Budite trezveni, bdijte. Vaš protivnik, đavo, ide okolo kao lav koji riče tražeći koga da proždere. Njemu se usprotivite, čvrsti u veri, znajući da ta ista stradanja snalaze vašu braću po svetu.
1. Petrova 5:8-9
Da nas Satana ne prevari; jer znamo šta on misli.
2. Korinćanima 2:11
Ova dva odlomka iz Biblije nam pokazuju koliko je Satana prepreden sa svojim zamkama. Njegov osnovni posao je da zamaskira sve što radi da ljudi ne bi znali da su to njegova dela! Štaviše pretvara se i u anđela svetla (2. Kor. 11:14). Sva njegova dela se čine pod plaštom prevare. Kada govori laž, govori od sebe: jer on je lažov i uvek laže (Jovan 8:44). Od svega što je uradio nikada ništa nije dobrovoljno i otvoreno priznao da potiče od njega. Kada bi javno objavio svoja dela, verovatno ih niko ne bi hteo; najverovatnije bi im se svi usprotivili. Zbog toga on uvek prikriva svoj posao na neki od svojih mnogobrojnih načina.
Satanin posao
Satanin posao je mnogostruk. Da bi hrišćanin ispravno hodao pred Bogom, mora da nauči kako da se protivi Satani. Da bi to uradio mora da prepoznaje satanska dela. Prema proceni Biblije mnoge takozvane prirodne stvari su u stvari satanska dela. Sa ljudskog gledišta možemo nešto da smatramo za slučajno, prirodno ili nepredviđeno, ali Biblija to jasno označava kao delo đavola. Da bi se držala pravog puta, Božija deca ne smeju da budu neupućena u vezi sa Sataninim zamkama – koliko je samo pun lukavstva, koliko je uobražen i prevaran. Trebalo bi da ga prepoznamo da bismo mogli da mu se usprotivimo.
1. Satanino delovanje u ljudskom razumu
Spomenućemo sada nekoliko Sataninih zamki da bismo mogli da mu se usprotivimo i da ga nadvladamo pred Gospodom. „Jer oružje našeg vojevanja nije ljudsko, nego je silno u Bogu – da ruši utvrđenja, te rušimo mudrovanja, i svako uzvišavanje koje se diže protiv bogopoznanja i zarobljavamo svaku misao – za poslušnost Hristu“ (2. Kor. 10:4, 5). Satana opkoljava čoveka utvrđenjima da bi ga sprečio da bude poslušan Hristu. Posebno polje njegovog delovanja se nalazi u ljudskom razumu ili misaonom životu. Često nas bombarduju nagađanja i pretpostavke koje nisu poslušne Hristu. Pavle kaže da oružje našeg vojevanja protiv njih nije ljudsko. Ova nagađanja moraju da se unište pre nego što možemo da zarobimo svoje misli za poslušnost Hristu.
Sfera u kojoj Satana deluje jeste čovečiji misaoni život. On ti ubacuje neku misao, ili neku ideju koja izgleda kao tvoja. U ovoj obmani ti to prihvataš i koristiš kao da je od tebe, dok je u stvari od njega.
Ne zaboravi da mnoge stvari u životu hrišćanina počinju nagađanjem i maštanjem. Mnogi gresi se prvo počine u mašti. Mnoge neprijatnosti između braće i sestara proizlaze iz tih maštanja.
Zatim iznenadne misli. Ponekad ti sine u glavi da neki brat nije u pravu. Mnoga Božija deca ne shvataju da su takve misli satanska dela. Neko može da prihvati takvu misao za svoju i da je smatra istinitom, misleći da je brat stvarno pogrešio. Ali ona ipak nije istinita. Satana je stavio tu misao u njegov razum. Kako će se usprotiviti đavolu? Mora da kaže, „Ne treba mi ova misao. Vraćam je tebi, Satano.“ Ako bi je prihvatio postala bi njegova sopstvena misao. U početku ona je Satanina, ali ako se njom bavi postaće njegova.
Hrišćani moraju da znaju kakva su Satanina kušanja. Satanino kušanje dolazi uglavnom, ako ne i isključivo, u obliku misli. Kada Satana kuša, on ne zakačinje etiketu na kojoj piše: „Ovo kušanje je od Satane!“ Kada bi ljudi znali da je to od Satane, usprotivili bi se. Ne, on se ušunja krišom. Sva njegova kušanja su podešena tako da ne bi lako uznemirila hrišćane. Ne želi da oni posumnjaju da je to od njega; više bi voleo da i dalje spavaju. Zato on krišom ubacuje misao u njihov razum. Čim je prihvate, ona postaje njegovo uporište.
Zato deca Božija moraju da nauče kako da se suprotstavljaju neurednim mislima. Međutim trebalo bi da paze da na to ne obraćaju isuviše pažnje. Ako preteruju u tome još više će se zbuniti i padati u neprijateljeve zamke. Kad se neko usredsređuje na svoje misli, oči mu više neće biti na Gospodu. Svakako, moramo se protiviti nepristojnim mislima, ali ne bi trebalo potpuno da se zaokupljamo njima.
Hteo bih glasno da objavim da sam tokom ovih godina video dve krajnosti: neki ljudi se uopšte ne uzdržavaju u svojim mislima, drugi su potpuno zaokupljeni sređivanjem svojih misli. Ovi drugi su isto toliko obmanuti kao i prvi. Osim toga rizikuju da dožive nervni slom. Moramo da održavamo dobru ravnotežu. Ne smemo da dozvolimo Satani da nas kuša ubacivanjem njegovih misli; niti bi trebalo da se zaokupljamo sređivanjem svojih misli. Ako smo stalno zauzeti svojim mislima, onda smo već zapali u satanska iskušenja, jer umesto da gledamo Gospoda, gledamo svoje misli.
Prilično je lako suprotstavljati se satanskim mislima. Ima jedna izreka koju mnoge Gospodnje sluge često citiraju: „Ne možeš da zabraniš ptici da ti leti preko glave, ali možeš da joj zabraniš da ti ne savije gnezdo u kosi.“ Zapamti, dakle, da iako ne možeš da sprečiš mnogim mislima da ti prođu kroz razum, možeš da im zabraniš da se ugnezde u tebi. Kada se misao pojavi, možeš da je odbaciš jednostavno rekavši: „Ne trebaš mi. Ne primam je. Odbacujem je.“ Tako ćeš je izbaciti iz svog razuma.
