I reče Gospod Bog: Nije dobro da je čovek sam; da mu načinim druga prema njemu.
1. Mojsijeva 2:18
Uvod
Kada je Bog stvorio čoveka, stvorio ga je kao dve polovine. Osim nekolicine izuzetaka kojima je podareno da ostanu sami, svi ostali bi trebalo da stupe u brak. Većina biblijskih učitelja veruje da kada Božije dete izabere bračnog druga, to je samo rezultat truda da se nađe druga polovina. Izabrati bračnog druga jednostavno znači da se nađe druga polovina koju je Bog stvorio za tebe, tako da bi dve polovine postale jedna celina. Starija braća i sestre bi trebalo da uče mlađe da traže svoju drugu polovinu. Svrha takvog traganja je da se dođe do celine. Ako polovine ostanu same nisu efikasne. Samo oni koji nađu odgovarajuću polovinu su kompletni. Međutim, proizvoljno sastavljanje dveju polovina može da dovede do mnogih nevolja. Mi verujemo da ono što je Bog sastavio čovek ne sme da rastavi. Dakle, mladi treba da nađu osobu sa kojom Bog želi da ih spoji.
Brak mlade braće i sestara ima veliki uticaj na crkvu. Ako u braku ima problema, oni će brzo postati i crkveni problemi. Zato po tom pitanju mladi moraju da budu vođeni na ispravan način.
Pri odabiranju bračnog druga, nadamo se da će mlada braća i sestre pred Bogom biti otvoreni i bez predrasuda. Postupajte objektivno a ne subjektivno. Subjektivan pristup može lako da učini da se čovekovo srce i čovekova glava tako usijaju da ne mogu sve jasno da vide. O svemu razmišljaj pažljivo pred Bogom. Nemoj ni u šta da uskačeš po impulsu preterano jakih emocija. Hrišćanin može da uskoči u brak, ali iz njega ne može i da iskoči. Mi hrišćani ne možemo da se ponašamo kao ljudi iz sveta koji lako stupaju u brak, ali koji se lako i rastavljaju. Mi ne možemo tek tako da iziđemo iz braka. Zato, dobro razmisli pre nego što uđeš u brak.
Pomenuću neke osnovne uslove pri biranju bračnog druga, prelazeći sa spoljašnjih na unutrašnje.
Prirodna privlačnost
Brak između Jakova i Rahilje je mnogo lakše ostvaren nego između Jakova i Lije, zato što se prvi temeljio na prirodnoj privlačnosti. Mi ne smemo da potcenjujemo prirodnu privlačnost. Pri odabiranju bračnog druga, u obzir ne može da dođe bilo koji brat ili sestra. U odnosima sa braćom i sestrama ne uzimamo u obzir pitanje privlačnosti, ali kada je u pitanju brak onda moraju da se uzmu u obzir mnogi faktori. Privlačnost je jedan od tih faktora.
Dr Bevan (Dr. Bevan) iz Hrišćanske misijske alijanse, koga je Gospod veoma upotrebio kao svoga slugu, rekao je da kada te Gospod učini bratom ili sestrom ostaloj braći i sestrama, privlačnost sa tim nema nikakve veze; ali kada te podstakne da se oženiš sa sestrom (u Hristu) ili da se udaš za brata (u Hristu), onda će se svakako pojaviti pitanje privlačnosti. Mladi vernici bi trebalo da znaju da mora biti prirodne privlačnosti. U stvari, o tome nije potrebno mnogo da se uči, zato što oni to već i sami znaju!
Kada tražiš bračnog druga, mora da ti bude prijatno u društvu te osobe. Ne bi trebalo samo da podnosiš njeno prisustvo, nego bi trebalo da ti je drago kad ste zajedno. Ako vam nije prijatno kada ste zajedno, ne bi trebalo da stupate u brak, zato što vam nedostaje jedan od osnovnih uslova. Štaviše, takva radost ili zadovoljstvo u društvu druge osobe ne sme da bude privremeno, nego bi trebalo da bude dugotrajno. Čak i posle trideset ili pedeset godina trebalo bi još uvek da ti je prijatno kada ste zajedno.
Zdravlje
1. Ljubav može da prevaziđe
Moguće je da telesnu slabost druge osobe prevaziđe velika ljubav. U stvari ponekad osoba stupa u brak iz velike ljubavi za željom da služi fizičkoj slabosti druge osobe. U Engleskoj je živeo jedan brat koji se oženio sestrom (u Gospodu) zato što je bila slepa. U crkvenoj istoriji ima mnogo sličnih slučajeva. Fizička slabost je bila prevaziđena, zato što je ljubav bila veoma velika.
2. Obična situacija
Međutim, moramo da zapazimo da ne možemo od svakoga da očekujemo tako veliku ljubav. Uopšteno govoreći, slabost tela ima sklonost da ugrozi uspeh braka. Ako je jedan supružnik često bolestan, drugi će morati mnogo da žrtvuje, što će naravno uticati na uspešnost braka.
