|
Идући пустињом овога света,[1] дођох до једнога места где је била пећина.[2] Ту легох да мало одспавам. Док сам тако спавао уснио сам сан. У сну сам угледао човека у дроњцима,[3] који је стајао леђима окренут своме дому, с књигом у руци и тешким бременом на леђима.[4] Погледах и видех како отвара књигу и почиње да чита.[5] Дрхтао је и читајући плакао. Пошто није могао више да издржи, узвикнуо је жалосним гласом: „Шта треба да чиним да бих се спасао?“[6]
Несхваћен од својих домаћих
У оваквом несрећном стању се вратио кући, уздржавајући се колико је год могао да његова жена и деца не би приметили његову узнемиреност – али није могао дуго да ћути, јер му се туга стално повећавала. На крају је жени и деци отворио своје срце и почео овако да им говори:
– Драга моја жено, – рече – и ви, децо мојих бедара, ја, ваш мили пријатељ, имам толики немир у срцу због терета који ме јако тишти. Осим тога, сазнао сам поуздано да ће овај наш град[7] бити спаљен огњем с неба.[8] У том страшном случају, и ја и ти моја жено, и ви дечице моја, сви ћемо пропасти ако не нађемо пут којим би се могли спасити, а који за сада ја још не видим.[9]
Његови су се веома зачудили томе, не зато што су веровали ономе што им је говорио, него зато што су помислили да му је нешто ударило у главу. Дакле, пошто је већ почело да се смркава и у нади да ће му се мисли смирити ако добро одспава, повели су га одмах у кревет,[10] али ноћ му је била исто тако мучна као и дан. Зато, уместо да спава, провео је ноћ уздишући у сузама.[11] Када је освануло јутро, хтели су да виде како му је. Рекао им је:
– Све горе и горе,[12] – те је опет почео да их уверава, но они су се оглушили. Мислили су да ће му отерати тугу ако се грубо и неучтиво понашају према њему. Понекад би га исмејавали, понекад би га грдили, или би га потпуно запостављали. Он је због тога почео да се повлачи сам у своју собу, да се тамо моли за њих и да их жали,[13] а себе теши у својој тузи.[14] Шетао би сам пољима – понекад је читао, понекад се молио.[15] И тако је провео неколико дана.[16]
Уплашена савест
Видех га како шета пољима и чита књигу по свом обичају, веома нерасположен. Читајући тако, повика као и раније: „Шта треба да чиним да бих се спасао?“
Еванђелиста
Видех затим како се осврће на једну па на другу страну, као да намерава да бежи. Но ипак је стајао на месту, и како се мени чинило, није знао којим путем да пође. Погледах и видех човека по имену Еванђелиста како му прилази и пита:
– Зашто тако кукаш?[17]
– Пријатељу, из ове књиге коју држим у руци, видим да сам осуђен на смрт,[18] а да ћу после смрти изаћи на суд.[19] А ето, нисам спреман ни да умрем, ни да се покажем на суду.[20]
Чим Хришћанин из овога света креће, Еванђелиста је тада питао:
– Зашто ниси спреман да умреш кад је овај живот испуњен толиким невољама?
– Зато што се плашим да ће ме овај терет на леђима одвући дубље од гроба те ћу пропасти до пакла.[21] Пријатељу, плашим се суђења и одласка у затвор, а одатле на губилиште. Када само помислим на те ствари, већ ми сузе навиру.[22] – Одговори човек.
– Кад је тако, зашто само стојиш?[23] – рече Еванђелиста.
– Зато што не знам којим путем да пођем.[24]
Еванђелиста му је тада дао савијени лист пергамента на коме је писало: „Бежите од гнева који долази.”[25] Када је човек то прочитао, погледао је Еванђелисту са забринутим изразом лица и упитао:
– Куда да бежим?
Онда Еванђелиста показа прстом преко једног веома широког поља и рече:
– Да ли видиш тамо једна уска врата?[26]
– Не видим.[27]
– Да ли видиш ону светлост?[28]
– Чини ми се да видим. – Рече човек.
– Не скидај очи са тог светла и иди право према њему; тамо ћеш видети врата, а кад покуцаш казаће ти се шта да чиниш.[29] – Рече Еванђелиста.
