Sada bismo hteli da razmotrimo pevanje duhovnih pesama. Trebalo bi da uputimo nove vernike kako da pevaju duhovne pesme. Kao što je molitva često zanemarena, isto tako, a možda još i više, zanemareno je i pevanje.
1. Upoznaj se sa duhovnim pesmama
Pre svega hteli bismo da naznačimo da naša namera nije da braću i sestre učinimo muzičarima. To bi bilo sasvim pogrešno. Ali želja nam je da se upoznaju sa duhovnim pesmama koje pevaju. Ovo smatramo da je od velike važnosti. Oni koji na skupovima najglasnije pevaju često su oni čija su srca najmanje taknuta. Naš cilj nije u tome da proizvedemo divne glasove ili dobru muziku. Ono što cenimo za veliko pred Bogom je sama duhovna pesma.
2. Neguj delikatan osećaj
U Bibliji pored proroštava, istorije, učenja i zapovesti, nalazimo i duhovne pesme. Verujem da je jedan od osnovnih razloga taj, što se u Svetom pismu nalaze duhovne pesme da se Božiji narod nauči nežnijim osećanjima.
Dozvolite mi da o tome nešto više kažem. Što se tiče čovekovih raspoloženja, postoje i nežna i gruba osećanja. Kad je osoba gnevna, ona ispoljava gruba osećanja. Kad je neko neosetljiv, emocije koje pokazuje nisu ni nežne ni učtive. Bog želi da volimo, da budemo ljubazni, milostivi i blagodarni. On želi da budemo saosećajni. Njegova volja je da pevamo i da slavimo Njegovo ime u vreme patnje. Sve to zahteva nežna osećanja. Kad neko voli, njegova osećanja su najnežnija. Kad je milostiv, njegova osećanja su zaista meka i blaga. Kad prašta, njegove emocije su posebnog kvaliteta. Kako se samo razlikuje grubo osećanje od duha koji prašta. Kako su samo Gospodnja osećanja blaga i nežna kad nam ukazuje milost.
Način na koji Bog vodi svoju decu je takav, da im se osećanja vežbaju sve više u nežnosti. On ne želi da bivamo sve grublji. Svet obučava svoje vojnike da budu neosetljivi. Emocije čoveka moraju da se razvijaju u tom pravcu ako će se boriti i ubijati. Hrišćanski pravac je sasvim suprotan. Bog vodi naša osećanja prema većoj nežnosti i delikatnosti.
3. Izražavanje najfinijih osećanja čoveka
Poezija i duhovne pesme pokazuju najfinija osećanja čoveka. Osećanja koja pokazujemo u molitvi, ne mogu da prevaziđu osećanja koja se izražavaju pevajući duhovne pesme. Božija namera je da mi imamo delikatna osećanja. Zbog toga nam daje mnogobrojne pesme u Bibliji. Ne samo da imamo Psalme, Pesmu nad pesmama i Jeremijin plač, nego imamo i pesme koje su pomešane sa istorijskim delovima i zapovestima. Čak i u Pavlovim poslanicama, koje su pune učenja, on je i nesvesno tu i tamo uneo pesme.
Divno je posmatrati nekog hrišćanina koji dugo uči pred Bogom; on postaje sve osećajniji i nežniji, dok nasuprot tome, ukoliko s Bogom provodi malo vremena u učenju, on je grub i nepoetičan.
Pretpostavimo da danas dođeš na sastanak u tvrdim, teškim cokulama. Tvoji koraci mogu da se čuju iz velike daljine. Izgledaš više kao vojnik nego kao hrišćanin. Ako udariš u stolicu dok hodaš ili zapneš za sto — ne ostavljaš utisak da ćeš da pevaš duhovne pesme. Braća i sestre bi trebalo da usklade i svoj način odevanja, uz blagost duhovnih pesama. Od onoga dana kad si spasen, Bog počinje da odgaja u tebi blaga osećanja. Tvoja prethodna grubost ti neće pomoći da budeš hrišćanin. Da bi bio dobar hrišćanin moraš biti blag.
4. Tamjan za Boga
Ovo poređenje sam i ranije koristio. Tamjan u Svetom pismu ponekad predstavlja molitvu, a ponekad pesmu u slavu Bogu. Tamjan se dobija iz drveta. To je sâm sok ili smola drveta — to je jedna lučevina koja izlazi iz samog života drveta. Prerađena u tamjan i zapaljena pred Bogom, ona odaje najfiniju aromu. To nije gorenje drveta ili kore ili lišća, nego sagorevanje izlučenog soka i životne snage. To je nešto što teče iznutra, i tako postaje pesma za slavljenje Boga.
Tri osnovna zahteva za duhovnu pesmu
Šta je to himna ili pesma? Po onome što čitamo u Bibliji, prava himna ili pesma mora da ispuni bar tri osnovna zahteva. Nedostatak bilo kojeg od tih zahteva čini duhovnu pesmu neupotrebljivom.
