Исус је рекао „Јер уста говоре оно чега је срце пуно“ (Мат. 12:34). Човеков говор представља његово срце – открива шта је у њему. Нечија дела не откривају увек ту особу, његове речи то чешће чине. Дела могу да буду тако пажљиво урађена да преваре људе, али речи не могу да буду под савршеном контролом. Зато говор открива много више шта се налази у мислима једне особе. Уста говоре оно чега је срце пуно и што се у њему налази. Ако из уста излази лаж или превара, то мора да буде и у срцу. Када је особа ћутљива, тешко се може знати шта јој је у срцу. Али једном кад отвори уста, откриће се шта јој је у срцу. Пре него што проговори, нико не може да упозна њен дух. Тек када особа проговори, други могу да увиде каква је то особа и какво је њено стање пред Богом.
Пошто смо се поуздали у Господа, морамо изнова да учимо како да живимо и како да говоримо. Старе ствари и стари начини су прошли. Од данас почињемо нешто ново.
Како да говоримо
Ево неколико одломака из Библије који нас уче како да говоримо. Погледамо их један по један.
1. Без лажи
„Ви потичете од оца ђавола и хоћете да чините жеље свога оца. Он је био убица људски од почетка, и у истини се није учврстио, јер у њему нема истине. Када говори лаж, од свога говори, пошто је лажа и отац лажи“ (Јован 8:44).
Сатана отац лажова
Када Сатана говори лаж, од свога говори, јер је лажљивац. Данас је више него лажов, отац је свих лажова. Како је лаж распрострањена у овом свету! Колико има Сатаниних поданика, толико има и лажова. Лажу за Сатану јер је њему потребна лаж да би успоставио своје краљевство и угрозио Божије дело. Свако ко припада Сатани зна како да лаже.
Када се неко обрати, мора да научи основну лекцију о коришћењу речи. Мора да научи да се одупре свакој лажи, изговореној свесно или несвесно, и мора да се клони изговарања нетачних речи, без обзира да ли су оне мање или више истина. Лажи било које врсте морају да се уклоне од Божије деце. Ако остане било какав траг, Сатана ће имати упориште са кога ће моћи да напада.
Лажи које преовлађују
Све док неко не научи да се одупре лажима, можда неће бити свестан колико је склон лагању. Али што више одбија да лаже, то више открива колико му је у ствари лако да то чини. Чак и његове мисли и смерања срца су наклоњени лагању. Лажи у овом свету, чак и лажи у нама, далеко су изван нашег схватања. Како је то тужно што се многима од деце Божије повремена лаж чини као неопходна. О, како је трагично да било каква лаж има место међу Божијом децом. Зар Реч нашег Господа није довољно јасна и озбиљна када каже да су сви они који лажу Сатанина деца, јер је он отац свих лажова? Било би тужно да ово сатанско семе остане укорењено у срцима оних који су Божији. Младим верницима саветујемо да се што пре одлуче да са озбиљношћу реше проблем лагања.
Значење лажи
Лажов је двојезична особа. Једном ће рећи једно, а други пут ће рећи нешто друго. Сада ће рећи „да“ а после ће рећи „не“, сада ће рећи „у реду“ а касније ће рећи „није у реду“. Ово не показује само недостатак у начину размишљања, већ и то да је особа лажов.
Лагати, такође значи говорити оно што нама одговара. Ако говоримо само оно што се нама свиђа а остало кријемо, или изговарамо оно што нама користи а прећуткујемо оно што нам не користи, говоримо лажи. Како често, намерно задржавамо половину чињеница. Наша себичност нас наводи да задржимо онај део који је нама користан. Онима које не волимо говоримо ствари које нису од неке користи, које су чак и штетне по њих. И то је лагање. Много људи не говори у складу са истином, већ у складу са оним што им одговара или не одговара. Радије говоре оно што им њихове емоције налажу него оно што налажу јасне чињенице. Њихове речи се заснивају на склоностима и осећањима, а не на чињеницама и истини. Овакве речи би требало сврстати у лажи. Грех је говорити неистину, а горе од тога јесте намерно говорити неистину. Бог ово у потпуности осуђује. Младим верницима би требало указати на то да не смеју да говоре у складу са својим осећањима, већ у складу са чињеницама. Или ћути или говори истину.
