LSVTM
  • NOVO
    • СЛУЖБА БОЖИЈЕ РЕЧИ >
      • Садржај >
        • 1. Три врсте службe
        • 2. Садржај и преношење
        • 3. Павлова служба и трка
        • 4. Врхунац службе Речи
        • 5. Основа Речи
        • 6. Потреба за Тумачењем од Светог Духа
        • 7. Потреба за Oткривењем од Светог Духа
        • 8. Божија реч у Христу
        • 9. Познавање Божије речи посредством Христ
        • 10. Темељ службе
        • 11. Откривење и мисао
        • 12. Бреме и Реч
        • 13. Дисциплина Светог Духа и Реч
        • 14. Реч и памћење
        • 15. Реч и осећање
        • 16. Реч и ослобађање духа
        • 17. За помоћ онима који говоре
        • 18. Примаоци речи
    • SLUŽBA BOŽIJE REČI >
      • Sadržaj >
        • 1. Tri vrste službe
        • 2. Sadržaj i prenošenje
        • 3. Pavlova služba i trka
        • 4. Vrhunac službe Reči
        • 5. Osnova Reči
        • 6. Potreba za Tumačenjem od Svetog Duha
        • 7. Potreba za Otkrivenjem od Svetog Duha
        • 8. Božija reč u Hristu
        • 9. Poznavanje Božije reči posredstvom Hrista
        • 10. Temelj službe
        • 11. Otkrivenje i misao
        • 12. Breme i Reč
        • 13. Disciplina Svetog Duha i Reč
        • 14. Reč i pamćenje
        • 15. Reč i osećanje
        • 16. Reč i oslobađanje duha
        • 17. Za pomoć onima koji govore
        • 18. Primaoci reči
  • │
  • ЋИРИЛИЦА
    • ВОЧМАН НИ >
      • ДУХОВНИ ЧОВЕК >
        • Садржај >
          • Објашњење
          • 1. Предговор Први
          • 2. Предговор Други
          • Књига I - ПРВИ ДЕО >
            • 1. Дух, Душа и Тело
            • 2. Дух и Душа
            • 3. Човеков пад у грех
            • 4. Спасење
          • Књига I - ДРУГИ ДЕО >
            • 1. Тело и спасење
            • 2. Телесни или путени верник
            • 3. Крст и Свети Дух
            • 4. Хвалисање тела
            • 5. Верников коначни став према телу
          • Књига I - ТРЕЋИ ДЕО >
            • 1. Избављење од греха и душевног живота
            • 2. Искуство душевних верника
            • 3. Опасности душевног живота
            • 4. Крст и Душа
            • 5. Духовни верници и душа
          • Књига II - ЧЕТВРТИ ДЕО >
            • 1. Свети Дух и верников дух
            • 2. Духовни човек
            • 3. Духовни рад
            • 4. Молитва и борба
          • Књига II - ПЕТИ ДЕО >
            • 1. Интуиција
            • 2. Заједништво
            • 3. Савест
          • Књига II - ШЕСТИ ДЕО >
            • 1. Опасности духовног живота
            • 2. Закони духа
            • 3. Начело како разум помаже духу
            • 4. Нормално стање духа
          • Књига II - СЕДМИ ДЕО >
            • 1. Верник и емоција
            • 2. Приврженост
            • 3. Жеља
            • 4. Живот по осећањима
            • 5. Живот по вери
          • Књига III - ОСМИ ДЕО >
            • 1. Разум – борбено поље
            • 2. Феномен пасивног разума
            • 3. Пут избављења
            • 4. Закони разума
          • Књига III - ДЕВЕТИ ДЕО >
            • 1. Верникова воља
            • 2. Пасивност и њене опасности
            • 3. Верникова грешка
            • 4. Пут ка слободи
          • Књига III - ДЕСЕТИ ДЕО >
            • 1. Верник и његово тело
            • 2. Болест
            • 3. Бог као живот тела
            • 4. Победа над смрћу
      • МОЛИМО СЕ
      • МОЛИТВЕНА СЛУЖБА ЦРКВЕ
      • ОСНОВНЕ ЛЕКЦИЈЕ >
        • Књига I - На живу жртву - Садржај >
          • 1. Крштење
          • 2. Раскидање с прошлошћу
          • 3. О продаји све имовине
          • 4. Посвећење
          • 5. Проучавање Библије
          • 6. Молитва
          • 7. Рано устајање
        • Књига II - Добро признање - Садржај >
          • 8. Јавно признање
          • 9. Одвојење од света
          • 10. Уклањање разлика
          • 11. Сведочење
          • 12. Како довести људе Христу
          • 13. Домаће спасење
        • Књига III - Црква и њени сабори - Садржај >
          • 14. Прикључење цркви
          • 15. Полагање руку
          • 16. Окупљање заједнице
          • 17. Разни састанци
          • 18. Господњи Дан
          • 19. Певање духовних песама
          • 20. Слављење
          • 21. Ломљење хлеаба
        • Књига IV - Не ја него Христос - Садржај >
          • 22. Ако неко згреши
          • 23. Извињење и надокнада
          • 24. Обнови свога брата
          • 25. Верниково реаговање
          • 26. Ослобођење
          • 27. Наш Живот
          • 28. Божија воља
        • Књига V - Све чините на славу Божију - Садржај >
          • 29. Брак
          • 30. Бирање брачног друга
          • 31. Муж и жена
          • 32. Родитељство
          • 33. Пријатељство
          • 34. Рекреација
          • 35. Говор
          • 36. Одевање и јело
          • 37. Испосништво
          • 38. Управљање новцем
        • Књига VI - Волите један другога - Садржај >
          • 39. Управитељско опроштење
          • 40. Карање Божије
          • 41. Успротивите се ђаволу
          • 42. Начин Цркве
          • 43. Јединство
          • 44. Волите браћу
          • 45. Свештенство
          • 46. Тело Христово
          • 47. Ауторитет Цркве
      • ПУН МИЛОСТИ И ИСТИНЕ >
        • КЊИГА - Прва >
          • Садржај >
            • 1. Има ли Бога?
            • 2. Како добар човек одлази у пакао?
            • 3. Пасха
            • 4. Разбојник спасен
            • 5. Пет путева у Пакао
            • 6. Још пет путева у Пакао
            • 7. Трпљење на крсту
            • 8. Сигурност спасења
        • КЊИГА - Друга >
          • Садржај >
            • 1. Бог је вољан – a Ти?
            • 2. Може ли моралност да нас спасе?
            • 3. Пасха
            • 4. Жена Самарјанка
            • 5. Помирени с Богом