1. Zdrava nauka
Prvi kriterijum za duhovnu pesmu da bi bila upotrebljiva, jeste temeljna istina. Mnoge duhovne pesme su dobre u drugim pogledima, ali ako u sebi sadrže greške po pitanju istine onda će voditi decu Božiju u pogrešno osećanje. Ljudima je veoma teško da priđu Bogu ukoliko su ispunjeni greškama. Pevajući, moramo da dozvolimo da se naša nežna osećanja uzdižu ka Bogu. Ako u učenju postoji greška, onda varamo sebe i ne možemo da dotaknemo Boga. Bog nam nikada ne dozvoljava da sa njim postupamo u saglasnosti sa pesmom koju pevamo. On nam dozvoljava da sa Njim postupamo samo u saglasnosti sa istinom koje se držimo. Drugim rečima, Bogu se možemo približiti samo u istini. Ono što nije po istini ne prima se.
Prvi primer
Savest pogrešno uzeta za srce
Čitao sam evanđeoske duhovne pesme u kojima su bile reči slične ovima: „Krv Isusova pere naša srca.“ Pročitavši Novi zavet više od sto puta, još nikada nisam naišao na tekst u Pismu koji govori o tome da krv Isusova pere naša srca. Nešto što je najbliže tome nalazi se u knjizi Jevrejima: „Očišćeni u srcima od zle savesti“ (Jev. 10:22b). Krv ne čisti srce; ona čisti savest. Pošto su nam gresi oprani krvlju Gospodnjom, savest nas više ne osuđuje pred Bogom. Vidite li kako mala greška može da učini da praktikujemo neistinu? Naša blagost je pogrešno upotrebljena. To je nešto veoma ozbiljno. Ako duhovne pesme odstupaju od istine, Božija deca će biti dovedena u pogrešan položaj.
Naša srca se ne čiste krvlju. U stvari, činjenica je da naša srca nikada ne mogu da se operu tako da ostanu čista. Čovečije srce je prevarno iznad svega; ne može se očistiti pranjem. Biblijsko učenje u vezi sa srcem je: „I daću vam novo srce, . . . i izvadiću kameno srce iz tela vašega, i daću vam srce mesno“ (Jezekilj 36:26). Kad neko uzveruje u Gospoda, umesto da mu opere staro srce, Bog mu daje novo srce. Dakle istina je da se naša savest, a ne naše srce, čisti od prekršaja. Istina zahteva apsolutnu tačnost.
Drugi primer
Nedostatak jasnoće razdoblja
Mnoge duhovne pesme su nekako neodređene jer ne govore o tome kome su reči namenjene ili na koje vreme se misli. Da li su reči namenjene da ih pevaju Avraam ili Mojsije, Petar ili mi, Jevreji ili hrišćani, to nam nije poznato. Nije nam jasno da li bi trebalo da budu pevane kao starozavetne ili kao novozavetne. Nedostaje im vremenska jasnoća. Pevajući ih, ponekad se osećaš kao da pevaš anđeoske pesme bez ličnog iskustva u otkupljenju. Ponekad se osećaš kao da se još uvek nalaziš u Starom zavetu, jer u tim pesmama nema slobode sigurnosti. U tim duhovnim pesmama ne postoji jasno razumevanje Božijeg uticaja po razdobljima. Ne pokazuju da se sada nalazimo u razdoblju milosti. Vode nas na pogrešno shvatanje. Znam jednu ili dve duhovne pesme koje bi trebalo da pevaju samo oni koji nikada nisu zgrešili i koji nemaju potrebu za krvlju Isusa. Zbog ovakve vrste greške, trebalo bi da zapazimo naglašenu istinu razdoblja bez koje nijedna duhovna pesma ne može da se smatra upotrebljivom.
Treći primer
Nedostatak hrišćanskog pouzdanja
Mnoge duhovne pesme su pisane bez hrišćanske sigurnosti. To ih čini veoma teškim za pevanje. One izražavaju nadu, čežnju, potragu za spasenjem, ali nemaju nikakve sigurnosti koju bi hrišćanin obično trebalo da ima. Upamtite da kad prilazimo Bogu, mi idemo s verom i pouzdanjem. Ako pevanje daje osećaj da je čovek u spoljašnjem dvorištu, onda pevač nije dete Božije, nego samo osoba koja bi volela da bude unutra. To stvara jedan skoro nesavladiv problem, jer odmah stavlja hrišćanina u lažan položaj. Položaj hrišćanina je položaj punog pouzdanja i znanja da je spasen. Sve one duhovne pesme kojima nedostaje sigurnost, hrišćani ne bi trebalo da pevaju pošto nisu u saglasnosti sa istinom.
