Тако, не знам шта чиним; јер не чиним што желим, него што мрзим — то чиним. Ако пак чиним што не желим, слажем се са законом и признајем да је добар. Јер то сад не чиним више ја, него грех који обитава у мени. Знам, наиме, да у мени, то јест, у моме телу, добро не обитава; јер хтети — тога има у мени, али чинити добро — тога нема. Јер не чиним добро које желим, него зло, које не желим, то чиним. А кад чиним оно што не желим, то већ не чиним више ја, него грех који у мени обитава. Желећи, дакле, да чиним добро, налазим да за мене важи закон — да је зло у мени. Тако се по унутрашњем човеку радујем Божијем закону, али видим један други закон у својим удовима, који војује против закона мога ума и заробљава ме законом греха, који је у мојим удовима. Бедан сам ја човек; ко ће ме избавити од овог смртног тела? Богу хвала кроз Исуса Христа, Господа нашега. Тако, дакле, ја сâм умом служим Божијем закону, а телом — закону греха. Стога сад нема осуде за оне који су у Христу Исусу. Јер те је закон Духа живота у Христу Исусу ослободио од закона греха и смрти.
Римљанима 7:15-8:2
Жеља за ослобођењем од греха
Особа која верује у Господа може одмах да буде ослобођена од греха. Међутим ово искуство не деле обавезно сви млади верници. Многи нису ослобођени од греха чим узверују у Господа. Напротив, често налазе да падају у грех. Нема сумње да су спасени, да припадају Господу и да имају вечни живот. Ипак, остаје велика потешкоћа да их грех често узнемирава. Због тога нису у стању да служе Господу онако како би желели.
Грех који непрестано узнемирава спасену особу, узрок је велике несреће. Савест човека је осетљива када га Бог просветли. У њему се налази живот који осуђује грех, па је зато и свестан греха. Он дубоко осећа своју поквареност и гнуша се самога себе. Ово је заиста болно искуство.
То искуство доноси са собом и један проблем: многи верници не схватају шта је грех у суштини. Неки верници кажу да грех може да се избегне тиме што ћемо му се успротивити. Зато се из све снаге труде против искушења. Други тврде да грех мора да се победи. Због тога се све време боре против греха, надајући се да ће га превазићи. Трећи опет објављују да пошто нас је грех везивао и ускратио нам слободу, можемо се ослободити његове привлачности ако се истрајно против њега боримо; зато чине најбоље што могу да би дошли до победе. Те три идеје су само људске мисли; нису ни Божија реч нити Божије учење. Ниједно од њих не може да донесе победу.
Надам се да ћете на ово обратити нарочиту пажњу. Ја лично верујем да човеку треба показати пут ослобођења чим узверује у Господа. Не слажем се са тим да људи морају да преболе кризу пре него што могу да доживе ослобођење. Они би требало да ходају путем слободе још од самог почетка свог хришћанског живота.
Божија реч нам не говори да би требало да победимо грех, већ да морамо да будемо ослобођени од греха — да нам се дâ слобода од греха. То су речи Библије. Грех је сила која држи људе у ропству. Требало би да се ослободимо његовог снажног загрљаја, а не да уништимо његову силу. Ми не можемо да га усмртимо, него Господ је нас уклонио од њега.
Закон греха
Тако, не знам шта чиним; јер не чиним што желим, него што мрзим — то чиним . . . јер хтети — тога има у мени, али чинити добро — тога нема. Јер не чиним добро које желим, него зло, које не желим, то чиним. А кад чиним оно што не желим, то већ не чиним више ја . . . Желећи, дакле, да чиним добро, налазим да за мене важи закон — да је зло у мени. Тако се по унутрашњем човеку радујем Божијем закону, али видим један други закон у својим удовима, који војује против закона мога ума и заробљава ме законом греха, који је у мојим удовима . . . Тако, дакле, ја сâм умом служим Божијем закону, а телом — закону греха.