            • 6. Суд
            • 7. Путеви у пакао
            • 8. Да ли знаш да си спасен?
    • ЕРИК БАРЕТ >
      • НАУЧНИЦИ КОЈИ ВЕРУЈУ
    • ЏЕСИ ПЕН-ЛУИС >
      • РАТ НА СВЕТЕ >
        • Садржај >
          • Предговор
          • 1. Библијски преглед сатанских обмана
          • 2. Сатанска конфедерација злих духова
          • 3. Превара злих духова у данашње време
          • 4. Опасност пасивности
          • 5. Имитирање божанског
          • 6. Слобода за обмануте
          • 7. Воља и човечији дух
          • 8. Победа у сукобу
          • Додатак
          • Божије право деловање и Сатанина кривотвl
      • ДУХОВНО РАТОВАЊЕ
    • ЧАРЛС ПРАЈС >
      • ЖИВ У ХРИСТУ
      • ХРИСТОС ЗАПРАВО
    • Р. А. ТОРИ >
      • КАКО РАДИТИ ЗА ХРИСТА >
        • Садржај >
          • 1. Важност и преимућства
          • 2. Услови за успех
          • 3. Где се бавити личним радом
          • 4. Како почети
          • 5. Који схватају своју потребу
          • 6. Који не маре за своју душу
          • 7. Који имају потешкоће
          • 8. Који имају лажну наду
          • 9. Који немају сигурност спасења
          • 10. Како поступати са отпадницима
          • 11. Скептици и безбожници
          • 12. Који одуговлаче
          • 13. Који су заведени
          • 14. Савет, опомена, охрабрење и утеха
          • 15. Предлози и упутства радницима
          • ДОДАТАК (А): 1. Од куће до куће
          • ДОДАТАК (Б): 1. Коришћење трактата
          • ДОДАТАК (Б): 2. Колпортерски рад
    • РОЏЕР СТИР >
      • ЏОРЏ МИЛЕР ОДУШЕВЉЕН БОГОМ >
        • Уместо предговора
        • 1. Пруски плејбој
        • 2. Приморан Исусовом љубављу
        • 3. Енглеска, 1829. године
        • 4. Школовање поред Тејн
        • 5. Звоно звони
        • 6. Видљиви доказ
        • 7. Чије је злато и сребро
        • 8. Промена ваздуха
        • 9. Банка која не може пропасти
        • 10. Нада у Његово богатство
        • 11. Праведна жалба
        • 12. Ојачани кроз метеж
        • 13. Милерово тајно благо
        • 14. Кад је дувао јужни ветар
        • 15. Неописива радост
        • 16. Ниједно место није било тако драго
        • 17. Сигурно у славу
        • 18. Повратак на Риги
        • 19. У Белој кући
        • 20. Једноставно молитвом
        • 21. Мирис козинца
        • 22. Хиљаде га воле
        • 23. Дивљење Његовој љубазности
        • 24. Драгоцено ишчекивање
        • 25. Укор скептицима
        • 26. Нови темељ, исти темељ
    • ЧАРЛС СПЕРЏЕН >
      • СПЕРЏЕНОВИ БИСЕРИ >
        • Предговор
        • 1. Свеобухватност Еванђеља
        • 2. Непогрешивост Библије
        • 3. Реч као мач
        • 4. Заступник грешника
        • 5. Христос – свршетак закона
        • 6. Јагњетова крв – победоносно оружје
        • 7. Примио нас је велики Отац
        • 8. Усиновљење
        • 9. Деловање Светог Духа
        • 10. Благослов потпуне сигурности
        • 11. Четвороструко благо
        • 12. Божија љубав и Христова стрпљивост
        • 13. Наши јади – весници милости
        • 14. Понизност
        • 15. Молитва
        • 16. Једини темељ
        • 17. Христос као вртлар
        • 18. Вечно жив Свештеник
        • 19. Вера
        • 20. Господ мој и Бог мој!
        • Белешка о писцу
    • ХАДСОН ТЕЈЛОР - Аутобиографија >
      • ОСВРТ - Аутобиографија
      • ЗАМЕЊЕНИ ЖИВОТ
    • ЏОН БАНЈАН >
      • ПУТ ХРИШЋАНИНА >
        • Предговор
        • 1. Пробуђени грешник
        • 2. Хришћанин и Витко
        • 3. Хришћанин сишао с пута
        • 4. Хришћанин долази на уска врата
        • 5. Примљен у Тумачев дом
        • 6. Путник ослобођен бремена
        • 7. Брдо Тешкоћа
        • 8. Лавови
        • 9. Аполион
        • 10. Долина Сена Смртнога
        • 11. Хришћанин престигао Верка
        • 12. Верко и Причало
        • 13. Путници и Еванђелиста
        • 14. Надољуб
        • 15. Џин Очајник
        • 16. На Горама Милине
        • 17. Сусрет с Незналицом
        • 18. Узалудно упућивање Незналице на веру
        • 19. Разговор о слепоћи и Божијем страху
        • 20. У земљи Красник
        • 21. Живот Џона Банјана
    • -
    • РИЗНИЦЕ СНЕГА
    • НОВИ ЖИВОТ >
      • Садржај >
        • 1. Нови Живот
        • 2. Млеко Речи
        • 3. Божија реч у срцу
        • 4. Вера
        • 5. Сила Божије Речи
        • 6. Син – Божији Дар
        • 7. Исус предаје самога себе
        • 8. Деца Божија
        • 9. Наше предање Исусу
        • 10. Спаситељ од греха
        • 11. Признање греха
        • 12. Опроштење греха
        • 13. Очишћење од греха
        • 14. Светост
        • 15. Праведност
        • 16. Љубав
        • 17. Смерност
        • 18. Спотицање
        • 19. Исус наш Чувар
        • 20. Сила и слабост
        • 21. Живот осећања
        • 22. Свети Дух
        • 23. Вођство Духа
        • 24. Жалошћење Духа
        • 25. Тело и Дух
        • 26. Живот вере
        • 27. Моћ Сатане
        • 28. Борба Хришћанина
        • 29. Буди благослов
        • 30. Лични рад
        • 31. Мисијски рад
        • 32. Светлост и радост
        • 33. Карање
        • 34. Молитва
        • 35. Молитвени састанак
        • 36. Страх Господњи
        • 37. Неподељено посвећење
        • 38. Сигурност вере
        • 39. Саображавање Исусу
        • 40. Уподобљавање свету
        • 41. Дан Господњи
        • 42. Крштење
        • 43. Вечера Господња
        • 44. Послушност
        • 45. Божија воља
        • 46. Самоодрицање
        • 47. Обазривост
        • 48. Новац
        • 49. Слобода хришћанина
        • 50. Раст
        • 51. Истраживање Писма
        • 52. Господ Усавршитељ
    • ПОТПУНА ПРЕДАНОСТ
    • ПРАКТИКОВАЊЕ БОЖИЈЕГ ПРИСУСТВА
    • СПАСЕЊЕ БОЖИЈЕ
    • ТРАЖЕЊЕМ
    • ФРЕЈЗЕР И МОЛИТВА
    • ·
    • БЕСПЛАТНЕ КЊИГЕ
  • LATINICA
