|
Ова аутобиографија се разликује од других — упадљива је због своје отворености и искрености; то је прича о особи која је тражила Бога и била му послушна када га је нашла.
После периода који је обухваћен овом књигом, Изобел Кун (Isobel Kuhn) се придружила Кинеској Унутрашњој Мисији и онда са мужем отишла у југозападну Кину у племе Лису, где су остали двадесет година. Кину су напустили 1950. године и отишли у Тајланд 1952. године да раде такође међу Лисуима. Пошто се разболела од рака 1954. године морала је да се врати кући у Америку ради операције, и 1957. године је умрла. Ово искрено и топло сведочанство ће надахнути читаоца да и сам тражи Бога који је обећао у својој Речи: „И тражићете ме, и наћи ћете ме кад ме потражите свим срцем својим.“ (Јеремија 29:13) |
|
|
