Sada ćemo razmotriti kako mladi vernik može da zna Božiju volju. Ovo je veoma važno, jer ako je ne poznaje, to će naneti veliku štetu njegovoj službi.
Pre nego što čovek postane hrišćanin, on živi u požudama svoga tela — čineći želje tela i uma. Po prirodi je pod Božijim gnevom. Pošto služi samo sebe, on pokušava u svemu da ugađa samo sebi. On radi samo ono što ga čini srećnim. Ali kada uzveruje u Gospoda, on priznaje Isusa Nazarećanina za svoga Gospoda kome će da služi. Pošto je iskupljen, on više ne pripada samom sebi. Pošto je kupljen uz veliku cenu, on priznaje da pripada Gospodu i da će samo Njemu i da služi. Zato od momenta kada dete Božije primi spasenje, temeljite promene počnu da se dešavaju u njegovom životu. Ranije, ako čovek nije mogao da čini onako kako je želeo osećao se sputanim, a srećan ako je mogao da čini u saglasnosti sa svojom željom. Takva radost je poticala iz njegove lične volje. Ali, njegovo središte se promenilo, jer sada ima Gospoda. Ako još uvek živi po svojoj volji, kao što je to ranije činio, neće biti zadovoljan; štaviše, osećaće se veoma nelagodno.
Pošto si spasen, uvidećeš da uzrok tvoje nelagodnosti počiva u tome što slediš svoju volju. Što više činiš po svojoj želji, to ćeš manje biti zadovoljan. Ali, ako se učiš da slediš Boga tim novim životom u sebi, umesto da slediš svoje misli, imaćeš mir i radost. To je zaista divna promena. Velika je radost činiti Božiju volju. Nemoj ni za trenutak da pomisliš da ćeš sledeći svoju volju biti srećan. Put radosti nije u tome da slediš svoju volju, nego da ideš po Božijoj volji.
Život koji smo primili nosi u sebi jedan prvenstveni zahtev: trebalo bi da hodamo po Božijoj volji. Što više činimo Božiju volju to smo i zadovoljniji. Što manje hodamo svojim putem, to će i naša staza biti pravija pred Bogom. Ako ne živimo po svojim sopstvenim nahođenjima, to će i naš život u Božijem prisustvu biti uzvišeniji. Ali ako budemo sledili svoju sopstvenu volju, biće nam sve teže. Radost se nalazi u poslušnosti, a ne u samovolji.
Ovo je nešto što bi trebalo pokazati mladim vernicima. Kad uzverujemo u Gospoda, mi doživljavamo promenu u samoj srži svoga bića. Prvo pitanje koje sada postavljamo je: „Šta da radim, Gospode?“ Pavle je postavio to pitanje; mi ga isto tako postavljamo. Kad god se suočimo sa nekim problemom, trebalo bi da se ponizimo pod Božiju ruku i kažemo: „Ne po mojoj volji, nego po Tvojoj.“
Bez obzira koliko su okolnosti ili iskušenje teški, trebalo bi da se učimo poslušnosti i kažemo: „Gospode, ne moja volja, nego Tvoja.“ Kada su u pitanju naša budućnost ili naš put napred, mi to moramo da položimo pred Gospoda i kažemo: „Gospode, ne moja volja, nego neka bude učinjena Tvoja volja.“
Braćo, čim postanete hrišćani, trebalo bi da počnete da prihvatate Božiju misao. Samo bi Njegova volja trebalo da vlada u svemu. Niko ne bi trebalo da živi po svom nahođenju. Bićeš pošteđen mnogih nepotrebnih lutanja ako si osetljiv pred Bogom i učiš od samog početka da se pokoravaš Njegovoj volji. Razlog što mnogi padaju u svom hrišćanskom životu je taj, što slede svoju sopstvenu volju. Zapamti da hodanje po svojoj sopstvenoj volji neće doneti ništa drugo do tugu i duhovno siromaštvo. Bog će konačno ipak da te dovede da slediš Njegovu volju, ali On će morati da te učini pokornim putem naročitih okolnosti ili putem neobičnih postupanja sa tobom. Da nisi Njegovo dete On bi mogao da te pusti. Ali pošto si Njegovo dete, On će te već na svoj način upraviti na put poslušnosti. Sva tvoja neposlušnost će samo učiniti da nepotrebno lutaš. Ali, na kraju ćeš ipak poslušati.
Kako upoznati Božiju volju
Kako možemo da znamo Božiju volju? Mi tako često pravimo greške. Nama kao zemaljskim ljudima nije lako razumeti šta je Božija volja. Međutim, imamo jednu utehu pred Bogom; ne radi se o tome da samo mi želimo da činimo Božiju volju, nego da to i sam Bog želi.