Римљанима 7:15-25
Решење се налази у Римљанима 7. У одељку од 15. до 20. стиха користе се следеће речи: „желим“, „не желим“, „мрзим“, „хтети — тога има у мени“, „не чиним добро које желим“, „зло, које не желим, то чиним“, и тако даље. Мисли које се стално понављају су: „желим“, „не желим“, или „хтети“. Али стихови од 21. до 25. нам показују нешто друго. Нагласак више није на „желим“ или „не желим“ него се нарочито уочава у речима као што су: „закон“, „један други закон у својим удовима“, „заробљава ме законом греха, који је у мојим удовима“, „али видим један други закон у својим удовима, који војује против закона мога ума и заробљава ме законом греха, који је у мојим удовима.“ Ако будете држали пред собом ова два нагласка, бићете у стању да решите невољу.
У овом одломку из Римљанима 7, Павле размишља о томе да надјача. Он размишља о томе да би било најбоље кад би могао да више не греши, него да угађа Богу чинећи оно што је Богу угодно. Он не жели да греши, нити пак воли да буде поражен. Ипак, он признаје да се у њему налази жеља, али да учини оно што је добро у томе не успева. Он својом вољом жели да чини добро, али не може. Иако покушава да не греши, ипак још увек греши. Он се радује Божијем закону, али није у стању и да га спроведе у праксу. Другим речима, он није у стању да чини оно што би желео да чини.
У стиховима од 15 до 20, иако Павле жели да победи, он ипак доживљава крајњи неуспех. То нам показује да се победа не налази у „желим“ или „не желим“. Победа се не налази путем човечије воље. Павле жели и жели, али завршава неуспехом. Зато немој да мислиш да ће све бити у реду, само ако имаш вољу да чиниш добро. У теби је да желиш, али да чиниш то није. Све што можеш да учиниш то је да желиш; од тога нема много користи.
Међутим, после 21. стиха Павле сам открива зашто његова воља да чини нема успеха. Разлог је у томе што је грех закон. Дакле, пошто је грех закон, узалудно је желети. Павле нам показује разлог за његов неуспех. Он објашњава да и поред тога што он жели да чини добро, у њему је зло присутно. Он се по унутрашњем човеку радује Божијем закону, али телом он служи закону греха. Кад год одлучи да се радује у Божијем закону, у његовим удовима се налази један други закон — закон греха који му намеће ропство. Сваки пут кад жели да чини добро, присутно је зло. То је закон.
Многи, који су већ више година хришћани, још увек не виде да је грех сила за коју би се рекло да је сасвим ауторитативна. Они не виде грех као закон. Надам се да ће новообраћена браћа и сестре увидети да је грех, како у људском искуству, тако и у Библији, један закон. Не само да је утицај и сила, него и закон. Павле је открио колико је бескорисно да се његова воља бори против закона.
Немогућност воље да победи закон
Воља је човекова унутарња сила, док је закон природна сила. Обоје су силе. Ја обично користим једну илустрацију да бих помогао људима да разумеју шта је закон. Знамо да Земља има силу гравитације. Та сила гравитације је закон. Зашто је називамо законом? Зато што стално делује. Оно што није узгред то је закон. Оно што је повремено то је историјски случај, а не закон.
Зашто је земљина тежа закон? Ако испустим марамицу, она пада. То се дешава у Шангају исто тако као и Фучаоу. Где год да се марамица испусти увек се исто дешава. Гравитација је повлачи наниже — тако се та појава назива законом гравитације. Кад би марамица само понекад била привучена ка земљи, онда се та сила не би могла сматрати законом. Закон је нешто што увек делује на исти начин. Ако бацим моју Библију увис, она ће пасти доле. Ако бацим столицу увис, и она ће пасти доле. Ако скочим, и ја ћу пасти доле. Без обзира где и шта, оно што иде горе пашће доле. Тако схватам да не постоји само гравитациона сила коју Земља испољава, него да постоји и закон гравитације.