    • VOČMAN NI >
      • DUHOVNI ČOVEK >
        • Sadržaj >
          • Objašnjenje
          • 1. Predgovor Prvi
          • 2. Predgovor Drugi
          • Knjiga I - PRVI DEO >
            • 1. Duh, Duša i Telo
            • 2. Duh i Duša
            • 3. Čovekov pad u greh
            • 4. Spasenje
          • Knjiga I - DRUGI DEO >
            • 1. Telo i spsenje
            • 2. Telesni ili puteni vernik
            • 3. Krst i Sveti Duh
            • 4. Hvalisanje tela
            • 5. Vernikov konačni stav prema telu
          • Knjiga I - TREĆI DEO >
            • 1. Izbavljenje od greha i duševnog života
            • 2. Iskustvo duševnih vernika
            • 3. Opasnosti duševnog života
            • 4. Krst i Duša
            • 5. Duhovni vernici i duša
          • Knjiga II - ČETVRTI DEO >
            • 1. Sveti Duh i vernikov duh
            • 2. Duhovni čovek
            • 3. Duhovni rad
            • 4. Molitva i borba
          • Knjiga II - PETI DEO >
            • 1. Intuicija
            • 2. Zajedništvo
            • 3. Savest
          • Knjiga II - ŠESTI DEO >
            • 1. Opasnosti duhovnog života
            • 2. Zakoni duha
            • 3. Načelo kako razum pomaže duhu
            • 4. Normalno stanje duha
          • Knjiga II - SEDMI DEO >
            • 1. Vernik i emocija
            • 2. Privrženost
            • 3. Želja
            • 4. Život po osećanjima
            • 5. Život po veri
          • Knjiga III - OSMI DEO >
            • 1. Razum – borbeno polje
            • 2. Fenomen pasivnog razuma
            • 3. Put izbavljenja
            • 4. Zakoni razuma
          • Knjiga III - DEVETI DEO >
            • 1. ​Vernikova volja
            • 2. Pasivnost i njene opasnosti
            • 3. Vernikova greška
            • 4. Put ka slobodi
          • Knjiga III - DESETI DEO >
            • 1. Vernik i njegovo telo
            • 2. Bolest
            • 3. Bog kao život tela
            • 4. Pobeda nad smrću
      • MOLIMO SE
      • MOLITVENA SLUŽBA CRKVE
      • OSNOVNE LEKCIJE >
        • KNJIGE I - VI >
          • Knjiga I - Na živu žrtvu - Sadržaj >
            • 1. Krštenje
            • 2. Raskidanje s prošlošću
            • 3. O prodaji sve imovine
            • 4. Posvećenje
            • 5. Proučavanje Biblije
            • 6. Molitva
            • 7. Rano ustajanje
          • Knjiga II - Dobro priznanje - Sadržaj >
            • 8. Javno priznanje
            • 9. Odvojenje od sveta
            • 10. Uklanjanje razlika
            • 11. Svedočenje
            • 12. Kako dovesti ljude Hristu
            • 13. Domaće spasenje
          • Knjiga III - Crkva i njeni sabori - Sadržaj >
            • 14. Priključenje crkvi
            • 15. Polaganje ruku
            • 16. Okupljanje zajdnice
            • 17. Razni sastanci
            • 18. Gospodnji dan
            • 19. Pevanje duhovnih pesama
            • 20. Slavljenje
            • 21. Lomljenje hleba
          • Knjiga IV - Ne ja nego Hristos - Sadržaj >
            • 22. Ako neko zgreši
            • 23. Izvinjenje i nadoknada
            • 24. Obnovi svoga brata
            • 25. Vernikovo reagovanje
            • 26. Oslobođenje
            • 27. Naš Život
            • 28. Božija volja
          • Knjiga V - Sve činite na slavu Božiju - Sadržaj >
            • 29. Brak
            • 30. Biranje bračnog druga
            • 31. Muž i žena
            • 32. Roditeljstvo
            • 33. Prijateljstvo
            • 34. Rekreacija
            • 35. Govor
            • 36. Odevanje i jelo
            • 37. Isposništvo
            • 38. Upravljanje novcem
          • Knjiga VI - Volite jedan drugoga - Sadržaj >
            • 39. Upraviteljsko oproštenje
            • 40. Karanje Božije
            • 41. Usprotivite se đavolu
            • 42. Način Crkve
            • 43. Jedinstvo
            • 44. Volite braću
            • 45. Sveštenstvo
            • 46. Telo Hristovo
            • 47. Autoritet Crkve
      • PUN MILOSTI I ISTINE >
        • KNJIGA - Prva >
          • Sadržaj >
            • 1. Ima li Boga?
            • 2. Kako dobar čovek odlazi u pakao?
            • 3. Pasha
            • 4. Razbojnik spasen
            • 5. Pet puteva u Pakao
            • 6. Još pet puteva u Pakao
            • 7. Trpljenje na krstu
            • 8. Sigurnost spasenja
        • KNJIGA - Druga >
          • Sadržaj >
            • 1. Bog je voljan – a Ti?
            • 2. Može li moralnost da nas spase?
            • 3. Pasha
            • 4. Žena Samarjanka
            • 5. Pomireni s Bogom
            • 6. Sud
            • 7. Putevi u pakao
            • 8. Da li znaš da si spasen?
    • ERIK BARET >
      • NAUČNICI KOJI VERUJU
    • DŽESI PEN-LUIS >
      • RAT NA SVETE >
        • Sadržaj >
          • 1. Biblijski pregled satanskih obmana
          • 2. Satanska konfederacija zlih duhova
          • 3. Obmana zlih duhova u današnje vreme
          • 4. Opasnost pasivnosti
          • 5. Imitiranje božanskog
          • 6. Sloboda za obmanute
          • 8. Volja i čovečiji duh
          • 8. Pobeda u sukobu
          • Dodatak
          • Božije pravo delovanje i satansko krivotvorenje
      • DUHOVNO RATOVANJE
    • ČARLS PRAJS >
      • HRISTOS ZAPRAVO
      • ŽIV U HRISTU
    • R. A. TORI >
      • KAKO RADITI ZA HRISTA >
        • Sadržaj >
          • Predgovor
          • 1. Važnost i preimućstva ličnog duhovnog rada
          • 2. Uslovi za uspeh
          • 3. Gde se baviti ličnim radom
          • 4. Kako početi
          • 5. Postupanje sa onima koji shvataju svoju potrebu
          • 6. Kako postupati sa onima koji ne mare za svoju dušu
          • 7. Kako postupati sa onima koji imaju poteškoće
          • 8. Kako postupati sa onima koji imaju lažnu nadu
