата. Те ноћи је требало да једу месо од јагњета са бесквасним хлебом и горким зељем. Пошто су изишли из Египта, наређено им је да у сећање на тај дан, ту гозбу држе сваке године. Зато је за Јевреје пасхално јагње нешто што се тиче прошлости. Због Божијег великог ослобођења, они се сећају тог великог дана сваке године.

Десило се да се ноћ пре смрти Господа Исуса, поклопила са клањем пасхалног јагњета. Није било ничег необичног у томе што је Он јео пасхално јагње са својим ученицима, јер је то једноставно било држање празника Пасхе. Али одмах затим, Господ је успоставио своју Вечеру, што је подразумевало да Он жели да ми учествујемо у Његовој Вечери исто онако као што су Јевреји јели пасхално јагње.

Поредећи ово двоје, видимо да су Израиљци држали Пасху због тога што су били избављени из Египта, а да и Божија деца данас прилазе Господњем столу због тога што су и она ослобођена. Израиљци су имали јагње; ми такође имамо Јагње које је Бог припремио. Ми смо данас спасени од света, и ослобођени сатанске силе, те смо у потпуности постали Божија својина. Ми држимо ту гозбу као што су и Јевреји држали Пасху.


1. Вечера је породични обед

Шта вечера представља? Зашто то називамо Вечером Господњом? Свуда у свету је вечера породични обед. Често сви чланови породице не могу да се окупе за ручак. У Јудеји у подне, неки чланови породице би чували овце, други би били у риболову, трећи на њиви. Већина њих би ручала напољу, пошто им је било немогуће да иду кући на ручак. Дакле, ручак није био породични обед. Ни доручак није породични обед, пошто људи размишљају о раду предстојећег дана а не о одмарању. Осим оних који су болесни, остали обично доручкују на брзину. Међутим, вечера је најважнији обед од та три свакодневна оброка, пошто се за тај обед цела породица, и млади и стари окупљају.


2. Вечера искључује мисао о раду

Пошто заврше свој дневни посао, људи више не размишљају о послу који им предстоји – одмарају се. Вечера је време када се цела породица окупи да заједно и натенане једе пошто је дневни посао завршен. Када је успоставио своју сопствену вечеру, наш Господ је желео да Његов народ по целом свету увиди да је то заиста породични обед у Божијој кући. То нема никакве везе са радом. То је време одмора. За време доручка и ручка човекове мисли су заузете послом; али кад дође време за вечеру, све је већ посвршавано. Пошто је јео, човек се спрема за одмор. Божија деца би требало да се окупљају и учествују у Вечери Господњој са сличним осећањем.


Двоструко значење Вечере Господње
1. За сећање на Господа

Основна мисао Вечере Господње је спомен на Господа. Сам Господ је рекао: „Ово чините мени за спомен“ (1. Кор. 1:24б). Он зна колико смо заборавни. Немојте мислити да због тога што смо примили обиље благодати и доживели тако дивно откупљење, никада нећемо моћи да заборавимо. Дозволите ми да вас подсетим да смо ми људи врло заборавни. Због тога Господ нарочито жели да се опоменемо и Њега и онога што је учинио за нас.

Господ жели да Га се опоменемо не само зато што смо заборавни, него и зато што Му је потребно наше сећање. Другим речима, Он не жели да Га заборавимо. Господ је толико велики и толико све превазилази да би могао да нам дозволи да Га заборавимо и да Га то нимало не узнемирава. Ипак, Он каже: „Ово чините мени за спомен,“ откривајући тако колико је љубазан желећи да Га се опомињемо.

То што Господ жели да Га се потпуније опомињемо је израз Његове љубави. То је захтев љубави, а не величине. Што се тиче Његове великости, Он би још и могао да дозволи да Га ми заборавимо. Али Његова љубав захтева да Га се опомињемо. Ако Га се не будемо опомињали много ћемо изгубити. Ако Га се често не опомињемо, лако ћемо се поистоветити са светом и постати свадљиви према Божијој деци. Тако не само да би требало да Га се опомињемо, него је то за нас од велике користи. То је начин на који примамо благодат Господњу.