Četvrti primer
Pogrešno shvatanje o stupanju u slavu posle smrti
Još jedna uobičajena greška u duhovnim pesmama je pogrešno shvatanje o tome da hrišćanin može da uđe u slavu odmah posle smrti. Mnoge duhovne pesme ostavljaju takav utisak. Međutim, mi znamo da čovek ne ulazi u slavu posle smrti. Ulazak u slavu je sasvim jedna druga stvar. Posle smrti mi čekamo na vaskrsenje mrtvih. Gospod je ušao u slavu posle svog vaskrsenja pa ćemo tako i mi. Ovo je jasno učenje Biblije. Duhovne pesme koje uključuju nagoveštaj slave posle smrti ne bi trebalo da se pevaju pošto su u suprotnosti sa činjenicom.
2. Pesnički oblik i sadržaj
Sve dobre duhovne pesme bi trebalo da sadrže poetsku formu i sastav. Duhovna pesma bi trebalo da bude poetična. Ako je istina u duhovnoj pesmi tačna, a forma joj nije poetična, ne može se smatrati za dobru duhovnu pesmu. Ispravnost u istini sama ne može da sačinjava duhovnu pesmu. Potrebna joj je pesnička forma i sadržaj.
Duhovna pesma ne bi trebalo da ima formu propovedi. Kako bismo pevali propoved? Sećam se kako sam jednom razgovarao sa bratom o prvom redu jedne duhovne pesme koji je glasio: „Pravi Bog je stvorio nebo, zemlju i ljude.“ Ovo bi moglo da bude dobro za propovedanje, ali je teško za pevanje. Da je ova duhovna pesma data Davidu da je peva, siguran sam da bi se on radije tukao s Golijatom nego što bi je pevao! U stvari, ona i zvuči kao borba s Golijatom. Njeno raspoloženje je sasvim grubo. Ona je doktrinarna ali nije poetična.
Nijedan Psalam u Bibliji nije opor; svi su veoma pažljivo probrani. Svaki od njih poseduje pesnički oblik i sadržaj. Božije misli su poetski izražene.
Pri pisanju duhovne pesme nije samo tema važna. Cela pesma mora da bude poletna.
3. Dotiče stvarnost
Duhovna pesma zahteva zdravu nauku, poetičnost oblika i sastava, a isto tako i duhovnu nadahnutost.
Sa duhovnim raspoloženjem
Da bismo to ilustrovali, pogledajmo Psalam 51, koji nam govori o Davidovom pokajanju. Istina je ispravna i psalam je poetičan. Njegove reči su oblikovane na složen način; one nisu nepovezani vapaji. Čitajući ovaj psalam, jasno ti je da se David pokajao. Ipak to nikada ne bi smatrao kao doktrinu, pošto se dotiče duhovne stvarnosti. Odatle iz tebe izvlači i duhovno osećanje. To je ono što bismo mi nazvali breme psalma. David se kaje, i to duboko osećanje kajanja prožima ceo psalam.
Drugim rečima, duhovna pesma treba duboko da te dirne. Ona ili čini da zaplačeš ili da se raduješ, već u zavisnosti kako to njen sadržaj nalaže. Ona ne bi trebalo da bude samo poetična, a bez sile da pokrene ljude da zaplaču ili da se raduju. Poetičnost je nešto što je neophodno u duhovnoj pesmi, nešto što može čoveka da ponese. Kako bi mogao da pevaš pesmu o pokajanju, a da ti se smeje, ili pak da pevaš pesmu slave a da se ne osećaš podignutim?
Pouzdana u osećanju
Jedno od osnovnih zahteva duhovne pesme je da mora da izazove pravo osećanje, što će reći, osećanje koje dotiče duhovnu stvarnost. Ne bi trebalo da imamo pesmu posvećenja koja nas ne podstiče na posvećenje, niti pesmu slavljenja koja ne pobuđuje srce na slavljenje; duhovnu pesmu o slomljenosti pred Bogom koja dovodi u čoveku do suprotnog osećanja – gordosti.
Sadržaj duhovne pesme ne bi trebalo da se ogleda samo u istinitosti, već i u stvarnom uticaju na srce. Dalje, ako je duhovna pesma dobra, trebalo bi da dotakne nešto od duhovne stvarnosti u tvom životu. U duhovnoj pesmi moraju istovremeno da postoje tri karakteristike: ispravno učenje, poetičnost i nadahnuće duhovne stvarnosti. Duhovna pesma koja samo zadovoljava tematski zahtev, nema osobine dobre duhovne pesme.
Mnogo puta osećam da Psalmi poseduju jednu naročitu osobinu, a to je izraz pravih osećanja pisca psalama. Kad je psalmista srećan, on skače od radosti. Kad je tužan, on plače. Njegova osećanja su istinita. On govori bez uvijanja, ispoljavajući svoja prava osećanja. Vernicima bi trebalo reći da duhovna pesma po obliku i po osećanju treba da bude u skladu sa hrišćanskim učenjem.