          • 9. Kako postupati sa onima koji nemaju sigurnost spasenja
          • 10. Kako postupati sa otpadnicima
          • 11. Kako postupati sa skepticima i bezbožnicima
          • 12. Kako postupati sa onima koji odugovlače sa svojom odlukom
          • 13. Kako postupati sa onima koji su zavedeni
          • 14. Kako svedočiti onima kojima treba savet, opomena, ohrabrenje ili uteha
          • 15. Neki predlozi i uputstva duhovnim radnicima
          • DODATAK (A) Od kuće do kuće
          • DODATAK (B) 1. Korišćenje traktata
          • DODATAK (B) 2. Kolporterski rad
    • RODGER STIR >
      • DŽORDŽ MILER ODUŠEVLJEN BOGOM >
        • Umesto predgovora
        • 1. Pruski plejboj
        • 2. Primoran Isusovom ljubavlju
        • 3. Engleska, 1829. godine
        • 4. Školovanje pored reke Tejn
        • 5. Zvono zvoni
        • 6. Vidljivi dokaz
        • 7. Čije je zlato i srebro
        • 8. Promena vazduha
        • 9. Banka koja ne može propasti
        • 10. Nada u Njegovo bogatstvo
        • 11. Pravedna žalba
        • 12. Ojačani kroz metež
        • 13. Milerovo tajno blago
        • ​14. Kad je duvao južni vetar
        • 15. Neopisiva radost
        • 16. Nijedno mesto nije bilo tako drago
        • 17. Sigurno u slavu
        • 18. Povratak na Rigi
        • 19. U Beloj kući
        • 20. Jednostavno molitvom
        • 21. Miris kozinca
        • 22. Hiljade ga vole
        • 23. Divljenje Njegovoj ljubaznosti
        • 24. Dragoceno iščekivanje
        • 25. Ukor skepticima
        • 26. Novi temelj, isti temelj
    • ČARLS SPERDŽEN >
      • SPERDŽENOVI BISERI >
        • Predgovor
        • 1. Sveobuhvatnost Evanđelja
        • 2. Nepogrešivost Biblije
        • 3. Reč kao mač
        • 4. Zastupnik grešnika
        • 5. Hristos – svršetak zakona
        • 6. Jagnjetova krv – pobedonosno oružje
        • 7. Primio nas je veliki Otac
        • 8. Usinovljenje
        • 9. Delovanja Svetog Duha
        • 10. Blagoslov potpune sigurnosti
        • 11. Četvorostruko blago
        • 12. Božija ljubav i Hristova strpljivost
        • 13. Naši jadi – vesnici milosti
        • 14. Poniznost
        • 15. Molitva
        • 16. Jedini temelj
        • 17. Hristos kao vrtlar
        • 18. Večno živ Sveštenik
        • 19. Vera (povodom godišnjice Martina Lutera)
        • 20. Gospod moj i Bog moj
        • Beleška o piscu
    • HADSON TEJLOR >
      • OSVRT - Autobiografija
      • ZAMENJENI ŽIVOT
    • DŽON BANJAN >
      • PUT HRIŠĆANINA >
        • Predgovor
        • 1. Probuđeni grešnik
        • 2. Hrišćanin i Vitko
        • 3. Hrišćanin sišao s puta
        • 4. Hrišćanin dolazi na uska vrata
        • 5. Primljen u Tumačev dom
        • 6. Putnik oslobođen bremena
        • 7. Brdo Teškoća
        • 8. Lavovi
        • 9. Apolion
        • 10. Dolina Sena Smrtnoga
        • 11. Hrišćanin stigao i prestigao Verka
        • 12. Verko i Pričalo
        • 13. Putnici i Evanđelista
        • 14. Nadoljub
        • 15. Džin Očajnik
        • 16. Na Gorama Miline
        • 17. Susret s Neznalicom
        • 18. Uzaludno upućivanje Neznalice na veru
        • 19. Razgovor o slepoći i Božijem strahu
        • 20. U zemlji Krasnik
        • 21. Život Džona Banjana
    • -
    • RIZNICE SNEGA
    • FREJZER I MOLITVA
    • NOVI ŽIVOT >
      • Sadržaj >
        • 1. Novi Život
        • 2. Mleko Reči
        • 3. Božija reč u našem srcu
        • 4. Vera
        • 5. Sila Božije Reči
        • 6. Sin – Božiji dar
        • 7. Isus predaje samoga sebe
        • 8. Deca Božija
        • 9. Naše predanje Isusu
        • 10. Spasitelj od greha
        • 11. Priznanje greha
        • 12. Oproštenje greha
        • 13. Očišćenje od greha
        • 14. Svetost
        • 15. Pravednost
        • 16. Ljubav
        • 17. Smernost
        • 18. Spoticanje
        • 19. Isus naš Čuvar
        • 20. Sila i slabost
        • 21. Život osećanja
        • 22. Sveti Duh
        • 23. Vođstvo Duha
        • 24. Žalošćenje Duha
        • 25. Telo i Duh
        • 26. Život vere
        • 27. Moć Satane
        • 28. Borba Hrišćanina
        • 29. Budi blagoslov
        • 30. Lični rad
        • 31. Misijski rad
        • 32. Svetlost i radost
        • 33. Karanje
        • 34. Molitva
        • 35. Molitveni sastana
        • 36. Strah Gospodnj
        • 37. Nepodeljeno Posvećenje
        • 38. Sigurnost vere
        • 39. Saobražavanje Isusu
        • 40. Upodobljavanje svetu
        • 41. Dan Gospodnji
        • 42. Krštenje
        • 43. Večerа Gospodnja
        • 44. Poslušnost
        • 45. Božija volja
        • 46. Samoodricanje
        • 47. Obazrivost
        • 48. Novac
        • 49. Sloboda hrišćanina
        • 50. Rast
        • 51. Istraživanje Pisma
        • 52. Gospod Usavršitelj
    • POTPUNA PREDANOST
    • PRAKTIKOVANJE BOŽIJEG PRISUSTVA
    • SPASENJE BOŽJE
    • TRAŽENJEM
    • ·
    • BESPLATNE KNJIGE
  • │
  • AUDIO
    • ZVUČNE KNJIGE >
      • Frejzer i Molitva
      • Molimo se
      • Molitvena Služba Crkve
      • OSVRT - Autobiografija
      • Praktikovanje Božijeg Prisustva
      • Put Golgote
      • Put Hrišćanina
      • Put u Sunčanu Zemlju
      • Spasenje Božije
      • Sperdženovi Biseri
    • Za duhovni uzrast
    • Molitva i Probuđenje
    • Za mlade (i stare)
    • Razno
  • VIDEO
    • PROPOVEDI
    • Put Izbeglice >
      • Srpski
  • RAZNO
    • BESPLATNE KNJIGE
    • SVEDOČENJE >
      • Put Spasenja
      • Kako dovesti dušu Hristu
    • ENGLISH >
      • The Way, The Truth and The Life
      • Refugee's Road
  • O NAMA
    • Kontakt
    • Zvučne Knjige
    • Filmovi - DVD
  • │
  • -
  • МАЈОР ИЈАН ТОМАС
    • ТАЈНА ПОБОЖНОСТИ
    • TAJNA POBOŽNOSTI
Picture
Садржај
ТРИДЕСЕТ И ЧЕТВРТА ЛЕКЦИЈА