У вези са Господњом жељом да Га се опомињемо, има још нешто што би требало запазити: као што се Господ раније понизио да би био наш Спаситељ, тако се Он и данас понижава тражећи да Га се опомињемо. Како је некада био снисходљив да би нас спасао, тако нам данас указује љубазност тражећи наша срца. Он жели да Га се сећамо док год живимо на земљи. Он жели да живимо пред Њим и да Га се опомињемо недељу за недељом. То нам је на корист духовног развоја.

Одваја те од света

Једна од најзначајнијих вредности у сећању на Господа је управо у чињеници да свет неће моћи непрестано да врши свој утицај на тебе. Ако се сваких неколико дана подсетиш на то како је Господ умро за тебе и како те је примио, тада свет неће имати места у теби. Пошто је мој Господ претрпео смрт овде у свету, шта ми још остаје да кажем? Да нису разапели мога Господа, можда би још и било неке основе за разговор. Али сада, пошто су већ убили мога Господа и Његова смрт стоји преда мном, ја немам више шта да кажем и немам више начина да општим са светом. Ја не могу да имам било какве заједнице са њим. Ово је једна од најглавнијих користи ломљења хлеба.

Разгони подељеност

Сећање на Господа има још једну духовну вредност: чини да сукоб, свађа и раздор буду немогући међу Божијом децом. Кад се опоменеш како си милошћу био спасен и увидиш да се још неко са тобом исто тако опомиње тога, онда сте једно пред Господом. Кад дубоко размишљаш о томе како је Господ Исус опростио мноштво твојих греха и видиш брата како долази на Вечеру Господњу, који је такође откупљен скупоценом крвљу, како можеш да изнесеш било шта што ће те раздвајати од њега? Како можеш да делиш Божију децу? За последњих две хиљаде година, многе борбе мишљења међу Божијом децом су решене на Вечери Господњој. Многе неопроштене ствари, чак и оне које не могу да се опросте, и многе доживотне мржње су се изгубиле код Господње трпезе, пошто је немогуће не опростити док се опомињеш Господа како си спасен и како је теби опроштено. Може ли ти Господ опростити дуг од десет хиљада таланата (10.000.000 долара), а да овамо другога слугу хваташ за гушу и захтеваш да ти врати 18 долара (види Матеј 18:4 и 35)?

Увећава ти срце

Још једно преимућство у сећању на Господа је да сваки онај који се Њега опомиње, његово срце ће сасвим природно толико да се увећа да ће моћи да загрли сву Божију децу. Природно је да се види да сви они које је Господ откупио својом крвљу, јесу они које Господ љуби; због тога су они и радост мога срца. Ако смо сви ми у Господу, зар може бити љубоморе, клевете и непраштања? Како можеш да наставиш да будеш у сукобу са братом или сестром који седе до тебе на Вечери Господњој? Какво право имаш да захтеваш било шта од свога брата кад се присећаш колико је твојих греха било опроштено? Ако упорно настављаш са свађом, љубомором и гајиш непраштајући дух, нећеш моћи да се опомињеш Господа.

Сваки пут кад се састанемо да бисмо се опоменули Господа, позвани смо да још једном размотримо Његову љубав. Требало би опет да испитамо пропадљивост света и суд који се налази над њим. Требало би да обновимо убеђење да Господ љуби све оне који су откупљени. Сваки пут кад се опомињемо Господа, ми поново разматрамо Његову љубав, колико нас је волео и како је дао Себе за нас. У својој љубави, Он је сишао до ада (пакла) за нас. Свет је већ осуђен зато што је разапео нашега Господа. Али сва Божија деца су наша радост, зато што су сва она била купљена крвљу Господњом. Како бисмо могли да их мрзимо? Како бисмо могли да држимо било какву помисао на мржњу?