Када неко говори у складу са својим надањем онда и то представља лагање. Морамо да научимо да дисциплинујемо своја осећања да буду на таквом нивоу, да наш говор не воде наши интереси или очекивања. Често иза речи не стоје чињенице; оне наиме представљају оно чему се ми надамо. Људи лоше говоре о другима не зато што су они заиста лоши, већ због тога што се надају да је то тако. Неко чезне да његов брат или сестра у Господу падне, да би се радовао туђој несрећи и рекао да су они, ипак пали. Тако његове речи изражавају оно што би он желео да је стварност, а не оно што је заиста чињеница. Да ли видиш у чему је суштина проблема? Људи често говоре оно што је жеља њиховог срца, оно чему се надају.
Лагање је и то када у преношењу туђих речи, додајемо своје мисли и утиске. Зашто се речи потпуно изврну када прођу неколико пута од особе до особе? Зато што свака особа додаје и своје мишљење. Уместо да трагају за чињеницама, убацују своје идеје. И ово се мора сврстати у лаж. Млади верници морају од самог почетка да науче како да говоре у складу са чињеницама. Не би требало да убацују и своје мишљење. У противном требало би бар да разграниче шта је чињеница, а шта је њихово мишљење. Очигледно је да оно што ти мислиш о особи и оно што заиста јесте, да су две различите ствари. Можеш да кажеш да је чињеница таква и таква, а твоје лично мишљење је овакво. Чувај се да превише не истичеш своје мисли и очекивања тако да се чињенице измене и претворе у лаж.
Друга лаж која влада у цркви је преувеличавање у говору. Како је лако дати нетачан број или употребити неодговарајућу реч. Колико је само искушење да се употребе велике, снажне речи и да се улепша истина. И ово је лаж јер није у складу са чињеницом.
Можете проверити стање срца брата или сестре тако што ћете њему или њој рећи нешто и затражити да се то пренесе даље. Одмах ћете проверити какво је његово стање пред Богом. Онај који се боји Бога и са ким је Бог поступао, неће се усудити да прича непромишљено. Он зна да је говор врло озбиљна ствар и даће све од себе да реч правилно пренесе. Али онај који је недисциплинован, додаће на једну реч још неколико својих и задржаће много тога што би требало рећи. То је немарна и нечасна особа.
Никоме ко лаже не пристоји да буде служитељ Божије речи. Једино ко је прецизан у говору, може да разуме Библију, јер је свака јота и титла у Божијој речи савршено тачна. Ако смо немарни, ко зна колико смо јота и титли испустили?
Надувавање бројки је такође лаж. Многи су толико навикли да чине ово, да редовно увећавају било какву цифру коју спомињу. Ми на пример знамо да у Шангају нема црквене зграде која може да прими више од пет хиљада људи. Али на састанцима пробуђења, људи ће рећи да је у цркви било десет или двадесет хиљада. Када би посетиоци чак и стајали, опет би та бројка била исувише велика за било коју цркву у Шангају. Ипак, такво хвалисање долази од хришћана; штавише, долази од хришћанских радника! Оваква врста хвалисања је без сумње лаж.
Склони смо и да увећавамо туђе мане, а своје да умањујемо. То је такође лаж.
Потребна је строга дисциплина
Не могу да кажем да људи после обраћења обавезно постају искрени. Али, ако су вољни да уче уз помоћ строге Божије дисциплине, за пет година можемо да сретнемо неке који су постали искрени. Можда моје речи делују оштро, али ја их само наглашавам. Уколико особа упорно не одбија сваку лаж и сваку нетачну реч, не може се назвати искреном особом. Од особе која занемарује ову дисциплину не може се чак ни очекивати да буде искрена. Хришћани превише болују од тога да говоре лажи и да се нетачно изражавају. Људи у свету (и ми смо некад били такви), следећи Сатану знају како да лажу. И мудри и луди међу њима знају да лажу. Неки говоре отворено, други увијено, али ипак, сви говоре лажи. Потребно је да будемо толико дисциплиновани пред Господом, да бисмо могли да будемо осетљиви на лажи и на дух лажи чим се сусретнемо с њима.