Mi se trudimo da razumemo Njegovu volju, a On nas poziva da je upoznamo. Pošto On želi da mi činimo Njegovu volju, On će nam svakako i omogućiti da je shvatimo. Dakle, Božiji posao je da nam otkrije svoju volju. Nijedno dete Božije ne bi trebalo da brine kako da čini Božiju volju ako ne zna šta je Božija volja. I pored toga što je prilično teško znati Božiju volju, brinuti o tome je sasvim nepotrebno. Bog će već nekako učiniti da nam Njegova volja bude poznata.
Pošto Bog želi da mi činimo Njegovu volju, On će svakako i da nam je otkrije. Učimo se da verujemo u to. On će nam na svoj način pokazati kakva je Njegova volja. Gospodnja odgovornost je da otkrije svoju volju Njegovim slugama; a na slugama je da poslušaju. Ako je naš stav i želja da poslušamo, videćemo da će nam Gospod reći šta je Njegova volja. Da nije tako, onda bi On bio odgovoran za naše grehe. Dakle, mladi vernici bi trebalo da uče da se pouzdaju u Boga da im otkrije svoju volju.
Kako se upoznaje Božija volja? Bitne su tri stvari. Kada se ta tri činilaca usaglase, onda možeš da budeš siguran šta je Božija volja. Ali ako te tri stvari nisu u saglasnosti, ako jedna od njih nije u skladu sa drugim dvema, onda budi siguran da moraš još da čekaš na Boga.
Šta su ta tri činilaca? Prvi je onaj koji se odnosi na prirodne okolnosti i njihovo uređenje; drugi je unutarnje osećanje vođstva Svetoga Duha; i treće, učenje Svetog pisma. Naravno to ne znači da oni moraju da slede ovaj redosled, nego jednostavno da su sva tri neophodna i da onda znaš Božiju volju kada se slažu i pružaju isto svedočanstvo. Kad god se jedan od ova tri činilaca ne slaže sa ostalima, onda znaš da ne smeš da brzaš nego da čekaš. To znači da moraš da paziš da se ne zalećeš niti da pokušavaš da nešto učiniš na silu. Učini korak tek onda kada se ta tri činilaca usaglase jedan s drugim.
1. Prirodne okolnosti
Razmotrimo prvo prirodne okolnosti. Biblija nam kaže: „Ne prodaju li se dva vrapca za as?“ (Matej 10:29). Na drugom mestu piše: „Zar se pet vrabaca ne prodaju za dva asa?“ (Luka 12:6). Matematički, ako za jedan as mogu da se kupe dva vrapca, onda za dva može da se kupe četiri vrapca. Ali Gospod kaže da će dva asa kupiti pet vrabaca. To pokazuje koliko su vrapci jeftini. Jedan as za dva, dva asa za pet; dakle još jedan koji se dodaje bez cene. Pa čak ni taj peti vrabac ne može da padne na zemlju bez Božije volje.
Ja ne želim da govorim o prvom ili drugom vrapcu, nego o petom. Ukoliko to nije Božija volja, taj peti vrabac neće pasti na zemlju — iako je kupljen bez cene; iako je jednostavno dodat kada su ostali kupljeni. Biblija nam tako ukazuje na to da su sva prirodna uređenja, sve ono što se dešava oko nas, izrazi Božije volje. Nijedan vrabac ne može da padne na zemlju bez volje nebeskog Oca. Dakle, ako vidiš vrapca na zemlji onda si se sreo sa Božijom voljom.
Uzmimo sada za ilustraciju ljudsku kosu. Afrikanci imaju između osamdeset i devedeset hiljada kose na glavi. Kinezi imaju između sto i sto deset hiljada, a oni svetlije puti imaju sto dvadeset hiljada kose na glavi. Opseg je dakle između osamdeset i sto dvadeset hiljada. Svakodnevno mnoge vlasi opadaju s naših glava, ali mnoge i rastu. Neki veruju da se naša kosa potpuno menja svakih pet godina. Pa ipak naš Gospod kaže: „Ne možeš ni jednu vlas učiniti belom ili crnom“ bez Očeve volje (Matej 5:36). On isto tako kaže: „A vaša je i sva kosa na glavi izbrojana“ (Matej 10:30). Niko ne zna koliko ima kose na glavi. Ko je još ikada prebrojao svoju kosu? Ali Bog jeste; on ih je sve izbrojao. Niko ne može prirodno da učini da mu kosa bude bela ili crna; da bi takva promena nastala treba Božija volja.