Бежање и како су настојали
Видех у сну да је човек почео да трчи. Није одмакао далеко од куће, а кад су га жена и деца приметили, почели су да га зову натраг.[30] Но човек је запушио уши прстима и трчао све даље вичући:
– Живот! Живот! Вечни живот! – није се освртао него је трчао право преко равнице.[31]
И суседи су истрчали да виде како бежи.[32] Неки су му се подсмевали, неки су му претили, а неки су га звали да се врати. Међу онима који су га звали налазила су се двојица која су одлучила да га врате силом. Један се звао Упорко, а други Витко.[33] Човек је већ доста одмакао, али они одлучише да га стигну. Потрчаше за њим и стигоше га. Човек тада рече:
– Суседи, зашто сте пошли за мном?
– Да те наговоримо да се вратиш са нама! – рекоше они.
– То не може, – рече човек – ви станујете у граду Пропаду у коме сам се и ја родио; видим да је тако. Пре или касније ћете умрети, па ћете пропасти дубље од гроба, до места које гори ватром и сумпором. Боље пођите са мном суседи моји.[34]
– Шта! – узвикну Упорко – зар да оставимо своје пријатеље и све удобности које уживамо?
– Да, – одговори Хришћанин, (јер се тако звао).[35] – Све то што ћете оставити не може да се упореди ни са најмањим од онога што ја тражим. Ако пођете са мном и издржите, биће вам исто као и мени. Тамо куда ја идем има свега у изобиљу.[36] Хајдете са мном и уверите се да говорим истину.
– А шта је то што ти тражиш, кад остављаш цео свет да би га нашао? – упита Упорко.
Тражим непропадљиво наследство, неокаљано и које не вене, сачувано на небесима,[37] које ће се открити у последње време онима који га ревносно траже.[38] – Рече Хришћанин. – Ако хоћеш, читај о томе у мојој књизи.
– Мани се ти те твоје књиге! – обрецну се Упорко. – Враћаш ли се са нама или не?[39]
– Никако! – рече Хришћанин – јер сам већ ставио руку на плуг.[40]
– Хајде онда пријатељу Витко, идемо кући без њега; има много таквих будала које кад им нешто дуне у главу, замишљају да су мудрији од седам паметних људи.[41]
На то Витко рече:
– Немој га исмејавати! Ако је истина то што Хришћанин говори, он онда тражи нешто боље од онога што ми имамо. Мислим да ћу поћи са својим суседом.
– Зар си и ти полудео? – изненади се Упорко. – Слушај ти мене, идемо ми натраг! Ко зна у шта ће те овај сметењак увући. Врати се и опамети се.[42]
– Хајде ти само са мном Витко, – рече Хришћанин – тамо ћемо наћи оно о чему сам говорио и још много штошта славног. Ако већ мени не верујеш, погледај шта пише у овој књизи. Што се тиче истине која ту пише, све потврђује крв Онога који то говори.[43]
– Суседе Упорко, – рече Витко, – морам да се одлучим. Хтео бих да пођем са овим човеком и поделим његову судбину. – Тада се обрати Хришћанину: – Али добри мој путниче, да ли ти знаш пут у то пожељно место?
– Један човек по имену Еванђелиста ми је рекао да пожурим према оним уским вратима која су пред нама, а одатле ће нас упутити даље. – Одговори Хришћанин.
– Хајде онда добри пријатељу, пођимо заједно. – Витко пристаде, те кренуше.
– Идем ја лепо кући, – рече Упорко – што да се дружим са таквим залуделим и изгубљеним људима.
ПОЧЕТАКTHE PILGRIM'S PROGRESS by John Bunyan LSVTM 2020 [1] Свет је за Хришћанина пустиња кроз коју води пут у небески Јерусалим. Овде на земљи путник је усамљен, исмејаван, изругиван, без пријатеља, али тамо куда иде, примиће награду за све своје патње. Ко није на путу, још лута у пустињи без пута, циља и правога дома.
[2] Бедфордски затвор и бес непријатеља могу да послуже на славу Господу. Непријатељ је смишљао зло, а оно је све ипак испало на добро. Затворили су Банјана, а он је у затвору написао ову дивну књигу која толико година после његове смрти још увек говори јасним језиком многима. Не наређуј Господу којим путем да те води! Он те добро води, било кроз добро, било кроз зло. Јосиф је био продан у ропство, да би напослетку спасао целу своју породицу. Апостол Јован је био изгнан на острво Патмос, да би тамо написао књигу Откривења. Дакле, покоравај се Божијој вољи.