Закон једноставно значи да се нешто увек дешава без обзира на прилике. Он не дозвољава изузетке. Ако се нешто деси једанпут на један начин а другом приликом на неки други начин, онда је то ствар историје. Али ако се нешто дешава увек на исти начин, то је закон. Ако неко почини злочин на улици, полиција ће га ставити у затвор. Ако почини исти злочин код куће, и тада ће бити стављен у затвор. Ко год убије, без обзира кога или где, полиција ће га ухапсити. То називамо законом. Закон се односи на сваку особу; нема изузетака. Ако човек убије некога данас биће ухапшен. Али ако он убије некога сутра и не буде ухапшен, прекосутра поново почини убиство и ухапсе га, онда затварање људи не може да се сматра законом. Закон мора да буде непроменљив. Он мора да буде исти јуче, данас и сутра. Израз „закон“ подразумева да је нешто непроменљиво.
Сваки закон има своју природну силу — нешто што није створено људским трудом. Узмимо за пример земљину тежу. Кад год нешто испустим, та ствар тежи да падне доле. Ја не морам да је притискам наниже зато што постоји природна сила која чини да испуштени предмет пада. Иза закона стоји природна сила.
Али шта је онда воља? Воља је човеково настојање, човекова одлука. Она говори о томе шта човек одлучује, жели или хоће. Примењивање воље није без своје силе. Ако одлучим да нешто учиним, ја то и чиним. Ако одлучим да ходам, ја ходам; ако одлучим да једем, ја једем. Као особа ја имам вољу, и моја воља производи неку силу. Међутим сила воље и сила закона се разликују. Док је сила закона природна сила, сила воље је људска. Да би дошло до силе гравитације, није потребно да инсталирамо некакав електрични уређај да нам привлачи ствари наниже; сила гравитације природно делује. Ако упалиш лампу, топлота ће природно да иде навише; и то је закон. Када се ваздух загрева, он се подиже и шири; то је закон. Дижући се и ширећи, он испољава силу, али та сила је природна сила. Међутим сила воље је нешто што потиче од човека. Само оно што је живо има вољу. Ни столица ни сто немају своју сопствену вољу. Бог има вољу, човек има вољу. Само живо биће има вољу. Иако људска воља поседује извесну силу, то је ипак само људска сила. Она је у директној супротности са силом закона који је природна сила.
Пред нама је питање: када су воља и закон у супротности, које ће се од ово двоје показати као победник? Воља обично побеђује у почетку, али закон побеђује на крају. Човек је јачи испочетка, али закон коначно излази као победник. На пример: ја сада држим Библију која је тешка отприлике двеста педесет грама. На ту књигу делује сила земљине теже и покушава да је повуче наниже. Дакле закон дејствује. Али ја као особа имам вољу. Успева ми да је држим; превазишао сам силу земљине теже. Моја воља је јача од тог закона.
Сада, у 8 часова и 17 минута увече ја сам победио тај закон. Али сачекај до 9 и 17 и почећу да уздишем да моја рука неће да ме слуша. До сутра у 8 и 17 ујутро мораћу да тражим доктора да ми укаже лекарску помоћ! Закон се никада не умара, али моја рука се умара. Човекова сила не може да превазиђе природни закон. Закон земљине теже повлачи наниже; он делује без воље и без мисли. Ја нећу да дозволим да Библија падне; ја је држим силом своје воље. Но ипак доћи ће време када више нећу моћи да је држим. Кад престанем да је држим, Библија ће пасти на земљу. Закон делује двадесет и четири сата дневно, али ја не могу.
Човечија воља ће коначно бити побеђена зато што ће је закон превазићи. Ни воља свих људи укупно не може да победи природни закон. Људска воља би могла снажно да се супротставља природном закону и на почетку би се рекло да га побеђује, али коначно ће морати да му се покори. Немојте потцењивати закон земљине теже. Са њим се свакодневно борите. Сви они који се сада налазе у гробовима, кад би могли да говоре, морали би да признају да нису јаки онолико колико је закон јак. Деценијама се показујеш као човек који има превласт над земљином тежом. Ти скоро заборавиш огромну силу земљине теже; живиш као да смрт не постоји. У покрету си од јутра до мрака. Али доћи ће дан када ћеш и ти бити повучен доле силом закона греха и смрти. Тога момента твојој активности ће доћи крај. Не можеш ништа да учиниш у вези са тим; закон је победио. Можеш ли да замислиш особу која силом воље може да држи Библију на такав начин да она никада не падне? То је немогуће. Пре или касније мораће да попусти; закон ће се показати као победник.