Mladi vernici bi trebalo da uče kako da poznaju Božiju volju preko svojih okolnosti. U našim životima nema ničega što je slučajno. Svakodnevna dešavanja su određena od Gospoda. Trebalo bi da uvidimo da u našim životima Gospod sve uređuje za nas. Tu spadaju događaji, porodica, muž, žena, deca, školski drugovi, rodbina. Sve ono što nas svakodnevno snalazi u sklopu je Očeve volje. Mi moramo da se učimo da prepoznajemo Božiju volju u svojim okolnostima. To je prvi činilac.
Mnogi mladi vernici još nisu naučili šta to znači biti vođen Svetim Duhom. Iako znaju veoma malo o onome što Sveto pismo uči, Bog još uvek želi da ih vodi, zato što bar mogu da vide Božiju ruku u svojim okolnostima. To je prvi korak.
„Nemojte biti kao konj, kao mazga bez razuma, kojima uzdom i žvalama valja obuzdati gubicu, kad ne idu k tebi“ (Psalam 32:9). Ponekad izgleda da Bog mora da nas drži uzdom i žvalama da ne zalutamo. Mi smo bez znanja kao konj i mazga koji moraju da se drže spoljašnjim ograničenjem uzde i žvala. Ako smo vernici koji su nedavno uzverovali mogli bismo da se molimo na sledeći način: „Gospode, ja sam bez razuma kao i mazga.“ Čak i starija braća i sestre bi mogli da se mole: „Gospode, ja sam kao konj ili mazga, bez razuma. Tvoja Reč ili Tvoje vođstvo mi baš nije jasno. Molim te da me držiš uzdom i žvalama i nemoj dozvoliti da zađem s puta.“
Pouzdaj se u Gospoda da te vodi u poslušnost time što će te staviti u naročite okolnosti. On to može da učini. Da li si nekada posmatrao kako uzgajivač pataka koristi štap da bi usmerio svoje patke? On za to koristi štap duži od šest metara. Tim štapom on čini da patke idu određenim pravcem. Kada patke pođu na jednu stranu on ih huška da se vrate na pravi put. Isto tako i ti možeš da se predaš Gospodu rekavši: „Gospode, ja sam kao konj i kao mazga bez razuma. Ali ja ne želim da skrenem s puta. Zaista bi bilo dobro kad bih znao Tvoju volju. Ali pošto je ne znam, molim Te da me držiš uzdom i žvalama. Ja sam toliko bez znanja da ću otići pogrešnim putem ako me Ti ne zadržiš uzdom i žvalama. Molim Te da me okružiš da bi me usmerio ka Tvojoj volji. Ako budem želeo da pobegnem, molim Te da intervenišeš. Iako ja ništa ne znam, ja ipak znam šta je bol. Zato Te molim da se umešaš onda kada ja ne želim Tvoju volju.“
Nemojte zapostavljati određene okolnosti. Mi bi trebalo da se predamo okolnostima kako ih Gospod odredi. Iako smo kao konj i mazga, bez razuma, neslavni, to što nas Bog ograničava je nešto veoma slavno.
Ja ne znam kakvo je vaše iskustvo, ali ja često osećam da je veliki problem sa mnogom braćom i sestrama u tome što se stalno bore protiv svojih okolnosti. Neće da se pokore, nego se otimaju da se oslobode od prilika u kojima se danas nalaze. Takvi ljudi ne mogu da izbegnu ranjavanje. Kada bi se učili da se pokore svojim okolnostima, njihov put bi bio mnogo praviji. Zato se svakako učite tome da su samo Gospodnje okolnosti ispravne. Nemojte se protiviti onome što je Gospod učinio u tom smislu.
2. Vođstvo Svetoga Duha
Videli smo kako se Božija ruka objavljuje u našim okolnostima. Bog ne želi da mi budemo kao konj ili kao mazga koji su bez razuma. On će nam dati unutarnje vođstvo. „Jer svi, koje vodi Duh Božiji, ti su sinovi Božiji“ (Rim. 8:14). Ko može biti vođen Svetim Duhom? Božiji sinovi mogu, zato što nas Sveti Duh vodi iznutra. Bog ne samo da će nas voditi putem naših okolnosti nego će nas voditi i Njegovim životom u našem duhu. Zbog toga, Bog može da učini da upoznamo Njegovu volju u najdubljem delu našeg bića.
Šta je vođstvo Svetoga Duha? Prorok Jezekilj kaže da kada se nanovo rodimo, Bog nam daje novog duha. „I nov duh metnuću u njih“ (Jez. 11:19). Zatim nam dalje pokazuje: „I Duh svoj metnuću u vas“ (Jez. 36:26, 27). Mi moramo da pravimo razliku između ova dva. Da li Bog stavlja svoga Duha u nas kad smo nanovo rođeni? Ne, on nam prvo daje novi duh, a zatim nam u njega daje svoga Duha. „Novi duh“ iz prvog citata je čovečiji duh, dok je „Moj Duh“ iz drugog citata Božiji Duh. Dakle u vreme nanovog rođenja, Bog stvara u nama jedan novi duh, čovečiji duh, a zatim stavlja svoga Duha u nas. Naš duh je kao hram ili kuća za Duha Božijeg da On u njemu prebiva.