Млади верници би требало да схвате колико је искреност важна, а колико је ипак за нас неприродна. Сама наша природа је неискрена. Знамо да лажемо још од детињства. Више волимо да говоримо оно што нама одговара, него да говоримо истину. Као што дете учи азбуку, тако и Божија деца морају да почну од самог почетка. У супротном, и најмања непажња ће нас још једном гурнути у лагање и нетачне речи.
Многи људи не сматрају да је лагање озбиљна ствар, али моје је мишљење да је то један од најмрачнијих и најчешћих греха. Ако нови верник има такву ману, из ње ће проистећи два проблема: 1) у цркви ће доћи до духовног мртвила што ће спречавати јединство хришћана, и 2) Бог неће моћи да изабере такву особу да буде слуга његове Речи. Можда неко може и да покуша да предаје из Библије, да подучава истину или да проповеда Реч, али та особа је ипак неподесна за правог служитеља Божије Речи. Да би особа била служитељ Божије Речи требало би да буде искрена у говору.
Зато научите да говорите као пред Богом. Говорите тачно, и избегавајте лажи. Немојте да говорите у складу са својим наклоностима и мишљењима. Потпуно се одуприте свакој лажи. Речи треба да буду у складу са чињеницом и истином.
2. Избаци залудне речи
„Добар човек од доброга блага износи добро, а зао човек од рђавога блага износи зло. Али вам кажем да ће за сваку некорисну реч, коју изговоре људи, одговарати на дан суда; јер ћеш по својим речима бити оправдан, и по својим речима бити осуђен“ (Матеј 12:35-37).
Стихове 35-37 требало би повезати са 33. стихом који каже: „Или учините добро дрво и плод његов добрим, или учините рђаво дрво и плод његов рђавим; јер се по роду дрво познаје.“ Можемо лако да видимо да се плод овде односи на речи више него на понашање. Ако је особа добра, њене речи ће сигурно бити добре, а ако је зла, тада ће без сумње и њене речи бити зле. Слушајући нечије речи, можете да сазнате каква је то особа. Када неко сеје свађу од јутра до вечери, критикује друге, клевеће и изговара речи које руше користећи прљаве речи, таква је особа без сумње, рђаво дрво.
Нећемо помоћи брату или сестри који стално говоре зле, критизерске, грешне речи, ако покушамо да исправимо њихове изјаве. Требало би отворено да им кажемо да је оговарање грех. Нови верници морају да знају да су њихове речи у ствари њихови плодови. Онај чије је срце посвећено говориће чисте речи. Онај коме је срце пуно љубави неће говорити речи мржње. Дрво ће се препознати по својим плодовима.
Не мора свака чињеница да се каже. Иако неке речи могу бити истините, не морам да их понављам ако нису плод који ја желим да донесем. Сада није питање да ли су речи чињенице, већ да ли је потребно да их изговорим. То је питање изговарања залудних речи. Иако су те речи истините, оне ипак могу да буду некорисно изречене. Шта год да кажемо мора бити у складу са чињеницама, али свака чињеница не мора да буде изговорена. Ако чињенице сачињавају залудне речи, не треба их изговорити.
Залудне речи ће се једног дана поновити: „Али вам кажем да ће за сваку некорисну реч, коју изговоре људи, одговарати на дан суда.“ Све што је данас немарно изречено биће дословно поновљено на дан суда у будућности. Тражиће се рачун за сваку реч, и тим речима ће особа бити или оправдана или осуђена. Нека деца Божија науче да се одупиру свим нетачним речима и нека говоре оно што је истина. Не би требало да говорим било шта што није корисно ни за друге ни за мене, нити оно што нема везе са мном. Једино недисциплинована особа може да има немаран језик. По говору једне особе можете да видите да ли јој недостаје дисциплина. Особа коју је Бог дисциплиновао има дисциплинован језик. Онај ко лаже, ко употребљава залудне речи или говори немарно, такав није од велике користи у Божијој руци. Он чека на суд који ће доћи. Зато би нови верници требало да савладају ову лекцију. Онај који користи нечисте речи мора да је и сам нечист, онај који неискрено говори мора да је неискрена особа. Начин на који особа говори открива њен карактер. По плоду се дрво познаје, а по говору се особа познаје.