У 7. глави посланице Римљанима говори се о супротности закона и воље. Тема је врло једноставна, јер се бави само борбом између воље и закона. Павле раније није био свестан чињенице да је грех закон. Павле је био један од првих у Библији који је открио ту истину. Он је исто тако и први који је у вези са тим користио израз „закон“. Да је гравитација закон и да је ширење на топлоти закон свако зна, али свако не зна да је и грех закон. Испочетка ни Павле то није знао; само када је више пута згрешио могао је да открије да је у његовом телу била сила која га је вукла да греши. Он није намерно грешио, него га је сила у његовом телу вукла да греши.
Грех је више од историјске чињенице; он је закон. Кад дође искушење ми покушавамо да му се успротивимо, али убрзо падамо; то је наше искуство неуспеха. Искушење поново долази и ми му се поново противимо и подлежемо. То се дешава по десети пут, по стоти пут, по милионити пут. Увек иста прича: долази искушење; ми се противимо; и пре него што то схватимо већ смо побеђени. Пошто се то више пута догоди, ми почињемо да схватамо да то није само историјска чињеница. То је постало закон. Грешење је закон. Када би човек згрешио само једанпут, он би могао то да сматра историјским догађајем; међутим ми не можемо да кажемо да је грешење историјско зато што није ограничено само на једанпут. То је постало закон.
Дође искушење и ја сам побеђен. Ја немам начина да победим. Сваки пут кад дође ја подлегнем; тако схватим да мој пораз није само пораз; то је закон пораза у мени. Пораз је за мене постао закон. Браћо, да ли сте то већ схватили? Павле је то увидео. У 21. стиху он нам говори о свом великом открићу — открићу о самом себи. Он каже: „Налазим да за мене важи закон — да је зло у мени.“ То је први пут да он то схвата на такав начин. Он осећа закон. Шта је то? „Јер не чиним добро које желим, него зло.“ Кад год жели да учини нешто добро, он налази да је у њему зло. То је закон. Кад желим да чиним добро, грех је присутан. Грех одмах иде за добрим. Не само једанпут, не само хиљаду пута, него је то увек тако. Сада разумем да је то закон.
ЈЕДНО ВЕЛИКО ОТКРИВЕЊЕ
Не ради се о томе да ја грешим случајно или само с времена на време; не ради се о томе да ја понекад грешим а понекад не грешим; грешити за мене је закон, зато што ја непрестано грешим. Пошто се то стално дешава, ја знам да је то закон. Кад год желим да чиним добро зло је присутно. Када је Павле то увидео, схватио је да је сав његов труд узалудан. Како је он поступио? Покушао је да чини добро. Он је мислио да ће његова воља да победи грех, не схватајући да ни најјача воља не може да превазиђе грех. Али чим је увидео да је грех закон, не тек само понашање, он је одмах признао да је воља бескорисна. Воља никада не може да победи грех. Ово је заиста велико откриће — једно веома велико откривење.
Када неко Божијом милошћу види да је грех закон, он одмах схвати да се грех никако не може победити силом воље. Човек који ово није схватио непрестано доноси одлуке. Када доживи искушење напрегне се и чврсто одлучи да победи, али на крају ипак не успе. Други пут када доживи искушење он претпоставља да његова прва одлука није била довољно јака, и зато сада доноси још чвршћу одлуку да ни по коју цену неће поново да згреши. Али кажем вам, ма колико да је његова одлука јака, он опет не успева. Могао би да помисли да са његовом одлуком пред Богом опет нешто није у реду и зато моли Господа да му помогне. Пошто није сигуран у своју одлуку моли се: „О Господе, молим те буди ми милостив. Помози да опет не згрешим.“ Када се подигне са колена он поново згреши. Пита се зашто не може да победи грех тиме што доноси одлуке. Одговор је у томе што никаква воља, ма колико јака, никада не може да превазиђе закон.