Mnogo Božije dece imaju velike probleme sa svojim mislima. Ne mogu lako da ih obuzdaju. Iz mnogobrojnih pisama koja sam primio tokom godina, pitanje koje se najčešće postavlja je sledeće: „Kako mogu da obuzdam svoje misli?“ Neki priznaju da im je posebno teško da obuzdavaju svoje misli dok se mole. Ovde bih hteo nešto ukratko da iznesem. Biblija kaže „Uostalom, braćo, što god je istinito, što god je časno, što god je pravedno, što god je čisto, što god ljubazno, što god je na dobru glasu, ako je kakva vrlina, ako je kakva pohvala, na to mislite“ (Fil. 4:8). Na to mislite! Božija deca bi trebalo da nauče da koriste svoj razum u pozitivnom razmišljanju. Što više koriste svoj razum pozitivno, to će im misli biti manje neobuzdane. Mnogi ne umeju da obuzdaju svoje misli zato što uopšte ne razmišljaju – pasivni su u svom misaonom životu. Ovo daje Satani priliku da ubaci neke od svojih pripremljenih misli u njihov razum.
Satani neće biti lako da ubacuje svoje misli u tvoj razum ako naučiš da ga koristiš razmišljajući o onome što je duhovno, dobro, pravedno, sveto, mirno i ljubazno. Kada se tvoj razum zaokupi pozitivnim mislima i one ti nisu zaludne, Satana nema nikakvu priliku. Ali, ako je hrišćanski razum zaludan i besposlen, onda je takav pasivni, nezaštićeni razum podložan satanskom uticaju.
Zbog toga bi deca Božija trebalo da vežbaju svoj razum kao što rade sa svojim telom. To će sprečiti ulazak satanskih misli. Nauči da prepoznaješ misli koje su nečiste, razdorne, i klevetničke, i nauči da im se suprotstaviš čim otkriješ da su od neprijatelja. Mnoge misli su očigledno od Satane i mogu lako da se odbace. Neke misli su, međutim, jedva primetne i ne odbacuju se tako lako. Ipak moramo da se naučimo da se svakoj usprotivimo.
Satana nije ni sveznajući ni svuda prisutan. Ipak je upoznat sa mnogim stvarima, jer je putem svojih zlih duhova – palih anđela – rasprostro obaveštajnu mrežu po celom svetu. Kada smo zaludni, Satana lako ubacuje u naše misli nešto što on zna, a što je nama nepoznato. Ubacuje u naše misli informacije koje je njegova tajna služba sakupila. On čini da nešto zamislimo, maštamo i tako ubacuje svoje informacije u naš razum. Čim počnemo o tome da razmišljamo i prihvatimo ga, to nam postaje stvarnost. Dakle, Božija deca moraju da odbace svako opštenje sa Satanom, štaviše ako takve informacije i rasvetljavaju izvesne stvari. Trebalo bi da odbijemo da prihvatimo bilo šta što nam ne dolazi do znanja kroz otkrivenje koje primamo u molitvi.
Dete Božije ne sme da bude preterano radoznalo. Ako nije suviše radoznalo, izbeći će mnoge satanske misli. Ako jeste, Satana će ga stalno snabdevati nekim od mnogobrojnih stvari koje zna. Hrišćanin će možda u početku misliti da je takvo znanje korisno. Međutim ako nastavi da prima te misli, ubrzo će postati pion u Sataninoj ruci. Satana će zaposliti hrišćaninov razum da radi za njega. Zato moramo da se protivimo svim bezrazložnim mislima. Kad god ti padne na pamet neka misao u vezi sa propustom drugog brata, ako dolazi iz razuma, a ne od Duha trebalo bi je odbaciti. Ako se prihvati, konačno će postati lično ubeđenje. Ko misli da mu je brat učinio zlo, uskoro će to smatrati za stvarnost. Zbog toga će se njegovo zajedništvo s tim bratom prekinuti.
Ukoliko se ovakve misli ne odbace u samom početku, kasnije će uzeti maha. Isprva, kada ti satanska iskušenja upadnu u misli, prilično je lako srediti ih; ali čim postanu „činjenice“ u tvom razumu, veoma je teško da ih se oslobodiš. Zbog toga moramo da obuzdavamo svoje misli.
Moramo da odbacimo sve nečiste misli da ne bismo pali u greh. Moramo aktivno da koristimo razum da ne bismo živeli raskalašnim i raspusnim životom. Pod Božijom svetlošću videćemo da mnogi gresi dolaze kada podlegnemo iskušenju u svom misaonom životu.
Dozvolite mi da ponovim: kada se jednom usprotiviš nekoj misli, stvar je svršena. Ako se ta misao ponovo javi, trebalo bi je ignorisati. Drugim rečima, kada ti neka misao dođe po prvi put, usprotivi joj se, verujući da je otišla. Ako se ponovo pojavi, dolazi kao laž, a ne kao istina. Zato moraš da je smatraš lažnom i objaviš da si joj se već usprotivio. Drži takav stav sve dok takve misli ne budu nestale. Ako priznaš misao kao istinitu kada se vrati ubrzo ćeš otkriti da se tako zalepila za tebe da ti je skoro nemoguće da je odbaciš. Mnogi porazi mogu da se pripišu ovoj greški. Ako se usprotiviš đavolu on će pobeći. Ovo je reč Gospodnja i potpuno je pouzdana. Što god Satana govori potpuno je nepouzdano. Gospod kaže: „Usprotivite se đavolu, i pobeći će od vas“ (Jak. 4:7). Dakle ono što se vraća mora da bude lažno i trebalo bi ga potpuno obezvrediti.
Zašto je razum tolikih hrišćana zbrkan? Zato što se stalno protive. Biblija kaže: „Usprotivite se đavolu, i pobeći će od vas.“ Jednom mu se usprotivi i pobeći će. Treba da veruješ da je pobegao. Ne moraš mnogo puta da mu se protiviš. Samo veruj da je pobegao, jer je ovo u skladu sa Božijom rečju. Ono što se vraća nije istinito. Isplati se ignorisati ga, i ako tako učiniš ubrzo će da nestane. Ono vreba pred vratima, pokušavajući da proviri unutra; ako smatraš da je istinito odmah će ući. Dakle, osnovni princip je sledeći: usprotivi se prvi put, a ignoriši drugi put. Ako se pojavi po drugi put, ne moraš ni da se protiviš; potrebno je samo da na to više ne obraćaš pažnju. Ako se po drugi put usprotiviš to znači da tvoje protivljenje prvi put nije vredelo; ako se po treći put usprotiviš obezvrednjuješ prvi i drugi put. A svako novo protivljenje znači da još jedanput nemaš poverenja u svoje protivljenje. Pošto ne veruješ ono što je Gospod rekao, „Usprotivite se đavolu, i pobeći će od vas“, a ti se protiviš i stotinu puta, bićeš zauzet tim protivljenjem od jutra do mraka. Što više razmišljaš, to ćeš biti još zbunjeniji. Što više koristiš svoj razum, to ćeš više patiti. Dakle, nemoj se bezumno protiviti. Samo veruj da kada se jednom usprotiviš, da će đavo pobeći.
