Hrišćanin je nastavio putem brzim korakom i usput ni sa kim nije razgovarao. Štaviše, i kad bi ga neko nešto upitao, ne bi odgovarao. Hodao je kao da je tuda zabranjeno prolaziti i nije mogao da se smiri sve dok nije stigao na put sa koga je skrenuo, kada je poslušao savet Svetana Mudrijaševića.[120]
– Šta, zar si i ti pao njemu u ruke? – upita Dobrovolj. – Sigurno ti je rekao da potražiš olakšanje kod Zakonskog. I jedan i drugi su varalice. Da li si poslušao njegov savet?[128]
Nemoj da se osvrćeš ni da se zaustavljaš na putu, dok ne dođeš u Sigor, Isusu. Ako ti je duša uznemirena nemoj da se uspavaš da bi utišao svoj nemir i uzrujanost. Neka te tvoj nemir tera ka Onome koji daje odmor. Neka ti je prva briga kako da uđeš u Carstvo Božije. Ima mnogo duša koje su se probudile kroz propovedanje evanđelja, ali su se zaustavile i odlagale obraćenje, te na kraju poginule na putu kao Lotova žena, jer su zaboravile da se nalaze na opasnom putu, dok god su u telu.
Vrata su Gospod Isus (Jovan 10:9). Samo onaj koji ulazi kroz Njega je spašen i ima večni život. Ulaziti, znači primiti Ga, uteći Njemu, uzverovati u Njega i biti primljen kao sin Božiji kroz milost. „Uđite na uska vrata; jer su široka vrata i prostran put koji vodi u propast i mnogo ih je koji njime ulaze“ (Mat. 7:13, 14). Svi smo mi putem svoga rođenja dospeli na široki put. To je naš put (Isa. 53:6). Išli smo tim putem prema večnoj smrti. Ali Bog, bogat u svom milosrđu, iz svoje prevelike ljubavi, pripravio je novi put, put života i milosti za koji ranije nismo ni znali i vodi nas na njega kroz svoga Sina Isusa. Istina, uska su vrata koja vode u život, i malo ih je koji ga nalaze – ali ko ga traži taj ga i nalazi. Isus dolazi svima koji su umorni i natovareni i koji traže odmor, i zove ih: „Ja ću vas odmoriti.“ Ko Njega prima, ulazi na uska vrata, ne bez poteškoća, borbe i gubitka, jer je nemoguće uneti kroz uska vrata grešne navike, bezbožno društvo i svetske idole. Moraš sam da se odlučiš, ali ne u svojoj sili. „Jer će mnogi nastojati da uđu, ali neće moći“ (Luka 13:24). Samo oni koji ozbiljno traže život, naći će večni život.
Opterećeni grešnik koji se kaje, ne da se uplašiti ako na njegovu molbu ne dobije odmah odgovor. Ponovo moli i zove, dok milostivi odgovor ne stigne. Ako se žališ što si tražio Gospoda i nisi Ga našao, to je znak da Ga nisi iskreno tražio. Samo onaj koji iskreno moli prima. Ko istinito traži nalazi i koji ozbiljno kuca otvara mu se. Tako je bilo i sa Jakovom kod Vetilja (Os. 12:4,5).
Vrata se otvaraju umornim i potištenim grešnicima. Ima dosta mesta za njih i obilno im se pruža ulazak u večno Carstvo Gospoda našega i Spasitelja Isusa Hrista (2. Pet. 1:11), iako je njihova prošlost bila zla i grešna. Za one koji nisu potišteni u svojim srcima, vrata ostaju zatvorena. Isus prima grešnike i spasava jadnike. Dobrovolj (engleski Goodwill) onaj koji ima dobre želje prema ljudima (Luka 2:14).
I na samom kraju života preti opasnost. Mnogi su bili vrlo blizu Carstva Božijeg, pa su opet poginuli, upravo kada je trebalo da prihvate kvaku. Ali oklevali su sa kucanjem – oklevali su da se mole. Ne oklevaj i ne zadovoljavaj se time što nisi daleko. Ako hoćeš da budeš siguran, moraš verom da uđeš u Hrista. Oni koji su bili blizu Nojevog kovčega nisu bili izvan opasnosti, nego oni koji su se nalazili unutra. Zato uđi i ne boj se Velzevula. Ko dolazi sa iskrenim srcem, Gospod ga neće ostaviti da dugo stoji napolju, nego će mu pružiti ruku da ga primi. Ako stojiš kod vrata milosti, ohrabri se i kucaj – moli, tim više što osećaš da neprijatelj Satana baca na tebe strele sumnje i nevere.
Iako Gospod Isus sve zna, On ipak želi da mu ti priznaš sve i da pred Njim izliješ svoje srce (Ps. 62:8). On te uči i teši kao Onaj koji te najbolje razume, On je milostiv prema putniku. „Mi nemamo prvosveštenika koji ne može saosećati sa našim slabostima, nego je on u svemu bio iskušan – slično nama – izuzev greha. Pristupajmo dakle slobodno prestolu blagodati, da primimo milost i nađemo blagodat kad nam zatreba pomoć“ (Jev. 4:15,16).
Sve je Božija milost. Tako oseća srce u kome je zaista započeto delo milosti. Ne vidi svoje zasluge, ni svoju slobodnu volju, ni svoju vernost. Jedino ga je moć Božije milosti izbavila i svemoguća ljubav koju nije nikako zaslužio, uvela na put večnoga života. Kad razgovaraš sa svojim Gospodom predmet tvoga razgovora bi trebalo da bude Njegova uzvišena milost (Ps. 136).
Na svetu ima mnogo puteva i stranputica, ali dobar put se razlikuje od svih ostalih time što je tesan i prav. On uvek vodi za Gospodom Isusom, ne podležući nikakvim poteškoćama, nepopuštajući telu i njegovim željama, te vodi sve bliže cilju, sve bliže nebeskoj domovini. Ako stojiš na raskrsnici svog duhovnog života, uvek gledaj sledeće: Ako put kojim ideš prija tvome telu i krvi, ako te vodi dalje od mira i Božijeg doma, možda i u mnoge telesne blagoslove, nemoj da ideš po njemu, jer je to krivi put koji vodi u smrt. Idi uskim, težim, strmijim putem – idi i kad te vodi dolinom sena smrtnoga, kroz suze i bol – idi i gledaj okom vere, jer ćeš videti trag Gospoda Isusa.
Gospod Isus sam skida teret greha, a ne čovek. Ako želiš oproštenje greha, samo idi kao što ti Spasitelj govori i teret će ti sam spasti sa leđa, a usta će ti se napuniti radošću i veseljem. Samo idi, čekaj i veruj – vera će se brzo dočekati. Iskustvo nam pokazuje da ponekad čim neko dođe Spasitelju, dobija mir i radost oproštenja greha. A ovde se vidi da Hrišćanin treba da nosi svoj teret još malo, što znači da je Banjan i posle svog obraćenja bio dugo pod utiskom tereta greha, dok ga Gospod nije sasvim oslobodio. Po tome možemo da vidimo da neko ranije prima sigurnost spasenja i radost oproštenja greha, neko kasnije, no ipak svaki ga prima. Ko uči da ne može da se zna za oproštenje greha, i da niko ne zna da li je spašen ili nije, taj se protivi Bogu i Njegovoj nauci. Takvih se kloni (2. Tim. 3:5).