|
Док је Хришћанин тако сам ишао,[77] угледао је у даљини једног човека који му се приближавао преко поља. Пошто су им се путеви укрштали, ускоро су се срели. Човек се звао Светан Мудријашевић,[78] и становао је у месту Плотском,[79] јако великом граду који се налазио недалеко од места где је Хришћанин био рођен. Када је човек угледао Хришћанина, а већ је нешто чуо о њему, јер се Хришћанинов полазак из града Пропада много разгласио не само у његовом месту него и по другим местима,[80] приметио је како тешко хода, уздише и јеца,[81] те отпоче разговор са њим.
– Куда си наумио добри пријатељу са толиким теретом? – упита Мудријашевић.
– Да, – рече Хришћанин, – чини ми се да нико не вуче толики терет. А пошто ме питаш куда сам пошао, казаћу ти. Идем према оним вратима, јер ми је речено да ће ми тамо казати како да се ослободим овог тешког бремена.
– Имаш ли жену и децу?[82]
– Имам, али сам толико оптерећен да више не могу да се радујем са њима као раније. Чини ми се као да их и немам – одврати Хришћанин.
– Ако ме послушаш, даћу ти добар савет – рече Светан Мудријашевић.
– Ако је добар, хоћу; добар савет ми је баш и потребан.
– Ја бих ти препоручио да се што пре ослободиш тог терета[83] – поче Мудријашевић да га саветује – јер све док то не учиниш нећеш имати мира у срцу, нити ћеш моћи да уживаш у благослову који ти је Бог подарио.
– То је управо оно што тражим – ослобођење од овог терета – рече Хришћанин; – сам никако не могу да га збацим, а у нашем крају није било никога ко би могао да ми га скине. Зато сам пошао овамо да бих га се ослободио.
– Ко ти је рекао да пођеш овим путем да се ослободиш терета? – упита Мудријашевић.
– Један човек који ми је изгледао веома велик и поштен. Колико ми је познато име му је Еванђелиста – одговори Хришћанин.
– Мани се ти његовог савета! – рече Мудријашевић. – Нема опаснијег и мучнијег пута од онога на који те је он упутио. Ако будеш следио његов савет, то ћеш и сам увидети. Ето, колико видим, већ те је нешто задесило. Изгледа ми да си се искаљао у мочвари Очајници али то је тек почетак невоља које вребају све оне који иду тим путем. Послушај ти мене старијег, на путу којим идеш спопашће те још многе невоље: умор, бол, глад, опасности, голотиња, мач, лавови, змајеви, тама, укратко – смрт и ко зна шта још. То је истина, јер многи о томе сведоче. Што да човек тако немарно пропадне слушајући савет непознатог човека.[84]
– Е мој господине, терет на мојим леђима ми је гори од свега што си ми набројао. Мени се чини да ми је свеједно шта ме чека на путу, само да се већ једном ослободим овог терета.[85] – А одакле ти тај терет? – упита Мудријашевић.[86]
– Читао сам ову књигу што ми је у руци.
– Тако сам и мислио – настави Мудријашевић – и теби се десило као и другим слабићима који се мешају у оно што не разумеју те западају у пометњу. Та пометња не само да обесхрабрује човека као што ми се чини да се теби догодило, него га наводи на разне опасности да би добио ни сам не зна шта.
– Ја знам шта тражим, ослобођење од овог терета!
– А зашто тражиш олакшање тамо где вребају толике опасности? – упита Мудријашевић. – Кад би имао стрпљења да мене саслушаш, објаснио бих ти како да нађеш оно што тражиш и без опасности с којима ћеш се суочити на овом путу. Да, лек је при руци. Поред тога, морам да додам да ћеш уместо опасности наћи сигурност, пријатељство и задовољство.
– О, молим те господине, откри ми ту тајну![87] – ускликну Хришћанин.