Razne vrste duhovnih pesama
U Bibliji imamo tri različite vrste duhovnih pesama.
1. Duhovne pesme koje su usmerene ka Bogu
Glavni cilj duhovne pesme je da se Bog slavi. Odatle je i većina psalama u Starom zavetu takve prirode. U stvari, većina duhovnih pesama bi i trebalo da bude usmereno ka Bogu.
2. Duhovne pesme koje su usmerene ka ljudima
Priče Solomonove su takođe poetični spisi, ali oni su jedna druga vrsta pesama pošto su usmerene ka ljudima. Ipak, takvih duhovnih pesama među hrišćanima bi trebalo da bude malo. Većina psalama je usmerena ka Bogu, iako ima nekih koji su usmereni ka ljudima. Poslednjih decenija, takozvane pesme posvećenja su postale veoma popularne. Od vremena Sankija (Sankey), pesme posvećenja su postepeno ušle i u crkve. Ipak, te pesme posvećenja ne bi trebalo da zauzimaju suviše istaknuto mesto po crkvama pošto su usmerene ka ljudima. Ukoliko je takvih pesama mnogo one bi mogle da unište pravu srazmeru pesama koje su date u Bibliji. Uopšteno govoreći duhovne pesme bi trebalo da budu usmerene ka Bogu. Pesme koje su usmerene ka ljudima, trebalo bi da budu ograničene na samo mali broj. Isuviše mnogo ovih poslednjih je u suprotnosti sa onim što bi duhovne pesme trebalo da predstavljaju. Pesme slavljenja, zahvaljivanja i molitve su usmerene direktno Bogu. Evanđeoske pesme i pesme opomene su ove druge vrste koje su usmerene ka ljudima.
3. Duhovne pesme koje su usmerene ka sebi
U Bibliji, naročito u knjizi Psalama, nalazimo i treću vrstu duhovnih pesama — one se ne pevaju ni Bogu ni ljudima nego sebi. Na mnogim mestima nalazimo uzvike kao što su: „Dušo moja!“ To je moje zajedništvo sa mojom dušom pred Bogom, moja zajednica sa mojim srcem, savetovanje ili razgovor sa mojim srcem. Svi oni koji znaju Boga i koji su imali zajednicu sa Bogom razumeće šta znači zajedništvo sa njihovim srcem. Tako u ovoj trećoj vrsti duhovne pesme ja imam zajedništvo sa sobom i savetujem se sa svojim srcem. Ja pevam sebi, prizivam sebe i budim samoga sebe; odlučujem i podsećam sebe. Obično na kraju takvih duhovnih pesama čovek prilazi Bogu, pošto duhovna osoba ne može dugo ostati u zajedništvu sa samom sobom, a da ne bude privučena Bogu. Njena zajednica sa sopstvenim srcem uvek prelazi u zajedništvo s Bogom.
Ilustracije iz psalama
Ilustrujmo te tri vrste duhovnih pesama iz zbirke Psalama.
Psalmi usmereni ka Bogu
Psalam 51. je definitivno usmeren ka Bogu. Ovo je dobro poznati psalam koji govori o Davidovom pokajanju pošto je sagrešio. Pokajanje je uvek usmereno ka Bogu. „Smiluj se na me, Bože, po milosti svojoj.“ Ovaj psalam počinje sa Bogom. Ako razmotrimo ovaj psalam na osnovu tri osnovna zahteva za duhovnu pesmu, moraćemo da dođemo do zaključka da se psalam drži istine, poetičnog izraza i da je duhovnih pogleda. Ja volim da osetim kako psalmisti srce kuca. „Gle, ti voliš srce blagorodno, nauči me tajnama mudrosti. Da čist budem, grehe mi ukloni, operi me da se belim snežno“ (st. 6, 7). I izražavanje i unutrašnje osećanje su izvanredno poetični. Ovo nisu jednostavne izjave; to su radije poetični izrazi, puni osećanja.
Psalmi usmereni ka ljudima
Ne mali broj psalama je usmeren ka ljudima. Na primer uzmimo Psalam 37. Ovde ima mnogo odlomaka koji su namenjeni ljudima. Zvuče kao propovedanje — propoved u poeziji. Psalam 1 i 2 bi mogli da se smatraju kao propovedi upućene ljudima, no oba se konačno okreću ka Gospodu.
Psalam 133. govori o ulju koje je izliveno na ljude. „Kako je lepo i krasno kad sva braća žive zajedno! Kao dobro ulje na glavi, koje se stače na bradu, bradu Aronovu, koje se stače na skut od haljine njegove. . .“ zvuči kao propoved, no ipak je prava pesma.