Узмимо на пример моју руку, веома је јака; може да подигне двадесет и пет килограма. Имам сат који је тежак свега педесетак грама. Руци која може да подигне двадесет и пет килограма не би требало да буде тешко да држи сат који је тежак само педесет грама. Међутим постоји закон који делује својом гравитационом силом на моју руку. Она повлачи моју руку наниже сваке секунде, сваког минута, сваког сата. Она толико дуго делује повлачећи наниже све дотле док више нисам у стању да држим овај сат од педесет грама. Тегоба у држању терета је у томе да што га дуже држиш, чини ти се све тежи — не да је он стварно постао већи, него да закон почиње да побеђује онога који држи терет. Закон побеђује човека. Природа побеђује човека. Та сила стално делује и онеспособљава те.
Друга илустрација је о губљењу такта. Ово је уобичајен и лако уочљив грех. Свако је починио тај грех више пута. Кад чујеш непријатне речи, ти се осећаш неугодно, као да се нешто преврће у теби. Ако иста особа настави да користи непријатне речи, постоји могућност да узвратиш на сличан начин. Али ако она настави да употребљава врло нељубазне речи, можеш толико да се узнемириш да ћеш почети да је грдиш и лупаш песницом по столу. Срдиш се. После се осећаш лоше зато што као хришћанин не би требало да се љутиш. Зато одлучиш да се следећег пута нећеш наљутити. Сасвим си сигуран да нећеш. Пошто си се помолио, верујеш да ти је опроштено. Твоје срце је пуно радости, зато што говориш у себи да се нећеш поново наљутити. Али касније поново чујеш како људи о теби говоре лоше. Осећаш се веома непријатно. По други пут чујеш ружне речи и твоја утроба почне да се преврће. Трећи пут експлодираш. Ти си наравно, свестан своје грешке. Како то да се хришћанин гневи? Замолиш Господа да ти опрости грех, и обећаш да се одсада више нећеш гневити. Али после неког времена то се понови. Како ти то називаш? То више није грешење; то је закон греха.
Грех није случајност; грех је закон. Ако неко убије некога, то је грех. Али ако неко убија свакога дана, онда је то закон убијања. Ако се човек свакодневно гневи, његов гнев је за њега постао закон. Људи не греше случајно, нити пак греше само једанпут. Људи у своме животу греше безброј пута. Лажљивци у свету стално лажу; нечисти се стално каљају; прељубочинци стално чине прељубу; лопови стално краду; гневљиви се стално гневе. То је закон у човеку који не може да се победи.
Велико је откриће када ти се Господ смилује и отвори ти очи да видиш да је грех заиста закон. Ако то видиш, онда победа више није далеко. Ако будеш сматрао грех само као ствар понашања, без сумње ћеш покушати да се више молиш и да му се више супротстављаш да би га победио следећег пута. Али то је узалудно. Пошто је сила греха јака и константна, наша снага је мала и непоуздана. Пошто сила греха увек односи победу, наша сила се увек повинује. Сила греха је победоносна, а наша сила је превазиђена. Победа греха је у закону, исто тако као што је и наш неуспех у закону. Кад желим да чиним добро, налазим да је у мени зло. Павле каже да је он увидео да је то закон, и то један непобедиви закон.
Надам се да ће вам природа греха постати јасна. Ако ти овај закон постане јасан, бићеш избављен од многих потешкоћа и жалости.
Ако си вољан да прихватиш Божију реч, схватићеш да је грех закон и да не можеш да га победиш силом своје воље. Тада ћеш моћи да видиш прави пут до победе. Велики је благослов за човека када увиди овај закон. Могуће је да човек доживи многе неуспехе, чак и стотине и хиљаде неуспеха да би сам открио тај закон пораза. Мораш да доживиш потпуни пораз да би схватио да никада не можеш да победиш грех својом вољом. Пре или касније грех ће се подићи и објавити да је он закон. Шта би онда могао да урадиш? Дозволите ми да вам кажем да ће сви они који се уздају у силу своје воље морати да признају да не могу било шта да учине у вези с тим. Дакле, пошто је грех закон, шта можеш да учиниш? Не можеш да му се противиш; сила твоје воље никада не може да превазиђе силу закона.
