|
Проучавање БиблијеНиједан добар хришћанин не би требало да занемарује Божију реч, јер данас када Бог говори људима, он понавља речи које је већ изговорио. Веома је ретко наћи некога коме Бог говори речима које нису из Библије. Иако с времена на време Бог говори директно онима који су дуго у Господу, ипак и те речи су углавном речи које је он већ дао у Писму. Божији говор је дакле, понављање онога што је раније рекао. Ако млади верници нису упознати са оним што је Бог већ рекао, они стварају Богу препреку да им говори, пошто за то немају постављене основе. Библија је Божија реч. Она нам открива све што је Бог у прошлости учинио за нас. Она нам такође показује и на који начин је водио људе у прошлости да би га могли упознати. Да бисмо знали богатство и пунину Божијих залиха за себе, морамо да проучавамо Библију. Библију такође морамо да проучавамо и зато, да бисмо разумели на који начин нас Бог приводи к себи. Даље, кад Бог жели да нас употреби да бисмо проговорили за њега, он обично користи речи које је раније рекао. Уколико нам те речи нису познате, Богу ће бити тешко да говори кроз нас. Тада ћемо за њега бити бескорисни. Зато би требало добро да чувамо Христову реч у својим срцима, да бисмо чули речи које Бог хоће сада да нам каже, а и да бисмо знали како је Бог деловао у прошлости. Библија је велика и озбиљна књига. Кад би цео свој живот провели проучавајући је, ипак бисмо је се дотакли само површно. Како би верник могао да познаје Реч, ако не проводи време над њом? То је немогуће. Нарочито би млади требало да су марљиви у проучавању Божије речи, тако да кад дођу у средње године а затим старост, имају у Речи богату ризницу како за своје, тако и за туђе потребе. Ко год хоће да упозна Бога, мора добро да проучава Божију реч. Још на самом почетку свог хришћанског живота, сваки нови верник би требало да схвати важност проучавања Божије речи. Дозволите ми да са вама будем искрен: сувише је мало оних који заиста познају Библију. Садашње поколење је далеко слабије у проучавању Речи. Сада више не наилазимо на многе верне који обимно познају Реч као што је то некад било. Данас углавном наилазимо на површне читаоце. Где још можемо наћи људе који су детаљно проучавали Библију? Овај нараштај је далеко заостао у разумевању Речи. Ми овде не говоримо о духовном животу већ о схватању. Људи можда још и могу нешто да добију из Библије у смислу лепих мисли, али је данас веома мало оних који заиста проучавају Библију. Нада је сада у младима. Надамо се да ћемо за следећих пет до десет година имати људе који су заиста проучавали Библију. То баш није тако једноставно, јер је за то потребно много времена. Морамо имати чврст темељ у Божијој речи, иначе нећемо моћи ништа да градимо. Данашње тумачење Библије је потпуно незадовољавајуће. Такав површни живот цркве је срамота пред Богом. Како би требало да проучавамо Библију? Ево четири основна начина: (а) Проналажење и откривање чињеница (б) Памћење Речи (в) Анализирање, извођење закључака и упоређивање Речи (г) Примање откривења од Бога
Ма како изгледали различити начини проучавања, основно начело проучавања Речи остаје непромењено. Горе наведени редослед би требало одржати: прво, налажење чињеница, затим памћење, па анализирање, и на крају примање откривења. Библија садржи многе духовне чињенице које су скривене од оних који су духовно слепи. Кад неко открије неку чињеницу у Библији, он је већ упола примио светлост, па је стога испунио и половину задатка при проучавању Библије. Због тога је неопходно пронаћи чињенице; ако не, Божије просветљење нећемо моћи да примимо, јер Божија светлост сија само на чињенице које се налазе у његовој Речи. Зашто Бог говори овако или онако? Кроз анализирање, поређење и закључке отворени смо за просветљење. Тако ћемо се хранити и тако ћемо моћи друге да хранимо. Ако Библију проучавамо немарно, Божија реч ће проћи мимо нас и зато нећемо знати шта се у њој налази. На пример: сила земљине теже је једна чињеница. То је општи закон, а ипак је остављено Њутну (Newton) да открије тај закон гравитације. Пре Њутна, иако је гравитација хиљадама година била