Pre nego što u sebi imamo novi duh, Bogu nije moguće da nam da svoga Duha. Kada bi On to i hteo da učini, Njegov Duh ne bi mogao u nama da nađe mesto obitavanja. Za vreme potopa cela zemlja je bila pod vodom. Božiji sud je bio izliven na svo staro stvorenje. Kada je golubica puštena iz kovčega, nigde nije mogla da nađe uporište nogama sve dok se voda nije povukla; sve dok sud nije prošao, dok staro stvorenje nije bilo uništeno, a novo stvorenje došlo. Sa njim je došlo i novo lišće maslinovog drveta na koje je golubica mogla da sleti kada je bila ponovo puštena. Isto tako je i sa Božijim Duhom. Bog je vekovima bio voljan da nam da svoga Duha. Međutim, čovekov duh ne samo da je nečist i pun greha, nego je i mrtav. Čovekov duh pripada starom stvorenju; njegovo opštenje sa Bogom je prekinuto. Zbog toga je apsolutno nemoguće da njegov Duh prebiva u čoveku čak i onda kada bi Bog to i želeo. Da bi Duh Božiji prebivao u čoveku, on mora da bude nanovo rođen. On u sebi mora da poseduje jedan novi duh da bi na taj način pribavio mesto obitavanja za Duha Božijeg koji će boraviti u njemu.
Vi koji ste uzverovali imate jedan novi duh, a isto tako i Duh Božiji boravi u vama. Taj Božiji Duh će vam reći šta je Božija volja. To svedočanstvo je u vama.
To je danas karakteristika vernika; on ne samo da zna Božiju volju kroz svoje okolnosti nego i u sebi. On ne samo da vidi kako Gospod uređuje njegove okolnosti nego i sam Gospod u čoveku otkriva ono što je Njegova volja. Dakle uči se da se pouzdaješ u vođstvo Svetoga Duha koji prebiva u tebi isto tako kao i u okolnosti koje Bog uređuje. U najpogodnijem trenutku, u vreme potrebe, Duh Božiji u tebi neće biti nem nego će te prosvetliti i pokazati da li je stvar od Boga ili nije.
Kad neko uzveruje u Gospoda, Sveti Duh će da ga vodi. On ne mora da čeka na neko buduće vreme.
Možda se sećate priče o „Gazdi koji boravi iznutra.“ Jedne godine sam se oporavljao u Kuling planinama i tom prilikom brat Ju je bio spasen. Uskoro posle toga ja sam otputovao. Pre nego što je uzverovao taj brat je mnogo pio. Naročito je imao običaj da pije više nego obično za vreme hladne kulinške zime. No sada su i on i njegova žena bili spaseni. Pošto je znao samo malo kineskih slova, nije mogao dobro da čita Bibliju. Jednoga dana je pripremio hranu i zagrejao vino, kao i obično. Pre nego što je počeo da jede zamolio je za blagoslov. Tada je upitao svoju ženu da li je u redu da hrišćanin pije vino. Žena mu je odgovorila da ne zna. On je dodao: „Šteta što je g. Ni već otišao, inače bi on mogao da nam kaže.“ Njegova žena je predložila da prvo popiju pripremljeno vino kada je jelo već na stolu, a posle će da napišu pismo g. Niju i da ga pitaju.
On je ponovo zahvalio za hranu, međutim ipak nije bio zadovoljan. Pošto su bili hrišćani, želeli su da znaju baš tada da li je u redu da hrišćani piju ili ne. Zamolio je ženu da donese Bibliju koju sam mu ja poklonio kada je bio spasen i koja je bila štampana velikim slovima. On je pogledao Bibliju i uplašio se kada je video koliko je velika. Mislio je da je zaista šteta što se nije setio da pita g. Nija dok je boravio sa njima na planini i u vezi s vinom.
Kasnije smo se ponovo sreli. Pitao sam ga šta je učinio toga dana. On je odgovorio: „Nisam pio vino. Niste bili ovde, a ja nisam razumeo Bibliju. Ali pošto sam zahvalio tri puta za hranu mislio sam da mogu da pijem; međutim Gazda koji boravi u meni nije hteo da mi dozvoli da pijem, pa zato nisam ni pio.“
Ova ilustracija nam pokazuje da svako ko zaista želi u svom srcu da zna Božiju volju, znaće je. Samo nemarnom verniku to nikada nije jasno. Ako vernik hoće da čini Božiju volju, njemu će je Gazda koji živi u njemu otkriti. Vidite, to je hrišćanstvo. Ne samo da postoji uređenje okolnosti, nego i učenje Gazde koji boravi iznutra.