Onaj koji mora da prima pomoć zbog svoje fizičke slabosti ima veće mogućnosti da bude ili sebičan ili suviše osetljiv. Sebična osoba može samo da uzima, a ne može da daje. Ona može samo da prima, a ne i da troši. Osoba sa telesnom slabošću može iz sebičnosti da uzme zdravo za gotovo da mora da joj se pomaže. Vremenom taj sebični duh postaje toliko očigledan, da bračni drug počinje da oseća gađenje i prezir prema onom bolesnom. Ili, ako ona koja prima nije sebična osoba, mogla bi da postane vrlo osetljiva. I ovo je problem. Dok bolesna osoba stalno prima pomoć od svoga muža ili žene, ona bi mogla da bude savladana osećanjem da njen bračni drug mora da pravi veliku žrtvu. To čini da život za onoga koji prima takvu milost postaje vrlo težak.
Ali razmotrimo sada onoga koji služi. On može ili dobrovoljno da se žrtvuje, ili pak da oseća da je to za njega previše. Kada je telo slabo, strpljenje može davanjem da se istroši. Ljudsko strpljenje nije bez granica. Tamo gde više nema strpljenja, počinju porodične nevolje. Međutim, ponekad se ne radi o nedostatku strpljivosti, nego jednostavno o tome da osoba ne želi da se žrtvuje.
Zbog toga bismo želeli da ukažemo na to da i pored toga što nedostatak fizičkog zdravlja sam po sebi nije problem, ipak može da postane poteškoća u budućnosti porodice. Iako na početku braka ne bi moralo da predstavlja nevolju, kasnije bi to moglo da postane problem.
Na primer, znam jednog čoveka koji je ozbiljno bolestan. Njegova žena mora da radi da bi izdržavala porodicu. Ona preko dana radi, a uveče se brine za domaćinstvo. Takva situacija može da potraje izvesno vreme, ali svakako ne dugo. Žena može da radi mesec-dva, ali ne zauvek. Takvo stanje ne bi trebalo da traje dugo.
Da bi brak bio uspešan, ja verujem da bi i čovek i žena trebalo da budu relativno zdravi. Nijedan ni drugi bračni drug ne bi trebalo da bude ozbiljno bolestan, jer bi u protivnom, kad dođu naročite kušnje, breme moglo da postane nepodnošljivo.
Naslednost
Pitanje braka mora pažljivo da se razmotri kao nešto što je za ceo život. Zbog toga mora da se uzme u obzir i pitanje naslednosti. Trebalo bi uzeti u obzir zdravlje predaka, kao i pojedinca.
1. Uticaj na sledeće pokolenje
Naslednost nije predmet samo za naučno proučavanje, nego se razmatra i u Bibliji. Božiji zakon kaže: „Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog ljubomoran, koji pohodim grehe otačke na sinovima do trećega i do četvrtoga kolena, onih koji mrze na mene; a činim milost na hiljadama onih koji me ljube i drže zapovesti moje“ (2. Moj. 20:5, 6). Mnogi u svojoj mladosti žive raskalašno i neobuzdano zato što su njihovi očevi ili praočevi sejali u vetar (Osija 8:7a). Onaj koji seje u vetar živi neodgovorno. Takvoj osobi može da bude oprošteno, da se spase i da primi novi život. Ali, iako može da bude spasena, ne znači i da je prikladna za brak. Gospod može čoveku da oprosti grehe i da ga spase, ali to ne znači da će se i njegovo dete lako spasti. Zlo seme može da se prenese na sledeće pokolenje, ali nanovo rođenje ne može. Moguće je zasejati seme greha, ali je nemoguće razmnožavati duhovno preporođenje.
Isuviše često sledeće pokolenje postaje grešnije i nepokornije. To roditeljima zadaje mnogo jada. Ponekad se ljudi pitaju zašto tako duhovna osoba ima tako užasno dete? Zašto tako dobra sestra ima raspuštenu kćerku? Možda zato što se zakon tela prenosi na drugo i na treće pokolenje. Ono što je posejano u vetar, biće požnjeveno u vihoru. Čovek žanje ono što je posejao. Takva setva i žetva mogu da donesu u čovekovu porodicu vrlo problematično dete, a u crkvu grešnika kome je teško da se pokaje. To je veliki problem.
2. Božije milosrđe
Međutim, oni koji imaju nasledni problem, a već su u braku, trebalo bi da traže Božije milosrđe. Trebalo bi da traže oslobođenje od Božije upravne vlasti. Posledice naslednosti su takođe pod Božijom vlasti; u pitanju je Njegovo upravljanje. Zato bi trebalo da molimo da se Njegova ruka ukloni od nas i da prirodne posledice budu odvraćene.