[3] Иса. 64:6
[4] Пс. 38:4; Авак. 2:6; Мат. 11:28
[5] Иса. 34:16
[6] Тако виче пробуђени грешник који у светлу Божијег Духа види своју нечистоту. Сва његова праведност му личи на прљаву хаљину. Он види своју пропаст и плаши се Божијег гнева. Осећа претешко бреме својих греха, окреће леђа свему што га је пре привлачило, мрзак је самоме себи. Сва радост и уживања му се претварају у највећу горчину, и то зато, што му Свети Дух указује на величину греха и покварености његове душе. Мучи се зато што га све то много оптерећује. Свуда тражи олакшање, да би се на крају обратио Светоме писму, не би ли у њему нашао пут спасења. Што више чита, то више увиђа колико су он и његови најмилији далеко од Бога. До пробуђења долази када Свети Дух просветли грешника да би видео одвратност греха и своју удаљеност од Бога. Да ли си се и ти тако пробудио? Да ли си увидео своју грешност и у жељи да се спасеш питао: „Шта да чиним да бих се спасао?“ Да ли си можда још увек спокојан у својим гресима? Ако глас Божијег Духа још није узнемирио твоју савест указујући ти на твоје страшно стање, ако још ниси схватио да си рођен у граду Пропаду, и ако још ниси изишао из њега – пропашћеш. (Дела 2:37, 16:30; Рим. 7:24).
[7] Овај наш град представља свет, а циљ нам је небески Јерусалим.
[8] 2. Пет. 3:10-12; Соф. 1:18, 3:8; Јер. 51:25, 26, 62
[9] Пробуђени грешник прво види своје грехе и своју пропаст, а не види да може све да му се опрости само ако се помоли Свевишњем Богу. Тако је код свих грешника, почевши од Каина (1. Мој. 4:13).
[10] Пробуђена савест се не да успавати. То је чудно необраћеним и непробуђеним људима, те зато кажу: „Иди и лези опет! (1. Сам. 3). Али када се и теби пробуди савест, немој да идеш на спавање, него бди и моли се да ти Господ скине терет са душе.
[11] Пс. 6:7, 22:2, 32:4, 38:9
[12] Душа која се пробудила тражи одмор, светло и дан. Када заспи, осећа тежину греха. Када ради према људским саветима, рана јој још више крвари. Људи пробају све што знају, а жена која је дванаест година боловала од течења крви и много пропатила од многих лекара, (Марко 5:26), оздравила је од своје болести тек када је дотакла Господа.
[13] Мат. 6:6
[14] Равнодушност укућана много мучи пробуђену душу. Они покушавају грубим претњама и исмејавањем да јој растерете срце и тешко ономе који их слуша. Младић који је увидео гадост греха и бежи од њега, може лако да буде исмејаван од својих другова на послу или у школи. Они настоје да га поново успавају: „Иди и спавај опет!” Да ли ћеш се и ти успавати? Да ли човек може да пође на спавање ако му кров гори над главом?
[15] Пс. 119:176; Плач Јер. 5:21
[16] Тако је било и са Павлом на путу за Дамаск. (Дела 9).
[17] У овоме се види љубав и брига нашега Господа према грешницима. Шаље им Еванђелисту који им носи радосну вест да је Бог тако заволео свет, да је Свог јединородног сина дао, да сваки ко верује у Њега не пропадне, него да има вечни живот. Верни проповедник је драгоцени дар од Бога, јер он најбоље уме пробуђеном грешнику да покаже прави пут.
[18] 5. Мој. 27:26; Гал. 3:10
[19] Јев. 9:27
[20] Пробуђени грешник сумња у то да његови греси могу да се опросте, али зато верни проповедник види како треба да поступа са особом која тражи Господа и чезне за миром и правдом. Молимо Господа да нам да доста правих сведока који су пуни мудрости и Духа Светога (Јован 16:21; Јез. 22:14; Мал. 3:2).
[21] Иса. 30:33
[22] Све више постаје свестан своје зле судбине: смрти, а иза ње суда који нико не може да избегне.
[23] Што луташ сине пустињом?
Дођи сад у дом. Твој Отац још те чека, Хајд’ у Његов дом! Зашто још увек стојиш у пустињи кад Господ каже: „Тако био ја жив, није ми мило да умре безбожник, него да се врати безбожник од свога пута и буде жив; вратите се, вратите се са злих путова својих.“ (Јез. 33:11). [24] Има их који су се обратили на друге начине, али већина обраћених душа се са захвалношћу сећа слугу Божијих који су им показали пут, када нису знали куда да пођу. (Рим. 10:14–15; Иса. 52:7; Јев. 13:7).