Psalmi usmereni ka sebi
Treća vrsta psalama se odnosi na čovekovo zajedništvo sa svojim srcem. Jedan od najznačajnijih je Psalam 103 u kome čovek opšti sa svojim srcem pred Bogom. „Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda, i sve što je u meni sveto ime njegovo.“ Ovo je dobro podešena strofa. Piščeva osećajnost je vrlo naglašena izražavanjem iste misli na dva različita načina. U pesmama često nailazimo na takvo uzastopno ponavljanje. To pomaže da se pojača čuvstvo dok ne dostigne svoj vrhunac.
Isto tako u Psalmu 121 nailazimo na samosavetovanje. „Podižem oči svoje ka gorama. Odakle mi dolazi pomoć? Pomoć je meni od Gospoda, koji je stvorio nebo i zemlju.“ Psalmista ovde i pita i odgovara na pitanje. To je čovekovo opštenje i savetovanje sa svojim srcem pred samim Bogom.
Ilustracije u pesmaricama
Trebalo bi pažljivo da proučavamo duhovne pesme koje pevamo. Trebalo bi ih izabrati u saglasnosti sa tri zahteva koje smo dali. Neke duhovne pesme su jake u prvom i trećem zahtevu, ali su slabe u drugom. Na primer, duhovne pesme koje je napisao A. B. Simpson (A. B. Simpson) su veoma tačne po čuvstvu i istini, ali ponekad pesme našega brata zvuče više kao propovedi. Takve duhovne pesme nisu dovoljno poetične. Rekao bih da oni koji mnogo propovedaju ne bi trebalo mnogo da pišu duhovne pesme!
Pogledajmo sada neke duhovne pesme koje zastupaju ove stvari.
DUHOVNE PESME USMERENE KA BOGU
Ove duhovne pesme ne moraju uvek da se obraćaju Bogu, niti pak da pominju Božije ime, no trebalo bi da se pevaju Bogu.
Primer
1. Čuj hiljade glasova kliče
Klicanjem složnim, „Božije Jagnje!“
Hiljade svetih glasno odgovara
Ore se zvuci radosne pesme.
Ja mislim da se retko može naći duhovna pesma koja je za poslednjih dvadeset godina prevazišla ovu. Napisao ju je J. N. Darbi (J. N. Darby) i kada je prvi put izišla imala je petnaest strofa. Autor i g. Vigram su je posle prilagodili za pevanje i skratili je na sedam stihova 1881. godine. Kasnije su i drugi menjali ovu duhovnu pesmu, neki su je još doterali, a neki su je upropastili.
Dok čitamo ovu duhovnu pesmu, mi se osećamo kao da smo nekim prirodnim načinom uneseni u scenu Otkrivenja glave 4. i 5. Ta scena nam daje utisak svemira posle uznesenja našeg Gospoda. Nebesa su ispunjena velikim slavljem, ime je dato našem Gospodu Isusu. Pred ovim imenom svako koleno se povija s poštovanjem i svaki jezik priznaje da je on Gospod. Celo nebo, cela zemlja i sve pod zemljom je ispunjeno pesmama slave. Ceo svemir se ori i peva o Njegovoj slavi. Atmosfera je ispunjena oduševljenjem! Svi se okupljaju da slave Njegovo ime. Ovakvu himnu ne bi mogao da napiše neko ko nije duhovno zreo.
Odjednom se prolama pesma: „Čuj hiljade glasova kliče!“ Hiljade glasova kliče zajedno. Ja, beznačajni hrišćanin, mali kao crv, uključen sam u taj usklik: „Čuj hiljade glasova kliče, klicanjem složnim, Božije Jagnje!“ Svi zajedno mi uzdižemo Jagnje zajednički, jednim srcem. Kada je pisao ovu himnu Darbi se svrstao u redove svetih po liniji odgovora: „Hiljade svetih glasno odgovara, Ore se zvuci radosne pesme.“ U ovom trenutku svi se ponovo pridružuju himni. To nas podseća na Otkrivenje 4 i 5, gde je Božije Jagnje uzdignuto zato što je ono jedino vredno i dostojno. Na jednoj strani imamo deset hiljada puta deset hiljada i hiljade na hiljade onih koji uzvikuju snažnim glasom: „Jagnje koje je bilo ubijeno dostojno je da primi moć, i bogatstvo, i mudrost, i snagu, i poštovanje, i slavu, i blagoslov.“ Pre nego što se glasovi stišaju „sve što je stvoreno na nebu i na zemlji i pod zemljom i na vodi i sve što je u njima,“ odgovara: „Njemu koji sedi na prestolu i Jagnjetu, neka je blagoslov i poštovanje i slava i vlast u vek vekova.“ Kako taj odgovor zvuči u ljudskim ušima? „Ore se zvuci radosne pesme.“ To je kao prasak bezgranične moći. U tom trenutku imamo osećaj da smo samo sićušna bića koja su se nekim slučajem ušunjala u ovu scenu nenadmašne veličanstvenosti. Ova duhovna pesma počinje veličanstvenošću koja je čini jednom od velikih oda i slavopoja. Iako se Božije ime i ne spominje, jasno je da je sve u ovoj himni usmereno i posvećeno Njemu.