Рекреација

Све је дозвољено, али није све на корист; све је дозвољено, али све не назиђује.

1. Коринћанима 10:23

Мени је све дозвољено, али није све на корист. Мени је све дозвољено, али нећу да нешто овлада мноме.

1. Коринћанима 6:12

Ако, дакле, једете, ако пијете, ако ма шта чините, све чините на славу Божију.

1. Коринћанима 10:31

Предуслов за рекреацију: посвећење

За посвећеног хришћанина, рекреација није проблем. Они који имају невоље са овим су људи којима недостаје посвећење. Да би се решио проблем рекреације, прво се мора решити питање посвећења. Посвећење је предуслов за решавање проблема у вези са рекреацијом. Каква је корист размишљати о рекреацији кад нема посвећености? Без посвећења, особа ће пожелети оно што Бог забрањује.

Сврха рекреације

 Прва сврха рекреације јесте да задовољи породичне потребе. Ову тему не разматрамо због нас самих, већ због деце у породици. Ако смо посвећени, за нас рекреација није нека велика ствар. Али у породици нема само наше деце, већ су ту и наша млађа браћа и сестре. Ови млади су поверени нашој бризи. Ако су и они посвећени, онда ни они немају проблема с рекреацијом. Међутим, ова деца, као и нећаци и нећаке, могу да буду мање посвећена, и због тога према њима морамо да будемо пажљиви. Оно што ми допуштамо њима, или што им забрањујемо, утицаће на њихове животе. Зато је рекреација значајна за породичне људе, јер кроз њу могу правилно да воде млађе генерације.
 Друга сврха рекреације јесте да нама лично послужи. Вернику понекад треба промена. Само је питање колико, или каква промена је добра. Одраслима је потребна разноликост исто колико и деци. Али основна је ствар да се реши пред Богом шта је то што пристаје једном хришћанину. То није исувише тешко за нас, али за децу може бити. Какву рекреацију ћемо дозволити нашој деци? Свако дете Божије мора бити начисто са овим. Ако се направи иједан пропуст, свет ће одмах овладати ситуацијом. Када се свет једном увуче, тешко га је после истерати напоље. Због тога, да би своју породицу сачували у Господу, морамо да обратимо пажњу на рекреацију.

Принципи рекреације

1. Потреба

 У складу са Господњом вољом, рекреација проистиче из препознавања потребе за њом. Хришћанин не би требало да иде у крајност. Човек има потребу за рекреацијом. Многи људи су толико запослени, да ако не буду имали неку врсту опуштања, могу да се разболе и изгубе здравље. Зато обнова представља основни принцип рекреације. Ово је посебно важно за младе људе. Не можеш да тражиш од своје деце да уче од јутра до вечери. Мораш да им прибавиш неку врсту разоноде, да им обезбедиш промену. Овог правила се треба придржавати.
 Рекреација служи за освежење. Када неко ради пет или осам сати, он се и умори. Када се исти посао ради много времена, нерви у организму постају напети а тело се премори. Да би се неко освежио, потребна је промена посла. На пример, пошто је дете учило неколико сати у школи, када дође кући њему је потребно да се мало игра. Ова игра је у потпуности добра, јер она за дете представља одмор. Али, ако би се дете играло осам сати без престанка, његова би игра била више него освежење. Освежење је потребно, али је недопустиво да се од живота направи рекреација. Када се неко умори, добро је да за промену ради нешто друго. Било би погрешно када би се забављали од јутра до вечери. Лети људи воле да иду на пливање. У томе нема ништа лошег. Када је неко уморан, сасвим је у реду да плива пола сата или сат. Али ако проведе читав дан у води као патка, то више не би представљало рекреацију. Требало би да увидимо разлику између рекреације као освежења и рекреације као стила живота.
 Када изађемо да проповедамо еванђеље, понекад се сусрећемо са онима који се супротстављају, који говоре да хришћани не смеју, или не могу да се баве рекреацијом. Они који ово кажу, стварно не знају шта говоре. У ствари, мало људи има проблема с рекреацијом, осим оних који су јој се сасвим препустили. Када си нечим толико преокупиран да без тога не можеш, тешко да се то може назвати рекреацијом. Неки се људи коцкају три дана и три ноћи. Њихова рекреација је постала њихов живот. Само такви људи кажу да је тешко бити хришћанин, зато што су отишли у крајност. Значи оно што треба да схватимо јесте да постоји потреба за опуштањем, али не и за назадовањем. Рекреација је потребна али не треба да постане начин живота. Онога тренутка када неко почне да живи за рекреацију, запада у велику грешку. „Мени је све дозвољено, али није све на корист. Мени је све дозвољено, али нећу да нешто овлада мноме.“ Велика је грешка дозволити било чему да нас контролише.

2. Могући видови рекреације

 Постоје различити видови рекреације. Хришћанин може да се бави било којом од следећих:

Одмор

 За хришћанина је најбољи облик рекреације одмор. Данас сам уморан, па ћу се мало одморити. Господ Исус и Његови ученици су били уморни од рада, те им је Исус рекао: „Хајдете ви самосами у пуст крај па се одморите мало“ (Марко 6:31). Његов одмор је подразумевао рекреацију. Он није рекао, „Одморите се мало“ већ је рекао: „Хајдете . . . у пуст крај па се одморите мало.“ Често наша премореност прође док поседимо у подножју брда или поред воде. Одмор је код хришћана најпознатији облик рекреације.

Промена посла

 Понекад можда осећаш тупост и тромост. Када ти се то деси, промени посао, и узми нешто друго да радиш. Ти обично радиш осам сати. Одвоји два сата да радиш нешто друго. Ако стално радиш седећи, устани мало да би променио положај. Ако твој посао укључује умни рад, направи промену тиме што ћеш урадити неку вежбу и замора ће одмах нестати. Можда ово није оно што свет зове рекреацијом, али променом рада моћи ћеш да се отарасиш умора. Ово се може лако урадити. Пошто је начело рекреације освежење, препоручљива је промена посла.