Све што смо горе споменули садржи се у ономе што значи опомињати се Господа. Прво и најважније значење Вечере Господње је: „Ово чините мени за спомен.“ Даље ћемо указати на то да је апсолутно немогуће да се опомињемо онога кога не познајемо и кога нисмо доживели. Да бисмо се опоменули неке особе или неког догађаја подразумева да је лично познајемо или да смо лично упознати са тим. Тако, када нам Господ заповеда да Га се опомињемо, он једноставно подсећа на себе оне, који су Га већ упознали код Голготе и који су примили Његову благодат. Долазимо да се опоменемо свега онога што је Он учинио за нас. Као што су се Јевреји опомињали Пасхе, тако и ми разматрамо оно што се десило у прошлости. Зато што смо изишли из Египта, окупљамо се заједно да бисмо се опоменули те чињенице. Опоменути се значи осврнути се на прошлост.


2. Обзнањује Господњу смрт

Вечера Господња има и друго значење. Налазимо га у 1. Коринћанима 11:26: „Јер кад год једете овај хлеб и пијете ову чашу, обзнањујете смрт Господњу — док не дође.“ Треба да обзнањујемо или показујемо смрт Господњу да би сви могли да виде.

Шта наводи људе да буду лењи или бесплодни? Заборавили су очишћење својих ранијих греха (види 2. Петрову 1:8, 9). Због тога нас Господ позива да Га се опомињемо, говорећи нам: „Све док живиш на земљи, мораш да Ме љубиш и да Ме се стално опомињеш. Опомени се да је чаша Моја проливена крв, а хлеб Моје сломљено тело.“ То се односи на наше искуство и зато мора да буде на првом месту. После тога долази учење о томе да чаша и хлеб показују смрт Господњу.

Зашто чаша и хлеб представљају Господњу смрт? Зато што је крв у телу. Тако када се крв и тело одвоје, наступа смрт. Данас су крв и тело одвојени, пошто је крв у чаши, а тело у хлебу. Кад човек погледа вино у чаши, он види крв. Исто тако, кад погледа хлеб, види тело. Зато не мора да му се говори да је његов Господ умро за њега. Запажајући да крв више није у телу, он схвата да је наступила смрт. Мора ли Господ да ти каже да је умро за тебе? Не, Он само треба да каже: „Пиј из чаше и једи хлеб,“ пошто то обзнањује Његову смрт. Крв овде, а тело онде — говори о смрти.

Шта представља то узимање хлеба и вина? Стари завет нас јасно извештава да је хлеб био направљен од зрневља жита. Иста реч је употребљена кад је Господ рекао Израиљцима да ће пошто уђу у Ханаан јести старо жито те земље. Гледајући хлеб, видите да је жито било смрвљено. Гледајући чашу, видите да је грожђе било исцеђено. У том самлевеном житу и исцеђеном грожђу видите смрт. Зато Господ каже да једете хлеб и пијете из чаше.

Уколико пшенично зрно не падне у земљу и не умре, остаје сâмо. Исто тако, ако пшенично зрно није самлевено, остаје зрно и од њега не може да се направи хлеб. Уколико се грозд не згњечи, нема ни вина. Говорећи кроз Павла, Господ каже да тиме што једемо хлеб и пијемо вино из чаше, обзнањујемо Његову смрт. Да је зрно хтело да се сачува и остане цело, не би било хлеба; да је грожђе упорно остајало при томе да не буде стављено у пресу, не би било вина. Само онда када једете самлевено жито и пијете згњечено грожђе обзнањујете Господњу смрт.

Са људског становишта, Бог на земљи није оставио ништа друго осим крста. Дело на крсту је завршено, али знак крста остаје. Заиста, многи су данас заборавили крст, осим верника. За њих је крст нешто чега се заувек треба сећати. Сваког Господњег Дана у Вечери Господњој у цркви је изложен крст Сина Божијег. То наговештава да и поред тога што бисмо могли да заборавимо све остало, морамо да се опоменемо чињенице смрти нашега Господа за нас.