Da bi znao Božiju volju potrebno je da poznaješ i to unutarnje osećanje. Međutim, ne bi trebalo da ga isuviše podvlačiš, da ne bi pao u preterano analiziranje. Ono što bi trebalo da vidiš to je jednostavno da Božiji Duh prebiva u dubini ljudskog bića, što će reći, u njegovom duhu. Zbog toga spoznaja Svetog Duha ne može da bude plitka ili spoljašnja; ona dolazi iz dubine tvoga bića. Ona ne zvuči kao glas, no ipak je kao glas. Nije ista kao osećanje, a ipak je kao osećanje. Duh Gospodnji koji prebiva u tebi reći će ti šta jeste a šta nije Njegova volja. Ako pripadaš Gospodu, ukoliko pratiš kretanje tog života, onda imaš i osećanje da si na pravom putu. Ali ako se malo pobuniš ili usprotiviš, osećaš u sebi nezadovoljstvo i nelagodnost.
Poslušnost je vernikov život. Ako u vezi s nečim nemaš mir u srcu prekini to da radiš. Kad god nemaš mir u srcu, znaš da je Sveti Duh koji boravi u tebi nezadovoljan. Kako bi mogao da budeš radostan ako je Sveti Duh u tebi uvređen? Ako je nešto od Gospoda, onda to možeš da preduzmeš sa mirom u srcu. Ako to nije od Gospoda, nećeš imati mira u sebi. Što to više činiš, to sve manje imaš mira i sigurnosti. Ono što dolazi kroz Gospodnje vođstvo prirodno daje mir i život. Ipak, ne bi trebalo isuviše da analiziraš svoje unutarnje osećanje.
Za poslednjih dvadeset godina, primio sam dovoljno pisama i upoznao dovoljno ljudi da bih mogao da potvrdim kako često hrišćani pokušavaju da ispituju svoja unutarnja osećanja. Pošto čuju o razdvajanju duha i duše, oni iz dana u dan počnu da analiziraju sami sebe. Oni u sebi postanu laboratorija u kojoj neprestano analiziraju šta je ispravno a šta nije. To je vrlo nezdravo i predstavlja simptom duhovne bolesti. Mi ne bi trebalo da dozvolimo da Božija deca to čine.
Kada je neko Božije dete, znaće šta je to osećanje u duhu. Ako zna da nešto dolazi od duha, to je onda dovoljno. Ako se upusti u analiziranje svojih osećanja, on će neminovno biti zaveden. Mi se nadamo da će Božija deca biti pošteđena te nevolje. Nemoj stalno da analiziraš svoja osećanja. To bi trebalo da učiniš samo onda kada nemaš dovoljno svetlosti. Ako imaš dovoljno svetla, onda nema potrebe za analizom. Odmah ćeš znati šta je pravi put. Ako imaš želju da poslušaš Boga, znaćeš u sebi šta je Njegova volja.
3. Duhovno učenje
Božija volja nam se ne otkriva samo putem okolnosti i putem Njegovog Svetog Duha koji prebiva u nama, nego i kroz Bibliju. Njegova volja je bila mnogo puta otkrivena u prošlosti, i to je zabeleženo u Svetom pismu. Božija volja je jedna volja, a ne dve ili deset ili sto ili pak hiljadu volja. Božija volja je jedna. On se ne menja danas u odnosu na ono što je bio juče. Njegova volja ostaje zauvek ista. Zbog toga Božija deca moraju da poznaju Bibliju. U njoj će naći otkrivenje Božije volje.
Onako kako Bog danas gleda na nešto, tako je isto gledao na tu stvar i u prošlosti. Ono što je osuđivao ranije, osuđuje i sada. Ono što Ga je radovalo ranije, raduje Ga i danas. Bog u Bibliji otkriva svoje misli. Bog je pokazao svoju volju po pitanju mnogih ljudi i mnogih stvari u prošlosti. Sve je to zabeleženo u Bibliji. Pošto je Božija volja saglasna, u Bibliji je zabeleženo mnogo primera da bismo mogli da znamo šta je Božija volja. Apsolutno je nemoguće da Bog osudi nešto danas što je nekada u Bibliji odobravao. Isto tako, Sveti Duh neće da nas povede danas da učinimo nešto što je Bog u Bibliji već osudio. Božija volja je jedna.