– Тамо у оном селу – поче Мудријашевић одушевљено – које се зове Поштеница, станује човек по имену Законски – веома обазрив човек, јако добар на гласу, који уме да скида људима терете као што је твој. Колико је мени познато, он је већ многима тако помогао. Он чак може да излечи и оне којима је мало ударило у главу због тог њиховог терета. Боље ти иди њему да ти он помогне. Кућа му није много далеко одавде, а ако није код куће, он има веома доброг сина по имену Учтивко, који је исто тако вешт као и стари газда. Тамо ћеш се отарасити терета. Па и ако немаш намеру да се вратиш у свој стари крај што ти ја не бих ни препоручио, могао би да пошаљеш по жену и децу да дођу, јер тамо има много празних кућа које се могу купити врло јефтино. Тамо је живот пријатан, а поред тога имаћеш поштене суседе.[88]
Хришћанин се сада нашао у недоумици, но убрзо је донео одлуку. „Ако је то истина што ми овај човек каже, најпаметније би ми било да га послушам.“ Зато рече:
– Господине, а како ћу доћи до куће тог доброг човека?
– Да ли видиш оно брдо?[89]
– Видим!
– Мораш преко тога брда. Прва кућа на коју наиђеш је његова – рече Светан Мудријашевић.
Под брдом
Тако је Хришћанин скренуо са свога пута да би потражио помоћ од Законског.[90] Када се приближио брду, оно му се учинило тако велико и толико се било надвило над пут, да се Хришћанин уплашио да ће му се сручити на главу. Зато је застао и није знао шта да ради. Терет му је сада био још тежи него кад је ишао путем. Из брда је тада почело да сева,[91] тако да се Хришћанин уплашио да би још могао и да погине. Спопаде га зној и дрхат.[92]
Кад хришћане свет са пута враћа, Како је тек сада почео да се каје што је слушао савет Светана Мудријашевића![93] Убрзо је угледао Еванђелисту како му се приближава, те поцрвене од срамоте.[94] Еванђелиста му се приближавао и када му је сасвим пришао, погледа га оштро и овако му рече:
– Откуда ти овде Хришћанине?
Хришћанин није знао шта да каже, јер је остао без речи пред њим.[95] Еванђелиста је тада наставио:
– Зар ти ниси онај исти човек кога сам нашао изван града Пропада како плаче?
– Да, драги господине, ја сам – признаде Хришћанин.
– Зар те нисам упутио да пођеш према уским вратима?
– Јеси драги пријатељу.
– Како то да си тако брзо скренуо са пута? Сада ето луташ[96] – рече Еванђелиста.
– Чим сам изишао из мочваре Очајнице, срео сам човека који ме је убедио да ћу у оном тамо селу наћи човека који ће ме ослободити терета – рече Хришћанин.
– Ко је то био?
– Изгледао је поштен[97] и много ме је наговарао, све док на крају нисам пристао и упутио се овамо; кад сам угледао ово брдо и видео како се надвило над пут, одмах сам стао да ми се не би сручило на главу.
– Шта ти је тај рекао? – упита Еванђелиста.
– Рекао ми је да се што пре решим овог терета. Ја сам му одговорио да то баш и хоћу и да управо зато идем према оним вратима да бих примио даља упутства како да дођем до места избављења. Он рече да ће ми показати бољи и краћи пут на коме нема толико опасности као на оном на који си ме ти пријатељу, упутио.[98] „Овим путем“ рече он, „доћи ћеш до куће једног човека који уме да скида такве терете,“ а ја му поверовах[99] и скренух овамо не бих ли нашао ослобођење од свога терета. Када сам довде стигао и видео како је, стао сам у страху од опасности и сада не знам шта да радим.
– Стани мало да ти покажем нешто из речи Божије – рече Еванђелиста. Хришћанин је стајао дрхтећи, а Еванђелиста настави:
– „Гледајте да не одбијете онога који говори. Јер ако не утекоше они што одбише онога који је пророковао на земљи, још мање ћемо утећи ми кад се уклањамо од онога који говори са небеса. . .“ [100] „А праведник мој живеће од вере, ако ли устукне, моја душа неће уживати у њему.“[101] – Затим је то овако протумачио: – Ти си тај који трчи у пропаст. Почео си да одбацујеш савет Свевишњега и да скрећеш са пута мира, тако да си у опасности да пропаднеш.