на снази, закон ипак није био познат. Једнога дана Њутн се одмарао испод јабуке и једна јабука му је пала на главу. Због тог догађаја открио је и закон гравитације. Питање није било у томе да ли постоји таква чињеница или не; питање се једноставно састојало у откривању те чињенице. На исти начин је од огромног значаја кад смо у стању да у Библији откријемо главне чињенице. На пример, од великог је значаја оно што Библија каже и оно што не каже. Зашто она о различитим стварима на различитим местима говори друкчије? Бог је забранио да се у оригиналу Библије и једна једина реч промени. Зашто се онда у неким случајевима употребљава једнина, док се у другим употребљава множина? Зашто се понекад године јасно спомињу, а понекад је чак и много година једноставно изостављено? Све су то чињенице на које би требало обратити пажњу. Из горе наведеног разлога, онај који проучава Библију мора пред Богом да буде пажљив. Он не може себи да дозволи никакву несмотреност. Мора да буде искрен, зато што је Божија реч чиста. Чим чује Божију реч, требало би да зна шта је наглашено, али многи хришћани читајући Реч и ништа не чују. Они у њој не налазе ни чињенице ни кључеве. 1. Примери упоредног метода Узмимо неке једноставне примере: Проучавајући Божију реч, увидећемо да Нови завет користи само изразе као што су: ,,у Господу,” ,,у Христу,” ,,у Христу Исусу,” док никада не каже ‚,у Исусу” или пак ,,у Исусу Христу”. То је оно што називамо откривањем чињенице. Покушајмо да се сетимо свих случајева где се ови изрази употребљавају. Тада би их требало упоредити с изразима који се не користе. Зашто је на неком месту узет израз ,,у Христу,” а не ,,у Исусу”? Зашто пише ,,у Христу Исусу”, а не ,,у Исусу Христу”? Зашто Библија ниједном не користи израз ,,у Исусу Христу”? Пошто анализирамо и упоредимо Реч, можемо очекивати од Бога да нам да светло да бисмо видели. Сад нам се открива да је ,,Исус” земаљско име нашега Господа. ,,Исус Христос” значи да ће овај Исус једнога дана бити Христос. ,,Христос” је име које му је дато када га је Бог васкрсао и помазао. ,,Стога нека сав дом Израиљев сигурно зна да је Бог учинио Господом и Христом овога Исуса кога сте ви распели” (Дела 2:36). Значи, то је његово име од укрснућа. Затим у Римљанима налазимо ,,Христос Исус”, што значи да је данашњи Христос јучерашњи Исус. Христос Исус је сада постало његово име. Израз ,,Исус Христос” сасвим се разликује од онога ,,Христос Исус”. Христос је раније био Исус, а Исус ће касније бити Христос. Ми сада можемо бити у Христу, али никако у Исусу. Можемо бити у Господу или у Христу, али не и у Исусу Христу. Кад је наш Господ живео на Земљи ми тада нисмо могли да будемо у њему. Да смо били, онда бисмо били учесници његовог крста и дела откупљења. Не, Он је сам јединородни Божији Син; ми у томе немамо удела. Његово рођење у Витлејему је нешто у чему немамо удела. Како можемо онда бити у Христу? ,,Од њега сте и ви у Христу Исусу” (1. Кор. 1:30). Не каже у Исусу, него у Христу Исусу. То је зато што смо са њим стварно сједињени у његовом васкрсењу после његове смрти и васкрсења из мртвих. Бог га је тамо учинио Христом; и Бог нас је својим Духом тамо прикључио њему. Знамо да Римљанима, од прве до осме главе, обрађује откупљујуће дело Господње. Ових осам глава се даље деле на два дела. Први део је од прве до пете главе једанаестог стиха, а други део од пете главе и дванаестог стиха до краја осме главе. Сви они који проучавају Библију запрепашћени су чињеницом да се у првом делу не спомиње крст, док се у другом делу уопште не спомиње крв. Први део говори само о крви, али не и о крсту; други део се пак усредсређује на крст, а не на крв. Пошто смо сазнали и запамтили оно што је Бог рекао и што није рекао, можемо почети с разлагањем. Постоје углавном два начина разлагања: један се састоји у рашчињавању ради пажљи-вијег истраживања; други у сакупљању да би се добила потпунија слика. Пошто смо појединачно размотрили Римљанима 1—8, можда ћемо за пола сата или сат примити светлост, да бисмо могли сагледати како опроштење греха и оправ-дање долазе кроз крв, док ослобођење од силе греха