[25] Ко полази из Содома, нека бежи, јер се ради о животу и души (Мат. 3:7; Јер. 50:8, 51:6; 2. Кор. 6:17; Лука 3:7, 17).
[26] Еванђеље не указује само на човекову кривицу него указује и на Онога који је на крсту поднео казну за те грехе. „Ево јагње Божије које уклања грех света“ (Јован 1:29). Свети Дух не открива само грех него и пут ослобођења од њега кроз Исуса Христа. Да ли је Он то већ и теби показао? (Мат. 7:14).
[27] Грех нас ослепљује тако да не можемо својим телесним очима да видимо пут спасења и као што пише пророк Исаија: „Не би обличја ни лепоте у њега (Господа Исуса), и видесмо га и не беше ништа на очима, чега ради бисмо га пожелели“ (Иса. 53:2).
[28] Светлост је Божија Реч, (Пс. 119:105; 2. Пет. 1:19), коју Дух Свети пали да би се у прашини и мраку нашао изгубљени динар (Лука 15:8). Без тог светла немогуће је видети Христа. Без Светог Духа Божија Реч остаје покривена тама и мртво слово. Зато многи немају Господа Исуса; Свети Дух им га није открио. Ако немаш Светога Духа скренућеш са правог пута, јер је без Њега све тама. Зато добро пази на Његов глас!
[29] Исус је рекао: „Ја сам врата; ако ко уђе кроз мене, биће спашен.“ Зато дођи Њему да би избегао гневу који долази.
[30] Лука 14:26
[31] 1. Мој. 19:17; Лука 9:62
[32] Кад обраћеник покуша да остави заблуде, необраћени хоће да га задрже. Много је боље запушити уши него се управљати по телу и крви. Ако грешник заиста жели да се спасе, неће ни чути гласове који га зову да се врати. Настојаће да и њих поведе са собом, али кад види да је то немогуће бежаће Господу сам. Дакле не чекај на друге. Крени без оклевања, не чекајући на жену и децу. Они ће доћи касније.
[33] Имена показују какви су. Упорко упорно и тврдоглаво одбија да пође на пут Господњи. Витко је несталне нарави и колеба се између добра и зла. Воли да слуша Хришћанина како проповеда, али не мисли на потешкоће.
[34] Пробуђени грешник је тако уверен у истину, да сведочи другима и наговара их да пођу заједно са њим. Мала искра Божије милости у његовом срцу настоји да и друге запали. Он је послушан заповести: „Ко слуша, нека каже: дођи“ (Отк. 22:17). Убеђен као и Авраам да је боље оставити све ради Божије воље и живети у нади о којој Библија говори.
[35] Хришћанин значи Христов. Он припада Христу, јер га Он зове и вуче, мада Хришћанин још није свестан тога.
[36] Лука 15:17
[37] 1. Пет. 1:4; Јев. 11:6
[38] Јев. 13:14
[39] Окорелим грешницима није мила Библија. И пошто не желе да се обрате, неће ни да чују за њу нити да приме њене поуке.
[40] Хришћанин неће ни по коју цену да се врати тамо одакле је дошао. Зна да кад би остао у ономе у чему се родио, то би значило сигурну смрт. Многи говоре: „Како сам се родио, тако ћу остати.“ Родили су се у греху и у њему ће и умрети. Али ако желиш вечни живот, мораш да се родиш водом и Духом (Јован 3:5). Мораш да се обратиш од таме ка светлости; од света ка Господу (Лука 9:62).
[41] Фанатици који слепо верују да је само њихово мишљење добро и исправно а све друго лажно, нападају Божији пут и верним путницима пребацују да су они фанатици (Приче 26:16).
[42] Сваки онај који се спасао вером у Христа Исуса, постаје будала овоме свету.
[43] Хришћанин покушава да спаси Виткову душу и овај полази са њим. Али Витко то не чини због убеђења о својој грешности, већ зато што се радује благу које је Хришћанин споменуо. Спреман је да се врати чим наиђу прве невоље. Да ли и тебе као и Витка још увек вуче овај свет, или си већ пресекао мост којим би могао да се вратиш са правог пута у свет? (Јев. 9:17, 19, 21; 2. Пет. 1:19).
ПОЧЕТАК |
|
|