Хришћанин је тада пао на земљу као мртав и повикао:
– Бедан ли сам човек, сад ћу погинути.[102]
Кад је Еванђелиста то видео, ухвати га за руку и рече:
Хришћанин се мало опоравио и устао дрхтећи пред Еванђелистом.[105]
Еванђелиста је тада наставио:
– Слушај пажљиво шта ћу ти рећи. Сада ћу ти показати ко те је преварио и ко је тај коме те је послао. Човек кога си срео зове се Светан Мудријашевић и то му име добро пристаје; прво за шта мари је само учење овога света;[106] зато увек и одлази у цркву у граду Поштеница;[107] друго је што највише воли то учење, јер га оно најбоље чува од крста.[108] Пошто иде само за телесним, гледа да квари мој пут, мада је он једини прави пут. Постоје три ствари у његовом учењу којих треба строго да се чуваш:
1. Одвукао те је са правог пута, 2. Трудио се да учини да ти омрзне крст, 3. Скренуо ти је ноге на пут који води у смрт.[109] – Дакле, прво треба да ти буде жао што те је одвукао са пута и што си на то пристао. Тиме си одбацио савет Божији и следио савет Светана Мудријашевића. Господ каже: „Борите се да уђете на уска врата,“ то јест, на врата на која сам те ја упутио, јер су уска врата и узани пут који воде у живот и мало их је који га налазе.[110] Овај зао човек те је одвратио од тих врата и од пута који тамо води и замало што те није одвео у пропаст. Дакле, нека ти је жао што те је одвратио од пута и што си га послушао.
– Друго, чувај се тога што он жели да ти омрази крст, јер он треба да ти буде слађи од свег блага египатског.[111] Поред тога, Цар славе ти је рекао: „Ко хоће да спасе свој живот – изгубиће га;[112] и ако ко дође к мени, и није му мрзак његов отац, и мајка, и жена, и деца, и браћа, и сестре, па и сопствени живот, не може да буде мој ученик.“[113] Кажем ти дакле да би требало да се чуваш кад те неко наговара да скренеш са пута правде и убеђује те да те он неће одвести у вечни живот. Гнушај се таквог учења.
– Треће, чувај се да ти не заведе ноге на пут који води у смрт. Сети се коме те је слао и како тај није могао да те ослободи твога терета. Онај коме те је послао зове се Законски. Он је син једне робиње која још увек робује са својом децом, а која је у ствари ова гора Синај од које се бојиш да ће да ти падне на главу. Ако су она и њена деца у ропству, како мислиш да ће тебе ослободити?[114] Овај Законски дакле, не може да те избави од твога бремена. Никога још није ослободио нити ће икада то моћи, „јер не можете да се оправдате делима закона.“ Делима закона нико жив не може да се ослободи свога терета. Господин Светан Мудријашевић је непријатељ, а господин Законски варалица. Што се тиче његовог сина Учтивка, без обзира што је тако љубазан, лицемер је који не може да ти помогне. Веруј ми, ти несретници само гледају својим празним речима да ти украду спасење и да те одвуку са пута на који сам те ја послао.[115]
После тога, Еванђелиста се гласно помолио да Бог потврди оно што је рекао. На то се зачуо глас и почело је тако да сева из брда под којим је сиромах Хришћанин стајао, да се сав најежио. Зачуле су се следеће речи:
„Који чине дела закона – под клетвом су; написано је, наиме: Нека је проклет свако ко не остане у свему што је написано у књизи закона – да то чини.“[116]
Сада Хришћанину није било ни до чега више него да умре, те заплака горко, проклињући час у који се срео са Светаном Мудријашевићем. Називао је себе по хиљаду пута будалом што је послушао његов савет. Било га је веома срамота, јер су савети тога господина потицали од тела, те га преовладали и одвукли са правога пута. После тога се окренуо Еванђелисти и овако рекао:
– Шта ти мислиш господине? Да ли има још наде? Могу ли да се вратим и наставим до уских врата? Да ли ћу због овога бити одбачен, истеран и осрамоћен? Кајем се што сам слушао савет тога човека, али да ли може да ми се опрости мој грех?[117]
Еванђелиста му рече:
– Грдно си згрешио, јер си учинио два зла. Скренуо си са правога пута да би ишао забрањеним стазама, но чувар врата ће ипак да те прими, јер је пун добре воље према људима. Само пази да више не скрећеш, да не погинеш ако му се распали гнев.[118]
Тада се Хришћанин упутио натраг. Еванђелиста се пољубио с њим, насмешио му се и пожелео срећан пут.[119]
ПОЧЕТАКTHE PILGRIM'S PROGRESS by John Bunyan LSVTM 2020 [77] Усамљеност често доводи до искушења, и зато треба да пазимо кад смо сами, јер као што каже Соломон: „Тешко једном ако падне, нема другога да га подигне.“ (Про. 4:10).