мора да дође путем крста. Ослобођење не долази од крви него од крста, док опроштење не долази од крста него од крви. Пошто је запамтио довољно библијских стихова, човек пред Богом може да покуша и да их анализира. Испочетка их можда неће разумети, али ако покуша после месец дана или после пола године, могао би да их разуме. Већ сам раније поменуо да када је неко у стању да пронађе чињенице, онда му је ствар упола већ откривена. Ако неко не може да пронађе чињенице, значи да му са очима нешто није у реду. Дакле, млади би требало да почну као пажљиви читаоци. Онај који не тражи чињенице, немарна је особа. Ћете знати шта је Бог рекао, нити пак шта Бог није рекао. Како се то онда може звати проучавање Божије речи? Не заборавите једну ствар: да ли је неко способан да служи Божију реч или не, зависи од тога да ли може проучавајући Библију, да нађе чињенице. Сваки поједини служитељ Божије речи мора да буде пажљив и тачан. Чињенице су планински врхови који упадљиво штрче. Само лењи, немарни и неосетљиви не знају како да читају Библију, јер нису у стању да пронађу чињенице од Бога. 2. Пример аналитичког метода Пређимо сада са упоредног метода на аналитички метод. Узмимо за пример Јованов запис о слању Светог Духа. Читајући 14. и 16. главу наилазимо на обећање које је Господ Исус дао. Има ли нечег необичног у овом обећању? Размотримо Јован 14:16-20: И ја ћу молити Оца, па ће вам дати другог помагача-утешитеља да буде са вама довека, духа истине, кога свет не може да прими, јер га не види и не познаје; ви га познајете, зато што борави код вас и биће у вама. Нећу вас оставити сиротне, доћи ћу к вама. Још мало и свет ме неће више видети, а ви ћете ме видети, и живећете зато што ја живим. У онај дан ћете сазнати да сам ја у своме Оцу, и ви у мени, и ја у вама. Какву чињеницу овде откривамо? У првом делу овог одломка налазимо да се употребљава реч ,,он” или ,,њега,” али у другом делу ову заменицу замењује ,,ја” или ,,мене”. Прелази се од ,,њега” на ,,мене”. Пошто смо уочили ту чињеницу и запамтили све ове стихове, требало би сада да се упустимо у њихово анализирање. Господ помиње другог помоћника. ,,Другог” подразумева другог по реду. На пример: ,,даћу ти другу шољу”, једноставно значи, ,,даћу ти другу шољу пошто сам ти већ дао прву.” ,,Замолићу другог да вам помогне,” увек се односи на другог Помоћника. Отац ће вам послати другог Утешитеља, што ће рећи другог по реду. Пошто долази други Утешитељ, значи да је пре њега био први Утешитељ, баш као што други Помоћник подразумева присуство првог Помоћника, а друга шоља прву. Тако смо дошли до чињенице да постоје два Утешитеља. Шта Господ каже о другом Утешитељу? ,,Да буде с вама довека. Ко је Он? Чини нам се да га не познајемо, а ипак Господ каже: ,,Кога свет не може да прими, јер га не види и не познаје; ви га познајете.” Зашто? ,,Зато што борави код вас.” Да сам тога дана био један од дванаесторице ученика, свакако бих упитао: ,,О Господе! Ти кажеш да Утешитељ борави са мном, али ја га не видим ни кад спавам ни кад сам будан. Не видим га ни кад једем ни кад ходам. У ствари, никада га нисам ни познавао. Како можеш да кажеш да га познајем?” Али запазите да одмах после речи: ,,Зато што борави код вас и биће у вама” Он одмах наставља са: ,,нећу вас оставити сиротне, доћи ћу к вама.” Кроз анализирање налазимо да је ,,он” прешло у ,,ја”. другим речима: ,,Ја” сам ,,Он”. Док је Господ Исус на Земљи, он је Утешитељ; то јест, Свети Дух у њему је Утешитељ. То се зове увидети светло. Господ и Свети Дух су једно на земљи, јер овај други пребива у првом. Ученици су га видели и знали зато што је био са њима. Сада је дат други Утешитељ. Господ ће умрети, да би васкрсао и поново дошао. Како ће доћи? Доћи ће у Светом Духу тако да своје ученике не остави сиротне. ,,Још мало и свет ме неће више видети, а ви ћете ме видети, и живећете зато што ја живим.” За кратко време нећете ме видети, али ћете ме ускоро ипак поново видети и живећу у вама. У стиху 17: ,,(Он) биће у вама”, док у 20. стиху: ,,Ја у вама”. ,,Он” горе, је ,,Ја” у следећим стиховима. У првом случају Свети Дух је у Христу, у