Porodična pozadina
Ima jedna zapadnjačka poslovica koja glasi: „Ja se ženim njom, a ne njenom porodicom.“ Ovo nije obavezno tačno, jer kada se devojka uda, obično dođe i njena porodica.
1. Uticaj porodice
Osoba je manje ili više pod uticajem svoje porodice. Pri razmatranju braka, trebalo bi obratiti pažnju na moralni standard porodice onog drugog. Da li imaju plemenite ideale? Koliko im je jak moralni standard? Kakav je stav muškaraca prema ženama i obrnuto? Razmatranjem pitanja kao što su ova, čovek može sa sigurnošću da zaključi kakav će biti njegov budući dom.
Mladić i devojka koji su dvadesetak godina vaspitavani u svom roditeljskom domu, nesvesno će unositi običaje svoje stare porodice u svoj novi dom. To će se desiti štaviše i onda ako su on ili ona bili nezadovoljni svojom porodicom. Pre ili kasnije javiće se stare navike. Ne usuđujem se da kažem da će se to desiti deset puta od deset, ali se usuđujem da kažem da će se desiti sedam ili osam puta od deset. Iako se možda stari porodični običaji neće pojaviti odjednom, ipak će se javljati postepeno. Dakle mladi bi trebalo da znaju da moraju da obrate pažnju i da procene te stvari jednu po jednu, da bi osigurali uspeh svoga braka.
Ako je otac porodice postupao isuviše strogo sa svojom decom, možeš očekivati da sin ili kći iz te porodice najverovatnije neće biti mnogo osećajni. Ali ako je porodica mirna i roditelji puni ljubavi, videćeš da su deca iz te porodice obično pažljiva i druželjubiva. Dete koje potiče iz porodice gde su i otac i majka strogi, obično će biti zatvorena, zato što njegova osećanja dvadeset i više godina nisu bila usmerena ka ocu i majci, nego prema sebi. U redu je izabrati zatvorenog muža iz jedne takve porodice, ali od njega ne bi trebalo očekivati da će biti topao i veseo muž. Isto se odnosi i po pitanju izbora žene. Od deset slučajeva, u sedam ili osam, porodična situacija će se ponoviti u drugom pokolenju.
2. Majka
„Kakva majka, takva ćerka.“ Ova poslovica je manje-više istinita. Posmatrajući kako se majka ophodi prema ocu, znaćeš kako će se ćerka ophoditi prema tebi. Ona je taj stav posmatrala preko dvadeset godina pa je to i naučila. Gledajući svakodnevno majku kako se postavlja prema ocu, za nju bi bilo veoma teško da se ne ophodi na isti način prema tebi. Isto tako gledajući oca, znaćeš kako će sin da postupa sa svojom ženom.
Na primer, tvrdoglava osoba može neko vreme u razgovoru da pokazuje veliku popustljivost. Ako potiče iz porodice jakog karaktera, pre ili kasnije pokazaće svoju nepopustljivost. Ako je iz porodice u kojoj vlada obuzdanost i gde nema vikanja, čovek će obično biti učtiv i pažljiv u svojim rečima i delima. On bar zna da je pogrešno svađati se. Njemu je isto tako teško da grdi i da se sukobljava kao i kad bi morao da se penje na planinu. Ali ako osoba potiče iz kuće gde su trvenje i ruženje svakodnevna pojava, priča je drugačija. Iako bi on ili ona mogli danas da pokazuju veliku učtivost, njihovo ponašanje je nepouzdano – privremeno je. Jednoga dana će se ispoljiti sve ono što su naučili kod kuće. Biće im lako da grde i da se svađaju.
Zbog toga je dobro da čovek pogleda devojčinu porodičnu zaleđinu pre nego što sa njom stupi u brak, a isto tako i ona da pogleda čovekovu. Verovatno u sedam od deset slučajeva deca su kao njihovi roditelji. Da li ti se sviđa porodica? Ako ti se sviđa, onda možeš manje-više da očekuješ da ćeš ubuduće imati sličan dom. Ako ne odobravaš njihovo ponašanje, ne bi trebalo da očekuješ od svog budućeg bračnog druga da bude izuzetak. Znaj da nije lako biti izuzetak.
3. Cela porodica
Ne zaboravi da je u čoveku obrazovanje jedno, a ponašanje drugo. Mogao bi da ti kaže kako nije dobro da se neko svađa, a kasnije bi mogao i sam da se svađa. Nije mu lako da promeni svoju naviku. Mlađa braća bi trebalo da znaju da time što se žene sestrom (u Gospodu), žene se celom njenom porodicom. Mlađe sestre bi takođe trebalo da znaju da udajom za brata (u Gospodu), da se udaju za celu njegovu porodicu. Stupiš u brak sa jednom osobom, a u stvarnosti dobijaš celu porodicu.