Нажалост, данашња црква је тако пала, да је пуна лажи и некорисних речи. Мало је Божије деце која су заиста свесна тог греха и која се усуђују да га осуде. То је заиста застрашујуће.
3. Избаците зле речи
„Не узвраћајте зло за зло или увреду за увреду, него напротив, благосиљајте, јер сте на то позвани – да наследите благослов. Јер ‘ко хоће да воли живот и да види добре дане, нека задржи свој језик од зла и усне своје – да не говоре превару, нека се уклони од зла и нека чини добро, нека тражи мир и нека иде за њим; јер Господње очи мотре на праведнике и уши његове слушају њихову молитву, а лице Господње је против оних који чине зло’“ (1. Пет. 3:9-12).
Из уста хришћана никада не би требало да изађу зле речи. Псовке и клетве спадају у зле речи. Божије дете не може да узврати зло за зло, или увреду за увреду.
Говорите речи благослова
Људи воле да се свађају. Кад други говоре лоше речи верницима, и сами хришћани понекад узвраћају истим речима. Али Бог не пита ко је први започео, Њега само занима да ли си ти то рекао. Запамтите, не можете да враћате зло за зло, или псовку за псовку. Напротив, учите се да говорите речи благослова.
Контролишите своје понашање
Човек који може да контролише своју ћуд и своје понашање, у стању је да управља својим речима и пред Богом. Ако не контролише своју нарав, многе ће зле, ниске, подмукле, увредљиве речи изаћи из његових уста. Не само да ће га такво понашање лишити благослова, него ће га осрамотити пред Богом.
4. Без много речи
У Јаковљевој посланици глави трећој Библија се посебно бави говором. Одабраћемо и размотрити неколико стихова.
Нека не буде много учитеља
„Не будите, браћо моја, многи од вас учитељи“ (ст. 1). Ово можда може да се преведе и овако: „Не будите учитељи многих,“ или „Не будите учитељи.“ Зашто Писмо каже ово? „Јер знамо да ћемо у толико већма бити осуђени.“ Они који не знају како да контролишу своје речи, лако се познају по жаркој жељи да буду учитељи. Где год пођу, покушавају да уче друге. Где год се налазе, причају. У стању су да поучавају друге под било каквим околностима. Поучавају слободно и бесплатно. Воле да буду учитељи, чезну да буду саветници. Ако су у нечијој близини, спремни су за причу. Зар не увиђате да хришћанин не би требало да се клони само лагања, узалудних и злих речи, него и од многог причања? Није добро превише да се прича, без обзира о чему се говори. И ово нас лишава Божијег благослова.
Знак самосавлађивања
„Јер сви ми много грешимо. Ако ко у речи не греши, то је савршен човек, кадар зауздати и све тело“ (ст. 2). Да ли неко може да заузда самог себе или не зависи од тога да ли је у стању да заузда своје речи. Да бисмо проценили да ли неко има плод Духа – уздржљивост, треба само да видимо како контролише своје речи. Да ли знате шта је то уздржљивост? Често браћа и сестре имају погрешну слику о томе. Мисле да је уздржљивост, као плод Духа, умереност или осредњост. Али то није тачно, уздржљивост овде не значи ништа друго до управљање над самим собом, обуздавање самог себе.
Другим речима, плод Светога Духа јесте способност владања над самим собом. Који је то знак по коме можемо да препознамо овај плод Светога Духа? Јаков нам каже да ако је човек у стању да заузда свој језик, онда може да заузда и цело своје тело. Овакав човек поседује власт над собом. Немаран језик одаје немаран живот. Ко говори без размишљања, сигурно води неуредан живот. Сувишно причање чини човека распуштеним. Нека млади верници почну да се уче да обуздавају своје речи.
Да ли желиш да Бог у својој милости уради нешто са тобом? Рећи ћу ти: ако Му дозволиш да уради нешто са твојим речима, тада је Он нашао начин како да ради своје дело у теби. Јер многим људима су речи средиште њиховог бића. Њихова основа јесу њихове речи. Дисциплинуј речи и особа ће бити дисциплинована. Особа ће остати непромењена, ако се опире да мења свој говор. Ако желите да одредите да ли неко има контролу над собом, немојте да гледате на спољашњи изглед (изглед може да превари), довољно је да попричате са том особом пола сата и тада ћете знати. Чим неко проговори, почињете да га упознајете. Ништа не открива особу толико колико њене речи.