2. Satanino delovanje na ljudsko telo
Satana ponekad deluje na ljudski razum, a ponekad na ljudsko telo. Mnoge bolesti nisu prave bolesti, već satanska dela. Ponekad su bolesti očigledno satanski napadi.
Kada se Petrova tašta razbolela od teške groznice, Gospod Isus je došao u kuću i zapretio groznici (Luka 4:39). Groznica je samo simptom: nema nikakvu ličnost. Ne možeš da zapretiš simptomu; možeš samo da zapretiš ličnosti. Ne možeš da zapretiš stolici ili satu, jer nijedno od njih nema ličnost. Samo možeš da zapretiš onome što ima ličnost. Ali ovde je Gospod Isus učinio nešto iznenađujuće. Kada je video da Petrova tašta ima groznicu, zapretio je groznici i ona se povukla. Ovo jasno pokazuje da to nije bila obična groznica, nego da je imala ličnost. Drugim rečima, to je bilo Satanino delo. Kada joj je Gospod zapretio, Satana se povukao.
Drugi primer se vidi u isceljivanju deteta koje je bilo gluvonemo odmalena (Marko 9:17, 21, 25-27). Kada je otac doveo dete Gospodu Isusu, Gospod je zapretio nečistom duhu govoreći „Nemi i gluvi duše, ja ti naređujem, iziđi iz njega i više ne ulazi u njega.“ I dete je bilo izlečeno. Bolest je prouzrokovao zao duh. Kada mu je Gospod zapretio, zli duh je napustio dete, i dete je ponovo progovorilo i začulo.
Dakle, u Novom zavetu nalazimo dve vrste bolesnika: fizičke ili psihološke bolesnike i one koji boluju zbog napada Satane. Gospod je isceljivao prvu vrstu bolesnika; drugoj vrsti je zapretio jer je bolest posedovala ličnost.
Mnoge bolesti su fizička oboljenja ali mnoge su posledice satanskih napada na telo. Božija deca bi trebalo da nauče kako da se protive toj drugoj vrsti.
Ponekad ne možeš da razumeš zašto si bolestan. Nisi bio nemaran; koliko ti je poznato nisi bio u dodiru sa nekim od koga si mogao da primiš bolest. Ali razboleo si se. Iznenada se razboliš kada imaš neki zadatak za Boga ili bi trebalo nešto duhovno da uradiš. Ta bolest nije obična, jer ne može da se pripiše nekom prirodnom uzroku. Povrh toga, razboleo si se upravo kada je trebalo da ispuniš neki duhovni zadatak. Možeš skoro sa zatvorenim očima da proceniš da je ova bolest posledica satanskog napada.
Takve bolesti će nestati ako joj se uprotiviš pred Gospodom, rekavši: „Gospode, ne prihvatam ovu bolest jer dolazi od neprijatelja!“ Za veliko čudo, otkrićeš da će je nestati isto tako brzo kao što se i pojavila. Ni njen dolazak ni njen odlazak ne može da se pripiše bilo kakvom prirodnom uzroku. Odlazi kada joj se zapreti.
Uzmimo Jova kao primer. Čoveka koga je Satana napao sa čirevima od glave do pete. Satana je nameravao da ga ubije, ali Bog se protivio đavolskoj nameri sa rečima: „Na njega ne diži ruke svoje.“
Mi hrišćani moramo drugačije da gledamo na bolest. Mnoge bolesti nisu prave bolesti nego su satanska dela. Mnogi su slabi zato što prihvataju satanska dela i nikada im se ne protive. Moramo da naučimo ovu lekciju pred Bogom: kad god se razbolimo trebalo bi da ispitamo uzrok te bolesti. Trebalo bi da se upitamo da li ta bolest ima pravog uzroka. Ako postoji osnovana sumnja trebalo bi dalje da istražujemo. Ne smemo da prihvatimo svaku bolest bez ispitivanja. To bi moglo da bude prava bolest, ali moglo bi da bude i satanski napad. Ako se radi o ovom drugom, moramo se usprotiviti objavljujući da ne prihvatamo ono što nam Satana nameće.
Ako Božija deca ustanu i usprotive se, mnogih bolesti će ubrzo nestati. Ne usuđujem se da kažem da su sve bolesti od Satane, ali verujem da su mnoge od njih posledica njegovih napada. I zbog toga što se ne ispituju i što im se ne protivi, takve bolesti uspevaju da učine da ljudi zaista obole. Kada bi im se usprotivili, Satana ne bi uspeo u svom poslu i takve bolesti bi bile iskorenjene. Zar to nije divno?
Dozvolite mi da vam pomenem nešto iz svog ličnog iskustva, iako nerado govorim o onome što se mene lično tiče. Desilo se to 1928. ili 1929. godine. Vratio sam se u Fučao iz Šangaja. Više od dva dana sam imao groznicu s temperaturom između 40° i 42°S. Odseo sam kod jedne rođake i bilo mi je nezgodno što je uznemiravam. Nisam znao šta je prouzrokovalo moju bolest. Bio sam vrlo zbunjen mnogobrojnim mislima koje su mi se vrtele po glavi. Bio sam toliko očajan da sam na kraju uspeo da ustanem iz kreveta i sednem na verandu. „O Gospode, moram da znam o čemu se radi,“ molio sam se. Toga trenutka sam se molio ili čitao Bibliju. Odjednom mi je sinulo da je ovo verovatno satanski napad, jer uopšte nije izgledalo kao da je Gospodnja ruka na meni. Čim mi je sinulo da je ovo delo Satane, moje unutrašnje biće se divno prosvetlilo i oslobodilo. Pre toga nisam ni pomislio da je to mogao da bude Satanin napad. Odjednom sam se umudrio i prozreo te simptome. Zato sam objavio – pošto je to delo Satane, da ga ne prihvatam; štaviše, usprotiviću se. Te noći mi je bilo prilično neudobno i bio sam u velikoj borbi. No ipak, imao sam malo svetlosti iznutra, koja mi je pokazivala da je to od neprijatelja. Usprotivio sam se i odbio da to prihvatim. Sledećeg jutra sam malo duže spavao i posle toga bolest je iščezla. Nisam znao kako je groznica nestala. Otada sam u životu imao više takvih iskustava. Verujem da će mnoga druga braća i sestre imati slična iskustva. Prekori Satanu, i bolest će prestati.