Starost
1. Telesna starost
Uopšteno govoreći, žene sazrevaju brže od muškaraca, ali isto tako žene brže i stare. Žene obično sazrevaju pet godina pre muškaraca, a stare oko deset godina ranije. Zato je za brak, bar što se tiče telesne starosti, dopustljivo da čovek bude pet, šest, ili pak sedam ili osam godina stariji od žene.
2. Mentalna starost
S druge strane postoji i mentalna starost. Sasvim je moguće da osoba bude fizički zrela, ali mentalno još uvek dete – po telu stara, a po razumu mlada. Čovek može da ima trideset godina, a ipak da mu je mentalna starost samo dvadeset. Zbog toga je u redu da se brat (u Hristu) čiji razum sazreva ranije oženi sestrom (u Gospodu) koja je starija, ali mentalno još uvek mlada.
Odluka zavisi od toga da li više obraćaš pažnju na fizičku ili mentalnu starost. Što se tiče fizičke starosti, bolje je da brat bude stariji od sestre. Ali po pitanju umne starosti, u redu je da sestra bude starija od brata. Ovo je nešto o čemu svaka osoba mora da odluči za sebe.
Temperament, interesovanja i cilj
Pet stvari koje smo prethodno razmotrili imaju više veze sa psihičkom stranom osobe. Počinjući ovaj novi predmet pred nama, razmotrićemo one stvari koje se više tiču prirode čoveka ili njegovog karaktera.
Da bi brak bio uspešan, ne sme da postoji samo fizička privlačnost, već i bliskost naravi, interesovanja i ciljeva. Ako su suviše različite prirode i interesovanja, vrlo je moguće da će porodica izgubiti svoj mir, gde će i muž i žena da pate. Mladi ljudi treba da znaju da je prirodna ili fizička privlačnost prolazna, a da je narav manje podložna promeni.
Ljubav između nevernika se uglavnom zasniva na fizičkoj privlačnosti. To nije ljubav o kojoj Biblija govori. U ljubavi postoji fizička privlačnost, ali ta privlačnost nije sama po sebi ljubav. Ljubav uključuje privlačnost, ali takođe uključuje i sličnost naravi. Prema tome ljubav se sastoji od dva osnovna elementa: fizičke privlačnosti i bliskosti naravi i interesovanja.
Možda ti se čini da voliš nekoga zbog toga što te ta osoba fizički privlači. Ipak ti se ta osoba i ne sviđa, jer osećaš da je sve što čini drugačije od onoga što bi ti uradio. Možda ta druga strana ne voli ono što ti voliš, a i ti možda ne voliš ono što ona voli. Ovo ukazuje na neslaganje priroda.
1. Ljubav
Na primer, jedno od njih dvoje veoma voli ljude. On ili ona se ponaša prema ljudima ljubazno i sa puno ljubavi, procenjujući svakog kao prijatnog. Ali druga strana je prilično hladna i ravnodušna prema ljudima. Nedostaje joj ljubavi i saosećanja. Odmah uočavaš nemir kod obe strane jer postoji sukob naravi. Ako si ti osoba koja voli ljude i prema njima se ophodi ljubazno i sa puno osećanja, i u braku si sa osobom koja takođe voli ljude i ponaša se isto kao i ti, tada ćete oboje naći veliko zadovoljstvo u brizi za druge. Oboje ćete osećati kako je lako živeti u braku. To je kao da plovite prema zapadu i struja vuče ka zapadu – vi se samo prepuštate struji. Međutim, ako si u braku sa osobom koja je hladna i bezosećajna, ti ćeš vući u jednom smeru dok će ona vući u suprotnom. Osećaš da moraš strpljivo da podnosiš svoga supružnika, a i tvoj supružnik sigurno pokušava da trpi tebe. Ti trpiš škrtost onog drugog, kao što onaj drugi trpi tvoju rasipnost. Ovo baš i nije neki sklad.
2. Ljubaznost
Neki ljudi nisu samo puni ljubavi već su i ljubazni. Ljubaznost označava odbojnost prema vređanju drugih i želja da se uvek misli na njih i saoseća sa njima. Život dobija značenje kada izabereš muža ili ženu koji pokazuju istu narav kao i ti. Oboje ste ljubazni i pažljivi prema drugima, uživate u tome da štedite ljudska osećanja, ne nalazeći zadovoljstvo da činite drugima neprijatnosti. Da ponovimo, to je kao kada plovite u jednom smeru, a vodena struja vas vuče napred. Ali šta ako uzmeš osobu suprotne prirode? Tada ćeš imati mnogo poteškoća u braku. Na primer, ako si ti osoba koja nije ljubazna samo prema ljudima već i prema mačkama i psima, a tvoj supružnik ne voli ni ljude ni životinje, to će stvoriti veliki problem u porodici. Oboje ćete vući u drugom pravcu.