Претпоставимо да на састанак на коме се ломи хлеб доведеш своје родитеље, децу или рођаке који нису верни. Пошто виде шта се дешава на том састанку, свакако ће питати: „Шта значи ломљење хлеба и пијење из чаше?“ Ти им одговараш: „Чаша представља крв а хлеб представља тело. Пошто су крв и тело одвојени, то значи смрт.“ Неверницима који присуствују том састанку, указујете да тиме обзнањујете смрт Господњу.

Не само да морамо да идемо и проповедамо еванђеље, да окупљамо људе да чују добру вест, а онима који су се окупили проповедају они који су надарени, него морамо да дозволимо и да Господња трпеза обзнањује ту добру вест. Велика је ствар ако можемо да убедимо људе да оно што се ставља пред њих није обред него обзнањивање смрти Господње.

Ми ту смрт морамо да обзнањујемо све док се Он не врати. Волим ту мисао зато што Вечеру ставља у везу са доласком Господњим. Питам се да ли цените ту Вечеру. Вечера је последњи обед дана. Ја свакодневно вечерам, а Вечеру Господњу узимам седмично. Ноћ је тамна и дан тек треба да дође. За ових последњих две хиљаде година, црква још није јела доручак. Она је узимала и још увек узима само Вечеру – последњи оброк. Све док Он не дође, ноћ остаје тамна. Али ускоро ће сванути, и нико више неће морати да једе вечеру. Ко још једе вечеру рано ујутро? Ускоро ћемо видети Господа лицем к лицу. Сећање ће се изгубити због онога што видимо. Видећемо Онога кога љубимо.

Надам се да ћемо од самог почетка видети да се при сећању на Господа сећамо Господње смрти. То ће сасвим природно да нам окрене поглед ка царству, ка дану када ћемо отићи да будемо са Господом. Крст нас увек води Његовом повратку; постојано се свршава славом. Нико не може да се опомене Господње смрти, а да при том не подигне своју главу и не каже: „Господе, желим да видим Твоје лице.“ Када дође дан и ми угледамо његово лице, све ће проћи, (па и ово опомињање). Дакле, опомињући се Господа, ми обзнањујемо Његову смрт док Он не дође. Данас немамо шта да радимо осим да чекамо на Његов повратак.


Значење Господње трпезе

1. Коринћанима 11 говори о Вечери Господњој и њеном двоструком значењу опомињања на Господа и обзнањивању Његове смрти. Међутим, глава 10. исте књиге, говори о њој као о Господњој трпези. Иако се ради о једном те истом предмету, ипак су употребљена два различита значења. Као и Вечера Господња, и Господња трпеза има дупло значење. „Чаша благослова, коју благосиљамо, није ли заједница Христове крви? Хлеб, који ломимо, није ли заједница Христова тела? Зато што је хлеб један, ми многи једно смо тело; јер сви ми један хлеб делимо“ (стихови 16 и 17). Трпеза овде носи две значајне ствари: прво заједницу, а затим јединство.


1. Заједница

Прво и најважније значење Трпезе Господње је заједница. „Чаша благослова, коју благосиљамо, није ли заједница Христове крви?“ Као што 1. Коринћанима разматра однос верника са Господом, тако 1. Коринћанима 10 поступа са односом између верника. Претходно (што смо поменули у глави 11) не говори о нашим међусобним односима; она једноставно подвлачи сећање на Господа и обзнањивање Господње смрти док се Он не врати. Ово друго (глава 10), ипак подвлачи заједницу крви Христове.

Запазите да је чаша благослова коју благосиљамо у једнини. Сви ми пијемо из једне чаше; зато она указује на смисао заједништва. Уколико људи нису међусобно присни, неће пити из исте чаше. То што многа Божија деца пију из исте чаше, потпуно сведочи о заједничком аспекту Господње трпезе.

У глави 11. очи су нам усмерене ка Господу, а у глави 10. видимо своју браћу. Видимо их у чаши. Чаша је да се испије, те сви ми пијемо из исте чаше. Чинећи то имамо заједницу са свом Божијом децом. Будимо пажљиви да не изгубимо тај вид.