Biblija otkriva Božiju volju na najobuhvatniji način. To nije knjiga koja govori samo o nekoliko ljudskih života ili koja se dotiče samo dva-tri predmeta. Ne, Biblija je najobuhvatnija; ona zastupa sve. Da bi čovek znao šta je Božija volja on mora da pogleda u Bibliju. On mora da bude kao sudija koji ispituje mnoge sudske odluke iz prošlosti da bi mogao da dođe do ispravne odluke sada. Sudska odluka se danas zasniva na zakonima od juče. Božija volja je već otkrivena u Bibliji. Razmatrajući odluke po pitanju raznih stvari u Njegovoj Reči, možeš da znaš za čim Bog i danas ide. Bog ne menja svoje misli danas, u odnosu na ono ranije. U Hristu je sve „da i amin“. Ako Bog nešto odluči, On će to do kraja i da sprovede.
Dakle, da bi znao Božiju volju, u krajnjem slučaju ti pred sobom imaš najpouzdaniju Božiju reč. U mnogo čemu ćeš moći da znaš Božiju volju i samo kroz to što čitaš Njegovu Reč. Bog neće da čini drukčije danas od onoga kako je činio u Bibliji. Moguće je da bude dodataka, ali nikada i protivrečnosti. Božija volja je jedna. Da bi mladi vernik znao ono što je od Boga, on mora mnogo da čita Božiju reč. Ako možda nikada nije čitao Božiju reč pre nego što je postao hrišćanin, on bi sada trebalo pažljivo da je čita da bi mogao da se uči kako da upozna Njegovu volju.
POZNAVANjE BOŽIJE VOLjE U SAGLASNOSTI SA OVA TRI ČINILACA
Dakle, ova tri činilaca zajedno ukazuju na to šta je Božija volja: okolnosti, čovekov duh i Biblija. Saglasnošću ova tri činilaca saznajemo šta je Božija volja. Šta bi trebalo da učinimo ako želimo da tražimo Božiju volju po nekom pitanju? Da bismo bili sigurni, ova tri činilaca moraju da se slažu jedan s drugim. Ne može se uzeti samo jedan činilac, nego sva tri moraju da budu u saglasnosti. Tada će nam biti jasno šta je Njegova volja.
Pretpostavimo da te neko zamoli da se upustiš sa njim u neki posao ili putovanje. Ili pretpostavimo da ti sam imaš želju da učiniš nešto ili da se upustiš u nešto sa izvesnim ljudima. Ili pretpostavimo neko te ubedi da promeniš nešto što je već određeno za tvoju budućnost. Kada se suočiš s takvim odlukama, kako ćeš znati šta je Božija volja? Po načelima koja si ovde naučio, prvo bi trebalo da ideš Gospodu i vidiš šta Biblija uči po tom pitanju. Da li Bog ima nešto da kaže u svojoj Reči u vezi sa tim? Proučavaj Reč da bi to shvatio. Ono što se slaže sa Biblijom jeste i Gospodnja volja. Zatim pitaj: „Kakvo je moje unutarnje osećanje? Kako me Gospod vodi?“ Da li osećaš u sebi da je to u redu? Otkrićeš da je ono što ti Gospod pokazuje iznutra isto ono o čemu Biblija otvoreno govori. Ako se tvoje unutarnje osećanje ne slaže sa Biblijom, onda znaš da u njega ne možeš da se pouzdaš. Moraš još da čekaš i tražiš. Samo onda kada se tvoje unutarnje vođstvo i Biblija slažu, možeš da znaš da je sve u redu.
Kada se to dvoje slaže onda podigni glavu i reci Gospodu: „O, Gospode ti uvek pokazuješ svoju volju kroz okolnosti. Tebi je apsolutno nemoguće da me vodiš iznutra i da me učiš spolja kroz Tvoju Reč, a da mi i okolnosti ne bi pružile sličan nagoveštaj. Gospode, molim Te da urediš okolnosti na takav način da bi se usaglasile sa učenjem Biblije i vođstvom Svetoga Duha.“ Tada ćeš videti da Bog zaista pokazuje svoju volju kroz okolnosti. Bez Njegove volje nijedna vlas ne bi mogla da postane crna ili bela, niti bi vrabac mogao da padne na zemlju.
4. Načelo crkve
Bog nam je pokazao da se Njegova volja manifestuje u Njegovoj Reči, u čovekovom duhu i u okolnostima. A sada ćemo dodati još jedan faktor: Božija volja se manifestuje kroz crkvu. Nema vođstva koje bi moglo da stoji nezavisno. Božija deca se danas veoma razlikuju od Njegovog naroda u Starom zavetu. U ono vreme, oni su postali Božiji narod kao pojedinci; danas smo Božiji narod kao zajedništvo. Oni su postali Božiji narod kao nacija, dok smo mi narod Božiji kao telo.