Хоби

 Постоји много хобија који су прихватљиви за хришћанина. Неки воле да се баве фотографисањем. Неки воле да држе птице. Неки воле да саде цвеће. Неки воле да сликају. Све те активности су дозвољене и налазе се у оквиру хришћанства. Неко можда воли музику – да свира на клавиру или да компонује. Други можда воле краснопис. Све је то прикладно.
 Међутим, постоји начело које важи за било који вид рекреације, а то је да мораш да будеш у стању да је лако оставиш, исто као што си је и започео. Ако не можеш да оставиш, значи да нешто није у реду. На пример, нема ништа лоше у бављењу фотографисањем и проучавању те вештине. Али немој дозволити да сувише утиче на тебе. Ако духовно добро стојиш, ове ствари те неће узнемиравати. Било би погрешно да осећаш да мораш да фотографишеш. Треба да будеш у стању да како почнеш тако и да завршиш. Млади хришћанин може да свира на виолини, али није добро ако му је тешко да је остави. За новог хришћанина је тешко да остави на време своју одређену рекреацију. Ако ствар тако стоји, он би требало да прода виолину. У супротном, он не може да буде добар хришћанин, јер виолина влада њиме. Хришћанска рекреација је кад је неко у стању да свира на виолини и да је потом остави. Не треба бити под влашћу виолине. Ово начело се мора запамтити.
 Још једна илустрација: претпоставимо да нека млада браћа воле да сакупљају маркице. У томе нема ничега лошег, напротив, то би могло да буде од велике помоћи. Кроз сакупљање маркица могу да науче нешто о географији и историји народа света. Али не смеју да робују томе. Правилна рекреација помаже да се човек окрепи, а не да га опседа.
 Родитељи би своју децу требало да упуте на прикладну рекреацију. Ако то не учине, деца ће себи потражити не баш добру забаву. Видео сам децу коју су оштетили њихови веома строги родитељи. Њихови домови су више личили на фабрике. Резултат тога је био да су се деца искрала напоље да нађу неприкладну рекреацију. Родитељима мора бити јасно да је деци потребна рекреација. Ако тога нема, гледаће на свој дом као на место које је досадно и без укуса. Они могу чак и да беже из школе да би се поиграли.

Игре

 Има много игара где је неопходно умеће, као на пример шах, игре са лоптом и јахање, које су заиста препоручљиве. Мада у њима има елемената победе и пораза, ипак су оне најприкладније јер су то игре у којима се у потпуности огледа вештина. Сасвим је у реду допустити деци да играју стони тенис или шах. У таквим играма нема ничег грешног. Родитељи би требало да буду блажи према својој деци у тим стварима.
 Старији људи можда немају времена за напорније спортове, али зато не би требало да бране младим људима да се њима баве. Истина је да ми желимо да они своје време посвећују Господу, али њима је такође потребна рекреација. Зато им то радосно дозволимо.
 Дакле, набројали смо четири врсте рекреације: одмор, промену посла, хоби и игре. Хришћанима је све ово дозвољено. Али хришћанин не сме да буде под влашћу ниједне од њих. Била би велика грешка, ако би тако нешто дозволио.

3. Помаже у послу

 Зашто нам је потребна рекреација? Она нам помаже да радимо боље. Рекреација није сама себи циљ. Не играм лоптe зато што волим лопту. Играм лопте да бих могао боље да радим. Ја не спавам само зато што волим да спавам. Спавам да бих могао боље да радим. Не садим цвеће само из разоноде, већ зато да могу ефикасније да радим. Ове ствари су добре само зато што нам помажу да радимо боље и да силније служимо Богу.
 Ове ствари никада не би требало да нас узнемиравају. Понекад видиш људе који раде на нечему дан и ноћ. Ако би тако наставили још две-три недеље, били би исцрпљени и умно и телесно. За њих би боље било да од Господа траже нешто што би их освежило. После седам или осам сати рада, требало би да промене посао – да свирају на клавиру, или да се играју лоптом. Сврха ове разоноде је обновљење снаге. Она увећава, а не умањује њихову ефикасност. Пошто их рекреација освежи, моћи ће много боље да раде и ревније да служе Господу.
 Понекад ће бити добро да мало путујеш. Господ је то чинио кад је отишао у пустињу ради одмора. Или можеш да играш лопте са својим дететом. Немој да ти то пада тешко, јер то помаже твом раду. Али, ако после таквих активности лошије радиш, онда већ нешто није у реду. Рекреација би требало да помогне твом раду. После радног дана можеш мало да трчиш или да се бавиш вртларством. Ми не желимо да уздижемо ове ствари, већ да их препоручимо.
 Добро је имати две или три недеље одмора. Није лоше имати ни два-три дана одмора после једномесечног рада. Али да сваки дан буде дан одмора је лењост. Ми предлажемо рекреацију само због повећања ефикасности, а она не сме да буде таква да нас други критикују. Немојте ни у чему да претерујемо, јер нам је жеља да се име Божије прослави у нама.

4. Игре на срећу нису дозвољене

 Дозвољене су само оне игре које укључују вештину и знање. Не препоручују се игре на срећу. Ако нека игра укључује и знање и срећу, онда се она претвара у коцку. Ако цела игра зависи од среће, без умећа, тада је то без сумње коцкање. Игре којима се хришћани баве, морају бити игре у којима се огледа знање, никако срећа. Игре у којима се користе коцке чисте су игре на срећу. То је коцкање и хришћани не би требало у томе да учествују. Млади могу да играју шах и даме зато што се у њима користи знање, а не срећа.
 Све игре могу да се поделе у две врсте: игре знања и игре на срећу. Хришћани не би требало да се уплићу у било коју врсту коцкања, јер се коцкање заснива на срећи. Неки су људи пре свог спасења играли Ма-Јонг (кинеска коцкарска игра). Оваква игра је коцкање јер су ту потребни и срећа и знање. Чак иако се не игра за паре, игре тог типа у људима изазивају наду да ће им можда срећа помоћи. Неке ствари по својој природи спадају у коцкање, док друге ствари у основи то нису, али могу да се искористе на тај начин. Играње са коцкама је коцкање, без обзира игра ли се за паре или не. Сама природа те игре је коцкарска и зато хришћани не би требало да учествују у њој. Начело по коме се то одлучује заснива се на следећем: Игре на срећу нису добре, јер било шта што укључује срећу јесте коцкање. Ма какво да је уопштено мишљење људи у вези с коцкањем, ми хришћани не би требало да се бавимо тиме јер ми ипак живимо по принципима.