Пут победе
Знамо да се човек не ослобађа применом своје воље. Када користи силу своје воље, не може да се поузда у Бога и његово ослобођење. Њему предстоји дан када ће се покорити Богу и признати да је до крајности неспособан. Тада ће се молити: „Господе више нећу да покушавам.“ Човек који тражи пут али не зна како да га нађе, поуздаће се за помоћ у силу своје воље. Само онда када призна да нема спаса и да никада неће наћи пут ослобођења, неће се више обраћати својој вољи за помоћ; тек тада ће увидети како да дође до правог ослобођења. Тада ће читати Римљанима 8.
Браћо и сестре немојте да потцењујете Римљанима 7. Многи верници никад не успеју да се извуку из тог поглавља. Римљанима 7 заробљава много више хришћана него било који други одељак из Библије. Адреса многих хришћана се налази у Римљанима 7! Они могу ту да се нађу зато што ту бораве. Бескорисно је проповедати само Римљанима 8. Не ради се о томе да ли ти је познато оно што учи Римљанима 8, него да ли си изишао из Римљанима 7. Многи проповедају Римљанима 8, али су још увек запетљани у Римљанима 7. Они још увек покушавају да поступају са законом, силом своје воље. Још увек су побеђени. Пошто не схватају да је грех закон и да воља не може тај закон да победи, заробљени су у Римљанима 7 и не могу да уђу у Римљанима 8.
Верници би требало да прихвате оно што Божија реч каже. Човек који чека да то сам схвати може да почини много греха. Па и после многих поновљених грехова не значи да ће му се очи отворити. Мораће да дође до тачке где ће схватити да је сва његова борба узалудна. Павле је рекао у Римљанима 7 да је борба бескорисна, јер ко може да победи закон? Тако на почетку Римљанима 8 он каже: „Стога сад нема осуде за оне који су у Христу Исусу. Јер те је закон Духа живота у Христу Исусу ослободио од закона греха и смрти“ (стихови 1 и 2). Схватио си да је грех закон. Исто тако увидео си да је човеку немогуће да тај закон победи. Дакле, где је победа, где је пут ослобођења?
Пут победе је у овоме: „Стога сад нема осуде за оне који су у Христу Исусу.“ Реч „осуда“ у оригиналном грчком има две различите употребе; једна је законска, а друга друштвена. Ако се реч употребљава у законском смислу, онда значи „осуда“ као у нашем преводу. Али у свом друштвеном смислу реч значи „онеспособљавање“ или „сметња“. Из контекста овог одломка Светог писма, друштвени смисао ове речи је јаснији.
Ми више немамо сметњу. Зашто? Зато што нам је Господ Исус Христос дао победу. То је нешто што је Господ учинио. Али како Он то чини? Врло једноставно, то се објашњава у другом стиху: „Јер те је закон Духа живота у Христу Исусу ослободио од закона греха и смрти.“ То је пут победе. Можеш ли да промениш Римљанима 8:2 и прочиташ на следећи начин: „Дух живота у Христу Исусу ослободио ме је од греха и смрти“? Претпостављам да ће од десет хришћана десет прочитати овај стих баш тако. Али шта он у ствари каже? Он гласи: „Закон Духа живота у Христу Исусу ослободио ме је од закона греха и смрти.“ Многи су схватили само да их Дух живота ослобађа од греха и смрти, али нису схватили да је закон Духа живота тај који их ослобађа од закона греха и смрти.
Некима је потребно много година да би савладали лекцију да су грех и смрт закон, а исто тако да је и Дух живота исто тако закон. Грех нас је пратио много година и били смо у блиској заједници са њим; па и поред тога ми не схватамо да је он закон. Исто тако, можда смо верници већ много година и знали смо Светог Духа у својим животима, али Га ипак нисмо познавали као закон.
Када нам Господ отвори очи и схватимо да је грех закон то је велико откриће. Али још веће је откриће када нам је дато откривење да је Свети Дух такође закон. Само закон може да победи други закон. Воља не може да победи закон, али виши закон може да победи нижи закон. Ми никада не можемо да победимо закон греха својом људском вољом; али закон Духа живота може да нас ослободи од закона греха и смрти.