3. Darežljivost
Osoba koja je nadasve darežljiva staviće na sto sve što ima kada brat ili sestra dođu u kuću. Ali ako je takva osoba u braku sa osobom koja broji svaki obrok koji su prijatelji pojeli, onda darežljiva osoba neće imati lak život u kući. Ova teškoća ne proizlazi iz moralnog nedostatka već iz temperamenta, naravi. Neki ljudi su po prirodi takvi da ih boli kada drugi ljudi troše njihovu hranu. Oni su u stanju da namerno sklone dobru hranu i nešto drugo stave na sto pred goste. Ovde je problem u temperamentu, a ne u moralnosti.
4. Otvorenost ili opreznost
Neka braća su po svojoj prirodi iskrena – vole otvorenost. Neke sestre su po svojoj prirodi oprezne. One vole da i drugi budu diskretni. Opet imamo sukob u temperamentu. Stvar nije u tome da je jedan način ispravan, a drugi pogrešan. To uopšte nije pitanje morala, već razlika u naravi. Jedan je toliko oprezan da želi sve da sakrije, dok je drugi toliko otvoren da želi sve da otkrije. Obe osobine su dobre. Neka onaj oprezni ne kritikuje otvorenog, niti onaj otvoreni onog opreznog. Onaj iskreni oseća kako ga oprezni koči, ali u isto vreme i onaj oprezni vrlo dobro oseća kako onaj drugi ide suviše brzo. Obojica pate.
5. Promišljenost ili naglost
Neki ljudi su skloni razmišljanju. Oni sve pažljivo i potpuno proučavaju. Drugi ljudi opet čine stvari ne želeći da ih objašnjavaju. Pošto su nešto već uradili tek tada razmišljaju o tome. Još jednom da ponovimo, ovo nije moralni problem već samo razlika u karakteru. Neka jedni druge ne osuđuju. Neka onaj koji voli da razmišlja traži istog takvog životnog druga, a onaj koji nije sklon tome neka traži sebi sličnog. Ovo će učiniti zajednički život mnogo srećnijim.
6. Pravilnost u izgovaranju reči
Neki su toliko pravilni u svom govoru da prosto zastrašuju ljude. Svaka reč mora biti izgovorena ispravno. Drugi opet, ne moraju biti toliko pažljivi. Oni u principu nisu nemarni niti imaju nameru da budu neumesni, ali njihov govor nije baš pravilan. Još jednom da ponovimo, ovo nije moralni problem već je stvar temperamenta. Oni pažljivi mogu da optuže one druge da lažu, dok oni drugi mogu ove posavetovati da bi bilo bolje da uopšte ne pričaju. Iskreno rečeno, kad bi svaka reč na svetu bila izgovorena tačno, možda ne bi bilo više od dvadeset izgovorenih rečenica. Nesklad karaktera je zaista veliki problem.
7. Aktivnost ili neaktivnost
Neki ljudi su živahnije prirode dok su drugi mirniji. Ništa nije loše ni kod jednih ni kod drugih. To nije moralni problem, to je jednostavno razlika u temperamentu. Ali ako je jedna izrazito aktivna sestra udata za veoma mirnog brata, to će bez sumnje prouzrokovati nemir u porodici. Pre ili kasnije, supružnici će pokušati ovo neslaganje karaktera da pretvore u moralni problem. Počeće da veličaju svoje osobine. Lično poznajem jednog muža koji voli da sedi kod kuće, ali je oženjen sestrom koja uživa da posećuje druge. U stvari, znam nekoliko takvih slučajeva u Šangaju. Muž prosto ne može da podnese da prati svoju ženu kad ide po tuđim kućama. Jedna mogućnost je da ostane kod svoje kuće i da se brine o njoj umesto žene. Ovakvo stanje on može da toleriše nekoliko puta ali ne uvek. Kada dođe kući žene nema. Ni ovde nije pitanje morala već temperamenta, problem koji su propustili da razmotre kad su se uzeli.
8. Urednost ili neurednost
Poznajem jednu sestru koja je posebno uredna. Ona prati svog muža po kući i namešta sve iza njega. A muž uživa u neredu. Jednog dana sam posetio njihov dom i pronašao muža kako baca jastuk na pod i prevrće stolicu. Upitao sam ga zašto to radi. Odgovorio mi je da je vrlo srećan zato što je njegova žena otišla u posetu roditeljima. On je toliko bio sputan njenom čistoćom da je sada dao sebi oduška praveći nered po kući!
9. Slične prirode
Hrišćani bi trebalo da znaju da se ljubav sastoji od dva osnovna elementa: fizičke privlačnosti i sličnosti karaktera. Zato, kada hrišćanin bira bračnog druga, trebalo bi da izabere ne samo onog koji ga privlači već i onog koji ima sličan temperament. Nemojte da zanemarite ovo drugo preuveličavanjem onog prvog.