[78] Овде се мисли на праведност која је слична праведности оног фарисеја из Луке 18:9-14. Она се сама у себе узда и не треба јој Божија милост, па је зато и не тражи, већ се хвали законом. Одбија Божије милосрђе, и не признаје заслугу и крв Спаситеља, и према онима који су увидели свој грех и траже спасење понаша се као старији брат изгубљеног сина (Лука 15:29). Говори: „Богат сам, обогатио сам се, и ништа ми не треба,“ а не зна да је „бедан и кукаван и сиромашан и слеп и го“ (Отк. 3:17), и да је сва његова правда као нечиста хаљина (Иса. 64:6).
[79] „Јер тело смера к смрти, а Дух смера животу и миру. Зато је стремљење тела непријатељство према Богу; јер се не покорава Божијем закону, нити може. Који су сасвим у телу, не могу да угоде Богу“ (Рим. 8:6-8). Град Плотски има много улица. Нису телесни људи сви једнаки. Једни следе страсти тела, други се предају разним церемонијама и формалностима које се састоје у самовољној побожности и понизности, а не у нечем часном, већ само ради задовољавања плоти (Кол. 2:23). Тело остаје тело, тако да ко хоће да буде послушан Богу мора да напусти град Плотски и да се преда вођству Светога Духа, јер тело не може да уђе у Царство Божије.
[80] Кад неко почне да тражи Божију милост онда се то надалеко прочује.
[81] Препознао је Хришћанина по уздасима и јецајима, јер му је то као светском човеку било необично чудно. Њега не гризе савест због греха и не осећа потребу да плаче или да уздише. Равнодушно иде по улицама и говори: „Боже, хвала ти што нисам као други људи.“ Гледа и на Хришћанина снисходљиво.
[82] Телесни човек сматра да су телесне ствари најпотребније. „Најпре да уживамо садашњост, а затим краљевство Божије“ – то је телесно мишљење. Тако се дешава да људи који раде само за телесне ствари, не могу да достигну небеско благо. Побринули су се за све, само не за своју душу. Овде доле можда имају и славу, а на небу немају места. Једном је једна жена рекла своме брату који је био истакнути слуга Божији: „Ти можеш да се посветиш делу Божијем јер ниси ожењен.“ А он јој је одговорио: „Поживе Енох једнако по вољи Божијој триста година, рађајући синове и кћери“ (1. Мој. 5:22). Није нам дакле Бог дао жену и децу да нам сметају на путу са Њим (Мат. 10:37).
[83] Пожури Господу Исусу, Он ће излечити твоје ране. Он ће те одморити. Јер каже: „Дођите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити.“
[84] Тело се не радује опасности. Светско мудровање указује на опасност и настоји да одврати верне са Божијег пута, а онима који су већ доспели у невоље препоручује да се сами избаве. Свет се упорно противи еванђељу Божије милости у Христу Исусу. Не разуме како нешто може да се добије без новца и без цене. По његовом, све се добија трудом и муком: то је главна мисао свих учења: римског, будистичког, исламског, спиритизма и свих истакнутих филозофија. Сви ти системи проповедају човеку који пропада, да може сам себе да искупи, те тиме побуђују његов понос, тако да мисли да заиста може сам себе да спасе према овој телесној науци. Али учење о благодати није од овога света, него је са неба.
[85] Терет који мучи пробуђеног грешника је већи од свих опасности које би могле да му се догоде на путу.
[86] Ово питање показује Мудријашевићеву неразумност. Мисли да човек може да заради свој терет, док ми знамо да се рађамо са теретом греха и пропасти, али долазимо до правог уверења да смо оптерећени кад нас Дух Свети просветли. Онда схватамо колико је наш грех тежак и гадимо се због своје прошлости. Кад би сваки онај који чита ову књигу био пресведочен од Светога Духа о свом греху! Ко има то уверење и стиди се свога греха, не сме своју несрећу да приписује Библији и да је зато одбаци, већ треба да се нада избављењу, пошто је помоћ у Господу (Ос. 13:9). Сваки нека дође до тог уверења па нека онда тражи Божију милост. Дух Свети који ти је показао колико су велики твој грех и твоја беда, показаће ти и како ћеш се избавити.