другом је Христос у Светом Духу. Ко је Свети Дух? Свети Дух је друго ја Господа Исуса. Као што је Син Очево друго ја, тако је и Свети Дух друго Синовљево ја. Само се облик променио. Одатле је јасно да је при проучавању Библије основно начело да се пронађу чињенице. Заиста је без значаја колико је глава неко прочитао или колико је запамтио. Ако не може да пронађе чињенице, неће примити светлост од Бога. Способност налажења чињеница у Библији је један од основних захтева за духовног радника. Павле је поседовао огромну способност за откривање чињеница. Чујте шта каже у трећој глави Галатима. Читајући књигу Постања, у Божијем обећању Аврааму нашао је ово: ,,И благословиће се у семену твоме сви народи на земљи” (1. Мој. 22:18), то семе је у једнини, не у множини, дакле указује на Христа. Павле је открио једну чињеницу у Библији. Тако постоји на десетине хиљада чињеница као што је ова коју смо управо поменули. Да ли је неко у Божијој речи богат или није, увелико зависи од његове способности да пронађе чињенице. 3. Метод извођења закључака Пређимо сада на слику овог метода. Узмимо на пример прављење ликова. У 2. Мојсијевој 20:4 стоји заповест: ,,Не гради себи лика резана нити какве слике од онога што је горе на небу, или доле на земљи, или у води испод земље.” Али у 1. Мојсијевој, Бог сам каже: ,,Да начинимо човека по своме лику, себи слична . . . И створи Бог човека по лику своме” (1. Мој. 1:26, 27). Такође и у 2. Мојсијевој 26, Бог је наредио израиљском народу да ,,направи завесу од порфире и од скерлета и од црвца и од танког платна узведенога, и по њој нека буду везени херувими” (стих 31). Херувими личе на човека; и сваки има четири лица — човечије, лавовско, волујско и орловско (Језекиљ 1:5, 10). Ова завеса раздваја Светињу над светињама од светиње. Пошто смо сакупили ове одломке, сасвим је природно да ћемо упитати: да ли Бог противречи себи? С једне стране је наредио да се не праве никакви ликови, осуђујући Израиља зато што је начинио златно теле, а с друге стране наредио је да се направи слика херувима. Зашто Библија и дозвољава и брани прављење ликова? Зашто се не дозвољава никакав други лик, осим херувимовог? На шта лик херувима указује? Ово нас води до посланице Јеврејима. Јеврејима 10:20 наговештава да је завеса слика Христовог тела, што ће рећи лично Господ Исус. Другим речима, сви ликови су идоли осим једнога који је слика Божија. Запазите шта пише у 1. Мојсијевој 1:26, 27. Када је Божије Тројство држало савет, одлучено је ,,да начинимо човека по своме обличју.” Али кад је дошло до самог стваралачког посла, ,,створи Бог човека по лику своме.” У стиху 26 ,,своме” је у множини, док ,,своме” у 27. стиху је у једнини. Такво прелажење личне заменице из множине у једнину је нешто што би требало узети у обзир. Оно открива да само једна особа Божијег Тројства има лик, и то је Христос. Повезујући све те одломке у једну целину, долазимо до закључка да Бог одбацује све ликове осим једнога — лик Свог властитог Сина. Многа Божија деца су кроз векове проводила време над Божијом речју, а за последњих две хиљаде година, неки од највећих умова бавили су се њоме. Доиста, Бог је за своју Реч из овога света одабрао прворазредне умове. То је један део наследства цркве. Поменимо прво ниже критичаре, оне који се баве истраживањем слова Библије. Људи као Трегелс (Tregelles), Дин Алфорд (Dean Alford), Вордсворт (Wordsworthy) и Вескот (Wescott) су истакнути међу хиљадама таквих критичара. Зашто је тај посао био неопходан? Зато што у време када је Библија испрва била написана није било штампарије и зато што је била забрањена књига. Ако би неко био ухваћен са Библијом, могло је да му се деси да га баце дивљим зверима. Да би читао Библију, човек је сам морао да је преписује мало по мало и у великој журби, да га полиција не би ухватила у томе. Под таквим околностима грешка при преписивању је била неизбежна. Чак и у данашњем словослагању јављају се грешке; колико је само било лакше направити грешку кад је сваку реч требало руком преписати? Било је веома лако испустити неку црту или пак додати тачку. Људи су у првом веку преписивали