Ruka ne može da se pokrene a da i ostali delova tela ne budu u to uključeni. Kako bi ruka mogla da se pokrene, a da se pri tom i telo ne pokrene? Može li uho da čuje, a da i telo ne čuje? Slušanje ušiju je i slušanje tela; gledanje očiju je i gledanje tela. Ako noge hodaju, telo je hodalo. Isto tako je i sve Božije vođstvo udruženo, neindividualno – ono uključuje celo telo. Svetlost koja dolazi od Boga se nalazi u Svetinji nad svetinjama; a tamo je i slava Božija. Kad god je crkva Božija kao svetište, onda se tamo i Božija slava manifestuje, jer je Božija slava u svetištu. Ne samo da nas Bog vodi pojedinačno, nego i celo telo braće i sestara prima Gospodnje vođstvo. Ne radi se o tome da jedna osoba donosi odluku, nego je to telo koje odlučuje. Mi moramo da se učimo da upoznajemo Božiju volju po načelu bratstva.
Kad ova četiri činilaca stoje zajedno u pravoj liniji, onda je sve u redu. Božija volja se manifestuje kroz okolnosti, vođstvom Svetoga Duha, u Bibliji i kroz crkvu. Pošto čovek ispita prva tri činilaca, on još uvek mora da se posavetuje sa crkvom. Bog ne otkriva svoju volju samo pojedincu nego i telu, što će reći, svoj braći i sestrama. Dakle, važno je da čovek bude načisto sa svojim unutarnjim osećanjem, sa Božijom reči, sa okolnostima i konačno sa crkvom.
Da sam ja jedina spasena osoba na svetu, onda bi bilo sasvim dovoljno da ja sam znam šta je Božija volja, ali na svetu ima mnogo spasenih ljudi i Gospod kaže da On boravi među njima. Načelo koje nalazimo u Mateju u osamnaestoj glavi je da ja moram da slušam ono što crkva ima da kaže. U tom odlomku čitamo kako je jedan brat uvredio drugog brata. Bratu koji je zgrešio mora da se ukaže na njegovu grešku. Nije li čudno da to mora da mu se kaže? On to ne oseća kao onaj drugi brat. Pošto je hrišćanin, on bi trebalo da bude prvi koji je svestan svoga greha. Međutim on mora da bude ukoren. Rečeno mu je da je zgrešio protiv brata, ali njemu to uopšte nije jasno. Njegova osećanja su u sukobu sa osećanjima drugog.
Kada se brat koji je uvređen posavetuje sa nekolicinom druge braće, oni svi shvataju da je prvi brat pogrešio. I tako mu svi priđu i kažu da je pogrešio. Pretpostavimo da on još uvek iskreno oseća da nije pogrešio. Ponekad ljudi mogu da budu neiskreno u tami, ali ovaj brat je iskreno u tami. Šta bi onda trebalo učiniti? Stvar bi trebalo da bude iznesena pred crkvu. Ako sva braća i sestre sude da je brat koji je uvredio pogrešio iako on sam još uvek to ne shvata, Gospod kaže da bi na njega trebalo gledati kao na neznabošca i carinika.
Vidite li šta je vođstvo? Vođstvo znači da vidiš crkvu. To je nešto divno. Nemoj nikada da misliš da si ti u pravu, a da celo telo greši. Moraš da se učiš da primaš ono kako crkva prosuđuje. Kada se sva braća i sestre slažu u svom osećanju, trebalo bi da prihvatiš to osećanje crkve. Ovo je princip koji nalazimo u Svetom pismu. Božija volja se manifestuje u crkvi. Zbog toga Gospod Isus kaže: „Jer vam kažem zaista: što god svežete na zemlji biće svezano na nebu, i što god razrešite na zemlji biće razrešeno na nebu“ (Matej 18:18). Crkva je mesto u kojoj se Božija svetlost nalazi. Crkva je mesto gde Bog prebiva. Presuda crkve je presuda od Gospoda.
SIGURNOST DOLAZI KROZ SAGLASNOST OVA ČETIRI ČINILACA
Crkva mora da se uči da hoda u Božijem svetlu. Njena odgovornost je ogromna. Ako deluje nemarno i na telesan način, umesto da služi Bogu u duhu, njen sud neće biti pouzdan. Crkva mora da bude duhovna, a braća i sestre moraju da budu podložni autoritetu. Tada će se Božija volja manifestovati putem ova četiri činilaca. Da bi znao Božiju volju, trebalo bi da znaš šta Biblija uči, da ti bude jasno unutarnje vođstvo Duha, da si načisto sa tim da Bog uređuje okolnosti, a isto tako i da znaš šta crkva misli o tome. Kada se ovo četvoro slaže jedno s drugim, onda se nalaziš na pravom putu. Tada si siguran u to šta je Božija volja.