2. „Slava Jagnjetu! — pesma se ori,
Sve se na nebu zajedno skuplja;
Snažno i moćno svaki jezik progovara,
Odjekuje svuda pesma beskrajna.
Jedan stih dolazi odmah za drugim. „Slava Jagnjetu“ odjekuje sa svih strana. Svi se okupljaju zajedno na nebu sa jednom jedinom namerom, da slave i hvale. Ovo nas podseća na Filipljane 2 gde svaki jezik priznaje da je Isus Hristos Gospod. Ovo priznanje se čuje svuda; ono odjekuje po celom svemiru.
3. Tamjan zahvalnosti se izvija
Prema Očevom prestolu se podiže;
Svako koleno pred Isusom se savija,
Sva svest u nebu postaje jedna.
Od glasa (stih 1) do jezika (stih 2) duhovna pesma nastavlja sa zahvalnim tamjanom koji se uzdiže do Očevog prestola (stih 3). Ne samo da svaki glas kliče već se i svako srce uzdiže kao miris tamjana prema Bogu. Božije Jagnje je na svim usnama i Bog Otac je u svim srcima. Ovo izgleda da potvrđuje da su otkupljenje i spasenje jedno isto, ne mogu se razdvojiti. Plan i ishod završenog posla su nerazdvojivi. Otac nam daje svoga jedinorođenog Sina i sada se naša srca vraćaju Bogu. Slavljenje Boga se prolama sa svih strana iz srca koja su ispunjena zahvalnošću i diže kao miris tamjana prema Bogu.
Slavljenje samo po sebi nije dovoljno. Slavljenje nas spušta na kolena. Svi jezici slave i svako koleno se povija. Kako je poetičan red koji sada dolazi: „Sva svest u nebu postaje jedna.“ Ovo nije propovedanje; ovo je ganutost onoga čije se srce uzdiže Ocu i čiji se jezik odaziva Sinu. Potom se uzdahom izražava olakšanje kada se shvati da su svi nebeski umovi jedna mudrost i jedan um. Zaista, umovi neba su jedno.
4. Očev savet sve traži
Istu počast Sinu daje,
Sinovljev sjaj iz svega zrači,
Božiju slavu objavljuje.
Ovde pristupite i dodirnete Sina i Oca. Slava je materija i unutrašnja snaga; sjaj je ono što se pokazuje spolja. Otac poseduje slavu i kada se ta slava pokaže kroz Sina to je sjaj. Očeva slava je Sinovljev sjaj; Sinovljev sjaj je zračenje Očeve slave. Onaj ko poznaje Boga potpuno razume i shvata ovaj unutrašnji odnos između Oca i Sina.
Savet izvire iznutra ali je upotrebljen da podari isto poštovanje Sinu. Ovo nije Očev rad, već Očev savet, Očev plan. Šta je to što Očeva mudrost uzima na sebe da učini? Ona preuzima na sebe da pokaže svetu da Sin ima jednako poštovanje kao i Otac.
5. Božiji Duh prožima sve,
Mnoštvo oko Jagnjeta,
U sjaju i srećno kliče,
Slava slavnome „JA SAM.“
Onaj ko je dodirnuo Oca i Sina ide dalje dok ne dotakne Svetoga Duha. „Božiji Duh prožima sve.“ Duh prožima sve. Kada Sveti Duh dođe On prožima, ispunjava ceo svemir. On kruniše sve svojom svetlošću i radošću i nadahnjuje sve da slavi veličinu i moć onoga „JA SAM“. Šta je to što je uzrok njihove večne radosti? Uzrok je to moćno „JA SAM“, koga oni slave. Na taj način mi smo odneti u večnost i večnost je doneta nama. Kažem vam da je ovo zaista jedna pesma slavljenja i to velikog slavljenja.
6. Radosno sad sve stvoreno,
Mirom blagim počiva
Kroz spasenje u Isusu
Za jad i bol više ne zna.
Izgleda da pesnik s vremena na vreme zastane i posmatra ono mnoštvo koje se okupilo oko Jagnjeta. Šta nam otkrivaju izrazi lica onih koji pevaju? Njihovi izrazi nam pokazuju radost novoga stvorenja koje se odmara u tihom spokojstvu. Svako je blagosloven u punom spasenju kroz našeg Gospoda. Tuga i ropstvo su postali stvari prošlosti. Svi problemi su rešeni i svi su ispunjeni radošću i mirom Njegovog potpunog spasenja.
7. Čuj sve jače ori pesma,
I zvuci nadolaze;
A prostranstva odjekuju
Amin! Amin! svud se čuje.
Gledam i posmatram ovo novo stvorenje. „Čuj sve jače ori pesma, i zvuci nadolaze;“ Dešava se nešto najlepše, „Amin! Amin! svud se čuje“. Iz celog svemira odzvanja slavljenje i sa svih strana se čuje odgovor — Amin.