Знамо да је сила земљине теже закон који нас држи. Али исто тако нам је познато да постоји и нешто што се зове густоћа. Ако је густоћа нечега веома мала, као што је случај са водоником, онда земљина гравитациона сила не може да га држи. Ако у балон упумпамо водоник, балон ће да се дигне. Закон земљине гравитационе силе је један утврђени закон. Али он делује само на одређени опсег или степен густоће. Ако је густоћа мала, закон гравитације не важи. Тада други закон преовлада; закон плутања шаље ствари навише. Тој сили која тера навише није потребна рука која ће је погурати, нити вентилатор да је потера. Једноставно је пустиш и сама се диже. Овај закон побеђује онај први. Он је исто тако без труда. На сличан начин и закон Светога Духа побеђује закон греха.
Да то исто кажемо на један други начин. Велика је ствар увидети да је грех закон, јер то чини да се више не бориш против греха силом своје воље. Ако се закон Светога Духа види у твоме животу, то је такође велика ствар. Рекло би се да многи схватају како им Дух живота даје живот, али још увек нису научили да је Свети Дух у њима, то јест, живот који им је Бог дао кроз Исуса Христа, и који је исто тако закон. Ако дозволиш том закону да делује, он ће те природно ослободити од закона греха и смрти. Кад те овај закон ослобађа од оног другог закона, њему за то не треба нимало твоје снаге. Не мораш да доносиш одлуке, да проводиш време и чекаш на Светога Духа.
Дозволите ми да поставим питање: да ли је потребно да се неко хвата за гравитациону силу земљине теже? Да ли је потребно да се неко моли да та сила брзо привуче ствари наниже? Не треба, нема потребе за молитвом зато што земља сасвим природно повлачи ствари наниже. То је закон. Све што је потребно то је да човек уклони своју руку — да не држи ствар. Када воља не делује, онда се и закон манифестује. Када се воља не меша, закон делује. На сличан начин ни Светом Духу у нама није потребна наша помоћ. Ако се бојиш да Дух Господњи у теби неће бити одговоран и ти пожуриш да припомогнеш када се јави искушење, онда то показује да ниси схватио да је Дух Господњи у теби закон.
Нека млади верници схвате да је Свети Дух у њима један сасвим спонтан закон. Да би се неко ослободио од греха, до тог ослобођења мора да дође природно. Ако покуша да се ослободи тиме што користи силу своје воље, биће побеђен. Али они који су у Христу Исусу нису више неспособни, јер их је закон Духа живота у Христу Исусу ослободио од закона греха и смрти. Све је то тако једноставно и природно. Дат нам је један други закон који нас природно ослобађа од закона греха и смрти.
Неко би могао да пита како се то дешава. Не знам, али зар већ ниси доживео тако нешто? На пример: неко ти приђе, изружи те, почне да се свађа са тобом па те чак и истуче. Он све то чини без икакавог разлога и оправдања. Ти би требало на њега да се наљутиш, али ти некако све подносиш а да ни сам не знаш зашто. Касније се питаш како то када су те изгрдили да си заборавио да се наљутиш. Пошто ти је та особа учинила толику неправду, требало је да се разгневиш. Ако будеш размишљао о свему што ти је особа учинила, без сумње би требало да будеш врло љут. Па ипак, на твоје велико изненађење, ти једноставно несвесно на то не обраћаш пажњу. Дозволи ми да ти кажем: победе се задобијају неопажено.
Како то да побеђујеш а да ниси ни свестан тога? Зато што закон делује. Да се ради о твојој вољи, ти би размишљао и напрезао се. Али Господ ти даје победу а ти тога ниси свестан. Такве победе су праве победе. Ако си ово макар само једанпут доживео, онда ћеш разумети откривење да Свети Дух који живи у теби може да те сачува од греха. Он може да те учини победником без помоћи твојих одлука. Ти не мораш да доносиш одлуке, зато што ће те закон који је у теби ослободити од греха. Када схватиш да је Господ ставио свога Духа у тебе да би те на природан начин довео до победе, онда ћеш увидети да је закон Духа живота такође у теби, зато што си у Христу Исусу. Ти не мораш да користиш силу своје воље или да схваташ; ти ћеш једноставно и изненађујуће доживети победу.