[87] У свом односу са светом требало би да пазимо да нас не превари својим ласкавим речима, јер ко може да нам открије тајну срећног живота осим Господа Исуса?
[88] Углађени свет у својој светској мудрости нуди души уместо правог Спаситеља три начина мира: поштење, формално вршење закона и учтивост. То троје служи да уништи страх пробуђене савести, да умртве вољу која хоће да се поправи, да стишају немир и да живот на овом свету учине угодним. Али не могу да искорене грех већ само да га прикрију. Дух Свети међутим, показује човеку његову поквареност, док му светска мудрост показује како би могао да се оправда и без милости, те му успављује савест. Она прикрива грех, али га не одстрањује. Све је то ипак узалуд, јер кад седне на свој престо Онај пред чијим ће се лицем сакрити небо и земља и отвори књиге, где ће се онда сакрити они који станују у граду Поштеници и не траже милост, него настоје да смире своју савест углађеним животом?
[89] Гора Синај.
[90] Хришћанин је учинио опасан корак скренувши са свога пута. Желео је да се ослободи свога терета својим властитим делима. Као и Галати, окренуо се од Господа Исуса према гори Синај да би се оправдао делима своје праведности. „Јер на основу дела закона нико неће бити оправдан“ (Гал. 2:16). Таква праведност је иста као и неправедност, јер потиче из истог извора – превраћеног и поквареног срца. Бела мађија је исто тако зла као и црна мађија. Али пробуђена душа брзо увиђа куда је пошла са својим теретом – ка закону који је уперио на њу све своје стреле. Само још један корак па ће да повиче: „Сад ћу да погинем!“ (Рим. 7:24; Иса. 6:5).
[91] 2. Мој. 19:16; Јев. 12:18-21
[92] Духовно почех читати, што ту написано стоји,
Једва сам могао разабрати шта се у томе све броји; Јер што је у закону писано, све сам преступио, Срце ми дрхти, натраг сам се упутио. Исусе, помози ми! Ах, јадан стојим, не знам шта ћу чинити, Како ли ћу јадан одатле изићи? Срце ми је тужно, не знам шта ћу почети, Хоћеш ли ме Боже, тешко осудити? Исусе, помози ми! [93] Како се и не би кајао! Еванђелиста му је показао пут који води до врата где ће му се рећи како ће моћи да нађе одмор који му је толико потребан. Али он је хтео сам себи да нађе мир у пријатељству са светом и у телесном размишљању. Ко тако ради залази у невољу. Не може да буде друкчије. Човек може својом заслугом једино да буде осуђен. Ко жели да буде слободан и срећан мора да дође Исусу и тражи Његову милост.
[94] Верни слуга Господњи је као стражар који види опасност која прети и опомиње народ трубећи у трубу (Јез. 39:3). Благо ономе који слуша опомену и одвраћа се од злог пута. Велика је предност када имамо таквог стражара који стражари над нашим душама, и пази да нико не зађе са пута истине. „Браћо моја, ако ко од вас скрене од истине и неко га обрати, нека зна да ће онај који обрати грешника од његовог заблуделог пута спасти његову душу смрти и покрити мноштво греха“ (Јак. 5:19,20).
[95] Само је требало да Хришћанин погледа у Еванђелисту па да се постиди. Био је ухваћен у злу. Нарочито га је уплашило питање: „Откуда ти овде? . . . Зар те нисам упутио да пођеш према уским вратима?“ Кад грешник не може да се изговори пред проповедником због својих злих путева, како ли ће тек да се изговори пред Царем када га упита: „Пријатељу, како си ушао овамо без свадбеног руха?“ (Мат. 22:12, 13).
[96] Постоји само један пут (Јован 14:6). Осим тога пута све је пустош и страnпутица. Ако не идеш тим путем онда луташ. Галати су брзо скренули са пута еванђеља (Гал. 1:6).
[97] Углађеност и фина спољашњост су многе одвратиле са пута истине. Господска реч и господски начин филозофирања противе се једноставној речи еванђеља. „Чувајмо се да нас ко не зароби филозофијом и сујетном преваром по људском предању, по светским стихијама, а не по Христу“ (Кол. 2:8). Еванђеље служи; закон заповеда и стражари. Његов мач виси над грешником који се у страху и гађењу од свога грешног живота буди. Синајска гора са својом грмљавином и севањем гони грешника ка голготском крсту и Јагњету Божијем које је умрло за грехе и тако скида кривицу. Ко не познаје то Јагње тај тражи оправдање у делима закона.
