Николас Херман (Nicholas Herman 1614-1691), рођен у Француској, а познатији под именом Брат Лоренц (Lawrence), имао је само један циљ у животу – да све што чини буде Богу за љубав. Зато је ово штиво постало класично дело хришћанске литературе. Сви они који траже и љубе Бога у делу и истини, моћи ће да нађу охрабрење, надахнуће и подстицај своје вере.
Ово није теолошко дело које се бави разматрањем теорије и апстрактних појмова, него живо сведочанство Божијег човека који је знао како да ужива Божије присуство у своме животу у свакој ситуацији и у свим околностима. И само његово лице је снажило друге у вери. На њему се одражавала тако тиха побожност која је сасвим сигурно утицала на његове посматраче. Било је запажено да је при највећој журби у послу у кухињи ипак задржавао своју присебност и небеску благодарност. Никада није журио нити пак дангубио, него је увек завршавао сваку ствар у своје време, у једном сабраном ставу мирног и тихог духа. „Време рада“, рекао је, „код мене се не разликује од времена за молитву и у галами и лупању у мојој кухињи, док неколико особа истовремено дозива за различите ствари, ја поседујем Бога у истој смрености као кад се налазим на коленима на благословеној Вечери Господњој.“ |