Победа над грехом не изискује ни трунке снаге, зато што је то дело закона. Има један закон који чини да грешим без свога труда, и постоји један други закон који ме ослобађа од греха — исто тако без мог труда. Само оно што не захтева труд је права победа. Ја немам шта да радим. Дозволите ми да вам кажем: ми немамо шта да учинимо осим да подигнемо руке и кажемо Господу: „Ништа од мене!“ Оно што се раније дешавало било је због закона; оно што се сада дешава такође се дешава због закона. Претходни закон је деловао у потпуности, зато што је чинио да стално грешим; овај нови закон делује још боље зато што више нисам онеспособљен грехом. Закон Духа живота се показао на делу; он далеко надмашује закон греха и смрти.
Ако млади верници буду видели ово од првог дана свог хришћанског живота, онда ће ходати путем ослобођења. Библија никад не користи израз: „победи грех“; она само употребљава изразе „ослобођен“ или „слободан од греха.“ Овде у Римљанима пише: „Закон Духа живота у Христу Исусу ослободио (ме је) од закона греха и смрти.“ Закон Духа живота ме је извукао из домена закона греха и смрти. Закон греха и смрти је још увек присутан, али ја више нисам ту да би могао да делује на мене. Земљина гравитациона сила је присутна, али ако су ствари пренете на небо, више нема онога на шта би она деловала.
Закон Духа живота је у Христу Исусу, а и ја сам исто тако у Христу Исусу зато што сам тим законом ослобођен од закона греха и смрти. „Стога сад нема неспособности за оне који су у Христу Исусу.“ Човек у Римљанима 7 носи етикету: „неспособан“. Али за тог неспособног човека који је толико слаб и који увек греши, Павле каже да сада више није неспособан у Христу Исусу. Како? Законом Духа живота у Христу Исусу који га је ослободио од закона греха и смрти. Да ли сада видите како је проблем ослобођења у потпуности решен?
Пут ослобођења и слободе
Што млади верник пре упозна пут ослобођења, утолико боље по њега. Нема потребе да се са тим оклева неколико година. У року од неколико месеци он већ може да има многа искуства. Није потребно да много претрпи пре него што то научи. Могуће је да хришћанин не буде побеђен. Дакле, када се суочиш са потешкоћом, немој да се бориш силом своје воље. Ако си побеђен, немој да се окрећеш натраг. Учи се том путу ослобођења корак за кораком. Први корак је да увидиш да је грех за тебе закон; други је да видиш да воља не може да победи тај закон; трећи је да видиш да постоји један други закон који побеђује закон греха. Пошто доживиш та три корака, проблем је у потпуности решен.
Нека сви хришћани запевају победоносну песму славе. Колико смо само километара прешли беспотребно; колико смо само суза пролили због пораза. Ако верници још од самог почетка свог хришћанског живота увиде овај пут ослобођења и слободе, биће поштеђени многих суза и туге. Шта значи пут ослобођења? То значи да ме је закон Духа живота ослободио. То је закон који је савршен и моћан. Тај закон може да ме ослободи до краја. Није му потребна моја помоћ. Као што закон греха чини да сви греше, тако нас исто закон Духа живота у нама природно води у потпуну победу над грехом. Он нас сасвим природно чини светима, пуним живота и пуним његове силе.
Ти си већ примио живот. Немој да мислиш да Свети Дух некада манифестује живот а некада не. Ако је то случај са тобом, ти онда не познајеш Светога Духа као закон. Зато што је он закон, он се никад не мења. Он је увек исти без обзира на место, узрок или време. Он је исти, не зато што ти чиниш да је исти него зато што је Он оно што јесте. Да ли верујеш да је Он закон? Ја немам начина да те у то убедим. Ако то ниси видео, нећеш веровати у оно што смо досада рекли. Нека ти Бог отвори очи да би ово схватио. Ми не само да у себи имамо Светога Духа, не само да имамо живот, него имамо и један закон. Према томе бићемо ослобођени.
Када сазнамо за тај закон, наш проблем је решен. Није довољно да знамо да Свети Дух пребива у нама; ми морамо да Га видимо као закон у нама. Тада ћемо почети да славимо Бога и живимо натприродним животом. Како је то дивно!