Iskustva mnogih potvrđuju da ako se bolest prihvati, da ostaje, međutim, ako se odbaci, prestaje. Naravno ovo ne važi za sve bolesti. Dakle ono što je važno, to je da primite svetlost od Gospoda da biste razlučili da li je napad od Satane ili ne. Ako se radi o satanskom napadu onda ima natprirodni uzrok, a ne prirodni. Čim shvatite da je od Satane, usprotivite se, i nestaće.
Satana ne samo da želi bolest vernika nego i njihovu smrt. Pošto je ubica od početka, on pokušava da prouzrokuje prevremenu smrt mnogih, naročito dece Božije. Dakle, moramo da se protivimo Sataninim ubistvenim namerama pred Bogom. Moramo da mu se usprotivimo ne samo kao đavolu već i kao ubici. Isuviše mnogo Božije dece ima pogrešan stav da bi bilo dobro da umru. Ne, takva ideja dolazi od neprijatelja, jer on stalno planira napade na ljudski život. U njegovom podmuklom napadu na Jova, vidimo njegovu zlu nameru da ubije.
Nemoj da prihvatiš pomisao na smrt. Dolazi od Satane. Možda ti ponekad odjednom sine ideja da se staviš u opasan položaj dok hodaš ulicom, dok se voziš u čamcu ili ulaziš u avion. Dolaziš u iskušenje da prihvatiš misao o mogućoj smrti. Ne, nauči da je odbaciš i da joj se usprotiviš. Nikada ne bi trebalo da dozvoliš Satani da ti stavi takvu misao u razum.
Neko mi je pričao o verniku kome je uvek, kad god se brijao, padala na pamet ideja da sebi preseče grkljan. Zbog toga nije smeo da se brije od straha da će mu se nešto strašno desiti. Jednoga dana je pričao o svom strahu jednom drugom bratu, koji mu je rekao da mora da se usprotivi, jer je ta ideja očigledno od Satane. Prvi brat je zamolio drugog brata da se moli za njega. Ovaj je rekao da hoće, ali da prvi brat mora da se usprotivi. Preporučio je svom bratu, koji je patio od straha da bi trebalo da izjavi: „Protivim se bilo kakvoj pomisli o smrti! U ime Gospoda Isusa, odbacujem takvu misao.“
Satani ne bi trebalo da okrećeš leđa, jer bi to značilo da ti bežiš umesto da on beži od tebe! Trebalo bi da se suočiš s njim i da ga nateraš da okrene leđa. Ako mu gledaš u leđa to znači da on beži. Ali ako se ti okreneš, poražen si. Objavi da nećeš da se ubiješ. Ako to radiš znači da mu se suprotstavljaš, i on će morati da beži. Ako drhtiš od straha da bi mogao da se ubiješ, ti si taj koji beži. Ako ga se bojiš, gotov si!
Jednoga dana dotični brat koji se bojao da će da se ubije brijačem za vreme brijanja, suočio se sa Satanom i rekao: „Ti se me obmanuo. Znam da si to ti učinio. Danas ti se protivim.“ Otada mu se ta misao nikad nije vratila. Kasnije je posvedočio: „Otkako sam mu se usprotivio nisam se ni malkice posekao za vreme brijanja.“ Nemojte misliti da je ovo sitnica. Ima mnogo onih koji robuju najmanjim stvarima. Nauči dakle da prepoznaš pred Bogom šta Satana može telu da učini. Kada prepoznaš takav napad, usprotivi mu se sve dok ga ne nestane.
3. Satanina optužba protiv savesti
Satana ne samo da napada razum i telo već i savest. Ovakav napad nazivamo optužbom. To hrišćaninu pričinjava veliki bol, pošto oseća da je sam kriv i da ne može da ustane pred Bogom.
Optužba može da ti oslabi celo biće. Mnogi se ne usuđuju da se usprotive iz straha da bi to mogao da bude prekor koji dolazi od Svetoga Duha. Ne umeju da razlikuju Satanine optužbe od prekora Svetoga Duha. Zato prihvataju Sataninu optužbu kao da je to prekor Svetoga Duha. Zbog toga im je pod optužbama život straćen. Zapamti da Satanina optužba može da osakati i uništi i najduhovnijeg čoveka. Oslabljena savest slabi celo biće.
Kakva je razlika između savesti koja je pod optužbom i prekora Svetoga Duha? Veoma je važno da znamo tu razliku. Satanina optužba nikad nije jasna i oštra, dok ti otkrivenje od Boga jasno iznosi tvoj greh. Daleko od toga da bude jasno, Satanina optužba je ono što ti se stalno šapuće. U Pričama Solomonovim piše: „Svadljivost ženina (je) neprestano prokisivanje“ (Priče 19:13). I Satanina optužba deluje na sličan način. Dolazi ti po dve-tri kapi, umesto da se cela kofa prospe odjednom. Satanina optužba stalno brblja kao pričljiva i nezadovoljna žena. Njena je priroda takva da neće jasno da govori nego mrmlja tako da te ostavi sa osećanjem krivice. Takva je Satanina optužba. Nikada ne govori jasno već samo mrmlja dok se potpuno ne uznemiriš. Međutim, kada dođe Sveti Duh, On te osvetljava velikim svetlom tako da možeš jasno da vidiš svoju grešku.
Osim toga, Satanina optužba nema pozitivan cilj. Ne izgrađuje te nego čini da patiš. Mrmlja sve dok ne izvrši toliki uticaj na tebe da te potpuno smrvi da više ne možeš da ustaneš pred Bogom. Cilj prekora Svetoga Duha jeste da te ojača, a ne da te oslabi. Što te više kori to ti je lakše da ustaneš pred Bogom. Satanina optužba proizvodi kontraefekat; što te više optužuje to si sve slabiji. Zato je prekor Svetoga Duha pozitivne prirode. On te kara tako da moraš da odeš Gospodu i naučiš lekciju. Satanina optužba je potpuno drugačija. On te optužuje sve dok ne budeš smrvljen i potpuno bez cilja. Dakle zapamti, dok god te mrmljanje optužuje da si pogrešio i toliko te zgazi da ne možeš više ni da se moliš, ni da priznaš ni da se približiš Bogu, tada si zaista pod Sataninom optužbom i moraš da mu se usprotiviš.