2. ЈЕДИНСТВО

Друго значење Господње трпезе је јединство. „Зато што је хлеб један, ми многи једно смо тело; јер сви ми један хлеб делимо“ (стих 17). Из овога можемо одмах да видимо да су сва Божија деца једно. Хлеб у 11. глави и хлеб у 10. глави имају различите нагласке. Док у глави 11. Господ каже: „Ово је моје тело за вас. . .“ (стих 24), тиме указује на то да је хлеб његово физичко тело, а у глави 10. стих гласи: „ми многи једно смо тело; јер сви ми један хлеб делимо,“ наговештавајући нам тиме да је црква хлеб.

Као што треба да научимо пред Господом различита значења Трпезе Господње као што су сећање, обзнањивање и заједница, исто тако би требало да научимо и значење јединства. Сва Божија деца су једно као што је и хлеб један. Имамо само један хлеб и сваки верник одломи по парче. Кад би било могуће да сакупимо све те одломљене комаде, могли бисмо да их саставимо у један хлеб. Хлеб који је подељен међу многима још увек би био један хлеб кад би се сви делови поново саставили. Физички, пошто је хлеб преломљен и поједен, не може се опет саставити. Али духовно, ми смо једно у Светом Духу. Свети Дух нам даје Христа; па ипак, Христос је још увек у Светом Духу. Оно што је било раздељено то је хлеб, али у Светом Духу ми смо још увек једно и никада нисмо били подељени. Тако при ломљењу хлеба ми исповедамо да смо једно као деца Божија. Овај хлеб представља јединство Божије Цркве.

Основни проблем са трпезом Господњом је управо у хлебу. Кад се Божија деца окупе да заједно преломе хлеб, ако хлеб представља само њих, онда је исувише мали; не би га требало ломити. Хлеб мора да представља целу цркву, укључујући сву децу Божију на земљи као и оне који живе у твом месту. Одатле следи да хлеб сведочи о јединству све деце Божије.

Неки практични проблеми

Браћо и сестре, показали смо да је ломљење хлеба двојако: по вертикали је сећање на Господа и обзнањивање Његове смрти док поново не дође; по хоризонтали је заједница са свом Божијом децом и јединство са њима. Пошто су сва Божија деца откупљена скупоценом крвљу и припадају том хлебу, наша срца би требало да се увећају сваког пута када ломимо хлеб. Иако смо многи један смо хлеб. Никада не би требало да потајно желимо да неком брату, или некој групи хришћана тај хлеб буде ускраћен. Са хлебом је немогуће да будеш мала особа.

Начело примања

Како дакле примамо људе за трпезу Господњу? Не заборавите да ми нисмо домаћини; ми смо у најбољу руку само редари. То је Господња вечера, Господња трпеза, а не наша. Ми немамо ама баш никакву власт над Господњом трпезом. Наша привилегија је да једемо хлеб и пијемо из чаше, али не можемо да их не дамо другима. Не можемо да забранимо некоме ко је крвљу откупљен да не прилази трпези Господњој. Немамо ту власт да је некоме ускратимо. Не можемо да одбацујемо оне које је Господ примио, нити пак можемо да одбијемо оне који припадају Господу. Можемо да одбијемо само оне које је Господ одбио или оне који Му не припадају. Господ одбија само оне који нису Његови, или оне који су још увек у греху. Пошто је њихова заједница са Господом већ уздрмана, ни ми немамо заједнице са њима. Али упамтимо да смо Господњи и да немамо власти коју бисмо могли да примењујемо осим оне коју Господ примењује.

Сваки пут кад ломимо хлеб, требало би да мислимо на оне који су примили благодат. Не би требало да мислимо само на браћу и сестре коју лично познајемо. Ако они који су се окупили око трпезе на једном месту неће да имају заједницу са Божијом децом у другим местима, онда су исувише искључиви.