Duhovne pesme usmerene ka čoveku
Uzmimo stihove i pripev iz duhovne pesme koju je napisao A. B. Simpson i iz duhovne pesme koju je napisao A. J. Flint koje će poslužiti kao primer himni ove vrste.
Prvi primer
Čuj glas s neba oglašava,
„Svršeno je!“
Odjek vere odgovara,
„Svršeno je!“
Refren:
Čuj poruku s prestola,
Ne sumnjaj zbog obećanja;
Bog to reče, „Svršeno je!“
Molitva presta, slavljenje poče,
Aliluja, „Svršeno je!“
A. B. Simpson
„Čuj glas s neba oglašava, „Svršeno je!“ Kako je to veličanstveno. Vera odjekom odgovara i potvrđuje, ’Svršeno je!’“ izgleda prilično obično. Prvi red pripeva „Čuj poruku s prestola,“ nekako ne zvuči kao poezija, ali ono što zatim dolazi je zaista dobro: „Ne sumnjaj zbog obećanja!“ „Ne sumnjaj“ — zvuči tako kao da možeš da dođeš kod Boga i tražiš nešto za sebe lično. Kako je podesna ova reč: „Bog to reče, ’Svršeno je!’“ Vera je odgovorila ’Svršeno je!’“ Ovo su veoma jake reči. Sledeći red je više nego tačan u istini: „Molitva presta, slavljenje poče.“ Prirodno je da je zaključak: „Aliluja, Svršeno je!“
Drugi primer
1. I ako se mi možda kolebamo
On uvek ostaje čvrst,
A reči Njegove sigurne.
Od iskona do večnosti bez promene.
2. I ako bi zalutali, On nas neće napustiti,
Verniji od prijatelja najbližeg On će nam biti;
Nikada nas neće izneveriti
Voli nas i do kraja će nas voleti.
3. A mi dugo u Njega sumnjamo,
Poričemo Ga, vređamo, zaboravljamo.
Zemaljskog idola sebi postavljamo
I sve to bez trunke kajanja činimo.
4. Kad idol padne i u prah se pretvori
Nanovo tražimo svog pravog Prijatelja.
On opet prašta, prima i teši
I svoju beskrajnu ljubav pruža.
A. J. Flint
Ovu duhovnu pesmu je napisala Ani Džonson Flint (Annie Johnson Flint) i usmerena je prema ljudima. Prilično je poetičnog sastava. Istina o kojoj ona peva je tačna i njeno osećanje je duboko. Reči koje upotrebljava su veoma hrišćanske; nema ni najmanjeg traga svetskog pokvarenog izražavanja.
Poslednja strofa dostiže vrhunac: „Kad idol padne i u prah se pretvori.“ Taj zemaljski idol koji smo stvorili više ne predstavlja ništa. I sa velikim bolom mi „Nanovo tražimo svog pravog Prijatelja.“ Prijatelja koga smo zaboravili. „On opet prašta, prima i teši, i svoju beskrajnu ljubav pruža.“ Ovo dostiže najviši deo nebeskog carstva jer kada nas Gospod vrati k Sebi, On čak i ne pominje prošlost. To je onda kao da se nikada ništa nije ni desilo. Kako je to pesnički izraženo, kako je to istinito i osećajno!
Zapazite takođe i ova dva izraza: „do kraja“ u stihovima dva i tri. Prvo, „Nikada nas neće izneveriti“ pošto nas je oduvek voleo, „Voli nas i do kraja će nas voleti“; znači „A mi dugo u Njega sumnjamo, poričemo Ga, vređamo, zaboravljamo.“ Pesnikinja prvo ponavlja kako nas naš Gospod voli, a onda se okreće našoj nevolji, našem neverstvu prema Njemu. Ona je zaista veliki pesnik izražavajući se pesničkom osećajnošću.
Želim da naglasim ovo: ukoliko braća i sestre ne nauče da čitaju duhovne pesme, njihova osećanja neće biti nežna. Zbog toga bi trebalo da čitamo s velikom pažnjom sve Psalme u Svetom pismu kao i sve duhovne pesme.
Duhovne pesme usmerene ka sebi
Nema mnogo duhovnih pesama koje nas vode u razgovor sa našim srcem. Neke himne ove vrste su isuviše grube. Izgleda da im nedostaje ono duboko iskustvo pred Bogom. One zvuče kao da ih je pisao neko ko nije prethodno imao velika iskušenja i patnje. Sledeća duhovna pesma je izuzetak pošto su njena osećanja prefinjena.
PRIMER
1. Ako sam na putu što vodi do krsta,
Put Tvog izbora gubitka, bola
Neka mi naknada dnevna
I svakog časa bude,
Pričest bez mrlje i senke
Sa blagoslovom Tvojim Gospode.