Povrh toga, posledice Sataninih optužbi se mnogo razlikuju od posledica karanja Svetoga Duha. Ako se radi o prekoru Svetoga Duha, imaćeš radost, i u najmanju ruku mir u sebi, kada priznaš svoj greh. Kada te pokara, zaboleće te; no čim priznaš svoj greh pred Bogom, uživaćeš mir u srcu. Ponekad ćeš se ispuniti radošću, jer ti se skinuo veliki teret. Sa satanskim optužbama nije tako. Čak u vreme molitve i ispovedanja, njegovo te mrmljanje još uvek uznemirava. On će ti šaputati da si grešan i beskoristan, da tvoje ispovedanje pred Bogom ništa ne vredi, da ćeš biti isto tako slab kada tražiš Njegovo oproštenje kao i pre. Ovo su sigurni znaci da je optužba od Satane; to nije prekor Svetoga Duha.
Trebalo bi da razumemo da su glavna polja satanskog delovanja ne samo u razumu i telu već i u savesti. On pokušava da nam oslabi savest. Pazi onda, da ne padneš u njegovu zamku! Dobro zapamti da kroz krv Gospoda naša savest može da se očisti. Nema greha na svetu koji je toliko veliki da njegova krv ne može da ga odstrani. Satana će, međutim, pokušati da nam toliko oslabi savest, da se pitamo da li krv Gospoda može da nas očisti. Osećamo se kao da nikada ne bi moglo da nam se oprosti. To je zaista Satanina optužba – đavolja laž.
Satanine optužbe nikada ne moraju da se ispovedaju. Ovo sam otkrio posle mnogo godina istraživanja. Možda želimo da se osećamo sigurnim, i zato priznajemo i tražimo da nas Gospodnja krv očisti. Dozvoli mi da ti kažem, ako jednom zatražiš očišćenje dragocenom krvlju, onda ćeš morati to isto da radiš i drugi put kada Satana dođe da te uznemiri. I tako beskonačno. Sreo sam nekolicinu braće i sestara koji pate upravo od toga. Možeš samo da im savetuješ da se ne ispovedaju. Umesto toga, trebalo bi da kažu Gospodu: „Gospode, oprosti mi što nisam priznao! Ako sam stvarno sagrešio, ipak neću da priznam, jer mi ovih dana priznavanje greha mnogo ne znači. To bi mogla da bude Satanina optužba, i zato neću to da priznam.“
Nemoj toliko da se dvoumiš da misliš da je nemoguće usprotiviti se takvim optužbama, iako bi želeo da ih nemaš. Ako samo o tome razmišljaš od jutra do mraka, zbunićeš se. Trebalo bi da objaviš: „Suprotstavljam se! Ne primam to; suprotstavljam se svim optužbama u mojoj savesti! Protivim se ovim satanskim optužbama! Stojim pred Bogom pod krvlju Isusa Hrista, jer je krv delotvorna za mene! Odbacujem ove optužbe.“
Satanine optužbe su mnogobrojnije nego što zamišljamo. Ako Satana ne uspe da te natera da grešiš i tako onesposobi, onda će učiniti da se osećaš grešnim u svojoj savesti i tako te paralizuje. Ko greši postaje nesposoban pred Bogom; tako i onaj koji se oseća grešnim u svojoj savesti. Svi koje Bog upotrebljava moraju da se oslobode svesnosti o grehu. Ako postoji takva svest, Bog tkvog čoveka ne može da upotrebljava. Kako je moguće da te savest opterećuje svesnošću greha, a da te Bog upotrebljava? Zato Satana uvek pokušava da nas optužuje u našoj savesti. U Jevrejima piše, „zato što se ne bi više osećali grešni“ (10:2). Ovo je apsolutno potrebno. To je najosnovniji temelj. Naša savest ne sme da bude opterećena svesnošću o grehu. Ali Satana upravo to želi da nam nametne. Čim se pojavi osećanje krivice u savesti, celo biće oslabi za sve duhovne aktivnosti. Zapamti, svesnost greha u savesti ne čini svetost. Što si više svestan greha, to si manje svet, i manje koristan. Sve dok ti je savest uznemirena zbog neoproštenog greha, nisi delotvoran.
Nauči dakle da se protiviš svim satanskim delima u svojoj savesti. Satana isključuje loše hrišćane iz borbe, ali hrišćane koji traže Boga isključuje iz borbe optužbama. Onesposobljava telesne hrišćane kroz greh, a duhovne vernike kroz optužbe. Prema tome, veoma je potrebno da deca Božija drže otvorene oči, da bi prepoznala satanski napad. Inače, ne mogu da hodaju čestito.
4. Satanski napad kroz okolnosti
Ovih dana smo obratili posebnu pažnju na pitanje prekora Svetoga Duha (prethodna 40. lekcija). Zapazili smo da Sveti Duh tako uređuje sve naše prilike, da nam je sva kosa izbrojana kao što piše u Božijoj Reči (Matej 10:30). Ne samo da nam je svaka dlaka izbrojana već svaka nosi svoj broj. Bog zna kada se češljaš ne samo koliko dlaka ti je ispalo već i koje su to dlake!
Bog uređuje naše oklonosti jasno i detaljno. On zna sve naše radnje. Sve je u Njegovim rukama. Ali, s druge strane, Satana je tražio od Boga da nas napada kroz naše okolnosti. Sa ovim moramo da budemo upoznati.
Priča o Jovu u Starom zavetu je najistaknutiji primer toga. Satani je bilo dozvoljeno ne samo da izazove prišteve po Jovovom telu, već i da spali njegovu kuću, da mu odnese sve ovce i goveda, i da pobije njegovu decu. Poslao je vatru, vetar i neprijatelje. Satana je sve to uradio.
Drugi primer: šta je Gospod rekao o Petrovom padu? „Vidi Satana vas je zatražio da vas prorešeta kao pšenicu“ (Luka 22:31). Tako vidimo da i pored toga što Bog uređuje naše okolnosti, ipak mnogi napadi dolaze od Satane. Dok je Gospod Isus spavao u čamcu, na moru se podigla velika bura. Svakako da Petar i Jovan nisu bili kukavice. Ali kao ribari, na osnovu svog iskustva, procenili su i znali da će takvi talasi doneti nevolju. Zato su probudili Gospoda Isusa i rekli: „Gospode, spasi nas, propadamo“ (Matej 8:25). Međutim, Gospod je znao, da je trebalo na drugoj obali, u zemlji gadarinskoj isterivati demone i da upravo ti demoni pokušavaju da ga udave u moru. Zato su se vetar i more utišali kada im je Gospod zapretio. Obično vetar i more ne slušaju pretnje, jer nemaju ličnost. Ali Gospod im je ovde zapretio, jer se Satana nalazio iza toga, a on čuje pretnje.