Наша је нада да ће срца браће и сестара у сваком месту толико да се увећају да могу да загрле сву децу Божију. Стојећи на тлу цркве не значи да би требало правити разлику између Божије деце, као да су нека добродошла, а друга нису. Сваки пут кад приђемо Господњој трпези, омогућено нам је да Њега још једном видимо; тако нам се срце још једном увећава да бисмо могли да обухватимо сву Божију децу. Срце је једна велика тајна. Оно се не шири само по себи; оно се напротив смањује и најмањом непажњом. Његова природна тежња је да се скупља, а не да се шири. Али када се опомињемо Господа, наша срца би требало да се шире.

На шта треба пазити

Коначно ћемо споменути још неколико ствари које би требало да запазимо при ломљењу хлеба.


1. Само благослов и захваљивање – без искања

На овом састанку имамо једну нарочиту ситуацију. Долазимо као они који су опрани крвљу Господњом — не као они који би требало да моле за очишћење. Долазимо као они који имају Господа као свој живот — не као они који Га моле да им дâ живот. Због тога на овом састанку је само захваљивање, а не искање. „Чаша благослова, коју благосиљамо“ — благосиљамо оно што је Господ већ благословио. Дакле права нота на овом састанку је захваљивање — да захвалимо Господу и да Њега славимо. То није време када би требало тражити и преклињати за било шта. Нити је то пак време да се окупљамо да бисмо слушали поруку. Долазимо ради једне ствари — да се опоменемо Господа; због тога ни молитва нити проповедање нису на месту. Могло би се дозволити да се укратко говори о ономе што се директно односи на самог Господа, али све остале врсте проповедања ће се само мешати у ствар. Оно што је природно за овај састанак, то је слављење и захваљивање. То налазимо и у 10. и у 11. глави посланице Коринћанима.


2. У ПРВИ ДАН НЕДЕЉЕ

Кад је Господ успоставио Вечеру, опоменуо нас је да то често чинимо. После васкрсења, Он је преломио хлеб са двојицом ученика из Емауса у први дан недеље (Лука 24:1, 30). Рана црква је такође ломила хлеб првога дана у недељи (Дела 20:7). Има довољно примера и у Цркви и у Божијој речи да би ломљење хлеба требало да се обавља у први дан у недељи. Пасха долази само једном годишње, али ломљење хлеба долази једном недељно. Наш Господ није мртав него је жив; због тога Га се опомињемо на дан васкрсења. Први дан у недељи је заиста један нарочити дан за цркву.


3. Достојно

„Стога ко недостојно једе хлеб или пије чашу Господњу, огрешиће се о тело и крв Господњу. Човек нека испитује самога себе, и тако нека једе од хлеба и нека пије из чаше; јер ко једе и пије, а не прави разлику између тела Господњег и другог јела, себи на суд једе и пије“ (1. Кор. 11:27-29). Веома је важно да једемо и пијемо достојно. То се не односи на достојност саме особе, него на начин на који она узима Вечеру Господњу. Човекова достојност је већ сређена тиме што је откупљен скупоценом крвљу. Ако не припада Господу, он нема ништа у вези са Господњом трпезом. Међутим, неки који припадају Господу могли би да једу недостојно; што ће рећи, могли би да приме хлеб површно, не правећи разлику између тела Господњег и другог јела.

Зато опомињемо младе вернике да приме хлеб с поштовањем. Пред Богом си оспособљен да дођеш, али Господ од тебе тражи да испиташ самога себе. Мораш да разабереш да је то Господње тело. Због тога не можеш олако да узимаш Вечеру Господњу. Мораш је узети достојно тела Господњег. Пошто ти Господ даје своју крв и своје тело, требало би да их примиш с поштовањем. Нико осим безумника не би потцењивао оно што му је Господ дао.


ПОЧЕТАК

__________________________________________________________________
Basic Lessons Series–Volume 3: ASSEMBLING TOGETHER by Watchman Nee,
Copyright © 1973 Christian Fellowship Publishers, Inc., New York
Сва права задржана.
Latinica
Proudly powered by Weebly