5. Одговара потреби

 Рекреација мора да задовољи наше потребе. Ми се бавимо одређеном рекреацијом, зато што имамо неку потребу. Ако нема потребе, онда нема ни рекреације. Нека браћа у цркви, иако су врло заузета, немају потребу за рекреацијом. Други можда не раде ништа по цео дан, али ипак осећају потребу за тим. Онима који највише осећају потребу за освежењем, можда је најмање потребно, док онима који најмање осећају потребу за освежењем, у ствари је највише потребно. Сада нећемо много говорити о освежењу. Уместо да говоримо Божијим људима да је углавном у реду да имају рекреацију, хајде да им предложимо да сами просуде да ли стварно имају такву потребу. Закон који влада у свему јесте да је све моје време Његово; према томе, како могу најбоље да живим за Господа?
 Живот се мери временом. Наравно, живот је много више од времена, али је ипак одређен временом. Потрошити један сат јесте потрошити сат времена свога живота. Ако проведеш сат времена у рекреацији, тај сат заузврат мора да ти помогне у раду. Ако то није случај, потрошити један сат је губљење времена, а губљење времена је траћење живота. Тај сат се могао дати Господу са више резултата. Ако га потрошим у рекреацији, то је улагање од кога очекујем да ћу моћи боље да радим. Ако после тога могу боље да радим, онда то није губљење времена. Запамти, ако заиста постоји потреба, то није губљење времена. А ако нема потребе, онда јесте губљење времена.
 Можда ће ти понекад они старији у Господу рећи да ти је некад потребно да се опустиш зато што си сувише напет. Понекад ће те можда лекар упозорити да мало успориш ритам јер ћеш угрозити своје здравље. За ове случајеве је заиста потребна рекреација, јер она при том не служи за забаву већ за одређену потребу. Рекреација није сама себи циљ, она је ту да боље радимо. Да ли запослена особа има потребу за тим или не, све зависи од њених личних потреба.
 Млађим људима је потребна рекреација. Родитељи не би требало да лише децу рекреације, само зато што они сами немају потребу за њом. Њеним ускраћивањем, гурамо децу према грешним видовима рекреације.

6. Рекреација је здрава за тело

 Свака рекреација мора да буде угодна телу. Ово је једно од првих начела: рекреација мора да буде корисна за тело. Тако, пре него што неко почне са рекреацијом, требало би да размотри да ли је она за добробит тела. Ако ће рекреација да нашкоди телу, она крши прво начело и под знаком је питања. На пример, ако брат има туберкулозу, његова рекреација не сме да угрожава његово већ ослабљено стање. Или ако сестра има проблема са срцем, њој је можда потребна нека лака рекреација која ће јој помоћи и уклонити замор, а ипак неће утицати на њено срце. Надам се да можемо да увидимо да наше цело тело припада Господу. Ако се освежимо, то чинимо за Господа, ако не, и то је за Господа. Ништа не радимо сами за себе. Када се бавимо рекреацијом, чинимо ради Господа. Када се не бавимо тиме, нека то исто буде ради Њега. Да ли се бавимо рекреацијом или не, правило је да не удимо своме телу. Лоше је ако недостатак или присуство рекреације штети телу. За нас није добро само то што уништавамо своје тело непримерним стварима, већ је погрешно и то што уништавамо своје тело прикладним задацима. Тело Божијег детета не припада њему самом. Према томе, што се тиче рекреације, увек би требало размислити да ли би она била добра за тело. Ако је добра, онда је практикуј, а ако није, онда немој. У вези с тим питањем не треба одлучивати на основу тога да ли нам се нешто свиђа. Ако сестру са срчаним проблемима привлачи игра лоптом којом се браћа напољу забављају, и придружи им се у игри, могла би да претрпи одређене последице. За ту браћу није лоше да се играју лоптом, али за сестру сигурно јесте. Нека сва деца Божија увиде да све чинимо да бисмо служили Богу. Сврха рекреације је да боље служимо Богу.
 Не очекујем да ће верници умрети у својој младости. Надам се да ће бити старије браће и сестара у цркви. Постоји велика разлика између старијих у свету и старијих у цркви. У свету, што је неко старији то је склонији застарелости и устаљености, док су млађи напреднији. Али у цркви, напреднији су они који су зашли у године. У свету, док старији не умре многе нове ствари ће поћи наниже и спречити напредак. У цркви је то сасвим другачије. Старији су свежији јер су дотакли дубине и висине духовних ствари. Ако у цркви не би било старије браће и сестара, она би била сиромашна и слаба. Не очекујем да ће браћа и сестре у цркви умрети рано зато што занемарују своје тело. Таква смрт би онемогућила цркви да прими од Христа оно што је тај човек савладао кроз лекције у Господу. Пре него што је успео да дâ свој допринос цркви, он је већ умро. Црква не би требало да трпи такве губитке.
 Не би требало да се бавимо спортом само због такмичења или обарања рекорда, као што то многи спортисти чине. Ми се бавимо спортом једино због добробити свога тела.

7. Рекреација треба да буде угодна

 Рекреација коју изаберемо није повезана само са нашим телом, већ има везе и са нашим наклоностима. Ако радиш нешто што волиш, обновиће се твоје умне способности, твоји живци ће се опустити, твоје емоције ће се смирити. Оно што не волиш да радиш онда више личи на посао него на рекреацију. Имамо на пример сестру која воли цвеће. Дај јој пола сата да залива цвеће. Уместо да је замори, после пола сата заливања осећа се освеженом. Њени напети живци и осећања су опуштени. Али када би од друге особе која не воли цвеће, затражио да га залива пола сата, њој би то представљало терет. Значи рекреација има везе са склоностима. Када се бира врста рекреације, мора се изабрати такав вид који ће омогућити опуштање живаца и уклањање напетости. Свако има своју омиљену рекреацију. За неке је заливање цвећа рекреација, а за неке није. Неки воле кучиће и мачиће, а други их се боје и играње с њима им не представља рекреацију. Оно што неке опушта, у другима изазива напетост. Зато нека свако нађе рекреацију која се њему свиђа и која му помаже да боље ради.