Kad god nas Satana napada kroz okolnosti, trebalo bi da držimo na umu dve stvari. Odlomak koji smo pročitali iz 1. Petrove 5, koji se odnosi direktno na naše okolnosti, pokazuje ove dve strane. Prvo tvrdi „Ponizite se, dakle, pod silnu Božiju ruku“ (st. 6). Zatim nastavlja, „Njemu (đavolu) se usprotivite“ (st. 9).
Kad god deca Božija naiđu na neumerene napade ili neobjašnjive opasnosti u svojoj sredini, trebalo bi prvo da zauzmu sledeći stav pred Gospodom: „Gospode, ponizujem se pod tvoju moćnu ruku! Predajem se svemu što ti šalješ!“ Ne smeju ni reč neposlušnosti da izuste; umesto toga moraju da nauče da se pokoravaju svojim okolnostima. Čak i onda ako je to satanski napad, Bog ga je dopustio i zato mora da se prihvati. S druge strane, ipak treba da se usprotive Satani objavljujući: „Što god radi Gospod, ja prihvatam; ali što god radi Satana, ja uporno odbacujem. Protivim se svemu što me je snašlo preko Satane!“ Uveravam vas, ako je napad Satanino delo, iščeznuće kada mu se usprotivite.
Nažalost, mnoga Božija deca niti se pokoravaju disciplini Svetoga Duha, niti se protive Sataninom napadu u svojim okolnostima. Ovo je danas zaista problem – s jedne strane nema predanja, a sa druge strane nema protivljenja.
Sećam se nečega što se desilo jednom bratu koji se bavio biznisom. Okružen poteškoćama sa svih strana, prihvatio ih je kao da su od Gospoda. Jednog dana se sreo u vozu sa Božijim slugom koji ga je upitao da li stvarno misli da ono što mu se desilo stvarno izgleda kao da je delo Gospodnje. Odgovorio je odrečno, jer mu te stvari nisu ličile na nešto što bi Gospod uradio. Zatim mu je sluga Božiji pokazao da su to dela Satane i posavetova ga da im se usprotivi. Onda se brat pomolio, „Bože, ako ovo dolazi od tebe, prihvatam ga; ali ako dolazi od Satane – ako su ovo satanski napadi, uporno im se protivim i suprotstavljam.“ Proveo je samo malo vremena u molitvi u vozu, ali dok je stigao kući stvari su se divno okrenule. Nastala je zaista divna promena.
Veći deo naših okolnosti dolazi od Gospoda, da bismo kroz njih nešto naučili; međutim, ima drugih slučajeva koji dolaze kao satanski napadi. Od njih nemamo šta da naučimo – samo dolaze kao nepotrebne patnje. Karanje Svetoga Duha je za našu duhovnu izgradnju, dok su satanski napadi usmereni da nas unište.
Kako se usprotiviti đavolu
Dakle moramo da naučimo kako da se protivimo đavolu. Koji su to načini protivljenja?
1. Nemoj da se bojiš
Kad god Satana radi protiv Božije dece on u njima mora da obezbedi neko uporište za sebe. Efescima poslanica nas upozorava, „Ne dajite mesta đavolu“ (Ef. 4:27). Satana ne može da deluje bez uporišta. Zato će njegovo prvo iskušenje biti usmereno ka tome da obezbedi takvo tlo. Sledeći korak će biti da napadne sa tla koje je već obezbedio. Naša pobeda leži u tome da mu ne ustupimo tlo od samog početka. Jedno veliko uporište, možda najveće, koje on traži je strah. Satanino uobičajeno delo jeste da usadi strah u razum Božije dece – slutnju da će se nešto desiti.
Zapazimo Jovove reči: „Jer čega se bojah dođe na mene, i čega se strašah zadesi me“ (Jov 3:25). Veoma je značajno ono što nam ovaj stih pokazuje. Pre nego što su Jova snašle strašne nevolje, već je osećao zebnju. Plašio se da mu ne umru deca; bojao se da će izgubiti sve svoje imanje. Satanin prvi zadatak je da usadi takav strah u čoveka. Ako se taj strah primi, stvari će se ubrzo desiti; ako se odbaci, od toga neće ništa biti. Satana mora da dobije dozvolu pre nego što može da počne. Ako mu se uskrati dozvola, ne može da radi, jer je čovek stvoren sa slobodnom voljom. Bez čovekove dozvole Satana ne može ni da ga navede na greh, niti da ga napadne po volji. Zato je Satana u Jovovom slučaju usadio mali osećaj straha. Kada je Jov već prihvatio tu misao, počeo je da drhti.
„Strah je satanina vizitkarta,“ rekla je Gospođica Magaret E. Barber. I kad god primiš njegovu vizitkartu, primaš i posetu od njega. Ako odbaciš njegovu vizitkartu, oteraćeš i njega. Ako ga se plašiš on će doći; ako ga se ne bojiš, neće doći. Prema tome, nemoj da se plašiš! Možda će neko stvarno da se ubije ako je opsednut idejom da sebi preseče grlo dok se brije. Koliko često ljudi strahuju od raznih stvari. Ovo se posebno odnosi na plašljive ljude. Ne zaboravite da ove misli dolaze od Satane i moramo da im se suprotstavljamo.
Kada su pitali jednu stariju osobu šta znači usprotiviti se, ona je odgovorila: „Kada ti se nešto nudi, usprotiviti se znači reći: ‘Hvala, ali mi to ne treba’.“ Što god ti se ponudi, ti uvek odgovori sa: „Ne, hvala!“ Iako bi Satana mogao da ti nudi razne stvari, ti jednostavno odbi. Takav stav je dovoljan; to je sve ono što je potrebno da bi se njegovi ciljevi izjalovili. Savladaj tu lekciju još danas: usprotivi se svakoj pomisli na strah. Nemoj da se plašiš, jer će strah doneti upravo ono čega se bojiš. Dozvoli mi da te podsetim da nijedno dete Božije ne bi trebalo da se plaši Satane, jer Satana ne može da nas nadjača. Iako je prilično jak, mi u sebi imamo onoga koji je jači od njega. Ovo je nepromenljiva činjenica: „Jer je veći onaj koji je u vama nego onaj koji je u svetu“ (1. Jovan. 4:4). Dakle nemoj nikada da primaš strah. Ko prihvata strah, bezuman je. Zar nas Biblija ne uči jasno da ako se usprotivimo Satani, da će pobeći? Šta mu drugo ostaje nego da se povuče!
2. Upoznaj istinu
Drugi uslov protivljenja jeste da znamo istinu. „I saznaćete istinu i istina će vas osloboditi“ (Jovan 8:32).