на брзину, а у каснијим вековима с руке на руку. Данас имамо огроман број рукописа који се међусобно помало разликују. Бог је подигао многе да се стручно усаврше за испитивање слова Библије. Они прикупе много рукописа те их пореде реч по реч, црту по црту. То је посао који изискује много времена, јер се свако слово и у Старом и у Новом завету мора потврдити. Неки стручњаци су путовали у више земаља, да посете многе музеје да би потврдили само једно слово. Њихова посвећеност би требало да нам натера сузе на очи. Они су велики познаваоци јеврејског и грчког. На таквим истраживањима проводе цео свој живот. Веома смо захвални Богу што их је подигао за тако тежак посао. Затим преводиоци Библије. Многи су по целом свету провели много времена у пажљивом превођењу Библије. На пример, Бог је користио Дарбија (J. N. Darby) да преведе Библију на италијански, француски, немачки и енглески. Популарно издање кинеске Библије је удружени рад више стручњака. Понекад су проводили и по једанаест сати само над једним стихом. Затим има оних који пишу библијске речнике. Бог је у разним земљама подстакао многе да проучавају речи, животиње, биљке, звери и стоку. Они су нам оставили библијске речнике који много доприносе нашем разумевању. Иначе како бисмо знали шта су кедар и исоп? Све се проучавало у Библији, чак и разлика између капута и огртача. Међу писцима библијских речника налазе се Филип Шаф (Philip Schaff) и Вилијам Смит (William Smith). Шафов речник, написан пре једног века, сматра се за један од најбољих. Затим долазе они који састављају конкорданције. Пошто је Библија тако велика књига, није лако наћи одређени стих; одатле и потреба за конкорданцијом. У ствари Библија је једина књига која има конкорданцију. Круденова (Cruden) конкорданција је била прва, а провео је више година састављајући је. Пошто је провео на том обимном послу веома много времена, оболео је умно и због тога је рад морао да стане. Међутим, шест година касније пошто се опоравио, наставио је с радом. Он је дословно дао свој живот за ту књигу. Сада нам је једноставно и лако да нађемо неку важну реч у Библији, али при сакупљању свих тих библијских стихова у којима се одређена реч појављује, утрошено је много часова. Требало је скоро натчовечанско памћење и изванредно савестан труд да би се све главне речи довеле у редослед. После Круденове, следиле су Стронгова (Strong), Јангова (Young) и Виграмова (Wiggram) конкорданција, међутим све се оне темеље на Круденовом делу. Свака ова конкорданција има своју нарочиту особеност и све четири су сасвим поуздане. После горе наведених састављача долазе они што научно истражују библијску хронологију. Они опрезно прорачунавају године од човековог постанка до Христа. Међу овима су архиепископ Ушер (Ussher) u Филип Мауро (Philip Mauro). Чудо Библије је у томе да постоје стихови Писма, који се без икаквог прекида повезују од стварања света све до Христовог времена. Бог је ову хронологију сачувао на тај начин што нам овде-онде даје покоји стих. Понекад се чини као да неки стихови недостају па ипак, марљивим истраживањем те изгубљене карике се увек могу наћи. Године од стварања Адама па до Христовог рођења су као један ланац. Затим има оних што проучавају структуру бројева у Библији. Ови се деле на две различите школе: једну заступа Грант (F.W. Grant), а другу јеврејски стручњаци по имену Мазорети (Massorites). Пре тридесет година један Рус по имену Иван Пањин такође је проучавао структуру бројева. Дивно је знати да сваки број у Писму има своју нарочиту грађу. Размотримо на пример број дванаест. Има дванаест племена, дванаест апостола, дванаест темеља, дванаест месеци и дванаест родова. Бог доследно користи број дванаест. У том броју он хоће да објави своја дела. Грант је то открио Божијој деци у својој Библији у бројевима. Друга школа је покушала да сабере азбуку библијских речи. Знамо да ни јеврејски ни грчки немају бројеве као арапски 1, 2, 3 и 4. Да би представили бројеве они користе слова своје азбуке. Свако јеврејско или грчко слово има своју бројчану вредност. Иван Пањин, чувени математичар за време руских царева, и