Sreo sam jedan par u Šangaju koji se uvek svađao. Pitao sam muža zašto se uopšte oženio njom. Odgovorio je da kada ju je prvi put video, da je bio privučen njenim kao ugalj crnim očima. To je bila fizička privlačnost. Međutim, ubrzo po venčanju, te tamne oči pale su u zaborav. Sve čega se sada sećao bilo je njeno uživanje u smehu dok je on voleo tišinu, njeni brzi postupci dok je on reagovao sporo. Zapamtite, problem različitosti priroda je stalni problem. Kada mlada braća i sestre biraju svog budućeg supružnika, ne bi trebalo da gledaju samo na fizičku privlačnost. Istina je da nje mora biti, ali je takođe istina i to da ona nije dovoljna. Moraju voditi računa o sličnosti karaktera. Privlačnosti će brzo nestati. Mada vas može podsticati da se venčate, ona ipak neće održati vaš brak. Ona može da vas pokrene da započnete neki korak, ali vam neće dati snage da u tome i izdržite.
10. Raj ili pakao
Postoji jedna izreka koja kaže: „Čovek može da ima dva raja ili dva pakla.“ Srećna porodica je kao raj, dok je nesrećna kao pakao. Jedan nevernik može da ima dva pakla – može da ima pakao još dok je živ, a posle smrti opet odlazi u pakao. Danas i hrišćanin može da živi u paklu ako nema sklada u porodici, a u budućnosti naravno odlazi u nebo.
Dobro se sećam jednog brata čija se žena svađala sa svima. Davala je utisak duhovne osobe i umela je dobro da se moli. Međutim, kada bi neko uzburkao njenu narav, niko rečima nije mogao da joj doskoči. Često se svađala sa svojim susedima, a muž je uvek morao da se izvinjava zbog njenih postupaka. Kad god se vraćao kući, ispitivao bi svoju ženu da li se svađala sa nekim susedom ili s nekom drugom osobom, da bi mogao da popravi stvar. U stvari, ona se svaki dan svađala. Samo da je taj brat oženio tihu ženu, a ta sestra nekog naprasitog čoveka, njihove porodice ne bi trpele tolike nemire.
Prihvatanje onog drugog
Mnogi imaju pogrešno mišljenje da mogu da promene nečiju narav. To se nikada ne dešava. Jer kad i Svetom Duhu treba mnogo vremena da promeni karakter jedne osobe – kako ćete vi uspeti u tom nemogućem zadatku? Brak nema moć da promeni nečiju prirodu. Mnoga braća i sestre su svesni razlike u prirodama, i puni nade čekaju promenu. Ali očekivana promena ne dolazi. Ako postoji jedna nada na svetu koja je osuđena na neuspeh, to je sigurno ova. Hteo bih da vidim toga muža koji je promenio svoju ženu i ženu koja je promenila svog muža. Kao što sam jednom rekao, u braku dobijate već gotovu robu, a ne narudžbinu. Ma kakvi su brat ili sestra, to je ono što ste dobili. Zato pre braka treba dobro da razmotrite da li vam odgovara priroda brata ili sestre, jer ne možete da očekujete da ćete posle menjati temperament vašeg bračnog druga onako kako vama odgovara.
12. Upozorenje
Još nekoliko reči. Za više od deset godina rada u Šangaju, jednu četvrtinu moga vremena sam proveo u rešavanju porodičnih problema. Poučen ovim iskustvima želim da ozbiljno upozorim ljude sa različitim prirodama da se međusobno ne uzimaju. To ne bi bilo dobro ni za muža ni za ženu, a ni za njihovu decu. Deca iz takvog braka su rastrzana između dve odanosti – ona ne znaju uz koga treba da stoje. To može da utiče i na njihovo spasenje.
Slabosti
Pojmovi koje smo do sada razmatrali odnosili su se samo na razlike u naravima, a ne na moralne probleme. Sada ćemo da saznamo nešto više o ljudskim nedostacima i slabostima.
1. Slabost – moralni problem
Šta je slabost? Neki ljudi su lenji, dok su drugi vredni. Znamo da je vrednoća vrlina, a lenjost mana. Neki su veoma precizni u govoru. To je zaista vrlina. Ali neki nisu samo malo manje nepažljivi u govoru, nego u stvari vole da dodaju još ponešto. Oni govore laž. To je slabost karaktera. Neki su pak ćutalice. Ne vole suviše da pričaju, i to je dobro. Ali neki vole da kritikuju i uče druge – i to se ne može uzeti kao vrlina – moglo bi pre da bude mana. Širenje glasina je više nego temperamentalni problem, jer je u pitanju moral. Kad god je moral u pitanju, tu je i mana koju moramo da iznesemo pred Boga. Na primer, neki ljudi rade brzo, dok su drugi spori. Ovo je problem u temperamentu. Međutim, ako je neko toliko brz da je neuredan, ili toliko spor da je nepouzdan, onda je u pitanju mana.