Šta je istina? Istina je stvarnost. Kada Satana pokušava da plaši ljude ili da ih napada uvek dolazi krišom. Nikada ne objavljuje da je došao. Nikada neće naglas da objavi da je stigao jer bi to pobudilo tvoje sumnje. On laže i vara. Nikad ništa ne radi na svetlosti. Ako znaš šta je stvarnost, to će te osloboditi. Drugim rečima, ako znaš da je nešto od Satane, oslobodićeš se. Poteškoća mnoge Božije dece je u tome što nisu svesni neprijatelja. Možda govore svojim ustima da je to Satanin napad, a ipak to ne osećaju duboko u svom duhu. Iako njihova usta objavljuju da je to delo Satane, u duhu im to ipak nije tako jasno. No čim uvide istinu, i shvate da je to Satanino delo, trenutno se oslobađaju.
Satanina sila je u prevari. Ako ne može da prevari gubi svoju moć. Dakle, videti jeste protiviti se; kada uvidiš, lako je usprotiviti se. Kada si u svojim okolnostima opkoljen opasnostima ne možeš da pobediš ako samo osećaš da su to možda napadi Satane. Moraš sigurno da znaš da su od Satane, tada će ti biti lako da se suprotstaviš. Da bi se Satana pobedio potrebno je više od samog protivljenja, jer je teško boriti se protiv njegovih laži. Ali kad ga sretneš, trebalo bi da ga prepoznaš kao takvog; zatim da mu se usprotiviš i on će pobeći.
Jedna sestra me je jednom upitala: „Šta da radim? Kada se molim Satana mi uvek stavlja neumesne misli u glavu.“ Odgovorio sam: „Potrebno je samo da se usprotiviš.“ Ona je odgovorila: „Ne mogu da ih oteram svojim protivljenjem.“ Odmah sam uvideo da nešto nije u redu. Kako može neko da kaže da mu Satana donosi razne misli, a zatim da kaže da ne može da ih otera? Činjenica je bila u tome da uprkos onome što govori, nije stvarno znala da te misli dolaze od Satane. Zato sam joj rekao: „Da li si ti mislila te misli?“ Posle kraćeg vremena odgovorila je: „Nisam mislila, niti sam htela da mislim. Htela sam da se molim. Ne bih mogla da mislim o tim stvarima.“ Tada sam joj rekao: „Znači to nisu bile tvoje misli. Naprotiv, to su bile već pripremljene misli koje su ti bile ubačene u razum.“ „Onda mora da ih je Satana stvarno ubacio,“ rekla je. Vidite, pre toga nije stvarno shvatala da su to satanska dela. Na kraju sam joj savetovao da se usprotivi, pa je to i radila. Kasnije mi je rekla da se lako protivila tim mislima i da su brzo nestale.
Neophodno je, dakle, prepoznati Satanu i njegova dela. Time će se olakšati protivljenje. Ako ne prepoznaš Satanu nećeš moći da se usprotiviš. Kada upoznaš Satanu i njegove zamke, već si zadobio pola pobede.
3. Protivi se u veri
Moraš da se protiviš verom. Moramo da verujemo da se Gospod javio da razori dela đavolova, da je krv Gospodnja sprečila Satanin napad, da je vaskrsenje Gospoda osramotilo Satanu, i da je Gospodnje vaznesenje prevazišlo silu Satane.
Veruj da se Gospod javio da razori dela đavolova
Sin Božiji se javio! Došao je na Zemlju! Dok je bio ovde, isterao je svakog demona koga je sreo; pobedio je svako satansko iskušenje. Zapravo: „Zato se javio Sin Božiji – da razori dela đavolova“ (1. Jovan. 3:8). Verujmo dakle da gde god Gospod Isus ide, kad god se javlja, delo đavoljevo ne može da opstane jer je potpuno razoreno.
Veruj da je krv Gospoda sprečila satanin napad
Kako verni pobeđuju Satanu? „Jagnjetovom krvlju“ (Otk. 12:11). Kroz smrt Gospoda Isusa, sjedinjeni smo s Bogom. Glavni cilj satanskog napada jeste da nas odvoji od Boga. Sve dok smo sjedinjeni s Bogom, Satana nema nikakav način da nas povredi. Šta nas onda odvaja od Boga? Samo nas greh odvaja, ali krv Isusa, sina Božijeg, čisti nas od svih naših greha.
U Otkrivenju 12:11 piše da su braća pobedila Satanu krvlju Jagnjetovom. Kroz očišćenje Gospoda Isusa, sjedinjeni smo s Bogom. Kada smo svesni greha u svojoj savesti odmah se odvajamo od Njega. Čim nas uhvati svest o grehu, đavo počinje da nas napada. Bez takve svesti nema odakle da pokrene svoj napad. Hvala Bogu, krv Jagnjetova je pobedila Satanu. Danas, čak i najslabije dete Božije može da pobedi Satanu, jer svi imamo (Hristovu) krv.
Možda nemaš mnogo čega drugog, ali krv svakako imaš. Kroz krv Gospoda Isusa sasvim prirodno objavljuješ da su ti svi gresi oprošteni. Danas je Bog tvoj Bog. Ako je Bog za tebe, ko može protiv tebe? Kada je Bog pored tebe ne može đavo da te napada. Razlog zašto može da te optužuje i napada, jeste zato što je u nas usadio svesnost greha. Ali krv te je stavila na Božiju stranu, tako da Satana ne može ništa s tobom.
Zapamti dobro da čim se savest očisti od svesnosti greha, Satana više ne može da pokrene napad. Krv Jagnjetova ga pobeđuje. Zar nije divno da kad god čovek dođe pred Boga oseća svoju nedostojnost, ali kada se suoči sa Satanom oseća svoju krivicu? Takvo osećanje krivice čini da je otvoren za neprijateljski napad. U tom trenutku bi trebalo da objavi: „Grešan sam; zato me napadaš. Ali pobeđujem te kroz krv Jagnjetovu. Gospod Isus je umro za mene; Njegova krv je bila prolivena. Šta možeš da mi učiniš?“ Verujmo dakle. Veruj da se Gospod javio da razori dela đavolova. Veruj da je Gospodnja smrt upropastila Satanin napad.
Veruj da je Gospodnje vaskrsenje osramotilo satanu
Naš Gospod je na krstu razoružao poglavarstva i vlasti, javno ih osramotio (Kol. 2:15). On je smrću obesnažio onoga koji ima vlast nad smrću, to jest đavola (Jev. 2:14). Svojom smrću i vaskrsenjem potpuno je uništio Satanu. Kako je Gospod Isus osramotio Satanu? Kada je ustao iz mrtvih pobedio je sva satanska dela.