8. Не сме да буде камен спотицања

 Као хришћани, ми у свему морамо да будемо пример. Чак и у рекреацији не смемо другима да будемо камен спотицања. Ми живимо за своју браћу, исто као и за свога Господа – не живимо за себе. Као хришћани врло смо утицајни. Зато морамо да водимо рачуна не само о себи, већ и о другим људима. Бог тражи од хришћана да буду заразни као куга. Не можемо да гунђамо и кажемо, „Зашто људи гледају у нас?“ У кога другог могу да гледају ако не у нас? Наравно да ће гледати у нас. Ко може да не види град на брду? Ко неће видети светло на планини? Без обзира како се осећамо, увек морамо да размишљамо како ће наше понашање утицати на млађу браћу и сестре. Да ли ћемо их саблазнити оним што чинимо? Ми смо деца Божија и верујемо у Господа, зато морамо да развијамо осећај за овакве осетљиве ствари. Одговорни смо не само Богу већ и својој браћи и сестрама.
 Осећам да могу да једем месо, то није проблем за мене. Али, ако ће се због тога што једем месо други спотицати, онда га нећу јести. Не због тога што месо није добро, већ зато што није добро саблажњавати друге. Тако је исто и са рекреацијом. Можда у мојој рекреацији нема ничег лошег, али јесте лоше ако она саблажњава моју браћу.
 Када радимо нешто увек морамо да размишљамо о томе шта ће слаби о томе да мисле. Не желимо да будемо камен спотицања онима који су слаби у вери. Господња реч каже: „Само пазите да како ова ваша слобода не буде спотицање за слабе“ (1. Кор. 8:9). Иако знамо да идол није ништа, ипак не идемо у идолске храмове због слабе савести неких хришћана. За њих је идол нешто. Нека нас то правило, да не будемо камен спотицања, води у свим нашим делима – да не радимо оно што би саблажњавало друге.
 Како би требало да поступаш ако је твоја савест мирна у вези с нечим, а савест неког другог није? Не можеш да гледаш само на свој мир, док је неко други узнемирен. Због његовог добра уздржи се да то не чиниш. Ако је то нешто о шта би се неко могао спотаћи, немој расправљати о томе да то теби лично не смета. Истина је да ти можда ниси сагрешио, али помисли да је можда кроз тебе, због те исте ствари, та особа наведена на грех. Због добра друге браће и сестара, има много врста рекреација којима не можемо да се бавимо. Све су нам ствари дозвољене, али нису све корисне. Кад разговарамо с младом браћом и сестрама, морамо им помоћи да увиде да морају разумно да живе пред Господом. Бави се рекреацијом, али се уздржавај од оне која би могла да буде на саблазан другима. Буди посебно пажљив према онима који би се могли лако увредити и саблазнити.

9. Рекреација не сме да буде непристојна

 Ми хришћани не би требало да се бавимо оном рекреацијом коју неверници оцењују као недоличну. Чак и неке рекреације које они одобравају, ми би требало да избегавамо. Ово су два правила у вези с рекреацијом у односу на невернике. Оно са чиме се они не слажу, ни ми сигурно не одобравамо. Чак и оно што они одобравају, ми можда не прихватамо. Чест обилазак позоришта, игранке, коцкање – ми не одобравамо.
 Не вреди се расправљати с људима у вези с рекреацијом. На пример, претпоставимо да је на неком месту сасвим нормално да играње лоптом није дозвољено. Пошто ми сведочимо о Богу, а не о лопти, нећемо играти. Нема потребе да ми због тога неком попујемо, оправдавајући играње лоптом. Такође, запамтите да наш стандард не може бити нижи од неверничког. Ако на неким местима, незнабошци не воле шах, немојмо га ни спомињати. Немојмо потрошити ни сат времена за оправдавање добрих страна шаха. Наша је жеља да сведочимо за Господа, а не да се бавимо тим ситницама. Не би требало чак ни да их практикујемо. Требало би да се уздржимо од било које ствари, коју људи у неком месту сматрају лошом, макар то била и безазлена ствар као што је пецање. Наш стандард не може бити нижи од неверничког. Ово се посебно односи на рекреацију.
 Није баш паметно расправљати се са другима због рекреације. Неки мисионари имају веома лоше односе са мештанима зато што су упорни у одређеној рекреацији. Сматрам да није добро да се квари нечији рад због мало рекреације. Хајде да се усредсредимо на оно што је основно и да се манемо споредних ствари. Ако Господ води неку браћу да иду у муслиманска подручја, могу ли они отворено да једу свињетину само зато што је то хришћанима дозвољено? Јести свињетину у том подручју није баш популарно, и зато због напретка у раду немој да ствараш проблеме због оваквих ствари. Ако треба да идеш у Сикон (граничи се са Тибетом), где људи никада не иду на пецање, онда ни ти не би требало да пецаш. Не би било добро да другачије поступиш.
 Свих ових девет принципа би требало предочити младом вернику. Упути га, да се у светлу ових начела савесно опходи према рекреацији.

Рекреација не утиче на духовност

 На крају бих вам испричао једну причу. Кезички конгрес (Keswick Convention) је место великог окупљања у Енглеској. Може се сматрати да је та конференција нешто посебно. Сваке године људи из целог света сакупљају се ту на недељу дана. Обично буде присутно пет или шест хиљада људи. Мислим да је ова заједница посебно благословена од Бога. Међу онима који су тамо говорили био је и Еван Хопкинс (Evan Hopkins), који је био познат као Кезички теолог. Био је међу првима који је видео истину наше смрти у Христу. Хопкинс је био диван човек пред Господом. Имао је и један свој хоби. Кадгод је био слободан, волео је да црта. Прво је цртао обичне ствари. Када је добио унуке, цртао је само зечеве. Кад би се вратио са проповедања, својим унукама би цртао само зечеве. У свом животу нацртао је неколико хиљада зечева! Касније су неки издавачи издали књигу Хопкинсових зечева. Када посматрате те цртеже, можете да уочите да је Хопкинс био веома паметан. Лице сваког зеца је било другачије. Његов други хоби је било писање минијатура. Цео Оченаш је написао на једном шилингу. Ово сам споменуо не да вас терам да га имитирате, него да вам покажем да рекреација не штети духовности. Напротив, често открива унутарњи карактер једне особе. Нису све Божије слуге једноличне! Хришћанин не би требало да буде такав. Хришћанин би требало да буде безазлен, једноставан и природан.
 Следећа особа које се можда сећате јесте Џорџ Милер (George Muller). Он је био човек који је знао да се моли. Када га је девојчица Абигејл замолила да се помоли за шарену вунену лоптицу, учинио је то и она је добила лоптицу. Касније је постала позната личност у Енглеској. Ако прочитате њену биографију, видећете колико је дубоко била поучена у науци Господњој. Ако је рекреација прикладна, неће вас уназадити. Ако се придржавате ових основних начела, рекреација може да уздигне и обнови ум и тело да бисте исправно функционисали.

ПОЧЕТАК

__________________________________________________________________
Basic Lessons Series–Volume 5: DO ALL TO THE GLORY OF GOD by Watchman Nee,
Copyright © 1974 Christian Fellowship Publishers, Inc., New York
Сва права задржана.
Latinica
Proudly powered by Weebly