2. Saznanje o nedostacima bračnog druga
Šta bi trebalo da se radi u vezi s manom onog drugog? Vrlo je teško za nekoga ko gleda sa strane da odluči šta bi trebalo uraditi. Pre nego što se mlada braća i sestre venčaju, oni moraju da uvide mane svojih izabranika. Ovo mora da se pronađe pre veridbe, a ne posle. Pogrešno je tražiti mane onog drugog posle venčanja. To je više nego pogrešno – štaviše, vrlo nepromišljeno. Posle venčanja za tako nešto je kasno. Muž i žena bi posle venčanja trebalo da budu što je više moguće i slepi i gluvi. I bez gledanja ćeš videti mnogo, a kamoli ako bi pažljivo tražio mane? Brak ne bi trebalo da bude prilika za pronalaženje mana. Kada se venčate više ne morate da koristite svoje oči. Zato pre nego što se verite, u vreme kada još birate bračnog druga, nemojte da budete zaslepljeni fizičkom privlačnošću i tako propustiti nedostatke onog drugog. Nemojte da budete toliko opčinjeni željom da stupite u brak, pa da ne možete da vidite nijednu manu.
3. Podnošljivo ili nepodnošljivo
Postoje dve mogućnosti u vezi s nedostacima; ili su podnošljivi ili nisu. Ako postoji neka nepodnošljiva mana, onda brak ne treba da dolazi u obzir. Ali ako je ta mana ili nedostatak podnošljiv, onda možeš razmišljati o braku. Bilo kako bilo, sve slabosti treba da se otkriju pre veridbe. Kakva je korist od pronalaženja mana pre braka? Ako to ne učiniš, prouzrokovaćeš pogoršanje u tvom porodičnom životu, jer je nemoguće promeniti drugu osobu.
4. Slabosti se ne dele
Dozvoli mi da te upozorim – nemoj da misliš da ljudi sa sličnim manama mogu da žive zajedno. Mnogi ljudi umišljaju da mogu da žive sa osobom koja ima slične slabosti, ali ne i sa onom koja ima drugačije od njihovih. To nije moguće. Još je teže da ljudi sličnih slabosti žive zajedno. Ako je to samo razmimoilaženje naravi, savest u to nije uključena. Ali ako je u pitanju mana, tada je uključena i savest. Tada će oboje, i brat i sestra, da pate i to dvostruko – patiće zbog sebe, a i zbog onog drugog. Tako će i njihove odgovornosti da se udvostruče. Dobro je imati sličan temperament ali ne i iste mane.
Želim da istaknem: iako slabost može biti podnošljiva, ona može biti i nepodnošljiva. Na kraju još jednom da ponovimo – bolje je da dve osobe nemaju iste mane.
Karakter
Da bi brak bio uspešan, potrebno je da postoji uzajamno poštovanje. Ako jedan supružnik na drugog gleda sa visine, onda je propast porodice neizbežna. Muž mora da poštuje karakter svoje žene. Žena mora da ceni kvalitete karaktera svoga muža. To nije stvar temperamenta ili slabosti, već stvar karaktera.
Na primer: ženi se oprašta ako povremeno izgovori laž; ali ako je ona nepoštena i često laže to je odraz njenog karaktera. Ili drugi primer: kako muž može da natera svoju ženu da ga poštuje, ako je on toliko sebičan da misli samo na sebe? Muž u porodici treba da ima osobine koje su u najmanju ruku za divljenje. Karakter je jedno, a temperament nešto drugo. Ako se u porodici niko ne poštuje onda je s njom gotovo. Razlike u temperamentu stvaraju dosta teškoća, ali nedostatak poštovanja karaktera uništava sam temelj doma. Ko može da sačuva porodicu u kojoj muž nema poverenja u ženu i obrnuto?
Neki ljudi su veoma okrutni i grubo se ponašaju prema drugima. Ne brinu se za tuđa osećanja, jer ih zanimaju samo njihova sopstvena. Ovde nije stvar u različitosti temperamenta, već u slabosti karaktera. Karakter koji nema poštovanja dovodi do propasti braka.
Neki ljudi nemaju kontrolu nad sobom. Oni su izgubljeni u svojim životima. Oni slobodno prave ispade. Zašto su tako namćorasti? Zato što su sebični, i teže da udovolje samo sebi. Nekim ljudima je zadovoljstvo da se razmeću svojim ćudima. Ali i za supružnika ovakav sumnjivi karakter može da postane izvor prezira.
Loš muž, ili žena koja sve iskorišćava – ukazuje na nedostatke u karakteru više nego na slabosti. Ako neko bira svog životnog saputnika, on mora dobro da razmisli da li može da podnese karakter onog drugog. Prema tome, pre braka ispitajte da li postoji uzajamno poštovanje. Pogotovo u braku Božije dece poštovanje karaktera je osnovno. Onaj koji nema poštovanja prema karakteru onog drugog, nije osposobljen za brak. Mora da postoji poštovanje zato što je ono određeno od Boga.