Šta je vaskrsenje? To je oblast van dohvata smrti. Svako živo biće na svetu je na dohvatu smrti. Ljudi umiru, životinje i biljke umiru. Sva živa bića su podložna smrti. Nema izuzetaka, jer se smrt kao mreža rasprostrla po celom svetu. Ušla je u svako živo biće. Ali evo Čoveka koji je izišao iz smrti, jer smrt nije mogla da Ga zadrži. Ušao je u oblast van dohvata smrti koja se zove vaskrsenje.
Život koji primamo prilikom nanovog rođenja je vaskrsli život, jer Gospod nas preporađa svojim vaskrsenjem. Ovaj novi život u nama nema nikakve veze sa Satanom. Potpuno je van sataninog dohvata; povrh toga, neuništiv je (vidi, Jev. 7:16). Satana je uradio sve što je mogao kod krsta, ali ga je Gospod potpuno razbio i osramotio. Zato mi u sebi imamo život koji ni sve satanske sile ne mogu da pobede.
Nemoj nikad da zaboraviš da Satanin napad protiv nas ne može nikad da bude veći od njegovog napada na Gospoda na krstu. Tamo je izlio sve što je mogao da sakupi od besa, lukavština, zamki i strategija, od postanka čoveka naovamo – i sve to samo s jednim ciljem – da uništi život. Ali svi njegovi planovi i zamke nisu ništa pomogli. Bio je poražen, i otada je poraženi neprijatelj. Biblija potvrđuje da mu je Gospod stao na glavu.
Moramo da pokažemo braći i sestrama da nema razloga da se verni boje Satane. Pobedićemo pomoću vaskrslog života u nama. Satana je potpuno svestan da ne može ama baš ništa da uradi protiv tog vaskrslog života. Dani njegove pobede su prošli! Glava mu je smrskana. Sada ulaže najveće napore da produži svoje dane, jer se već odrekao nade na pobedu. Vaskrsli život je van njegovog dohvata. Taj život potpuno prevazilazi silu Satane. Dakle, ne plašimo se. Protivimo se đavolu ne zato što je on veoma svirep, nego zato što je to volja Božija.
Verujte da je Gospodnje vaznesenje prevazišlo silu satane
Trebalo bi da verujemo u vaznesenje kao i u vaskrsenje. Biblija nam pokazuje da kada se Gospod Isus uzneo na nebo, da je seo s desne strane Boga, nebeskog Oca, daleko iznad svakog poglavarstva, i vlasti, i sile, i gospodstva, da bude glava Crkve više svega (Ef. 1:20-22). Gospod je prevazišao sve i sada sedi Ocu s desna. Čitajući Efescima 2 vidimo da smo i mi vaskrsli s Njim i seli na nebesima s Njim (Ef. 2:6).
Zapazimo ovo: nije da samo Gospod Isus svojim javljanjem razara dela đavolova, i njegov krst i vaskrsnuće i vaznesenje razoružavaju Satanu i njegovu silu; sva deca Božija imaju učešće u ovome. Čak i najslabiji ud je daleko iznad zle vladavine i vlasti i sile i gospodstva.
Sukob između nas i Satane nije u borbi za pobedu, nego u tome da se izbegne poraz. Dve potpuno različite stvari. Mnoga Božija deca pogrešno shvataju rat sa Satanom. Pogrešno misle da moraju da se bore da bi pobedili. Takvo shvatanje razotkriva nerazumevanje suštine evanđelja. Nijedan vernik nije sposoban da se bori za pobedu. Borimo se zato što smo već pobedili. Gospod Isus je već pobedio Satanu. Satana je potpuno izgubio svoje tlo. Satana se bori danas da povrati izgubljeno, a mi da zadržimo zadobijeno. Mi se ne borimo da bismo zauzeli; mi štitimo ono što smo već zauzeli.
Dakle u pitanju nije naša pobeda, jer je Satana već poražen. Gospod je već pobedio! Crkva je pobedila! Sukob između crkve i Satane se vodi da bi se sačuvala Gospodnja pobeda, a ne da bi se zadobila. Naš cilj nije da Satani otmemo pobedu, već da čuvamo tu pobedu da je on ne ukrade.
Trebalo bi uvek da pobeđujemo kroz krst našega Gospoda. Trebalo bi da objavljujemo: „Satano, ti si poraženi neprijatelj!“ Moramo stalno da ga podsećamo na tu činjenicu. Kada se protiviš Satani, veruj u činjenicu da je on poraženi neprijatelj. Mi mu se ne protivimo zbog njegove svireposti. Nikako. Kažem vam da je takvo shvatanje potpuno izvrnuto. Samo stvara zabunu. Naprotiv, stojimo pred Satanom i objavljujemo: „Ti si već poražen! Gotov si. Ja sam sada na nebesima. Protivim ti se i odupirem ti se.“
Nadam se da braća i sestre razumeju šta znači protiviti se. Satana je poraženi neprijatelj; on je begunac, zatvorenik koji je trebalo da bude potpuno eliminisan na krstu. Danas je dan njegovog bekstva. Kada dođe carstvo, biće potpuno uništen. Danas nas ne kuša u otvorenom ratu; umesto toga, skriva se napolju iza zida da bi se ušunjao sa iskušenjem. Sve radi krišom. Kada se to desi, nemoj da zaboraviš da ti predstavljaš Gospoda Boga i da je Satana samo begunac koji te kuša iza zida, a ne unutar sobe. Ne moraš da ga se plašiš niti da mu se odupireš kao da pripada redovnoj vojsci. Trebalo bi da mu objavljuješ: „Potpuno si poražen! Sređen si na krstu! Trebalo je da budeš sasvim uništen, ali nisi; zato ti nije dozvoljeno da danas dođeš!“
Biblija jasno govori, ako se usprotiviš Satani da će pobeći. On je danas begunac koji pokušava da te prevari na vratima. Trebalo bi da mu kažeš ko je; tada će pobeći. Ako smatraš da je on već u tvome domu, onda ćeš sigurno biti uznemiren. On dolazi samo da te vara i kuša. Ako ne uspe, pobeći će od tebe.
Ako se deca Božija plaše Satane, doživeće poraz. S druge strane, ne budimo u zabludi da nas Satana neće napadati. Napadaće nas – ponekad u mislima, ponekad u telu, ponekad u duhu, a ponekad kroz okolnosti. Podleći ćemo njegovom napadu samo zbog svoje gluposti. Ako znamo svoj položaj i znamo da smo sjedinjeni s Gospodom, pa mu se usprotivimo, on će pobeći. Ovo protivljenje mora da bude u veri. Veruj da je pobegao, i neće moći, a da ne pobegne, jer nema gde da stoji pred Božijim autoritetom. Zahvaljujemo Bogu što nam je dao pobedu u Hristu.