Огроман утицај језика
Јаков у трећој глави и трећем стиху, упоређује језик са жвалама у коњским устима, у четвртом са крмом на броду, и у петом са малом ватром. Иако је мали као жвале или крма или варница, језик може да има велики утицај. Шести стих даље каже: „И језик је ватра, свет неправде, језик се налази међу нашим удовима, скрнави све тело и он запаљује животни ток, а пакао њега пали.“ Језик је заиста свет неправде, свет за себе. Ако хришћанин не обрати пажњу на свој језик, он ће бити у стању да запали паклену ватру и да свуда шири смрт.
Како су само озбиљне ове речи: „и он запаљује животни ток.“ Живот је као један ток или точак који се окреће, а језик је као ватра која запаљује тај точак. На тај начин многа плотска дела могу да букну. Човечију нарав, његов бес, његово тело, све је то запалио језик и то ватром из пакла. Колико пута се ствари разбуктају због неких речи које је изговорило дете Божије. Језик је заиста свет неправде и ватра из пакла.
Зато се учимо да мање говоримо. „У многим речима не бива без греха; али ко задржава усне своје, разуман је“ (Приче 10:19). Приче Соломонове нас уверавају да се уздржимо од сувишних речи. Само будала обилује речима. Што је особа неозбиљнија, то више прича. Дисциплиноване особе су међутим стабилне и не говоре много.
Зло језика
Седми стих нам каже да је људски род укротио сваку врсту живих бића. Осми стих наставља: „али нико од људи не може да укроти језик – немирно зло, пуно смртног отрова.“ Нека зла могу бити укроћена, али зло језика ниједан човек не може да обузда. Лудост је дозволити језику слободу.
Две врсте воде
Оно што сада следи је врло једноставно. Не смете користити исти језик да у једном тренутку славите Бога, а у другом да проклињете човека који је створен по обличју Божијем. Како можете сада да славите, а после да проклињете. Из једног извора не могу да теку две врсте воде. Смоквино дрво не може да рађа и маслине и смокве, нити из слане воде може да истиче слатка. Плод нам показује какве је врсте дрво, а тако исто и врста воде нам открива природу извора. Особа коју Бог користи је она која доноси само слатку воду у којој нема ни ружних речи ни горчине.
Бог ме је тако ослободио да је у мене ставио нови извор. Начинио је од мене ново дрво. Ако сам смоква, не могу да рађам маслине. Ако сам винова лоза, не могу да рађам смокве. Пошто је Бог ставио у мене нови живот, из мене природно тече слатка вода.
Како слушати
Разматрајући питање говора, морамо да обратимо пажњу на слушање исто толико колико и на говор.
1. Одуприте се знатижељном увету
Могу ли да будем искрен са вама? Када би браћа и сестре знали да слушају, црква би била ослобођена многих непожељних речи. Разлог зашто има толико неприкладних речи у цркви јесте тај што многи желе да их чују. Пошто постоји таква жеља, сигурно је да постоји и извор тих речи. Зашто у људима има све више критицизма, злобног клеветања, двосмислених и нечистих речи, лажи и препирања? Зато што су многи спремни да их слушају. Како је опако и преварно и прљаво људско срце којем је привлачно да слуша такве погубне речи.
Када Божија деца знају које речи да користе, а које не, сасвим је природно да ће знати шта би требало а шта не би требало да слушају. Издаје те оно што слушаш, јер то открива каква си особа.