2. Ako je manje zemaljske radosti,
Gospode daj mi više od večne.
Neka Te duh moj uzvisuje,
Iako srce u tuzi bude;
Ako se drage veze na zemlji
Odlukom tvojom kidaju,
Nek one što me sa Tobom vežu
U svemu više jačaju.
3. Ako sam na samotnoj stazi,
Osmehom me Svojim osveži,
Na ovom kratkom putu
Ti moj verni saputnik budi.
Da više sebi ne živim Gospode,
Već sav u Tvojoj milosti,
Pročišćen izvor života da budem
Što će kroz mene drugima teći!
Margaret E. Barber
Ja lično mislim da je ovo jedna od najlepših duhovnih pesama na svetu. Napisala ju je Margaret E. Barber iz Fučoa. Ceo sastav je veoma poetičan i duboko osećajan, što ukazuje na jedno od najzrelijih osećanja.
Prvi stih diktira ton. Istina je sasvim tačna, izražavanje veoma bogato i duhovno osećanje veoma duboko.
Drugi stih je bolji od svih ostalih zato što se misao u njemu uzdiže veoma visoko. Kada duša kaže: „Ako je manje zemaljske radosti,“ pesnikinja govori sama sebi; znači ona je u zajednici sama sa sobom; ali je isto tako u prisnom odnosu sa Bogom jer ona nastavlja sa „Gospode daj mi više od večne.“ U slučaju da je manje od „zemlje“ daj mi više od „neba“. „Neka Te duh moj uzvisuje, iako srce u tuzi bude.“ Eto ovde vidimo kako su duh i srce različiti. Srce može da bude rastrgnuto ali duh može i dalje da slavi Boga.
Osećanje nastavlja da se uzdiže: „Ako se drage veze na zemlji odlukom tvojom kidaju, nek one što me sa Tobom vežu u svemu više jačaju.“ Prekidanje veza sa zemljom pojačava i učvršćuje vezu sa Gospodom. Kako je divno ovo osećanje koje nam je ovde tako otkriveno.
Pošto pesnikinja ne može dalje da se uzdiže ona se vraća natrag da zaključi molitvom. „Ako sam na samotnoj stazi, osmehom me Svojim osveži, na ovom kratkom putu Ti moj verni saputnik budi.“ Ovakvo izražavanje kao „Osmehom me Svojim osveži,“ i „Na ovom kratkom putu“ je pesnički iskazano. „Da više sebi ne živim Gospode, već sav u tvojoj milosti, pročišćen izvor života da budem što će kroz mene drugima teći!“ Ja sada imam samo jednu želju i to je da postanem nesebičan, očišćen protok i da živim po Tvojoj volji. Ovo je zaista jedna veoma lepa duhovna pesma.
Cela Biblija je pesma
U Bibliji mnoge pesme nisu pisane rečima, nego delima. Pogledajte Jovana Krstitelja. Kad govori o Gospodu on pada u zanos. On kaže: „Koji za mnom dolazi, kome ja nisam dostojan da odrešim remen na njegovoj obući“ (Jovan 1:27). To je poezija. Ako je neko grub u svojim osećanjima, on bi rekao koliko je druga osoba niža u odnosu na njega. Samo oni koji su se naučili od Boga mogu da kažu: „Kome ja nisam dostojan da odrešim remen na Njegovoj obući.“
Sećate li se priče o izgubljenom sinu i kako je pripremio govor za svoj povratak. „Ustaću i otići ću svom ocu i reći ću mu: oče, zgrešio sam nebu i tebi, nisam više dostojan da se zovem tvoj sin; primi me kao jednog od svojih najamnika“ (Luka 15:18, 19). Kako je štur. Ali pogledajte oca. Čim je ugledao sina u daljini, on mu trči u susret. On ne grdi svoga sina što mu je straćio imanje, niti ga pak pita šta je ostalo da bi mogao da učini za njega. On prekida sinovljev govor i bez reči ga ljubi. Nije li to pesnički izraz?
Celo Sveto pismo je jedna velika pesma. Oni koji su bezosećajni ne mogu da dotaknu duh Pisma. Zahvaljujemo Bogu zato što znamo da će u naša osećanja u večnosti koja dolazi, biti mnogo uzvišenija od onih koja danas imamo. Znamo da će u nebu biti više slavljenja nego molitava na zemlji. Molitva će proći, a slavljenje će ispunjavati večnost. Kako će samo taj dan biti divan kad naša osećanja postanu osetljiva i nežna.
Konačno da kažem da mi ne nameravamo da učinimo od braće i sestara muzičare. Mi nismo muzičari nego pevači! Hrišćanske himne nam pomažu da razvijamo uzvišena duhovna osećanja. Učimo se da prilazimo Bogu nežnijim duhom kako bismo boravili u Njegovoj blizini. Neka nam Gospod bude milostiv.