[98] То је било велико искушење за Хришћанина. Има само један пут, и нема другог који би био бољи и лепши од онога што је већ одређен – Исуса. Ако путник тражи круну, мора да иде путем крста. Ако тражи победу, мора преко бојног поља. Ако тражи домовину, мора кроз туђину.
[99] Као што је вера у Истину темељ вечнога живота, тако вера у лаж значи смрт и пропаст. Мало је на свету вере у Истину, али је много вере у лаж и сатанску превару. “Зато имајте веру Божију.“ Само таква вера води у вечни живот. Какву веру ти имаш? Веровати у Христа значи чинити дела Божија. (Јован 6:29).
[100] Јев. 12:25
[101] Јев. 10:38; Рим. 1:17
[102] Иса. 6:5
[103] Матеј 12:31; 1. Јован. 5:16
[104] Јован 20:27
[105] Како је Спаситељ милостив према нама! Он је умро за нас и Својом жртвом вратио нас је Богу Оцу. Сасвим смо откупљени од греха. Приступ Божијем срцу је слободан и свако може у томе да се радује. Дакле, не треба да се противимо Ономе који је моћан да нас од свакога зла сачува и спаси, како сада, тако и у вечности.
[106] 1. Јован. 4:5
[107] Ласкави говорници и моралисти ће увек имати доста слушалаца. Много се говори о побожности и карању, али и поред тога сваки је духовно слатко заспао. Кад неко почне да проповеда покајање и да призива Божију милост мудријашевићи овога света брзо престану да долазе на састанке.
[108] Гал. 6:12
[109] Сваку утеху у човечијем животу и смрти превазилази жалост која долази кроз спознају греха. Да би хришћанин ступио у савршену утеху еванђеља, прво мора да му се покажу његова поквареност и грех. Мора да остави квасац фарисејски и законски који га учи да се узда у своју властиту праведност и заслуге. Та крива наука се много раширила по свету и отровала народе, тако да многи величају своја дела, мислећи да ће кроз њих да добију место пред Богом. Као Галати, почели су Духом, а свршавају телом (Гал. 3:1-3). Поступају као да Божији дар може да се купи новцем (Дела 8:20), или као да Христова жртва није довољна за очишћење греха и оправдање грешника пред Богом. Зато сваку науку која ставља крв Јагњетову на друго место, величајући човекову мудрост и његове заслуге, треба одбацити. „Јер сте посредством вере благодаћу спасени, и то није од вас, – Божији је дар“ (Еф. 2:8).
[110] Лука 13:24; Мат. 7:13, 14
[111] Јев. 11:25, 26
[112] Матеј 10:39; Марко 8:35
[113] Лука 14:26; Јован 12:25
[114] Гал. 4:22, 25
[115] Ко год одвраћа душе од Христовог крста и учи их да се ослањају на своју заслугу или да траже било какво друго спасење, варалица је и лицемер. Јер својим слатким речима и уваженим погледима говори „мир је,“ а сам нема мира нити је пут мира познао (Рим. 3:17,18).
[116] Закон сам себе потврђује. Његове су наредбе свете и велике. Захтева цело срце, целу душу, целе мисли, сву моћ у свим стварима које су написане у књизи Закона. Ко не испуњава све, пропада под проклетством, а пошто су покварено срце и пропадљиво тело насупрот закону који не мења срце, него заповеда и суди, из тога следи да „који чине дела закона – под клетвом су“ (Гал. 3:10; 5. Мој. 27:26).
[117] Има наде ако побегнеш од синајске горе на Голготу; од Мојсија ка Исусу; од законске праведности ка уским вратима која воде у живот. Та нада се повећава на сваком кораку док те не уведе иза завесе где Исус пребива и царује (Јев. 6:18, 19).
[118] Пс. 2:12
[119] Као што је сунце светлело на путу у Сигор (1. Мој. 19:23), тако се еванђеље смеши зрацима Божије љубави и љуби изгубљеног сина утехом љубави и милосрђа.
ПОЧЕТАК |
|
|