Važnost Božije volje
Izgleda da mnogi misle da je poznavanje Božije volje mala stvar; dozvolite da kažem da je zaista velika stvar za nas bubice ako znamo Božiju volju. Već više godina razmišljam o tome da mi, koji smo kao insekti i crvi, možemo da tvrdimo da znamo šta je Božija volja. Mi smo zaista crvi, pa ipak znamo šta su Božije odluke. Zar to nije nešto veliko, nešto o čemu možemo da se hvalimo? Neka mladi vernici znaju da je poznavanje Božije volje nešto veličanstveno. Hodajući sa Bogom više od dvadeset godina, mi znamo bar nešto o tome koliko je značajno poznavati Božiju volju. Sam Bog se spušta na naš nivo da bi nam otkrio svoju volju. Zato bi trebalo da se poklonimo Bogu, da Ga štujemo i da veoma cenimo ovo znanje.
Čovekova nevolja
Konačno, iako bi sva četiri dosada pomenuta činilaca mogla da nam daju pozitivno uputstvo, ipak ne mora da znači da oni garantuju čoveku da je našao Božiju volju, zato što onaj koji se uzda u metode ne mora da bude i u pravu. On bi trebalo da vapi iz dubine svoga srca: „Gospode, ja sam tvoj sluga, činiću tvoju volju.“
U Starom zavetu je bilo jedno pravilo za roba koji je želeo zauvek da služi svome gospodaru. Njemu bi šilom probušili uvo na gospodarevim vratima (5. Moj. 15:15-17). S ljudskog stanovišta to je izgledalo okrutno, ali Gospod nam pokazuje da bi i mi to trebalo da učinimo. Trebalo bi da dođemo Gospodu i kažemo: „Moje uho je pribodeno za Tvoja vrata. Otvoreno je da bi čulo Tvoju reč. Služiću Te, i s radošću želim da činim Tvoju volju. Od srca Te molim da mi dozvoliš da Te služim zato što si Ti moj Gospodar. Imam zaista veliku želju da budem Tvoj sluga. Dozvoli mi da čujem Tvoju reč i da upoznam Tvoju volju.“ Mi moramo da dođemo Gospodu i da Ga zamolimo da čujemo Njegovu reč. Naše uši su probušene tako da se držimo Njegove reči. Mi čekamo na Gospodnju zapovest; čekamo da nas pošalje.
Često me zabrinjava to što mnogi žele da znaju Božiju volju, a da pri tom u svome srcu ipak ne žele da je čine. Oni žele da znaju pravi metod. Oni gledaju na Božiju volju kao na nešto što može da se sačuva neupotrebljeno. Oni pitaju Boga šta je Njegova volja, a zatim konsultuju svoje sopstvene misli. Nemojte da zaboravite ono što je Gospod Isus rekao: „Ko hoće njegovu volju da čini, razumeće“ (Jovan 7:17). Neka naša želja bude da zaista želimo da činimo Božiju volju. Uzmimo Božiju volju kao svoju hranu i svoj život. Učimo se da poslušamo Njegovu volju.
Korisno je ako je čovek ispravan i ako su metodi ispravni. Ali ako čovek nije u redu, metodi neće biti od koristi. Najviše me plaši to što ljudi žele da znaju metode na koji način mogu da upoznaju Božiju volju, dok su Mu istovremeno nepokorni. Dozvolite mi da vas podsetim da je hrišćanski put onaj koji prevazilazi. Ako je tvoje srce privrženo i ispravno prema Bogu; voljno da čini Njegovu volju, onda ćeš je znati, iako ti metodi nisu poznati. Bog će otkriti svoju volju onima koji ne znaju ništa o metodima. Divno je da Gospodnje oči gledaju po svoj zemlji (2. Dnev. 16:9). Reči „po svoj zemlji“ u jevrejskom jeziku nose u sebi misao ponovnog gledanja kao da prvo gledanje nije dovoljno. Oči Gospodnje gledaju po svoj zemlji da bi našao nekoga ko traži Njegovu volju. Bog će takvoj osobi objaviti sebe.
Još danas, sa srcem koje je celo prema Gospodu ti možeš da kažeš: „Gospode, ja zaista želim da činim Tvoju volju.“ Dozvoli mi da ti ponovo kažem, iako ne znaš ništa o metodima za upoznavanje Božije volje, ti ćeš je ipak znati. Bog mora da ti pokaže svoju volju. On mora da ti otvori svoje srce. On bi čak mogao da upotrebi i munju kada sine preko neba da bi ti objavio svoje misli. Nijedan vernik ne bi trebalo da čeka godinama pre nego što upozna Božiju volju. Naša je želja da svi vernici još od prvog dana predaju Bogu sve što imaju. Štaviše, da Mu predaju svoja srca da se hrišćanski standard ne bi umanjivao.