Sposobnost življenja sa drugima
U okviru ličnih osobina trebalo bi da obratimo pažnju na to da li su buduća žena ili budući muž u stanju da žive sa drugim. Brak znači živeti zajedno. Neki ljudi su prilično osobeni i ne mogu da žive sa drugima. Ako čovek nije bio u stanju da živi sa svojim roditeljima ili braćom i sestrama, kako onda možeš da očekuješ srećan bračni život sa njim? Ili ako je žena bila stalno u sukobu sa ljudima, teško se možeš nadati uspešnom porodičnom životu kada se njom oženiš.
Osnovni uslov za brak je sposobnost jedne osobe da živi sa drugima.
Ako neko ne može da živi s drugim ljudima, taj ne može onda da živi ni sa tobom. Da li će takva osoba svakog drugog prezirati, a samo tebe ceniti? Ne, i ti ćeš na kraju biti prezren.
Na primer: ako sestra koja je pristala za udaju govori ljudima kako su loše prema njoj postupali njen otac, majka, braća i sestre, dakle, svi – sigurno znaj da će to kasnije pričati i o tebi. Ovoj sestri nedostaje moć da živi sa drugima.
Ako neko ima sposobnost da živi sa drugima u izobilju, s njim ili s njom će biti lako da se živi. Ovo je zaista vrlo važan uslov.
Posvećenje
U ovoj lekciji o biranju bračnog druga, prva grupa pojmova se ticala fizičke strane osobe. Druga grupa je bila u vezi sa ličnim osobinama ili karakterom – sa duševnom stranom. A sada u trećoj grupi, razmatraćemo duhovnu stranu.
1. Isti cilj
Hrišćanin ne sme da stupi u brak sa nevernikom. Ovo moramo da shvatimo da bismo postigli krajnji smisao braka. Mora da postoji jedinstvo duhovnog cilja kao dodatak fizičkoj privlačnosti i prirodi koje se dopunjavaju. To znači da oboje moraju da imaju želju da služe Bogu i da Mu budu potpuno odani. Moraju da žive za Boga. Ovo je mnogo važnije, nego da imamo izvrstan karakter. Iako ovo poslednje ne sme da se zanemari, ipak, ono prvo je sasvim neophodno. U velikim i u malim stvarima, supružnici moraju da žive za Gospoda.
Ovakav brak ima čvrst temelj, jer obe strane imaju zajedništvo sa Bogom.
2. Hristos kao Gospod
U porodici koja ima isti cilj, nema sukoba između onog koji je glava porodice i onog koji sluša. Hristos je glava kojoj treba biti poslušan. Hristos je gospodar kuće. Pitanje dostojanstva sa ovim je rešeno. Mnoge svađe muževa i žena ne nastaju zbog toga da bi se dokazalo koja je strana u pravu, već zato što supružnici žele da budu glavni u porodici. Da su oni oboje posvećeni hrišćani, tog problema ne bi bilo. Oboje bi bili spremni da se ponize pred Gospodom i da priznaju svoju krivicu. A kada oboje najviše žele da čine volju Božiju, sve se onda može graditi na toj osnovi.
Mlada braća i sestre bi trebalo da znaju da moraju da budu potpuno posvećeni. Ako budući supružnici služe Gospodu svim svojim srcem, veoma je velika verovatnoća da će njihov brak biti uspešan. I mada mogu da postoje neke razlike u prirodama i da možda fizička privlačnost izbledi, porodica će ipak napredovati bez smetnji.
Neka mlada braća i sestre uvide da postoje određeni uslovi za stupanje u brak. Ukratko, ti uslovi mogu da se podele u tri grupe: fizički ili spoljni, psihološki i duhovni. Ova tri uslova moraju da budu postavljena na svoje pravo mesto.
Zaključak
Trebalo bi istaknuti činjenicu da druga generacija porodice ima mnogo toga zajedničkog sa drugom generacijom crkve. Ako se pažljivo brinemo o porodicama sledeće generacije, tada ćemo vodimo računa i o stanju crkve u toj budućoj generaciji. Ako su porodice dolazeće generacije pune problema, mi radnici, moraćemo da trošimo vreme na rešavanje porodičnih problema. Mi ne možemo promeniti stanje kod onih koji su već u braku. Sve što možemo da uradimo to je da ih uverimo da moraju da budu još prilagodljiviji, još strpljiviji, još odaniji, i da još više vole. Od onih koji još nisu stupili u brak, očekujemo da imaju dobar porodični život.
Kad sam bio u Engleskoj, sreo sam mnogo porodica u kojima i muž i žena služe Gospodu i zajedno hodaju na Božijem putu. Takve situacije je zaista lepo videti. Gledati par koji skladno sledi Boga, zaista je uživanje. Starija braća i sestre bi trebalo da pomognu mlađima u tim stvarima, da bi ovi kasnije mogli da izbegnu mnoge greške. Neka Bog blagoslovi svu braću i sestre!