Нови верници би требало да науче да правилно слушају. Ако неко сеје семе раздора, и притом користи неприкладне речи, не само да би требало да се одупремо искушењу да и сами тако говоримо, већ би требало и да одбијемо да то слушамо. Чинећи тако, спречићете многе грехе и у исто време помоћи ћете другој браћи и сестрама да се томе одупру. Данас постоји жудња за слушањем, пожуда која жели да чује неприкладне речи. Зато није ни чудо што се повећава број таквих речи, и није ни чудо што су они који их изговарају охрабрени да то и даље чине. Учимо се томе како да се повучемо и оставимо присуство људи када почну да говоре такве бесмислице. Тада ће брзо изгубити жељу за непристојну причу. Или пак уместо да одемо, посведочимо им и рецимо да као хришћани не би требало да говоримо такве ствари. Или, могли бисмо да им отворено кажемо: „За какву ме особу сматраш? Не желим да слушам такве глупости.“
Многи проблеми у цркви су као ватра из пакла, која мора да се угаси на самом почетку. Не би требало дозволити да се потешкоће шире. Многе од њих настају због слушања лоших разговора. Иако онај који говори сноси већу одговорност, и онај који слуша носи свој део одговорности. Да би био ослобођен од пожуде за знањем лоших ствари, човек мора да се одупре природној склоности слушања. Ако се човек томе одупре, моћи ће да угаси многе ватре. Учи се да кажеш: „Извини, ја сам хришћанин и не могу да слушам такве речи.“ Учи се да пресечеш такве речи. Али ако наставиш и даље да слушаш, у нади да ћеш кроз њих нешто више научити, тиме нећеш угасити ватру, него ћеш је још више распирити.
2. Окрени глуво ухо
„А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста својих. Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим оправдања“ (Псалам 38:13-14). Када људи недолично говоре, буди као глув човек који не чује. Пусти их да кажу шта желе, али немој их слушати. Или, уместо да се правиш глув, можеш да им посведочиш, или штавише и укориш речима: „Шта ти мислиш ко сам ја да преда мном истресаш те прљавштине? Хришћанин не би требало да говори такве ствари. Оне уопште нису прикладне за верника.“ Велики је благослов научити како бити глув и нем, јер причање и слушање представљају велика искушења. Нека се млади верници уче како да то превазиђу.
3. Пример нашег Господа
„Ко је слеп осим слуге мога? И ко је глух као посланик мој кога шаљем? Ко је слеп као савршени? Ко је слеп као слуга Господњи?“ (Исаија 42:19). Овај стих се, у контексту овог поглавља, односи на Господа Исуса. „Ко је глув као посланик“ показује како је Господ Исус када је био на земљи, окренуо глуво ухо многим речима.
Што мање слушамо нечисте речи и неповезане ствари имаћемо мање невоље. Ионако имамо довољно својих проблема да нам други нису потребни. Како можемо да трчимо трку, ако смо претоварени? Учи се зато да одолиш искушењу слушања. Буди глув као Господ Исус! Човек који је глув као наш Господ, на правом је путу.
Проведи време у учењу
Млади верници би требало да буду мудри и кад говоре и кад слушају. Нека се боје Бога шта ће рећи или шта ће слушати. То је велика ствар која мора да се савлада пажљиво и стрпљиво.
Потребно је време да се развије навика да се правилно говори. Мислим да не можемо да извојујемо победу на овом пољу одмах пошто узверујемо у Господа. Из искуства знам да је доста тешко говорити исправно. Мала непажња и реч може погрешно да се изговори, штавише и намера може бити погрешна.
„Постави, Господе, стражу код језика мога, чувај врата уста мојих“ (Псалам 141:3). Колико нам је само потребна ова молитва: постави стражу код мојих уста да не бих причао несмотрено. Неко би можда требало да се моли: „Постави стражу код мојих ушију да не слушам свашта!“ Ако буде оваквих молитава, црква ће бити поштеђена многих невоља, и млади верници ће бити у стању да ходају правим путем.
Једна ствар ме врло изненађује, а то је да многа браћа и сестре слушају неке ствари и при томе се уопште не осећају нелагодно. Очигледно је да нешто није у реду. Кад год смо у стању да изложимо своје уши некој недостојној причи, тада нешто није у реду са нама. Ако то слушамо и прихватамо, онда грешимо. Зато морамо да научимо да се одупремо тим прљавим и поквареним плодовима. Требало би да знамо, да ако има било каквог отрова међу Божијом децом, он ће се неизбежно ширити. То ће водити људе у безбожност и револт.
Нека нам Бог буде милостив. Нека Он да милост свим новим верницима да би одмах могли да почну да уче како да говоре и како да слушају, да би пут који се налази пред њима био прав. Није необично чути Божију децу како говоре без размишљања, али је чудно да хришћанин може да говори и слуша такве бесмислене ствари, а да није свестан да су грешне и да их не осуди. Нека тога не буде међу новим верницима.