његови студенти, сабрали су сва слова Библије. Друга школа је избројала слова по одељцима и стиховима у Старом завету. То је учињено да би каснијим преписивачима помогло да не праве грешке. На пример, претпоставимо да се у одређеном одељку налази 504 слова. Ако се у одељку појави 505 слова, значи да је преписивач написао једну реч више. Пет књига Мојсијевих су сачињене од 187 глава, 5.845 стихова, 63.467 речи, и преко 300.000 слова. Ја не желим да кажем да једно такво рачунање има неку нарочиту вредност; једноставно желим да покажем младим верницима како су људи проводили време над Библијом. Постоји и четврта школа на челу са Хавардом Осгудом (Howard Osgood), веома ученим човеком. Он је провео много времена проучавајући Писмо и избројао све библијске речи. На пример: целокупан број речи употребљених у Старом завету је 6.417, од којих је 1.798 речи употребљено само једанпут, 728 речи је употребљено два пута, 448 речи је употребљено три пута, а 3.443 речи је употребљено више од три пута. Целокупан број речи употребљених у Новом завету износи 4.867, од којих је 1.654 употребљено једанпут, 654 речи двапут, 383 речи трипут, 2.176 речи је употребљено више од три пута. Укупни износ речи употребљен у Старом и Новом завету износи 11.284 речи. То значи да је Библија у свом изворном језику састављена од тих 11.284 речи. На крају, има људи који се стручно усавршавају у проучавању библијских израза и нагласака. На пример: Њубери (Newberry) се усавршио у проучавању израза, Ротерхам (Rotherham) у проучавању нагласка. Знамо да у изворном грчком свака реченица у Библији има свој нагласак. Нагласак у Матеју 5: ,,Чули сте да је речено старима . . . а ја вам кажем,” је на речи „ја”. У Матеју 6: ,,Примили су плату своју . . . и Отац твој који гледа у тајности испуниће ти”, је на ,,примили су” и ,,Отац твој (ће)”. Ротерхам је провео цео свој живот тражећи те нагласке. Да завршимо, Библија мора да се чита свакодневно и од почетка до краја. Најбоље је ако се Стари и Нови завет читају заједно. Читање не би требало да буде сувише брзо, него радије свакодневно и од почетка до краја. Џорџ Милер (George Muller) је пре своје смрти захвалио Богу што му је омогућио да прочита Библију сто пута. Млади верници би требало да памте колико су пута прочитали целу Библију. Почни од Матеја у Новом завету и од 1. Мојсијеве у Старом, па читај оба заједно. Забележи у Библију колико си је пута прочитао. Надамо се да ће сваки верник моћи да је прочита сто пута. Ако неко живи толико дуго да дочека да буде хришћанин педесет година, онда да би Библију прочитао сто пута, сваке године би требало да је прочита два пута. За проучавање Библије требало би одвојити два различита доба дана и при томе би требало користити две Библије. Јутарње читање би требало да буде уз молитву. Сврха тог читања је изградња личног духовног живота. Сваког јутра је довољно свега три или четири стиха. Требало би читати уз молитву и дубоко размишљање. После подне би требало посветити бољем упознавању Божије Речи. Дакле у читању се може провести више времена. То је такође и време кад се у Библији траже чињенице. Ако је могуће, користити две Библије: једну за ујутро а другу за поподне. У јутарњу Библију не би требало уносити ништа осим датума када си имао нарочито искуство са Богом док си читао одређени одломак. У Библији коју користиш после подне требало би бележити оно што си примио кроз светло које примаш док читаш; одатле следи да све што је од вредности може да се заокружи, означи правим линијама, или пак линијама у боји по страницама. Када стално читамо Реч од почетка до краја, наше знање Библије ће се постепено повећавати. Ако је могуће, покушај да запамтиш један или два стиха дневно. Ово би испочетка могло да буде тешко, али ће касније бити од велике користи. __________4 Примедба уредника: Док се чита овај део, мора се имати на уму да су ове поруке дате 1948. године. Ипак, начела у њима још увек имају своју вредност и зато је ова порука задржана у свом изворном облику. - назад ПОЧЕТАКCopyright © 1972 Christian Fellowship Publishers, Inc., New York Сва права задржана. |
|
|